Евростат: када млади напуштају родитељско гнездо?

Поводом Међународног дана младих Евростат је приложио податке о просечној старости приликом напуштања родитељског дома. У 2020. у ЕУ у просеку старост приликом напуштања родитеља била је 26,4 година. Ипак, просек се значајно међу земљама.

Најстарији просек, сви преко 30 или више година, забележен је у Хрватској (32,4), Словачкој (30,9), Малти и Италији (обе по 30,2) и Португалији (30). Насупрот њима, у Данској (21,2), Луксембургу (19,8) и Шведској (17,5) забележене су најниже просечне године, све испод 22 године старости.

У ЕУ, у просеку, мушкарци напуштају родитељски дом у старости од 27,4 година а жене са 25,4 година. Жене раније напуштају родитељске домове у свим чланицама ЕУ, осим у Шведској где девојке у просеку за 0,1 годину одлазе касније од момака.

Највећа полна разлика је у Румунији где млади мушкарци одлазе са 30 а жене са 25,5 (4,5 година разлике), затим у Бугарској (4,2) где мушкарци одлазе са 32 а жене са 27,8 година. У Хрватској и мушкарци и жене најкасније у ЕУ одлазе (са 34 и 30,9 година, респективно), представљајући трећу највећу разлику од 3,1 година.

Најмању разлику имају Шведска, Луксембург и Естонија са 0,1, 0,4 и 0,5 година разлике између мушкараца и жена приликом напуштања родитељског дома.

Полна разлика је већа код земаља код којих млади касније напуштају него где раније напуштају родитеље.

У Србији је полна разлика 5,3 године јер мушкарци у просеку одлазе са 33,8 година а жене са 28,5 година. Већу разлику у Европи, међу земљама са подацима, има само С. Македонија са 7,3 година полним одступањем: мушкарци одлазе са 35,7 а жене са 28,4 година.

Већу просечну старост од Србије приликом напуштања родитељске породице имају Црна Гора (код које је она са 33,3 године највећа), затим Хрватска и С. Македонија. Код мушкараца исте ове три земље имају већу старост док је код жена она мања у С. Македонији али већа у Словачкој, Италији, Малти, Португалији и Шпанији.