Svrljig gori…

1. Приликом последњег пописа становништва у 2011 години, од 39 насеља у општини Сврљиг у само једном насељу (Сврљиг) просечна старост је била мања од 50 година. У 10 насеља била је већа од 70 година, у 15 је била између 60 и 70 година, а у 13 између 50 и 60 година.
2. У 13 насеља није било рођене деце у последњих 5 година пред попис становништва. А међу ових 13 насеља било је и оних где није било млађих од 10, 15, 20, 25 и више година.
3. Млађи од 5 година, њих 387 у време пописа били су најмања старосна група. Од њих је више било и старијих од 85 година (422). У старосним групама од 45 до 84 година било је од 2 до 3,5 пута више становника од деце млађе од 5 година.
4. Када се искључи варош Сврљиг, ови односи су још драматичнији: на 107 млађих од 5 година било је 342 старија од 85, док је најбројнија старосна група била од 75 до 79 година у којој је било 912 лица, што је 8,5 пута више него ових малених.
5. Из Д. Бојанић: Фрагменти збирног пописа Видинског санџака из 1466, мешовита грађа, књига 2, Историјски институт грађа, књ 11, Београд 1975, стр. 165-170 може се упоредити број становника по насељима крајем 15-ог века са бројем на почетку друге деценије 21-век. Овде смо претпоставили да је било по 5 чланова по домаћинству, што је превише опрезно, јер нам циљ није сензационализам већ поређење редова величина. За 9 од 23 насеља, за која постоје подаци у 1466-1481 години, број становника је био већи него данас! Ако пројектујемо број становника у наредних 10-ак година, доћи ћемо до тога да ће у свим насељима општине Сврљиг, изузев вароши, број становника бити мањи него у 15-ом веку!

И тако, село гори…

А ми ћемо продубити демографска истраживања упоређивањем насељености данашње Србије и њене територије у 15-ом веку. Па и раније, у складу са доступним изворима података. Нећемо упоређивати имовно стање становника и економију (пољопривреду, рударство, занатство, издаваштво…), јер би то било крајње злонамерно интерпретирано, а овде смо добронамерни.