Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Биоскопи, позоришта и музеји представљају некакве мере степена урбанизованости и нивоа културе у урбаним центрима. У модерно време, када се филмови могу гледати и преко мобилних телефона, њихова активност полако замире, али у људима и даље постоји потреба да изађу у провод, да се разоноде, да се искључе из свакодневних проблема добрим филмом у биоскопској сали.
Србија је прошла кроз „мрачне деведесете“ које су затим замениле дивље приватизације и прерасподела наслеђеног друштвеног богатства из социјализма. Деведесетих година се преживљавало, а од 2000 се од преживљавања створила посебна вештина, па су одласци у биоскопе, као и у музеје, позоришта и слична места постали реткост.
Према подацима из базе података РЗС-а, на 1.000 становника број посетилаца биоскопа 1990 износио је 839, број је смањен на 236 у 1995, затим је повећан на 486 у 2000, достигао је минимум од 119 у 2014. и нагло је повећан на 398 у 2016. Било би лепо да настави да расте, а што би индицирало да се полако нормализује живот у Србији, да људи постају „докони“ и жељни доброг провода и опуштања.
У бази података Еуростата о урбаним подручјима постоје статистички показатељи посећености и капацитета биоскопа и позоришта, мада нису ажурни ни потпуни.
Одабрао сам број биоскопских места на 1.000 становника, а како бих сагледао релативан положај Београда у односу на друга урбана места у Европи. Београд је смањио број биоскопских места са 23.877 у 1990, на минималних 10.927 у 2015, а да би у 2016, број био повећан на 14.352, што при 1,68 милиона становника даје 8,5 биоскопских места на 1.000 становника.
У подацима Еуростата не постоје подаци за Италију, Мађарску, за Беч, и из различитих су година. Какви да су, пажљивим погледом можемо створити слику где људи више или мање воле да иду у биоскопе и где за то имају више или мање пара.
У врху листе су шпански градови, уз француске и „острвске“, док су на дну листе бугарски и португалски. Од 587 европских градова Београд би се нашао на 487. месту и нисам приметио ни један европски главни град са лошијим показатељем од њега. Већина градова у Србији би била при дну листе заједно са градовима у нашем окружењу. Нови Сад је, према подацима РЗС-а имао само 160 биоскопских места у 2016, те би био убедљиво на дну европске листе по овом показатељу.
