Crna Gora je, nakon Nemačke, Italije i BiH, za Srbiju četvrta po značaju, prema vrednosti robnog izvoza. Uz BiH, Makedoniju i UNMIK Kosovo, Crna Gora predstavlja prvi korak u širenju plasmana, nakon zauzimanja i učvršćivanja pozicija u Srbiji za veliki broj preduzeća. Kada izvozom u ove zemlje postanu dovoljno velika, preduzeća mogu da nastave proces širenja u skladu sa tražnjom za njihovim proizvodima.
Najveći deo proizvoda koji se izvozi u Crnu Goru i u druge BJR predstavljaju proizvodi za široku potrošnju. U okviru nje, poseban značaj imaju poljoprivredni proizvodi.
Ukupna vrednost izvoza u Crnu Goru ima blagi rast, sa 600 miliona evra u 2009. godini na 605 u 2010. i 639 u 2011. godini. Stoga se relativan značaj Crne Gore za ukupan izvoz smanjuje: sa 10% u 2009. na 8,2% i 7,6%.
Poljoprivredno-prehrambeni sektor (HS 00-24) imao je izvoz vredan 217 miliona evra u 2009, 214 u 2010 i 239 u 2011. godini, uz udele od 36,2%, 35,3% i 37,4% u ukupnom izvozu za Crnu Goru.
S obzirom na činjenicu da je udeo poljoprivredno-prehrambenog sektora u ukupnom izvozu Srbije stabilan, oko 23%, dolazimo do podatka da je Crna Gora mnogo više značajna za izvoz ovih proizvoda od industrijskih: udeo Crne Gore u ukupnom poljoprivrednom izvozu izneo je 15,6% u 2009. godini, 12,8% u 2010. i 12,5% u 2011. godini. Udeo Crne Gore se smanjuje usled ogromnog rasta vrednosti izvoza žitarica u Rumuniju.
U tabeli je izlistano prvih 50 proizvoda prema vrednosti izvoza u Crnu Goru, a koji učestvuju sa preko tri petine u ukupnom izvozu. Žutom bojom je označeno 22 grupe proizvoda četvorocifrene HS kod kojih je udeo Crne Gore u ukupnom izvozu veći od 30%.
Proizvodi koji imaju veliki značaj Crne Gore su mlečni proizvodi, mesne prerađevine, sokovi, mineralne vode, časopisi, građevinski materijali, električna energija, derivati nafte…
Postoje proizvodi, poput, biskvita, suncokretovog ulja, čokolada, čiji je udeo manji od 30% usled znatno veće vrednosti izvoza u BiH ili u Makedoniju.