Вишак умрлих у марту 2023.

У марту 2023. вишак умрлих у ЕУ (линк) је незнатно повећан у односу на фебруар 2023. и био је +0,3% (у односу на исти месец 2016-2019).

У фебруару 2023. није било вишка умрлих и индикатор је био смањен на -2%.

За поређење, вишак умрлих био је готово 7% у марту 2022 (30.000 додатних умрлих), +11% у марту 2021 (33.000) и +14% у марту 2020 (47.500 више умрлих).

У марту 2023, 16 ЕУ чланица није имало вишак умрлих. Међу њима су Летонија (-14%), Румунија (-13%) и Бугарска (-10%) имале највеће смањење смртности.

Највећи раст смртности у марту 2023. имале су Холандија (+12%) и Грчка (+10%), а пратили су их Ирска и Аустрија (обе по +9%), Кипар (+8%), Шпанија и Малта (обе по +6%), Португалија и Немачка (обе по +4) и Данска (+1%).

Србија је у марту 2023. била у овој већој групи земаља код којих је „вишак умрлих“ имао негативну вредност.

„Ковидоранију“ можемо поделити на два пот периода: од марта 2020. до марта 2022, и од априла 2022. до марта 2023. Вакцинација је завршена до марта 2022. а и обустављена је већина рестриктивних мера за становништво до тада.

Вишак умрлих је смањен са +13,6% месечно (непондерисани просек) у првом периоду на +9,3% у другом.

У Србији је овај показатељ смањен са +25,3% на 0%, а у другом периоду су просечно смањење умрлих имале Румунија, Федерација БиХ, Бугарска и Црна Гора, а то су све државе и територије које су имале над просечан пораст смртности у првом периоду. Познате су и по ниској стопи вакцинације становништва. Однос корелације прве и друге стопе вишка умрлих за 36 земаља и територија износи -0,45 и то значи да што је већи пораст броја умрлих био у првом периоду то је сада мањи у другом. Ипак, коефицијент није статистички значајан и указује да постоји и дејство других фактора осим прекомерне смртности у првом периоду. На пример, старење становништва може утицати да број умрлих све више одступа од просечног (расте) у периоду 2016-2019, независно од пораста броја умрлих током пандемије, у Немачкој или Аустрији при дну табеле.