POGLEDI: STAVOVI MLADIH O ZELENOJ AGENDI I ODRŽIVOM RAZVOJU

Nema poverenja u donosioce odluka!

U SKLOPU POLJOPRIVREDNOG FORUMA “ZELENA AGENDA I POLJOPRIVREDA” KOJE JE ODRŽANO 22. MAJA 2024. GODINE NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU (UNS) U SUORGANIZACIJI DRUŠTVA AGRANIH EKONOMISTA SRBIJE (DAES) I ERASMUS + PROJEKTA AGROKAZ, STUDENTI TREĆE GODINE EKONOMSKOG FAKULTETA UNS SU PREZENTOVALI REZULTATE NJIHOVIH ISTRAŽIVANJA NA TEMU “STAVOVI MLADIH O ZELENOJ AGENDI I ODRŽIVOM RAZVOJU”.

Cilj ovog istraživanja bio je ne samo utvrđivanje stepena informisanosti i stavova mladih o Zelenoj Agendi i održivom razvoju, već i identifikacija osnovnih prepreka u sticanju znanja i uključivanju mladih u akcije koje pozitivno utiču na održivi razvoj. 

Istraživanje je sprovedeno putem online ankete na uzorku od 138 ispitanika, od kojih je čak 97 OSTO mladih u dobi do 26 godina. Kao metoda merenja stavova i mišljenja ispitanika u ovom istraživanju je korišćena Likertova skala (1-5), gde jedan označava potpuno neslaganje ili nepodršku, a pet potpunu saglasnost ili podršku.

Na osnovu odgovora na pitanje “Koliko često razmišljate o ekološkim problemima u svakodnevnom životu?”, ustanovljeno je da veliki broj mladih posvećuje pažnju ekološkim problemima sa kojima se svet suočava, jer je čak 67,4 odsto njih svoje razmišljanje ocenilo ocenom 3, 4 i 5.  Međutim, kada je reč o poznavanju Zelene Agende, 31,2 odstpo ispitanika nikada nije čulo za nju, dok samo 6,5 odsto smatra da su potpuno upoznati sa ovom temom, ističu autori projekta Branislav Žeravić, Stefan Ljubinković i Dušan Ninkov.

Na osnovu njihovih odgovora, primetno je da su internet i društvene mreže (60,9 odsto) glavni izvori informacija koji su doprineli njihovim saznanjima o Zelenoj Agendi. Takođe, obrazovne institucije su se pokazale kao značajan izvor informacija (32,6 odsto). Veliki broj ispitanika (88,4 odsto) smatra da je obrazovanje ključno za podizanje svesti o ekološkim problemima.

Kada je reč o grupama aktivnosti Zelene Agende, mladi su kao najznačajniju označili grupu aktivnosti koja se odnosi na održive prehrambene sisteme i ruralni razvoj. Svesnost o značaju ove grupe aktivnosti potvrdili su i odgovorom da je kvalitet hrane (89,9%) prioritet u odnosu na cenu (10,1 odsto). Bez obzira na nivo informisanosti o Zelenoj Agendi, čak 92 odsto ispitanika podržava njenu implementaciju u Srbiji.

Razmatrajući odgovornost za ekološke probleme koji se često stavljaju na teret sektoru stočarstva, istraživalo se kako mladi percipiraju tu tvrdnju. Podaci pokazuju da se 29 odsto ispitanika uopšte ne slaže s tim, dok se svega 4,3 odsto potpuno slaže.

Jedan od ključnih problema koji je identifikovan jeste percepcija mladih da nisu dovoljno uključeni u procese donošenja odluka o životnoj sredini (89,9 odsto). Da bi se rešio ovaj problem, ispitanicima je data prilika da predlože šta bi ih motivisalo da se više angažuju u takvim procesima. Neki od predloga koje su dali uključuju edukativni sadržaj na društvenim mrežama, takmičenja sa studijama slučaja o ekološkim problemima, povećanje svesti o problemima i načinima za njihovo rešavanje, volonterske akcije, javne pozive i slično. Drugi ključni problem koji se istakao je nepoverenje mladih u donosioce odluka vezane za Zelenu Agendu, odnosno nepoverenje u Vladu. Naime, 83,3 odsto ispitanika nema poverenja u donosioce odluka, što ih dodatno demotiviše da se uključe u pomenute procese.

Ispitanici su takođe bili upitani da li su čuli za nedavne proteste poljoprivrednika u Evropi, pri čemu je 90,6 odsto  njih potvrdilo da jeste, dok je 76,1 odsto istaklo da smatra da su protesti efikasan mehanizam za poboljšanje položaja poljoprivrednika. Na kraju, postavljeno im je pitanje koliko su optimistični da je moguće postizanje klimatske neutralnosti Evrope, gde je najveći broj ispitanika (49,3 odsto) stavio ocenu tri na skali od jedan do pet.

Na osnovu analize, može se zaključiti da mladi imaju opštu svest o ekološkim problemima, ali nisu dovoljno upoznati sa Zelenom Agendom. Rešavanje ovih izazova zahteva edukaciju mladih i podsticanje njihovog aktivnog učešća u rešavanju ekoloških problema. Saradnja mladih sa vlastima na projektima o ekološkoj održivosti je ključna, jer takav pristup omogućava sinergijski efekat na važnim pitanjima koja se tiču celokupne zajednice. (B.G.)