Становници земаља ван ЕУ са важећим дозволама за боравак у ЕУ у 2019.

На крају 2019. било је 20,3 милиона дозвола за боравак становницима који нису држављани ЕУ (линк).

Број дозвола на крају 2019. био је највећи у Немачкој (4,9 милиона што је 24% од укупног броја дозвола), затим у Италији (3,6 милиона или 18%), Француској (3,1 или 15%) и Шпанији (2,9 или 14%). Ове четири државе учествовале су са 71% у свим издатим дозволама.

На крају 2019. становници Марока били су највећа група са дозволама за боравак (2 милиона), испред становника Турске (1,9), Украјине (1,3) и Кине (укључујући Хонг Конг, 1 милион).

Следе Сирија (974.000), Албанија (868.000), Алжир (700.000), Русија (689.000), Индија (555.000) и Србија (504.000).

Становници ових 10 земаља учествовали су са 51% у укупном броју дозвола за боравак у ЕУ.

Укупно је становника Србије са Косовом и Метохијом у ЕУ било 843.901 у 2019, и број је повећан са 708.300 у 2012. Из неокупираног дела Србије број је повећан са 488 на 504 хиљада док је са КиМ повећан са 220 на 340 хиљада.

Подаци у бази Евростата садрже и дозволе за боравак у УК, Исланду, Лихтенштајну, Норвешкој и Швајцарској. У Швајцарској је број дозвола за становнике Србије без КиМ смањен са 95 на 61 хиљада док је са КиМ повећан са 79 на 113 хиљада. Дакле, у 2012. је било више Срба од Албанаца са КиМ у Швајцарској, док је у 2019. било готово двоструко више Албанаца од Срба. Ово важи под претпоставком да су сви становници Србије Срби, а аутономне покрајине Косово и Метохија Албанци.

Подаци не пружају увид у динамику преласка у држављанство земаља у којима су дозволе за боравак одобрене.

У односу на 2018. у 2019. је повећан број дозвола становницима Србије без КиМ за 14.542, а становницима Косова и Метохије за 20.053.