Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У овој привредној делатности било је у 2012 години запослено 28.148 лица, а инвестиције у овој области износиле су 54,3 милијарде динара. Ради се о капитално-интензивној делатности, па је њен удео у инвестицијама више пута већи
од удела у запослености. Због релативно високих плата то даље значи да се у неколико градова и општина снабдевање електричном енергијом јавља као објашњавајући фактор великог одступања у односу на просечну зараду у Србији.
Десет општина у Србији довољно је да се објасни половина укупног броја запослених у електричној енергији, у чему су пет београдске оптине, Ниш, Нови Сад, Пожаревац, Крагујевац, Кладово и Крушевац. И док је производња електричне
енергије просторно високо сконцентрисана њена дистрибуција захтева запослене на целој територији, тако да само у 19 општина нема запослених у овој делатности.
Инвестиције нису евидентиране у 78 општина. Четири општине су довољне да се објасни половина укупних инвестиција, и то су: Обреновац (12,3 милијарде динара), Пожаревац (7,6 милијарди у његовој општини Костолац), Савски Венац (4,8), и Нови Сад (4,3). Више од милијарду динара имали су још Врачар (2,8), Кладово (2,3), Нови Београд (2), Бајина Башта (1,8), Вождовац (1,2) и Ужице (милијарду динара), а иза њих следе Ваљево, Јагодина, Чачак, Лозница, Сурдулица, Панчево, Лазаревац, Крушевац, Зрељанин и Краљево са више од 500 милиона динара.