Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је издао саопштење о запослености у услужном сектору (линк) где је 74% од укупног броја у 2018 радило у овој области. Удео је повећан са 66,1% у 2000, и у свим годинама је повећаван, мада је овај раст удела успорен, јер је у претходне две повећан само за по 0,1%.
Највећи удео запослених у услужном сектору у 2018 имали су Холандија (83,8%) и Уједињено краљевство (82,4%) док су најмањи удео имале Румунија (47%) и Бугарска (56,9%). Србија је имала незнатно већи удео од Бугарске са 57,2%.
Најмањи удео запослених у услужном сектору последица је највећег удела запослених у пољопривреди који је у Румунији 23%, Бугарској 17,7%, Србији 15,9% и још Грчка има удео већи од 10% (11,4%). Насупрот њима, мањи удео запослених у пољопривреди од 2% имају Шведска, Малта, Немачка, Белгија, УК, Луксембург и Лихтенштајн.
Прерађивачка индустрија учествовала је са 13,9% у укупној запослености у ЕУ у 2018. Немачка је са 17,3% изнад тог просека (као и Италија са 15,6%), а Србија је имала већи удео од Немачке – 18,3%. Већи удео од Србије имали су Лихтенштајн (28,6%), Чешка (26,8%), Словачка (22,3%), Пољска (21%), Словенија (21%), Румунија (19%) и Естонија (18,7%), а већи од Немачке још су имале Мађарска (18,2%) и Бугарска (17,6%). Слом индустријске запослености у Србији, који је трајао од 1990. до 2014, није је и деиндустријализовао, мерено овим уделом.
Приложена табела је сортирана према уделу запослених у државној управи, здравству и образовању у укупној запослености. Често је јавно изношен став да Србија има велики јавни сектор и да га отпуштањима (реформама у здравству, образовању…) запослених треба смањити. У 2018 мањи удео запослених у ове три делатности од Србије (17,2%) имали су само Румунија (13,3%), Лихтенштајн (14,9%) и Бугарска (15,6%).
