Za završnu predstavu u predškolskom programu moj sin je dobio zadatak da kući nauči tekst naše himne. To je i mene stavilo na muku da učim osam strofa napamet u ne baš prikladnim godinama (učenje napamet mrzim od Gorskog Venca kada sam sa 150 stihova više morao da nadoknađujem odsustvo inspiracije za Cvetni Maj). Ova teška aktivnost učenja pesme napamet …
Pročitajte Još »3 Poljoprivreda
POLJOPRIVREDA SRBIJE I HRVATSKE – KOMPARATIVNA ANALIZA
Pre nekoliko dana u emisiji na temu poljoprivrede hrvatske televizije (HRT – 1), sasvim slučajnim izborom programa, se vide nešto što jako mnogo liči na aktuelnu situaciju u poljoprivredi Srbije. Naime, intervjuisanjem hrvatskih poljoprivrednika moglo se videti da njih muče gotovo isti problemi kao i srpske. Neisplaćene subvencije, neadekvatna (po njima) poljoprivredna politika, način protesta je isti (blokada puteva), pa …
Pročitajte Još »Broj stoke u Republici Srbiji i spoljna trgovina stokom
Prema podacima RZS-a u Srbiji je na dan 1.12. prošle godine bilo 936.570 krava, 3.286.900 svinja, 1.460.295 ovaca, 129.720 koza, 11.576 konja i živine 19.103.411. Izuzev koza čije je brojno stanje povećano za 0,8% u odnosu na 2010. godinu, kod ostalih životinja došlo je do pada broja. Broj krava smanjen je za 0,2%, što je smanjenje za 1.873 grla stoke, …
Pročitajte Još »Federacija BiH: Brojno stanje stoke i stočna proizvodnja u 2011. godini
Prema saopštenju Federalnog zavoda za statistiku Federacije BiH: “U 2011. godini povećan je broj goveda za 12,7%, broj ovaca za 0,1%, broj peradi za 3,4%, broj koza za 1,5%, broj kunića za 8,1% i broj košnica pčela povećan je za 1,5% dok je broj konja umanjen za 7,8%, a broj svinja je manji za 0,3% u odnosu na 2010. U …
Pročitajte Još »BJR: Broj stoke, i životinje na 1.000 stanovnika i po kvadratnom kilometru
Po pravilu, što je neka zemlja siromašnija to je veći relativni značaj poljoprivrede za ukupnu ekonomsku aktivnost. Kada se dođe do poljoprivrede dolazimo i do nekih utešnih statistika. Kao i u većini posmatranja ograničićemo se samo na tri pokazatelja: BROJ STOKE i živine, BROJ ŽIVOTINJA NA 1.000 STANOVNIKA i BROJ ŽIVOTINJA PO KVADRATNOM KILOMETRU. Znači, ne bavimo se proizvodnjom mesa, …
Pročitajte Još »NUTS2: Rang Vojvodine i Centralne Srbije kod svinja, krava, ovaca i koza
Kandidaturu za članstvo u EU najviše volim zato što će se srpski podaci postepeno ubacivati u baze Eurostat-a, što će olakšati analitički rad. Kad sam već dao istorijsku perspektivu stočarstva u Srbiji, red je da uporedimo sadašnje stanje sa regionima u EU i zemljama kandidatima. U bazi Eurostat-a podaci za stočarstvo nisu ažurni, ima ih u rasponu od 2003. do …
Pročitajte Još »Svinje među Srbima
Mišljenja sam da se u Srbiji potcenjuje značaj svinja. Kao što su krave svete životinje u Indiji, tako bi i u Srbiji trebalo da svinje proglasimo za svete životinje, uz adekvatno poštovanje koje zaslužuju. Svinja je simbol srpske slobode: da svinjski trgovci nisu sa Austrijancima početkom 19. veka razmenjivali svinje za oružje, srpski oslobodilački ustanci i borbe bili bi jalovi. Svinja …
Pročitajte Još »POLJOPRIVREDA KAO IZVOZNI ADUT – MIT ILI STVARNOST (DRUGI DEO)
Na kraju prvog dela rada, da podstetimo, dat je prinos osnovnih poljoprivrednih kultura u Srbiji od 1980-2011 godine. Tada je rečeno da Srbija praktično 25 godina ima stagnantne prinose i povremene oscilacije oko referentne vrednosti se dešavaju samo u slučajevima izrazito povoljnih klimatskih faktora odnosne godine koja pokuša da izvuče ono što čovek nije dao. Nije dao adekvatnu prihranu niti …
Pročitajte Još »POLJOPRIVREDA KAO IZVOZNI ADUT – MIT ILI ZABLUDA (prvi deo)
Godinama i decenijama slusamo konstantnu političku propagandu kako Srbija ima najveće komparativne prednosti u poljoprivredi i da ova grana treba da bude nosilac izvozne ponude ove zemlje i glavni spoljnotrgovinski adut. Usudjujem se reći da ovakva konstatacija izvire isključivo iz izvoznog bilansa poljoprivrede koji se vešto koristi ne samo medju političarima nego, na žalost, i medju nekim kolegama ekonomistima koji …
Pročitajte Još »Udeo Srbije u svetskom poljoprivredno-prehrambenom izvozu u 2010. godini
Srbija je u 2010. godini imala tri puta veći udeo u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (0,195%), u odnosu na ukupan udeo u svetskom izvozu (0,068%). Udeo Srbije u nepoljoprivrednom izvozu izneo je 0,057%. Srbija ovako povoljan pokazatelj duguje prevashodno izvozu nekoliko proizvoda, žitarica, šećera, malina, sokova, piva… To znači da postoji veliki potencijal za dalji rast vrednosti: kroz prelazak u …
Pročitajte Još »Svetska trgovina poljoprivrednim proizvodima i značaj izvoza SAD u Kinu za ukupne tokove
Osnovna motivacija za prikupljanje priloženih podataka o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima bila mi je da utvrdim relativan značaj izvoza SAD u Kinu sa ukupne svetske trgovinske tokove ovim proizvodima. Kada rastu cene hrane kaže se da je to usled velikog rasta tražnje Kine, i da će taj rast biti trajan. Bez obzira na činjenicu da se krajem 2008. godine dogodio slom …
Pročitajte Još »Izvoz kukuruza i svinja iz Srbije
Pre više od dva veka Srbija je bila zemlja prepuna svinja. Svinjski trgovci su bili najbogatiji ljudi. Kada je počeo Prvi srpski ustanak starešinske pozicije su se dobijale na osnovu svinjskog bogatstva: što više svinja Austrijancima, to više pušaka za bunu. Problem je nastao u trenutku kada smo sve svinje izvezli iz Srbije. Od tada izvozimo kukuruz kako bi smo …
Pročitajte Još »Potencijal za rast izvoza kroz povećavanje voćarskih površina
Srbija je poljoprivredna zemlja koju karakterišu ekstenzivnost proizvodnje, debalansi između primarne proizvodnje i prerade, i rast neiskorišćenih poljoprivrednih površina. Osnovna ideja za analizu mi je odgovor na pitanje koliko je moguće povećati izvozne prihode od voćarstva ukoliko bi se zapuštene površine zasadile voćem. Kao i za većinu pitanja, i za ovo sam gotovo u potpunosti idiot, te ostavljam po …
Pročitajte Još »Trademap i izvoz malina, još jednom
Sasvim slučajno, pošto već baratam sa previše mnogo detaljnih baza podataka da bi mi trebale nove, otvorio sam kvartalne, a onda i mesečne, baze podataka na trademap.org. Iznenadih se da ima i jednih i drugih podataka za Srbiju, i da postoji docnja od dva i po meseca u odnosu na zvanično objavljene podatke RZS-a. Još uvek nisu prikupljeni i …
Pročitajte Još »Trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u 2010. godini
Srbija je u prošloj godini ostvarila deficit u robnoj razmeni od 5,2 milijarde evra. Pri tome je u trgovini poljoprivrednim i prehrambenih proizvodima ostvarila suficit od milijardu evra. To znači da je po odbitku ovih proizvoda u razmeni industrijskim proizvodima (i nepoljoprivrednim sirovinama, energijom) ostvaren deficit od 6,2 milijarde evra uz podpolovičnu pokrivenost uvoza izvozom. Suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima …
Pročitajte Još »Nebo i Nemačka, čini mi se po treći put
Prvi put sam pisao na ovu temu u oktobru 2009. godine za novosadski Dnevnik. Tekst sledi ispod ovih 6 grafikona koje sam sada zalepio. Drugi put je Saša Milojević izvršio ekonometrijska testiranja uzročnosti i intenziteta veza u proleće 2010. godine. Sada mi se i Nebo i Nemačka vrte u mislima usled vesti o podbačaju roda kukuruza, kao i usled podataka …
Pročitajte Još »Izvoz malina i jabuka
U Blicu od 19.9.2011. gosp. Dragan Vujadinović je, između ostalog, napisao: “Da li su u pravu, niko ne zna. Mada svi znaju da je malo. Ko je u pravu, jedino može znati (i obelodaniti) država. Koja raspolaže podacima i brojevima (naša i svetska proizvodnja, ko su izvoznici i kolike se cene, da li neko „dampinguje“ cene itd.). Država je obećala …
Pročitajte Još »Palmine krave
U Jagodini je, na lutriji, dodeljeno 210 krava jagodinskim seljacima (poljoprivrednicima, za zamerljive). Lutrija je bila potrebna jer je popisano 1.210 domaćinstava koja imaju jednu ili više krava. Telad će dobiti izvučena nakon srećnih dobitnika, a Dragan Marković je objasnio i izvore finansiranja. Zbog Dragana Markovića sam ponosan što sam Jagodinac. I bilo bi lepo kada bi svaka opština u …
Pročitajte Još »Nestašica suncokretovog ulja…
Ovih dana je aktuelna priča o poskupljivanju hleba, mleka, šećera, suncokretovog ulja… I dok je poskupljenje hleba, na primer, logična posledica smanjenog roda pšenice za petinu, rast cena šećera i suncokretovog ulja može se opravdati do procenta rasta evra prema dinara. Iznad tog iznosa poskupljenje je posledica dominantnog položaja prerađivača i trgovaca u odnosu na proizvođače i potrošače. …
Pročitajte Još »