Евростат: Где иде отпад из ЕУ?

У 2020. извоз отпада из ЕУ у земље ван ЕУ достигао је 32,7 милиона тона, што је раст за три четвртине (+75%) од 2004. Увоз је у истом периоду смањен за 10% и износио је 16 милиона тона.

Турска је највећа дестинација за отпад из ЕУ, са око 13,7 милиона тона у 2020 – више него три пута већа количина него у 2004. Друга највећа дестинација била је Индија са 2,9 милиона тона па следе УК (1,8 милиона тона), Швајцарска (1,6), Норвешка (1,5), Индонезија и Пакистан (обе по 1,4 милиона тона).

Последњих година Пакистан је значајно порастао као локација за отпад из ЕУ јер је обим повећан са 0,1 милиона тона у 2004. на 1,4 милиона у 2020. Као супротност, извоз ЕУ у Кину је смањен са рекордних 10,1 милиона тона у 2009. на 0,6 милиона тона у 2020.

У 2020. извоз отпада обојених метала (гвожђа и челика) из ЕУ достигао је 17,4 милиона тона, учествујући са више од половином (53%) од укупног извоза отпада. Главно тржиште била је Турска; са 11,8 милиона тона, Турска је примила више од две трећине (68%) отпада обојених метала пласираних из ЕУ. Шта више, ЕУ је увозила 4,1 милиона тона отпада обојених метала где је готово једна трећина (32%) била из УК.

Мада на много нижем нивоу, значајна количина папирног отпада је извожена из ЕУ. Са 6,1 милиона тона извоза отпад папира је учествовао са скоро једном петином (18%) у укупном извозу отпада. У томе је 1,6 милиона тона (26%) пласирано у Индију, 1,2 милиона тона (20%) у Индонезију и 0,9 милиона тона (15%) у Турску. Истовремено је ЕУ имала увоз  папирног отпада у тежини од 2,2 милиона тона, где је највећи део (0,9 милиона тона или 41%) допремано из УК.

Саопштење прати веза на базу података од 12 мега бајтова где има и података за Србију.

Србија је повећала увоз отпада од 2005. 48,1 пута, извоз је повећала 6,2 пута па је суфицит у трговини отпадом из Србије са ЕУ повећан за 70%. Забрињавајућа је динамика увоза и дефицит у трговини отпадом од папира и пластике док је укупан суфицит последица извоза отпада од гвожђа и челика.

Изражено у еврима, увоз отпада је повећан 39,8 пута (са 1,5 на 60,5 милиона евра), извоз је повећан 9,4 пута (са 12,2 на 114,2 милиона евра) па је суфицит у трговини отпадом повећан 5 пута, са 10,7 на 53,7 милиона евра.

Јединична цена отпада из ЕУ смањена је са 395 на 327 евра по тони, а из Србије је повећана са 305 на 463 евра по тони.