Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У 2018. стопа запослености особа у добу од 20 до 64 година била је у распону од 65% за особе рођене ван ЕУ, преко 74% за рођене у својим земљама, до 77% за рођене у другим чланицама ЕУ.
Највишу стопу запослених рођених у другој чланици ЕУ имало је УК (86%), праћено Португалијом (84%), Шведском (83%), Малтом (81%) и Немачком (80%).
Највишу стопу запослености рођених у својој земљи имали су Шведска (87%), Немачка и Холандија (82%), Естонија (81%) и Данска (80%).
За рођене ван ЕУ, стопа запослености била је највиша у Чешкој (84%), па у Словачкој (81%), Малти (80%), Румунији (78%), Пољској (77%) и Португалији (76%).
У Грчкој је била најнижа стопа запослености оних рођених у другој чланици ЕУ (55%) и рођених у својој земљи (60%), док је у Белгији била најнижа за особе рођене ван ЕУ (54%).
Тако пише у саопштењу Еуростат-а.
У бази постоје и подаци за Србију и друге земље у процесу придруживања. У Србији су веома мале разлике у стопама запослености где је код рођених у ЕУ 64,7%, рођених у Србији 63,2% а рођених ван ЕУ 59,5%. Србија има најмању разлику у стопама рођених у Србији и ван ЕУ. Међутим, осам земаља има већу стопу запослених који су рођени ван ЕУ него у својој земљи, и то су Италија, Португалија, Црна Гора, Чешка, Пољска, Малта, Румунија и Словачка.
У бази података постоје и подаци о стопама запослености према полу. Локални мушкарци у ЕУ у просеку (79,1%) имају за 10,5 процентних поена већу запосленост од жена (68,6%). У Србији је та разлика у 2018 била 14,4 процентних поена. Највећу разлику је имала Турска (40,8), испред Малте (23,8) и Северне Македоније (21,2), док је најмања разлика била у Литванији (2,1), Финској (2,6) и Шведској (2,6).