Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova
- УЛАГАЊА У РАЗВОЈ КАПАЦИТЕТА У ЕНЕРГЕТИЦИ И ИНДУСТРИЈИ РЕЦИКЛАЖЕ
Енергетика
Главни предуслов за веђа улагања у енергетику свакако треба да буду пројекти енергетске ефикасности који треба да се реализују и уз велику помоћ европских приступних фондова.Тиме би дошло до значајнијег смањења у потрошњи енергије по којем критеријуму РС тренутно заузима једно од последњих места у Европи.У области инвестиција у енергетику је тешко очекивати да РС може вршити свеобухватна улагања с обзиром на висину потребних улагања,и она би била фокусирана на пријоритетне пројекте попут учествовања код евентуалног улагања ЕПС у реверзибилну хидроелектрану Ђердап 3 у одређеном обиму и РХЕ Бистрица у целокупном обиму.Код осталих потенцијалних великих пројеката попут; Колубаре B,Костоца,Тесле 3,Ковина,Штавља,Косова(potencijal za 15 000 MW) и хидроелектрана на Морави,Сави, горњој,доњој и срердњој Дрина,Ибру и Лиму Република Србија би тражила прилику за изградњу капацитета путем приватно-јавног партнерства и међудржавних споразума,док би РС могла учествовати у мањем обиму.За производњу електричне енергије из соларних и извора ветра постоји већ довољно интересовање приватних инвеститора.Инвестицијама у сектор енергетике Р.Србија би постала велики нето извозник струје,а уколико претпоставимо да ће се смањивати удео енергије добијене из Нуклеарних електрана,чије се гашење у будућности може очекивати, с обзиром на растуће еколошке ризике и негативно расположење светског јавног мјења, додатно се оснажује наша позиција.Наведени капацитети са минихидроелектрана,збирно дају ниво садашње укупне производње(садашње производне капацитете очекује умањење у висини од око 1 000 MW,услед застарелости,што би било надомештено ревитализацијом).Одлична прилика за улагање би била и у области производње топлотне енергије из биомасе и геотермалних извора,што доводи до супституције увоза нафте и гаса,која постаје значајна када придружимо и потенцијалну енергију добијену из сагоревања отпада,те порастом експлоатације домаће нафте,а не би требало искључити ни могућност коришћења уљних шкриљаца уз задовољење раније наведених критеријума.Недвосмислено је да по,тренутним тржишним ценама, (без КиМ),потенцијали –енергономије- досежу до вредности производње од око 5 милијарди еура на годишњем нивоу,а о ефекту на развој грађевинске,машинске и електро индустрије да не говоримо.
Изградња двеју реверзибилних хидроелектрана Ђердап 3 и Бистрица потенцијалне укупне инсталиране снаге 3 080 МW(2400+680,представља нешто испод 40% тренутних капацитета ЕПС-а) била би од огромног значаја за енергетику,односно привреду Србије. Тренутне процене о кретању цене електричне енергије на европском тржишту све иду у прилог тези да ће доћи до њиховог значајног пораста,а у прилог томе иде неколико узрока;
ü Европска енергетска политика заснована је на повећању удела обновљивих извора енергије у укупној производњи,а познато је да то поскупљује цену,поготово киловати произведени из енергије ветра и сунца,на које су ослоњене многе европске земље с мањкавошћу хидроенергетских потенцијала;
ü Еколошка катастрофа у Јапану произвела је ефекат ширења консензуса у јавном мјењу великог броја Земаља, о великој опасности која лежи у тој производњи,што ће пре или касније, довести до постепеног напуштања овог вида енергије.Први корак у овом смеру је повукла Немачка,која је одустала од ширења ових постројења,и прибегла постепеном гашењу постојећих,иако је веома угрожена потенцијалним дефицитима у производњи.Ово представља велику шансу за потенцијалне енергетске изворе којима РС располаже;
ü Свест о брзом топљењу резерви нафте и гаса, сваким даном је све израженија,а очитује се и перманентним скоком цена тих енергената,што отвара перспективу оним изворима који су до сада били скупљи за експлоатацију,чиме се отклања кључни досадашњи разлог за улазак у њихову бржу и обимнију експлоатацију;
ü Еколошка свест,поготово код европског становништва, свакодневно расте и у будућности ће представљати неизбежно један од најбитнијих стандарда.Примера ради,иако је 2-3 пута скупља од просечне,Данци већ сад задовољавају око трећине својих потреба за ел.енергијом из еолских извора;
ü Висок темпо раста економија многољудних Земаља попут Кине,Индије и Бразила манифестује се кроз велики раст потрошње енергената,које ове економије нису у стању саме да произведу већ рапидно повећавају глобалну тражњу.
Сви ови чиниоци представљају велику развојну шансу за наше потенцијалне енергетске изворе ,међу којима су можда и најзначајнији поменути пројекти две реверзибилне електране,које би представљале европску златну резерву струје,поготово у тренуцима у години, када се због поремећених метеоролошких услова, јавља мањак расположиве енергије,а самим тим и рапидан скок цене.Пројектована улагања се крећу од 4-6 милијарди евра за Ђердап 3 и око 600 милона евра за Бистрицу.При значајном извозу који би се могао остварити од произведене струје у овим капацитетима,оне би се отплатиле у року од 15-30 година у зависности од кретања цена електричне енергије.РС би финансирала изградњу прве фазе према пројекту Енергопројекта из 1973. године за изградњу Ђердапа 3,па се за изградњу наредне две фазе као једино решење намећу билатерални споразуми..С друге стране изградњу ХЕ Бистрица би РС финансирала у целости.РХЕ Ђердап 3 и Бистрица би годишње производиле око 10 милијарди киловат-часова електричне енергије,што помножено с просечном велепродајном ценом струје на европском тржишту у месецима без метеоролошких неприлика, продукује приход од око 600 милиона евра,који би свакако могао бити и значајно увећан у зависности од тражње засноване на временским „неприликама“на континенту.Акомулације би се пуниле ноћу, када нема купаца по адекватној цени и када је потрошња струје мала. Та енергија би се искористила и за враћање воде у реверзибилно језеро, па би се њена снага поново користила за производњу струје у периодима када је цена најпрофитабилнија.Процене казују да би ХЕ Ђердап 3 и Бистрица у златној резерви могле да имају око милијарду киловат-часова електричне енергије, па би Србија на тај начин могла да диктира цене и доминира на тржишту струје у региону. Такође, ове ХЕ пружају сигурност систему, јер производе најплеменитију енергију, и то у време када је потребна систему , у “шпицевима” потрошње, у најхладнијим зимским данима или у време великих суша и хаварија на нашим и околним европским електранама,када струја има највећу цену. У случају да се ове електране изграде, долази се у позицију да се ,по изузетно ниским ценама покупују европски ноћни вишкови, а да се после та произведена енергија из акумулације прода по веома високим ценама.Међутим,осим висине инвестиција,као препрека реализацији ових пројеката,јављају се и следећеи проблеми.Наиме,тренутна малопродајна цена струје у Србији је потцењена и има социјалну улогу,а све док је низак стандард грађана то се неће много мењати.Ипак,постоји решење које је у извозу готово свих произведених киловата у овим капацитетима,осим у тренуцима евентуалних мањкова за наше потребе који се пак не би јављали када би били грађени сви капацитети за које имамо ресурсе(потенцијал за још око 13 000 мw,без КиМ),али је за очекивати да ће и ту у кратком року ствари бити померене с мртве тачке.Други потенцијални проблем лежи у отпорима Румуније према пројекту Ђердапа 3,зарад,наводне бојазни о његовом негативном утицају на постојећи заједнички систем Ђердап.Извеснија је чињеница да се овде ради о маневру који има за циљ „извлаћење“што већег бенефита Румуније из читавог пројекта.Према пројекту београдског Енергопројекта из 1973. године, „Ђердап 3“ градио би се на локацијама Песача, Бродица и Железнички поток, тамо где би била и будућа акумулациона језера, која би се пунила водом из Дунава. Градило би се фазно. У првој фази била би изграђена два агрегата снаге по 300 мегавата, у другој би електрана добила још 1200, а у трећој и додатних 600 мегавата.
Сасвим довољно интересовање инвеститора за област производње струје из енергије ветра којима су на располагању међународни извори финансирања елиминише потребу за улагањем РС у велике пројекте,али остају интересантни мањи пројекти од локалног значаја,а најинтересантнији потенцијали су;
- Источни делови Србије – Стара Планина, Власина, Озрен, Ртањ, Дели Јован, Црни Врх итд. У овим регионима постоје локације чија је средња брзина ветра преко 6 м/с.
- Златибор, Копаоник, Дивчибаре су планинске области где би се мерењем могле утврдити погодне микролокације за изградњу ветрогенератора.
- Панонска низија, северно од Дунава је такође богата ветром,а јужни банат посебно. Ова област покрива око 2,000 км² и погодна је за изградњу ветрогенератора јер је изграђена путна инфраструктура, постоји електрична мрежа, близина великих центара потрошње електричне енергије и слично.
И за улагања у област мини хидроелектрана постоји велико интересовање инвеститора,а РС би могла изабрати одређене приоритетне пројекте од регионалног значаја.
Прва мала хидроелектрана у Србији (“Света Петка”) изграђена пре тачно 100 година на реци Нишави, ради и данас. Слични објекти постоје на још око 60 локација, али ради свега десетак који су укључени у електроенергетски систем земље. Према подацима из катастра малих хидролектрана који је урађен средином осамдесетих, Србија има потенцијал за изградњу нешто мање од 900 малих централа снаге од 100 кW до 10 МW, односно укупно 500 МW. То значи да би се коришћењем хидропотенцијала малих река годишње могло произвести 1.600 ГWх електричне енергије или око 400.000 тона еквивалентне нафте. Процена је да је за изградњу једне мале хидроелектране потребно у просеку око 1.000 евра по кW инсталисане снаге, тако да би градња оваквих објеката могла да привуче инвестиције од скоро пола милијарде евра.Искоришћавање обновљивих извора енергије, међу којима је хидропотенцијал најзаначајнији ресурс, један је од приоритета Стратегије развоја енергетике Србије. Повећаним коришћењем обновљивих извора, осим очигледних економских ефеката као што су смањење потрошње увозних енергената и угрожавања околине, подстакла би се мала и средња предузећа као и домаћа производња опреме за коришћење ових извора енергије. Истовремено би се помогло домаћој привреди да партиципира у понудама страних фирми за улагање у енергетске изворе,чиме би се повећала могућности запошљавања локалног становништва из сеоских средина где се и налазе највећи потенцијали ове енергије.У Словенији,данас,постоји 420 МХЕиз којих се добија готово 1/4 укупне производње електричне енергије у тој Земљи.Слободних места за њихову изградњу више нема,што значи да је овај ресурс у потпуности искоришћен.Ови пројекти су сјајна прилика за наше улагаче из дијаспоре,поготово оне,који желе да смање дозу ризика на најмању могућу меру,јер је откуп целокупно произведене количине загарантован, инвестиција се у целости отплаћује за 7 година,а изграђени капацитети се могу експлоатисати деценијама.
Просечан интензитет сунчевог зрачења на територији Републике Србије се креће од 1,1 кWх/м2/дан на северу до 1,7 кWх/м2/дан на југу – током јануара, а од 5,9 до 6,6 кWх/м2/дан6 – током јула.На годишњем нивоу, просечна вредност енергије глобалног зрачења за територију Републике Србије износи од 1200 кWх/м²/годишње у северозападној Србији, до 1550 кWх/м²/годишње у југоисточној Србији, док у средњем делу износи око 1400 кWх/м²/годишње. Степен искоришћења зрачења зависи од карактеристика уграђеног пријемника топлоте, тако да се може усвојити просечна вредност расположиве корисне енергије у Републици Србији од 700 кWх/м2 годишње. Соларне термалне електране су извори електричне енергије добијене претварањем Сунчеве енергије у топлотну. С обзиром да немају штетних продуката приликом производње електричне енергије, а имају размерно добру ефикасност (20 – 40%), представљају светлу будућност. Како је количина енергија која пада на површину изузетно велика, изградњом таквих електрана на сунчаним подручјима, могао би се енергијом снабдевати велики део потрошача.Србија спада у европске земље са највише сунњаних дана и то је ресурс који можемо адекватно искористити. На овај начин би се код нас могло инсталирати капацитета за више од 3 000 мегавата,а мана овог енергетског извора је висока цена коштања у производњи,која се обично прелама на крајње потрошаче,али решење може бити у извозу свих произведених количина.
Један од најважнијих пројеката који би се радио у сарадњи са европским финансијским институцијама представља кредитирање пројеката из области
прекомпоновања погонских енергетских извора топлана на изворе попут биомасе,биогаса и геотермалне енергије.Најчешће се у ЕУ реализују кроз
јавно-приватно партнерство,али РС би кредитирала и постојећа успешна Јавна предузећа.Супституција до сада коришћених енергената,превасходно мазута,који служе као погонско гориво за електране,дала би значајне позитивне импликације у неколико области;екологији,супституцији увоза,економичности итд.У Србији постоји 58 топлана,које греју око 320 000 станова и 22 000 привредних субјеката,а прелазак на“нова горива“ би се могао одвијати и путем модела,јавно-приватног партнерства.Наиме,приватни капитал би ушао у власничку и управљачку структуру,кроз инвестиције,неопходне оспособљавању постојећих топлана за прелазак на нова горива.Решење за питање нивоа цена услуга,у смислу носилаца одлука у њиховом формирању треба тек тражити.Биомаса представља један од највећих неискоришћених ресурса у Србији.Улагање у њену експлоатацију омогућило би производњу струје са инсталираним капацитетима од 5 000 мегавата,као и супституцију 50% увозних енергената,који се користе за загревање објеката,као што су гас и нафта.Укупан енергетски потенцијал биомасе у Републици Србији процењен је на око 5 000 МWе ,и највеђим делом га чине остаци у шумарству и дрвној индустрији ,остаци у ратарству, сточарству, воћарству, виноградарству и примарној преради воћа.Анализа структуре биомасе из остатака пољопривредне производње показује да више од половине ресурса лежи у кукурузној биомаси, Више од четвртине у слами
стрних жита, пре свега пшенице, остатак од око 15 одсто у жетвеним остацима
сунцокрета, соје, уљане репице или резидбеним остацима воћњака и винограда.
С друге стране, потенцијали биомасе као шумске,другог важног ресурса биомасе у
Србији, лежи у преради око 1,5 милиона кубних метара шумског прираста годишње у
виду одсечака, одрезака, коре, пиљевине и сл.Расположиве количине течног стајњака на живинарским и сточним фармама средњег и великог капацитета омогућавају производњу биогаса.Производња биогаса из течног стајњака има енергетски значај, али и еколошки значај. Као резултат производње анаеробне дигестије, поред биогаса се добија течни остатак који се користи као ђубриво. С обзиром на велику дефрагментацију пољопривредних газдинстава у Републици Србији, препоручује се да се у једном постројењу прикупља и третира стајњак прикупљен са више фарми.Имајући у виду тенденције енергетског сектора у свету, уважавајући чињеницу да
Србија поседује значајне енергетске ресурсе у биомаси, извесно је да би се развојем овога сектора могао дугорочно обезбедити неопходан енергетски извор.Биогас је врста гасовитог биогорива које се добија анаеробном разградњом органских материја или ферментацијом, урачунавши ђубриво, канализациони муљ, комунални отпад или било који други биоразградиви отпад. Предност производње биогаса је трансформација већих количина отпада у вредан извор енергије ,што погодује отварању нових фирми које могу да ,економски, оснаже рурална подручја и отварају нова радна места.. Биогас је високо квалитетно гориво, које може да замени фосилна горива. У време када резерве фосилних горива опадају, енергетски трошкови расту, животну средину угрожава неправилно одлагање отпада, проналажење решења за проблеме биолошког отпада и третман отпадних органских материја, постаје питање од највеце важности.Развој технологије омогућио је изградњу успешних постројења за производњу енергије.Биогас настаје услед биолошког разлагања различитих врста отпада биолошког порекла, на првом месту, биомасе и органских материја чврстог градског отпада.У највећим градовима,такође је потребно инвестирати у постројења за прераду канализационог муља у циљу производње топлотне енергије.Производња биогаса има широк спектар могућих примена, урачунавши депоније, постројења за прераду градске отпадне воде, пољопривредне фарме, индустрију целулозе и папира и индустрију хране и пића.Чак двдесет и пет одсто енергената за топлане у Србији могло би да се производи сагоревањем отпада. Овде говоримо од једној од ретких области код које је позитивно наше кашњење у односу на развијене земље,с обзиром да смо избегли коришћење најпрљавијих технологија. Производња топлотне енергије и струје из отпада требало би да је један од приоритета у сарадњи државе и општина. Србија има законску регулативу и подстицајне мере за коришћење комуналног отпада као трајног извора за производњу топлотне и електричне енергије. Локалне самоуправе треба да ураде пројекције о томе колике ће бити количине и структура отпада, што је предуслов за планирање градње будућих енергана. Коришћењем овог енергента уз изворе,попут геотермалних,те биомасу,могли бисмо супституисати велики део увоза енергената за потребе грејне сезоне.
Гео-термална енергија,такође представља значајан извор погодан за супституцију постојећих енергената,у оним поднебљима где је присутна. Према проценама Агенције за енергетску ефикасност, потенцијали геотермалних вода у Србији су такви да могу да замене потрошњу 500.000 тона нафте годишње. Та енергија могла би добро да се искористи за грејање и хлађање пословног и стабеног простора, што је у складу са ригорозним прописима Европске уније, по којима могу да се граде само енергетски ефикасне зграде.Новим Законом о енергетици који је усвојен новембра 2009.године, дефинишу се повлашћени произвођачи електричне и топлотне енергије са правом на одговарајуће субвенције и повластице, уз испуњавање услова у погледу енергетске ефикасности, односно заштите животне средине.У свим земљама Европске уније од 2009., повећао се удео обновљивих енергенета, највише у Данској, Шведској, Шпанији и Португалији, Немачкој.
Индустрија рециклаже
Сакупљачка економија је кључ успеха рециклажне индустрије,социјалног предузетништва и еколошке политике Србије која би морала заузети своје место у привреди,али превасходно коришћењем кредитних линија из европских фондова расположивих за те намене.Капацитети домаће рециклажне индустрије тренутно су упослени са око десет одсто и велики део секундарних материјала завршава на сметлиштима.Процењује се да је тржиште секундарних сировина Србије годишње вредно 350 милиона евра, а да се сакупљањем разних врста отпада тренутно бави око 100.000 људи који би кроз социјално предузетништво могли да регулишу свој друштвени и економски статус.Као пример стања у области рециклаже наводимо податак да је Србија 2009. године увезла стари папир вредан око 511 милиона долара, а извезла га за 210 милиона долара, док је искоришћеност сакупљачког капацитета те секундарне сировине била 34 одсто. Србији је потребно 50 рециклажних дворишта – у свакој општини са више од 50.000 становника, а свако треба да опскрбљује 20 људи, а то је 1.000 нових радних места.
У свету је рециклажа на другом месту привредних грана у којима се развија социјално предузетништво, са 18 одсто, а удео социјалног предузетништва у бруто домаћем производу у појединим земљама износи и до 10 одсто. У Србији је тај проценат на нивоу статистичке грешке, због чега је битно да се омогуће услови за стварање малих социјалних предузећа за рециклажу.
Дакле потребно је улагати у изградњу постројења у близини највећих градова ,која би рециклирала,папир,,картон,керамику, пластику,стакло,метал,гуму,електронски и електрични отпад и др.,а у центрима округа инсталирати постројења за спаљивање осталог,углавном органског отпада,која би производила топлотну енергију.У највећим градовима,такође је потребно инвестирати у постројења за прераду канализационог муља у циљу производње топлотне енергије.За све ове програме РС би могла очекивати повољне изворе финансирања,чак и донаторске од европских финансијских институција,а у зависности од државне стратегије кредитирала би се приватна предузећа,јавна предузећа али и програми приватно-јавног партнерства.Средства би се пласирала по областима;
- Да би се што мање штете нанело животној средини, могуће је поново сакупити хартију која нам више није неопходна и дати је на рециклирање. Прерадом старог папира, утроши се 60% мање енергије него када би тај производ добијали из природног материјала (дрвета).Такође, прерадом старе хартије користи се 15% мање воде. Неки подаци говоре да се рециклажом једне тоне канцеларијског папира спашава 17 стабала дрвета, штеди 4.200 КW (киловата) електричне енергије и 32.000 литара воде.При том, могуће је рециклирати све врсте новина, папирних кеса, папира за писање и сву амбалажу од папира.
- Стакло се прави тако што се песак, са додатком још неких материја, топи на врло високим температурама. У том процесу се троши доста енергије, а у ваздух се испушта велика количина штетних гасова.Рециклажом једне флаше, уштеди се довољно енергије да једна сијалица од 100W (вати) може да светли четири пуна сата. Предност стакла је у томе што га је могуће бескрајно рециклирати.
- При топљењу руде троши се велика количина енергије а штетни гасови сагоревањем се ослобађају у атмосферу. На крају тог процеса добијамо метал који се даље користи у различите сврхе. За једну тону алуминијума потребно је ископати четири тоне руде боксита и потрошити 13.000 кWх (киловат-часова) електричне енергије. Приликом добијања алуминијума из поменуте руде, у атмосферу се ослобађају угљен-моноксид, угљен-диоксид и флуороводоник.У неким развијеним земљама , стари аутомобили се дају на рециклирање, а уз доплату се могу купити потпуно нова кола. Такође, могу се рециклирати и електрични апарати. Годишње се, у Немачкој, разложи и преради 100.000 фрижидера, 150.000 телевизора и око 15.000 тона других апарата.
- Многи пластични материјали се могу поново искористити ако су правилно разврстани.Поред ознака ,пластика за рециклажу,се може успешно разврстати и поступком паљења. Различите врсте пластике ,када горе ,имају различит мирис и боју пламена. Тако разврстана пластика иде на даљи третман, који се састоји у прању и чишћењу разврстане пластике. Прање и чишћење се врши због ефикасније употребе у даљој производњи. Следећа фаза рециклаже пластике је уситњавање у посебним млиновима за млевење.. Овако самлевена пластика у жаргону позната као „мељава“ може да буде разне гранулације што зависи од сита на млину. Пластика се пре млевења може одвојити по бојама, али и не мора. Добијени гранулат се може одмах користити у процесу производње предмета од пластике,а мозе проћи и кроз још једну фазу тј.регранулисање. Ова фаза поновног млевења се врши регранулаторима. Добијени регранулат пластике директно се користи у процесу производње предмета од пластике.
- Рециклажа гуме је механички процеса у коме се од гуме добија 60% гуменог гранулата, 35% челичне жице, као и 5% платна, у потпуности без штетног утицаја на животну средину.Рециклажом отпадних гума ствара се нова вредност, што представља тзв. одрживи развој.
- Електронски и електрични (ЕЕ) отпад спада у категорију опасног отпада. Обухвата све врсте уређаја класификованих у 10 категорија, од малих и великих кућних апарата, ИТ опреме, преко расветне опреме, електронских играчака до медицинских уређаја, као и флуоресцентне цеви.Многи ЕЕ производи садрже хемијске елементе као што су жива, олово, кадмијум, берилијум и др., и уколико се непрописно баце или одложе на комуналну депонију, испаравањем у ваздух доводе дугорочно до уништавања животне средине и уједно могу утицати на обољења јетре, бубрега, мозга, канцера.
Са гледишта поновног искоришћења, материјали могу бити:Рециклабилни, тј. који се могу искористити поновним враћањем у процес производње. Ту спадају пластика и делови од пластике, метал, каблови и др.Нерециклабилни, тј. који се не могу вратити у производни процес у Србији и они се на еколошки безбедан начин складиште или се користе за добијање енергије.Из старих монитора се поново добија стакло и олово који се, као и метал, поново могу употребити у производњи монитора.При расклапању рачунара на саставне компоненте масени удео рециклабилних компонената се креће од 70% до 80%. У рециклабилном делу пластика је заступљена са око 4%, а метални делови са око 96% масе. Масени удео рециклабилних компонената код ЦРТ екрана је око 30%, при чему је однос пластике и метала у овом делу 50:50.