Према подацима из базе Евростата укупна државна издвајања за религију и друге комуналне услуге износила су 7,3 милијарди евра у 2017. Ова издвајања имају стабилну вредност те су најнижа била 6,7 милијарди у 2015, а највиша у споменутој 2017.
Посматрано по земљама Италија и Шпанија су у 2008. учествовале са 41,2% у укупним издвајањима у ЕУ, да би збирни проценат смањиле на 25% у 2018. Дуготрајност економске кризе у овим земљама утицала је да она у Италији буду смањена за 22,6% а у Шпанији за 45,5%. Највећи пад издвајања за религијске намене имала је Хрватска (-71,2%), а највећи релативан пораст имали су УК (7,6 пута), Бугарска (4,9 пута) и Мађарска (4,7 пута). Највећа издвајања у 2018. имала је Данска (1.237,7 милиона евра) а Норвешка је, након Италије била на трећем месту.
Из ових података се не може видети које су верске заједнице добиле новац, да ли се ради о протестантским, католичким, православним или исламским верским заједницама. И ове верске заједнице саме улажу новац на основу прихода које остварују.
Релативно посматрано, највећа улагања у религију имала је Мађарска (0,6%), испред Данске (0,4%), Исланда и Норвешке (обе по 0,3%). Мања улагања од 0,05% БДП-а имало је 16 европских земаља.