Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Pošto sam u poziciji da odgovaram na pitanja medija o «političkoj nestabilnosti» i posledicama odluke MSP-a, a da ne bih bio prenešen na način na koji stav nisam izneo koristim mogućnost zbog koje sajt i postoji.
MIŠLJENJE MSP-A NEĆE UTICATI NA DALJE KRETANJE VREDNOSTI EVRA PREMA DINARU.
Dovođenje u vezu kretanja kursa dinara i političke nestabilnosti politika je zastrašivanja naroda ukoliko na izborima pobedi druga strana. Ili da se prikriju pravi motivi jačanja ili slabljenja kursa dinara.
U novembru 2007. godine se dogodio prvi spekulativni udar na kurs dinara za koji nismo dobili odgovor ko je tada izazvao naglo jačanje, a zatim vraćanje vrednosti u samo dve nedelje. Sa 79 na 84 dinara i opet ispod 80 dinara.
Pred izbijanje svetske ekonomske krize Srbija je 2008. godine bila u političkoj krizi i imala je prevremene izbore. Blagim jačanjem evra, sa 83,5 dinara u februaru na 86-87 dinara u septembru ekonomija bi se mnogo bolje prilagodina svemu šta je nakon toga nastupilo. Međutim, evro je oslabio na vrednost od 76,6 dinara, na kraju septembra, da bi rast na 94 dinara, krajem januara prošle godine, predstavljao pravi šok za našu ekonomiju. Od kraja marta (8,4 milijardi evra) do kraja septembra 2008. godine (10,8 milijardi evra) prekogranični dug je povećan za 2,4 milijarde evra, i na kraju maja maja ove godine bio je manji za 200 miliona evra (na kraju februara prošle godine dostigao je rekordan nivo od 11,6 milijardi evra od kada se preduzeća razdužuju što prati i nelikvidnost i pad broja zaposlenih. Preduzeća su tada poverovala u perpetum mobile jačanja dinara u svetlu evropske perspektive i nepotrebno se prezadužila investirajući u nekretnine, šoping molove…
Postoje racionalni razlozi zašto sada evro jača, i zašto će i u narednom periodu jačati. Banke povlače kratkoročni kapital iz Srbije jer nisu motivisane da na visokoj kamatnoj stopi i mogućnosti aprecijacije dvostruko zarađuju. Smanjuje se i prekogranični dug privrede. Preduzeća se svakog meseca razdužuju. Priliv stranih direktnih investicija je na minimalnom nivou, dok o portfolio investicijama ne vredi govoriti.
Dokle će dinar slabiti? Dok se u potpunosti ne povuče kratkoročni kapital, i dok preduzeća ne stabilizuju svoju mogućnost da servisiraju svoje spoljne obaveze iz domaćih prihoda.
Trgovinski deficit se gotovo u potpunosti pokriva iz priliva doznaka iz inostranstva i «veća potrošnja od proizvodnje» nije faktor koji utiče na slabljenje dinara.
Evro bi mogao da oslabi na 100 i manje dinara ukoliko bi NBS, na primer, povećala repo stopu na recimo 12% ili 15%. Međutim, nagli ulazak milijardu, koliko god, evra više bi naneo štete nego koristi jer bi njegov izlazak doveo do još većeg jačanja evra prema dinaru.
Prodajom deviza NBS «subvencioniše» izlazak kratkoročnog kapitala iz Srbije, i pitanje je da li bi, na primer, prodajom po kursu od 110 ili 115 dinara za evro kaznila spekulativan priliv. I makar u budućnosti umanjila verovatnoću njegovog ulaska.
A da bi se u budućnosti sprečilo spekulativno jačanje dinara prema evru neophodno je razmisliti o pravnim mehanizmima koji bi to onemogućili. Oporezivanje kratkoročnih tokova, oporezivanje valutnih transakcija, oporezivanje trgovine repo i trezorskim papirima, zakonske zabrane za određene vrste deviznih tokova…
Ovo su razmišljanja u situaciji Srbije na izolovanom ostrvu. Međutim, imamo krizu u Grčkoj, Mađarskoj, Evropsku krizu koja će trajati još dugi niz godina i treba tražiti dugoročna rešenja za makroekonomsku stabilnost. Predlagao sam, kad je izbila kriza da se Srbija zaduži 4 do 6 milijardi evra kako bi preduzećima omogućila uredno servisiranje spoljnog duga. Sada mi to izgleda kao neverovatna opcija.
Dodatni faktor za brigu je pad poljoprivredne proizvodnje i njegove posledice na političku nestabilnost. Raspisati izbore ili se suočiti sa posledicama mogućnosti nekontrolisanog besa na ulicama za par meseci.
U svakom slučaju, fokusiranje na realne probleme, a ne spinovanje dezinformacijama ili izmišljanjem problema.