Predgovor Statističkom godišnjaku Kraljevine Srbije za 1902. godinu

Пре десет година, на Ваведење 1895 године, изашла је прва књига Статистичког Годишњака. У њој су били податци пописа становништва од 1890 године; остала садржина односила се на 1893 годину а ради поређења унесени су податци и из ранијих година.

У податцима било је доста празнина, а у предговору напоменуто је откуда то долази. Недовољан број сталног особља и мали кредит на плату радника, а покрај тога слаб одзив појединих надлештава, од којих су тражени потребни податци, били су тада главни узроци, што је у Статистичком Годишњаку било само мало података.

У другу књигу Годишњака узети су податци за 1894 и 1895 годину, у трећу књигу за 1896 и 1897 а у четврту књигу опет за две године – 1898 у 1899. Ова четврта – књига изашла је у јуну 1902 године, и Стални Статистички Одбор је за тим одлучио, да у напредак буду у Годишњаку податци само за једну годину. По овој одлуци ушли су у пету књигу податци за 1900, а у шесту књигу за 1901 годину.

У овој – седмој – књизи податци су за 1902 годину, а где год је било потребно и могућно поређивани су с податцима из ранијих година.

Сваки ће увидети разлику између прве и ове – седме – књиге Статистичкога Годишњака. У књигама, које су до сад издате, сложена је статистичка грађа за цео десетогодишњи период. Управа Државне Статистике чини своје, али и данас, после десет година, мора поновити што је у предговору ка првој књизи Годишњака речену „ако буду прилике повољније и бољи одзив од стане појединих надлештава и власти биће и Статистички Годишњак садржином богатији.“ Да, тако смо рекли пре десет година. Међу тим прилике и сад нису ни мало повољније.

Уместо да се да Управи Државне Статистике већа радна снага, она јој се одузима. Уместо да одзив власти у давању статистичких података буде бољи, и да се бар у томе погледу олакша рад Управи Државне Статистике, тај одзив је сад слабији него што је и пре био. Окружна начелства и среске власти иду у овоме немару тако далеко, да на тражења Управина и не одговарају.

Одредбом члана 15. Закона о уређењу Државне Статистике хтело се овоме злу доскочити и прописане су строге казне за оне, који поднесу нетачне податке или који податке у одређеном року не поднесу, али се и ту налазило излаза.

Наредбе и захтеви Управе Државне Статистике не извршују се на време с тога што су извршне власти претоварене разноврсним пословима. Ово одиста стоји и нико то неће порицати. Али кад се затражи рачун о томе раду, он се свуда тешко даје, а готово никад не показује право стање ствари. Статистика међу тим без овакога рачуна не може постојати.

Податци о становништву, који се налазе у овом Годишњаку, односе се на попис, који је био 31 децембра 1900 године. То исто вреди и за податке о домаћој стоци. Ти пописи врше се сваке пете године.

Податци о својини обрађене земље, и о њезиној укупној и просечној вредности (по хектару), односе се на 1897 годину. Нове податке о овоме добићемо тек по попису, који ће бити на крају ове године, када ће се становништво и домаћа стока пописати.

Сви податци, којима година није означена, односе се на 1902 годину која је стављена на насловном листу ове књиге. Ово је усвојено одмах при издавању прве књиге Годишњака, а правилно је, јер година означена на наслову треба да казује, да се податци у књизи на њу односе. Овога правила држе се само Мађари у својим Статистичким Годишњацима. Немци и Аустријанци напротив стављају на насловни лист ону годину, у којој се Годишњак штампа, а податци његови из ранијих су година. Тако у Годишњаку Немачке Царевине (види Statistisches Jahrbuch fur das Deutche Reich) за 1905 годину, који је изишао у јуну ове године, налазе се податци из 1902 и 1903 године, а врло мало их има из године 1904. А података за 1905 нема никако, а не може их ни бити, пошто се податци износе свагда само за целу годину.

Бржем излажењу нашега Годишњака смета највише споро штампање, јер и на овој – седмој – књизи радило се у Државној Штампарији од почетка јануара ове године. Ову сметњу Управа Државне Статистике не може отклонити, то треба да ураде други меродавни фактори, ако им је стало до тога, да Годишњак излази на време.

На послетку дужност нам је напоменути, да у Годишњаку за 1900 годину на страни 255 треба да стоји у глави таблице, да од продате количине дувана долази на једнога становника грама а не килограма. Иста је погрешка и у Годишњаку за 1901 годину на страни 259. Обе погрешке овим исправљамо.

У осталом нека поштовани читаоци свагда сматрају податке у овог Годишњаку као тачније, ако би се у чему јавила разлика између овога и ранијих Годишњака.

15 декeмбра 1905 год.

У Београду

Управник Државне Статистике

Богољуб Јовановић