Ministri finansija su često bili na važnim pozicijama u jakim novčanim zavodima

Што је фаворизовало одређене банке и њихове комитенте у добијању послова од стране државе или повлашћеног положаја у банкарском систему. Милан Стојадиновић је био директор Српско-енглеске банке, Богдан Марковић управник Државне хипотекарне банке и председник управног одбора Привилеговане аграрне банке, Милорад Ђорђевић вицегувернер Народне банке, Станко Шврљуга генерални директор Хрватске есконтне банке, Војин Ђуричић директор Државне хипотекарне банке, док је као заменик министра финансија Велимир Бајкић заузимао важно место у Трговачкој банци. На поједине одлуке министра финансија утицали су и ресорни министри који су такође били заступљени у финансијским установама или су били под притиском утицајних личности, пре свега из Београда, Загреба и Љубљане. У годинама привредне кризе и акутног недостатка новца и у самоуправним областима министри су били у позицији да протежирају одређене бановине. Тако је министар Шврљуга, користећи изговор да нема довољно новца, одбијао да уплати одобрене државне дотације Врбаској бановини, док су Савској бановини исплаћивани и знатно већи кредити. Бан Врбаске бановине Светислав Милосављевић обраћао се стога и министру и краљу и премијеру, не би ли решио овај проблем, чиме се јасно виде и сви главни актери финансијске политике у држави.

Иван М. Бецић „Министарство финансија краљевине Југославије 1918-1941“ , стр. 54-55. Институт за савремену историју Београд

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *