Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
http://www.veljkomilkovic.com/
Иницијативу да наш познати проналазач Вељко Милковић буде номинован за Нобелову награду подржао је и Град Нови Сад.
Наиме, на вечери посвећено овом иноватору у организацији „Арс академије” из Новог Сада, члан Градског већа за културу Вања Вученовић својим потписом подржао је тај корак.
Како Милковић каже, у нашој земљи од науке и научника увек има нешто прече и да је због тога ова иницијатива значајна.
– Овакво признање значило би много за мој рад јер би допринело широј примени мојих проналазака. Главни циљ ми је да чиста енергија заживи и замени ову прљаву технологију која тренутно доминира свуда – истиче он и додаје да је управо из Новог Сада и његових истраживања у свету почела научна расправа о многим потпуно неистраженим питањима.
Вељко Милковић је члан Српске академије иновационих наука из Београда, Српске академије изумитеља Србије и почасни члан „Арс академије” од 2006. године. Добитник је бројних признања у земљи и иностранству. Његови патенти су нашли примену широм света и направили праву револуцију на пољу чисте енергије, стога га у научним круговима сматрају новим Николом Теслом. Међу најзначајнијим радовима истичу се они на бази система клатно–полуга, затим самогрејна еколошка кућа и истраживачке публикације о Петроварадинској тврђави.
– Град Нови Сад је поносан на свог суграђанина академика Вељка Милковића, који је својим изузетним и обимним научним радом показао колико вреди и колико су његови проналасци значајни – рекао је Вања Вученовић. – Надамо се нашој још бољој сарадњи, пре свега јер је тај научник врсни познавалац Петроварадинске тврђаве па нам његово искуство може много помоћи код ревитализације тог споменика културе.
http://www.dnevnik.rs/novi-sad/inicijativa-da-se-nas-pronalazac-kandiduje-za-nobelovu-nagradu
http://www.kanal9tv.com/nominacija-novosadanina-veljka-miljkovica-za-nobelovu-nagradu/
http://www.glassrbije.org/%C4%8Dlanak/veljko-milkovi%C4%87-%E2%80%93-novosadski-genije
ARS Akademija iz Novog Sada pokrenula je peticiju da se njihov sugrađanin, naučnik Veljko Milković nominuje za Nobelovu nagradu za fiziku. Milković, rođen 1949. godine, iako je diplomirao istoriju, u zemlji i svetu poznat je po izumima – ima ih oko 114, od čega su neki u višegodišnjoj primeni i 29 odobrenih patenata. Od pronalazaka izdvajaju se klatno – poluga, samogrejna ekološka kuća, istraživanja o Petrovaradinskoj tvrđavi. Dobitnik je brojnih međunarodnih nagrada i priznanja, a član je i Srpske akademije inovacionih nauka i Srpske akademije izumitelja Srbije. O svom radu govorio je za MRS.
Veoma rano ste počeli da se zanimate za nauku. Kako je sve počelo?
To se ne može racionalno objasniti. Počelo je kao dečija radoznalost jer sam bio sklon da eksperimentišem i pravim neke svoje igračke, pošto tada nije bilo najbolje materijalno stanje u zemlji. Već 1954. godine, napravio sam svoj mali model oscilatora koji se ljuljao i pokretao, i od tada se intenzivno bavim pronalazaštvom i pravim prototipove. Uspeo sam da poslednjih decenija neki moji izumi zažive široko. Tu ubrajam samogrejnu ekološku kuću, koja se koristi već 20 godina. Zatim medicinska pomagala za koje sam već našao proizvođača i koja se uveliko proizvode. Tu je i masa drugih stvari, ali najznačajnije od svega je pogonsko klatno, koje je zahvaljujući internetu šitoko zainteresovalo istraživače i preduzetnike širom sveta. Na svim kontinentima se istražuje pogonsko klatno, najviše u SAD, Italiji, Indiji, što je veoma interesantno, jer su oni posebno poznati kao dobri matematičari i oni rade diplomske i naučne radove na osnovu prooučavanja pogonskog klatna.
Vi ste i tvorac brojnih ekoloških inovacija, koje su sve traženije. Recite nam nešto više o tome.
Sve moje inovacije su praktično ekološke. Ja sam odavno predlagao, i dobro je da se odskora sve više to primenjuje, da se poveća proizvodnja hrane, ali tako da se vrate negdašnje šume, jer šumski fond je prepolovljen. Preteralo se sa intenzivnom proizvodnjom hrane putem jednogodišnje kulture, koja se u zemljištu uzgaja. Ja tvrdim da drveće daje više i tako bi povratili prethodni način ishrane, pre nego što je čovek postao zemljoradnik. Možda je malo i preterao u zemljoradnji koja je prilično veliki atak na prirodu i krčile su se zbog nje šume. Ja predlažem da se one vrate, ali da to budu rodne šume, koje će davati plodove. Trenutno u zanemarljivoj primeni u ishrani su plodovi pitomog kestena, oraha, leske, badema. Ti plodovi daju više hrane nego ove sadašnje jednogodišnje kulture poput žitarica. Moramo imati u vidu da isti taj sadržaj koji imaju žitarice imaju pitomi kesten, kao i pojedini plodovi hrasta, koji su ranije bili zastupljeni u ishrani i ljudi i domaćih životinja. Oranje je atak na zemlju, radi proizvodnje kukuruza radi ishrane domaćih životinja. A domaće životinje mogu jesti i hrastov žir. Naravno ne svaki žir, jer postoje hrastovi koji daju malo ukusniji žir, a po sadržaju je sličan žitaricama. Drvo daje više nego jednogodišnja kultura, a imamo zdraviju životnu sredinu, jer trenutno dolazi do velike erozije na njivama od vetrova koji svašta nanose na zemlju i raznose dragoceni površinski sloj. Kada bi imali što više plodonosnog drveća, ono bi vezivalo prašinu za tlo. Tako bi i u gradovima imali manje prašine a zdraviju okolinu.
Imate i izume za prečišćavanje vode, što je naročito ovih dana aktuelno, kada svaki dan neki drugi grad u Srbiji ostane bez vode za piće.
Na prvom mestu tu stavljam energiju. Mi sa manje energije možemo transportovati vodu, jer je kod prečišćavanja uvek bitna cena energije. I putem komprimiranja vazduha mi možemo hraniti određene bakterije koje će počistiti štetne sadržaje u vodi. Mi vodi moramo dati vazduh, a vazduh putem dvostepenih oscilacija dobijamo na krajnje jednostavan i efikasan način u zagađenoj vodi. Tako dobijemo nešto slično mineralnoj vodi, ali tako se hrane bakterije koje će pojesti ove štetne sadržaje. Takva voda je tehnički ispravna i može se piti.
Vaše veliko otkriće je samogrejna ekološka kuća. Kolika je njena primena u Srbiji, budući da u svetu vlada veliko interesovanje za nju? I po kom principu ona deluje?
To je jedna savremena zemunica. Kuća ima zemljanu zaštitu sa svih strana, a sa južne strane pasivno koristi sunčevu energiju. Znači, prozori su sa južne strane da imaju što veći zahvat sunčeve energije. Na toj strani su postavljene i sjajne površine, slične ogledalu – tzv.reflektujuće površine koje povećavaju zahvat sunca oko 2,5 puta. Tako se dobija više svetla i toplote, odnosno koriste se oba oblika sunčeve energije, za razliku od solarnih panela koji koriste samo jedan oblik sunčeve energije. Po želji, reflektujuće površine se pomeraju i tako na jedan jednostavan način, sa najmanje investicija dobijamo najvišu energetsku uštedu, negde oko 85 procenata. Ovaj izum sam patentirao. Kuća ne oduzima zelenu poršinu, neutralna je i prema stanarima budući da ima minimum instalacija, što smanjuje tehničko zračenja u kući.
Posebno interesantno u vašoj biografiji jeste vaše interesovanje i istraživanja o Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. Recite nam kakve sve tajne nosi ta tvrđava?
Otkrio sam pravilnost u lavirintu, zbog čega sam bio privilegovani istraživač. Uočio sam da postoji sistem – raskrsnica i kada bi gledali u horizontalnom preseku postoje strelasta Y i T raskrsnice i još neke podverzije. Kada sam, posle pet godina istraživanja, shvatio da postoji princip za kratko vreme sam mogao da obiđem čitav lavirint. Tu ima oko 20-ak kilometara tunela što ne izgleda strašno, ali deluje beskonačna dužina ako se ide haotično, jer se onda možemo beskonačno vrteti u krug, što se prethodnim istraživačima dešavalo, pa se dešavalo i da zalutaju. Išao sam i u potopljene hodnike sa ekipama, da ronioci mogu videti dokle mogu stići. Otkrio sam u dubokom podzemlju i krst templara, za koji se ranije smatralo da je malteški krst. Krst templara je u pravilnoj podudarnosti sa još dva krsta, što je interesantno. Imamo tu i astronomsku podudarnost sa zvezdom Sirius i polarnom zvezdom – Polaris. Ta tri krsta su u astronomskoj podudarnosti, što je veoma interesantno za turiste. Otkrio sam i prikaz sazvežđa na eskarpu dvorskih kapija. Tu se vide neke zanimljivosti. Zbog svega toga su moje publikacije o Tvrđavi veoma su popularne.
Na kojim izumima trenutno radite?
Radim na mehaničkom dokazivanju da možemo imati izobilje čiste energije od gravitacije i korišćenja centrifugalne sile. Cela sadašnja energetika je u začaranom krugu zbog korišćenja turbina, elisa i drugih uređaja. Korišćenjem pogonskog klatna, dobijamo prirodnije kretanje jer su te oscilacije prisutne u prirodi. Naš organizam osciluje, a veštačko je kružno kretanje koje je sada dominantno u energetici, a koje emituju turbine, remenice i slično. Sve te prenosnike možemo zameniti daleko efikasnije ako koristimo višestepeni oscilator. Ja to i dokazujem.
Dobitnik ste brojnih priznanja u zemlji i inostranstvu. Koliko vam ona znače?
Znače puno jer moje nagrade nisu komercijalne. Recimo nagrada Energy globe nije plaćena. Znate, imate pronalazače koji putuju po svetu, plate žiri, zakup prostora i dobiju naknadu, a ovde se ništa nije platilo. Dobio sam dve Energy globe nagrade, i jedini sam Srbin koji ih ima, a nisu koštale ni jedan cent, jer je moj izum prošao na konkursu. Bio je veliki broj prijavljenih, od kojih je oko 90 odsto otpalo. To je oskar za ekologiju.
ARS akademija pokrenula je peticiju za vašu kandidaturu za Nobelovu nagradu za fiziku.
Šta vam je to važno? To mi puno znači, objavljeno je i na sajtu grada Novog Sada. Čak je i pokrajinski sekretar za kulturu to podržao. Dobijena je jednoglasna podrška, potpisali su se svi koji su hteli i koji podržavaju moju kandidaturu i moj rad. Pokazali smo sve reference, kako moje tako i stranih autora o meni i mom radu. Prikazani su i moji naučni radovi koji su referentni. Potrebna je podrška i drugih institucija. Po ARS akademiji oscilator je jedan od najvećih izuma u istoriji čovečanstva jer se zahvaljujući njemu dobija više energije od uloga, odnosno postignuta je ta super efikasnost. U ekologiji je veoma bitna energetska stavka. Energija se za sada najviše proizvodi na prljav način, u termoelektranama i nuklearnim elektranama koje daju najviše energije. Imamo saobraćaj koji koristi takođe prljavu energiju, a ovde bi se mogla dobiti čista električna energija koja bi bila najjeftinija i koja bi dala tada širu mogućnost da se koriste i proizvode automobili na električni pogon. Oni bi imali znatno jeftiniju struju.
Da li očekujete podršku države i koliko vam pomaže u radu?
Moji saradnici su konkurisali i već smo dobili sredstva sa kojima smo pravili prototipove oscilatora, koji bi se koristili za navodnjavanje. Tako su napravljena dva prototipa, odnosno dve pumpe za vodu koje koriste znatno manje energije potrebno je svega 10 odsto da bi se prenela ista količina vode u odnosu na prethodno stanje. Autor: Jelica Tapušković –