Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је објавио податке о степену зависности чланица ЕУ од увоза сирове нафте (линк) и 87% од укупне потрошње нафте долазило је од увоза у 2017, што је исто као и у 2016. и 2 процентна поена мање од највеће релативне зависности у 2015 (89%). Када би се на приложени стубичасти графикон додала и Србија она би била десно од Хрватске са 75,4% нафте из увоза и само Румунија и УК имају мању релативну зависност од Србије (Данска је једина, уз Норвешку, нема).
Од земаља ван ЕУ које су од статистичког интереса Евростата само Албанија има мању зависност од увоза нафте и деривата (40,3%).
Код сирове нафте има доста земаља (Естонија, Кипар, Летонија, Луксембург, Малта, Словенија, Исланд, С.Македонија, Црна Гора и КиМ) које је не увозе зато што је не прерађују и већину, тј. све, својих потреба задовољавају увозом нафтних прерађевина. Албанија и Норвешка су једине две нето извознице нафте међу одабраним земљама.
Природни гас не користе Кипар, Исланд, Црна Гора, Албанија и КиМ. ЕУ је повећала степен зависности од увозног гаса са 61,7% у 2008 на 74,3% у 2017. Нето извознице гаса су Данска и Холандија у ЕУ и Норвешка. Србија је смањила степен зависности од увоза са 89,3% у 2008. на 82,1% у 2017.
Пад релативне зависности Србије од увоза нафте, гаса и нафтних деривата последица је повећања производње и то:
Сирове нафте са 636 хиљада тона у 2008 на 893 хиљаде у 2017;
Природног гаса са 275 на 543 хиљада тона;
Дизела са 815 на 1.370 хиљада тона;
У истом периоду смањена је производња бензина са 736 на 607 хиљада тона.
Србија је једна од ретких земаља која је смањила степен увозне зависности у све три категорије енергената.