Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У септембру 2021. било је 60.800 првих апликација за азил, тражећи међународну заштиту у чланицама ЕУ, што је раст за 58% у односу на септембар 2020. (38.600 првих апликација) и за 21% у односу на август 2021 (50.200) (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/ddn-20211222-2).
Септембар је био први месец током пандемије COVID-19 у коме је број апликација прешао број из фебруара 2020 (55.700) а такође и број из септембра 2019 (54.500).
Шта више, у септембру 2021. је било 8.600 поновних апликација (лица која поново аплицирају за азил након одлуке донете за претходну апликацију). То је више за 31% у односу на август 2021. и мање за 23% у односу на јануар 2021 (први месец за који су подаци прикупљени).
У септембру 2021. Авганистанци су били највећа група тражилаца азила (13.800 првих апликација). Пратили су их Сиријци (8.700), Ирачани и из Бангладеша (по 2.700), Турци (2.500) и Пакистанци (2.400).
Број тражилаца међународне заштите из Авганистана повећан је за 63% у односу на август 2021. и учествовао је са готово једном четвртином у свим првим апликацијама за азил у ЕУ у септембру 2021.
Са 13.800 првих апликација у септембру 2021, Немачка је учествовала скоро са четвртином (23%) у свим првим апликацијама у ЕУ. Следе Француска (12.800 или 21%), Италија (6.300, 10%) и Шпанија (6.200 или 10%). Ове четири чланице учествовале су готово са две трећине у свим првим апликацијама за азил.
Литванија, Пољска и Италија су имале највећи релативан пораст првих апликација у септембру 2021. у поређењу са септембром 2020 (1.011%, 772% и 493%, респективно).
У септембру је 2.800 малолетника аплицирало за азил, што је исто као у августу 2021. Број је више него дуплиран у односу на јануар 2021 (1.300). Аустрија (660), Белгија (390) и Холандија (300) су биле три чланице са највећим бројем малолетника који су тражили азил у септембру 2021.
Евростат је објавио месечну базу података о пријавама за азил од јануара 2008. У ових 165 месеци из Албаније је аплицирало 190.680 лица, са Косова и Метохије 176.925 а из остатка Србије 127.420 лица.
Подаци су дати по државама и територијама а не по националностима па можемо само да нагађамо да је највећи део од 127,4 хиљада тражилаца азила из Србије, без података за КиМ, Ромске, Албанске или Бошњачке националности.
| Укупан број апликација за азил | ||
| 1 | Syria | 1.274.935 |
| 2 | Afghanistan | 715.130 |
| 3 | Iraq | 472.750 |
| 4 | Pakistan | 254.950 |
| 5 | Nigeria | 232.195 |
| 6 | Russia | 201.310 |
| 7 | Albania | 190.680 |
| 8 | Eritrea | 189.260 |
| 9 | Somalia | 188.795 |
| 10 | Kosovo (UN1244/99) | 176.925 |
| 11 | Iran | 161.975 |
| 12 | Turkey | 130.185 |
| 13 | Bangladesh | 129.995 |
| 14 | Serbia | 127.420 |
| 15 | Venezuela | 125.275 |
| 16 | Georgia | 120.010 |
| 17 | Guinea | 107.070 |
| 18 | Unknown | 95.380 |
| 19 | Colombia | 84.985 |
| 20 | Ukraine | 83.780 |
| 28 | North Macedonia | 61.710 |
| 36 | Bosnia and Herzegovina | 40.145 |
Са приложеног графикона се може видети да је постојао јак талас азиланата са Косова и Метохије у периоду од новембра 2014. до априла 2015. када је поднето 74.755 апликација за азил из наше покрајине. Њега је следио мањи талас из Албаније у периоду од марта до октобра 2015. када је поднето 53.035 апликација за азил из нашег јужног суседа.
Стручњаци из области безбедности ове „таласе“ повезују са албанским уличним позиционирањем за продају наркотика по великим европским градовима, а пре масовног доласка миграната из Сирија, Авганистана и Пакистана.
