Mađari i Sloveni

Др. Душан Ј. Поповић „Срби у Војводини“, први део, стр. 48-49.

Друштвена организација Мађарске била је изразито аристократска. Мађарска властела убрајала се међу најимућнију и најрепрезентативнију у Европи, а друштвена организација била је једна од најкрућих. Мало је друштава у којима је било у тој мери све нормирано – како се с ким има разговарати, како на питање одговарати, како при разговору држати, итд. – као у некадашњем мађарском друштву. Док у језицима аријских народа за ти и ви постоје два израза (у енглеском само један), у мађарском чак и пет; један за ти а четири за ви (on, kegyed, maga, magacska). Једном нашем естети чинио се мађарски језик угодан да се њиме говори, а неугодан за слушање. Ми бисмо то изразили на други начин: то је језик којим се заповедало, а заповест је озбиљна и не баш угодна ствар која се, нарочито у мање културним групама, изражава повишеним тоном. О понашању Мађара говори и израз „размађарити се“ који, бар у Срему, значи бити љут на нарочити начин, са виком и гестикулацијом. Немци у Војводини, пред Први светски рат, сматрали су мађарски језик као језик господе („herrisch“).

Положај Словена у мађарској држави. – Словени су били не само подлога за оснивање државе, него и материјал из којега је стваран мађарски народ. Они су били највећа етничка група коју су Мађари затекли у Панонској низији, па су, природно, и највише утицали једни на друге. Мађари су успели да преко своје аристократске организације наметну Словенима свој језик, а тиме унеколико и свој морални и духовни хабитус; од Словена су пак примили свој физикум. Још у 12 веку имали су Мађари физички хабитус који је указивао на њихово монголско порекло, али су током времена, мешањем са другим Аријцима, а нарочито са Словенима, сасвим изгубили монголске црте. По мишљењу њихова научника Армина Вамбеирја, у крви данашњих Мађара нема ни капи мађарске крви, а по једном другом научнику, Касоњију, има је можда један проценат. Да су Словени чинили основу мађарског народа то доказују и тако многи Мађари са презименом „Тот“. Неупоредиво више примили су Словени као подложници господујуће класе од Мађара. Примили су, што је најважније, језик, а већ тиме изменили свој хабитус, држање, обичаје, укус и др.

Како су Мађари гледали на Словене најбоље се види из мађарских пословица. Сви народи, по правилу, имају о суседним народима покоју пословицу, реч, примедбу, мање или више неповољну, али тешко је наћи који народ да има тако велик број пословица о другим етничким групама, а тако неповољних, као што их имају Мађари о Словенима. По тим пословицама (76) Словенима се не признаје ни једна лепа особина; за њих не постоји ни једна лепа реч. Ништа им се не признаје, па су и добре словенске особине приказане као негативне. Све ове пословице приказују Словене као грубе, прождрљиве, незналице, абнормалне. Из тих пословица зрачи дубок презир и одвратност. Словен је најбеднији људски створ који носи име човека, заправо он и није човек. (Једна пословица каже: „Словен није човек“; а по другој је: „половина човека“). Словен постане човек, прави и цели човек када постане Мађар. И Мађари су примили штошта од Словена, нарочито из њиховог језика. Примили су од Словена неке изразе из црквеног, војничког, а нарочито из привредног живота: из сточарства, воћарства и биљног царства (боб, клас, слама, плева, стог, мухар, брана, грабље, коса и др).