Мере социјалног дистанцирања које су уведене као одговор на пандемију COVID-19 приморале су много људи да ради од куће. У 2020, 12,3% од свих запослених старости 15-64 година у ЕУ је радило од куће, мада је тај удео био константно око 5% у току прошле деценије.
У претходним годинама удео самозапослених који су радили од куће је увек био већи од удела код запослених лица. Та разлика је постала мања у 2020, јер је удео запослених који су радили од куће повећан са 3,2% у 2019. на 10,8%, док је код самозапослених раст био мањи: са 19,4% у 2019. на 22% у 2020.
У 2020. је удео жена (13,2%) био већи него мушкараца (11,5%) који су радили од куће. Упоређујући старосне групе млађи запослени су мање радили од куће: само 6,3% старости 15-24 година је пријавило да је уобичајено радило од куће, у односу на 13% у старости 25-49 година и 12,4% старости 50-64.
Највећи удео међу чланицама ЕУ који су радили од куће имале су Финска (25,1%), Луксембург (23,1%) и Ирска (21,5%) док су најмањи имале Бугарска (1,2%), Румунија (2,5%), Хрватска (3,1%) и Мађарска (3,6%).
Ова вест је објављена поводом Светског дана телекомуникација и информатичког друштва (ITU) 17. маја.
У Србији је удео запослених који раде од куће прво повећан, са 5,2% у 2010. на 6,8% у 2012. затим смањен на 3,1% у 2017. и опет је у порасту, уз рекордан удео од 7,2% у 2020.
Србија је имала овај показатељ једнак Чешкој и била је упоредива са Шведском и Грчком.
Анализа података за Србију са другим земљама могућа је по полу, по старосним групама и по радном статусу.