Евростат: Како су грађани ЕУ управљали својим личним подацима он-лајн?
У 2021, мало мање од три четвртине (73%) становника ЕУ који су користили интернет за личне намене у последња три месеца пре анкете управљало је својим личним подацима он-лајн (линк).
Више од половине (53%) ових корисника интернета одбило је да дозволи коришћење личних података за оглашавање (advertising), и само мало мање од половине (48%) је ограничило или одбило приступ својим географским локацијама. Ограничен приступ својим профилима или друштвеним мрежама и заједничким он-лајн складиштима имало је 40% корисника, док је 39% читало правила о приватности пре пружања личних података. Само 36% је проверавало портале пре давања личних података да ли су они безбедни.

Удео лица која су управљала приступом било којим личним подацима у 2021. се разликовао међу чланицама ЕУ. Највећи удео су имали у Холандији и Финској (обе по 91%), па у Португалији (89%).
Насупрот њима, најмањи удео лица која су штитила личне податке имале су Румунија (56%), Пољска (59%) и Словенија (61%).

У бази Евростата има података и за Србију. Са 52% лица која су блокирала приступ личним подацима Србија је земља са најмањом заштитом у Европи.
