Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима Еуростата у Србији је просечан ниво потрошачких цена био 47,7% од просечног у свим земљама ЕУ. Ни једна земља ЕУ није имала нижи ниво цена (Бугарска 48,2%, Румунија 51%), а БЈР Македонија (43,9%) и Албанија (46,1%) су имале ниже нивое међу земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство. У односу на 2008 ниво цена у Србији био је за један процентни поен (пп) нижи у 2017. Већи пад просечног нивоа цена од Србије имало је пуно земаља, а највећи пад су имали: Турска (10пп), Пољска (7,7) и Грчка (7,3пп). Највећи раст нивоа цена у односу на просек ЕУ имали су Шведска (14,3пп), Малта (10,9), Финска (8,9) и Луксембург (8,5).
Велики релативан раст ценовних нивоа, услед релативног пада вредности евра у односу на друге валуте имале су земље ван ове интеграције: Исланд за 59,8 процентних поена, САД за 35,7, Швајцарска за 31,9, Норвешка за 13,6 и Јапан за 11,1.
Пошто статистички просеци у потреби да поједноставе поређење елиминишу све друге информације овде ћемо изнети податке само за 2017. по групама производа и услуга.
Цене у Србији крећу се у распону од само 17,7% европског просека код здравства (болничке услуге) до 108,1% код аудио, визуелне и рачунарске опреме. Ова опрема је једина група производа где се налазимо изнад просека ЕУ и јако је важно смањити њен релативан ниво цена уколико се жели економија заснована на ИТ сектору.
У табели су маркиране земље које имају ниже нивое цена у одређеним групама производа и услуга од Србије и овде не бисмо (јер не знамо) много коментарисали сем навођења неких личних утисака.
На пример, Пољска има, уз БЈР Македонију, ниже цене свих прехрамбених производа. Она је пољопривредна сила, има релативно много обрадиве земље у односу на број становника, па се тако може и разумети ова чињеница.
Интересантно је да Уједињено Краљевство има пет група производа са нижим нивоом цена у односу на Србију и те је, вероватно, последица депрецијације фунте у односу на евро у посматраном раздобљу.
Прилажемо и промене нивоа цена по групама производа и услуга у Србији у односу на европски просек у периоду 2008-2017. Овде нам недостају подаци о томе колико су повећане (промењене) цене у ЕУ и у Србији по овим групама производа, јер су релативне промене последица различитих ценовних кретања.
Ипак, и ови релативни показатељи могу да пруже неке информације о ценовним догађајима. Промене нивоа цена резултат су деловања више фактора, попут: промене релативног курса домаће валуте, промене у нивоу концентрације произвођача, промене нивоа пореза, промене међународних цена, итд.
Највећи раст релативног нивоа цена у Србији био је код комуникационих услуга, које су повећане за 25,2 процентна поена европског просека, а релативно за 67,2%. Мислим да се ради о последици смањивања конкуренције у сектору (ширење СББ-а) и повећању цене фиксне телефоније.
Следи повећање цена цигарета за 10,1пп и то је последица повећања акциза на овај по живот штетни производ.
Највеће релативно смањивање цена имали смо код обуће, одеће, личне саобраћајне опреме, здравствених услуга и алкохолних напитака. Изузимајући последње, ово су лепи показатељи релативног раста стандарда становништва, тачније куповне моћи.
