Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Са просечним нивоом потрошачких цена од 45,1% у односу на просек 29 чланица ЕУ, Србија се налази при дну листе земаља, и ниже просечне цене од ње имају само Македонија БЈР и Албанија, док је Бугарска само за 1 процентни поен изнад Србије. Испод 50% од европског просека су још и БиХ, Црна Гора и Румунија.
Низак ниво цена у Србији последица је ниског нивоа цена услуга, које су на 30,8% од европског просека, док су просечне цене робе на 64,2% од европског просека. Услуге јавног сектора у области здравства и образовања, као и водоснабдевања и електричне енергије (загревања станова…) најбитније утичу на обарање укупног нивоа цена у односу на европски просек. У овом контексту би требало посматрати и њихове лошије перформансе у пословању: лако могу побољшати финансијске резултате (повећањем цена), али уз изузетно болан утицај на стандард већине грађана. Повећање цена јавних услуга има и политичке последице: нико се не буни што су цене одеће, обуће, електронике , и других увозних производа, често веће него у Немачкој, напротив, хрли се у модерне храмове (шопинг молове), али се лако може побунити народ (или променити склоност у односу на владајуће партије) повећањем цена јавних услуга на које је навикао.
Детаљном анализом нивоа цена у Србији у односу на друге европске земље нећемо се бавити, потребно је пажљиво се загледати у приложену табелу. Углавном, код већине производа и услуга нижи ниво цена имају неке од следећих земаља: Албанија, БиХ, БЈРМ, Бугарска, Румунија и Пољска. Код производа код којих је Србија блиска европском просеку повећава се број земаља и појављују се неке неименоване. На пример, код обуће, то су још и Шпанија, Словенија и Хрватска.
Компаративни ниво цена у Србији у односу на просек у ЕУ28 највише зависи од реалног ефективног курса динара, али је и под утицајем других фактора, попут степена конкуренције у одређеним производним секторима, производње у Србији, пореске политике и слично. Овде нећемо улазити у појединачне утицаје различитих фактора, већ ћемо само упоредити нивое цена у 2015. години у односу на 2008. годину, а да би смо утврдили шта се у овом релативно дугом временском периоду догодило.
Србија је прошла кроз два периода једнаке дужине након 2000. године: у првих осам година дошло је до великог пораста дугова свих сектора (држава, предузећа и домаћинства), што је утицало на конвергенцију цена у Србији ка европском нивоу (уз пад броја запослених и друге негативне последице, попут раста трговинског дефицита), док је у другом периоду дошло до успоравања задуживања уз престанак ценовне конвергенције.
Од 2005. године (38,3% европског просека) до 2008 године (49,4%) процес ценовног приближавања Европи ишао је превише брзо. Уколико претпоставимо да је настављена ценовна конвергенција након 2008. године по стопи из те године (5,1%), у 2015. години ниво цена у Србији био би на 70% од просека у ЕУ28 (а не на 45,1% колико је стварно био), док би смо у 2022. години достигли просечан ниво цена ове економске интеграције. Ниво од 70% европских просечних цена подразумевао би и много већи износ дугова свих сектора и другачије вредности већине економских параметара у тој години.
У претходне две године, након изражене нестабилности кретања реалног ефективног курса, дошло је до стабилизације нивоа цена, у односу на европски ниво. Промена нивоа са 45,8% у 2014. години на 45,1% у 2015. години најмања је међугодишња промена у периоду од 2005. године. На основу стабилног кретања реалног курса динара и ниске инфлације можемо претпоставити да ће и у 2016. години доћи до незнатне промене релативног нивоа цена у Србији у односу на 2015. годину.
Оно шта нас је највише занимало била је промена нивоа цена у Србији у односу на европски просек. Економска криза након 2008. године утицала је да дође до пада нивоа цена у Србији код већине група производа осим код три групе: воће, поврће и кромпир (раст са 64,7% на 66,9%), дувана (са 29,9% на 34,7%) и код комуникација (са 43,7% на 53,7%). Код прве групе производа можемо да претпоставимо да је раст извоза утицао на мање обиље ових производа у Србији, те је дошло до пораста њихових цена, док се код друге две групе производа ради највећим делом о последицама пореске политике: раст акциза на дуван и минимална цена претплате у фиксној телефонији.
Највећи пад упоредивог нивоа цена у Србији у 2015. години у односу на 2008. години умали су здравство, трошкови становања и угоститељске услуге. И док се код прве две групе цена може претпоставити одређени утицај регулисаног формирања цена, код треће група се ради о тржишном прилагођавању паду тражње, што је случај и код већине група непоменутих производа, код којих је дошло такође до пада релативног нивоа цена у односу на 2008. годину.