Čime su stanovnici Crne Gore pravili zalihe u martu?

Према подацима Управе за статистику Црна Гора је у марту 2020 имала извоз вредан 27,2 милиона евра, увоз 205,6 милиона евра уз дефицит од 178,3 милиона евра. Извоз је смањен за 18,5%, увоз је смањен за 4,5% а дефицит је смањен за 1,9%.

У Т1 2020 извоз је вредео 88,4 милиона евра (-5,6%) увоз 533,8 милиона евра (+1,9%) уз дефицит од 445,4 милиона евра (+3,5%).

Извоз Црне Горе смањен је за 5,2 милиона евра у Т1 2020. При томе је повећан у Словенију за 6,7 милиона и у Кину за 4,4 милиона док је највише смањен у БиХ за 4,5 милиона и у Мађарску за 3,6 милиона.

Увоз је повећан за 10 милиона евра а највише из Грчке (5,5 милиона), Турске (3,5) и из Србије (3,4) док је највише смањен из Италија (за 6,6 милиона).

Пошто Црна Гора највећи део својих потреба за храном задовољава из увоза код ње је најлакше открити чиме су се пуниле кућне залихе.

Кумулативна стопа раста увоза хране повећана је са 11,3% за два месеца на 19,2% за три месеца. Када се одбију подаци из кумулатива за 3 од 2 месеца добијамо вредности увоза у марту 2020 и 2010. Увоз хране је у марту повећан за 31,1%.

Увоз у марту једино је смањен код рибе и прерађевина за 17,3%. То је и логично, довољно је мучан кућни карантин, још да се додатно смучи исхраном рибом и плодовима мора. Црногорци једу највише прасетина на свету, након Кинеза, а када се искључе становници исламске вероисповести употреба свињског меса у Црној Гори је убедљиво највећа на свету.

Највећи релативан пораст увоза био је код шећера (+72,6%), житарица и производа (брашна, +51,5%), млечних производа и јаја (+51,4%), дувана (+48,1%), живих животиња (+29,6%), меса и прерађевина (+21,8%) и кафе, чаја, какаа и зачина (+21,7%). Листа одговара приоритетима у најнужнијем снабдевању и исхрани.

На основу саопштења о трговини на мало (линк) промет прехрамбеним производима повећан је за 32,6% што је веома блиско стопи повећања увоза хране (+31,1%). Разлика је вероватно последица малог смањења залиха прехрамбених производа у малопродаји.