РЗС: Имиграција у Србију у периоду 2012. до 2023.

РЗС је објавио драгоцену публикацију (линк) о емигрирању у Србију у одабраном периоду.

На страници 8. пише:

• Број странца који су имигрирали у 2023. години већи је око 9,5 пута у односу на 2012. годину.
• Скоро 2/3 странаца који су имигрирали у периоду 2012-2023. године чине мушкарци, док 1/3 чине жене.

На 16. страници приказане су општине у којима је највише руских имиграната, док је на 17. страници приказан највећи број кинеских имиграната. Од 6.361 Кинеза њих 2.091 је регистровано у Бору и још 1.211 у Зрењанину, местима где су највеће кинеске инвестиције (Смедерево није међу првих, пет, значи има мање од 182 колико има Суботица на петом месту).

Имамо на 18. страници просторну дистрибуцију Турака, и они су прилично равномерно расути у Земун (356), Сремској Митровици (346), Палилули (230), Чајетини (228) и Крушевцу (196) а у односу на укупно 3.123 лица.

На страници 22. сазнајемо да је стално настањење на дан 31.12.2024. године износило 101.413 лица, у томе три петине мушкараца и две петине жена, у чему три петине старости 25-45 година.

Набројено је 11 земаља у опадајућем низу по броју имиграната, и то: Руска Федерација (53.140), Народна Република Кина (12.286), Индија (4.574), Турска (4.029), С. Македонија (1.952), Украјина (1.472), Црна Гора (1.382), Немачка (1.254), Белорусија (1.159), Хрватска (1.146), Шри Ланка (1.092), док је ненаведено порекло за још 17.927 имиграната.

На 9. страни је наведен број имиграната по годинама и он је достигао рекорд од 41.273 лица у 2023. години (у тој години је негативан природни прираштај износио 36.285 лица док нам број емиграната из Србије није познат).

Рат у Украјини је извесно утицао на нагли раст укупног броја имиграната, међутим, растући тренд је постојао и без ове европске несреће: број имиграната повећан је са 4.103 у 2016. на 15.615 у 2021. години те би и без прилива Руса премашио 20 до 25 хиљада у 2023. години.