Основни мотив за прикупљање хрватских података био је да се провери да ли је Хрватска ступањем у ЕУ погоршала салдо у размени пољопривредно-прехрамбеним (ПП) производима? Подаци нас упућују на супротан закључак, али када сам већ прикупљао податке они заслужују и неколико пратећих реченица. Треба скренути пажњу на две важне чињенице: Хрватска највећи део својих ПП производа пласира ван ЕУ, у …
Pročitajte Još »Evropska unija
Udeo žena na menadžerskim pozicijama u 2017 godini
Прилично добро играм једну од најпопуларнијих светских бесплатних игрица Clash Royal. Рецепт за добро играње, побеђивање, је у коришћењу 5 женских карата, две гоблина и Теслиног торња. Женске карте су јефтине (стрелкиње, принцеза, бандит, Валкирија и слепе мишице), мање коштају од јаких мушких, и веома су опасне па са две три женске лако се униште и најјаче мушке карте. Ови …
Pročitajte Još »Gde je siromaštvo veće nego u Centralnoj Srbiji?
Евростат је унапредио своје регионалне статистичке (link) интерактивном мапом на којој се по избору жељеног региона прикажу и упоредиви подаци о његовој развијености (мерено БДП-ом по куповној снази валуте по становнику у односу на просек ЕУ), стопи запослености и незапослености, уделу високошколованих у одраслом становништву. Када притиснете на Регион Јужне и Источне Србије, осим ових података (1.513.383 становника), 50,6% запослених …
Pročitajte Još »Prijem u državljanstvo u zemljama EU stanovnika odabranih država i teritorija 2002-2017
Приложени подаци у табели више указују на државно-правну конфузију на територији бивше Југославије него што нам откривају узроке и правце миграција. Словенију смо искључили из одабира држава и територија јер ова алпска минијатура никада и није припадала балканском делу Југославије. Укључивање Хрватске је неопходно јер се у овим подацима о држављанству вероватно налази већи удео Срба него у укупном становништву …
Pročitajte Još »Kako obavljamo poslove?
Према подацима Евростата (линк) 39% запослених у ЕУ, у 2017. години, послове је обављало седећи, 20% стојећи, 30% је имало средње физичке напоре а 12% је имало теже физичке напоре. У бази су и подаци за Србију па је лепо упоредити је са другим европским земљама. У Србији је 30,7% запослених радило седећи, 17,3% стојећи, 40,2% је имало средње физичке …
Pročitajte Još »Srbija je najnaprednija u Evropi!
Дан жена мрзим зато што сам жена у души, а не зато што сам ретардирани моравски сељак. Центар света је у мени и сав свет се врти око мене. Јес` да децу нисам родио али се према њима опходим више као мајка, а не као отац. Али, тема нисам ја већ српски парламент и родне промене у њему кроз време. …
Pročitajte Još »Usporavanje italijanske ekonomije
Italija je, uz Nemačku, najvažniji ekonomski partner Srbiji te njeno ekonomsko usporavanje na kraju 2018 i tokom 2019 imaće nepovoljne posledice na kretanja u Srbiji. https://www.istat.it/it/files//2019/01/MonRep_dic2018_EN.pdf International economy has become more uneven and signs of tempering momentum are emerging. The main factors behind the deceleration are the incomplete Brexit process and the impact of enduring “tariffs war” between the United …
Pročitajte Još »Saradnja sa policijom po zemljama u Evropi
„Мир, правда и јаке институције“ спадају у циљеве одрживог развоја (линк ). У Европски парламент има поверење 45% становника ЕУ, у Европску комисију 42% а у Европску централну банку 39%. Да је судство независно и да је праведно сматра 56% становника ЕУ. У 2016 години 13% становника ЕУ је пријавило криминал, насиље и вандализам у својој близини. У 2017. је …
Pročitajte Još »Jedna od mera siromaštva: nemogućnost da se kupi automobil
Број људи који не може себи да приушти куповину аутомобила у ЕУ је, у просеку, смањен са 7,7% у 2016. на 7% у 2017. линк Нас је интересовало где је ту Србија? Нема нас у подацима за 2017, али нас има у 2016, и од 2013. године. Штета што је кратка серија јер се из ње не могу извући неки …
Pročitajte Još »Udeo zarada u državnoj upravi u BDP-u, 2008-2017
Давне 2008. Србија је имала један од највећих удела зарада у државној управи у БДП-у међу европским земљама. Већи удео од Србије имале су: Данска, Малта, Исланд, Кипар, Португалија и Финска. Пошто се ради о релативном показатељу, његова промена може бити последица промена у БДП-у као и промена у вредности зарада. На пример, пад БДП-а у 2009. довео је до …
Pročitajte Još »Građevinarska aktivnost u Evropi 2008 – Q2 2018
Грађевинска активност у ЕУ, у просеку, није се још увек опоравила у односу на достигнуту у 2008. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9307218/4-17102018-BP-EN.pdf/f0191114-87b2-47a6-9e92-236470a0fac0) Наравно, просеке чине земље које су како испод, тако и изнад, те је 13 земаља чланица ЕУ имало већи ниво активности а 15 мањи. Малта и Естонија су имале највећи пораст активности, али су статистички безначајне, те је Немачка предводник укупног економског …
Pročitajte Još »Naplata PDV-a u Evropi
Да крв није вода доказује мноштво сличности у Срба и Хрвата. Једна од њих је највећи удео ПДВ-а у БДП-у. Прво су се ослобађали Турака, а онда су њихови владари постали горе харачлије од Турака, Немаца и осталих владара. Шалио се, или не, министарство финансија заслужује похвалу за овако добар показатељ. Он даље упућује на потребу да се година борбе …
Pročitajte Još »Javni dug u Srbiji i u EU
Еуростат је објавио податке о кретању јавног дуга у ЕУ. https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9332918/2-23102018-AP-EN.pdf/62d87091-1ff0-41f6-9f26-afffb1a307b6 У ЕУ јавни дуг има тенденцију опадања, са 83,4 БДП-а на крају 2017, на 81,5% у првом и на 81% у другом тромесечју. У Еврозони пад изгледа: 89,2%, 86,9% и 86,3%, респективно. У Србији је јавни дуг смањен са 58,3% БДП-а, на крају 2018, на 55,3% на крају првог …
Pročitajte Još »Javna potrošnja u Evropi 2008-2017
Евростат је 22.10.2018 објавио податке о салду јавних финансија у 2017. чланица ЕУ (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9328077/2-22102018-AP-EN.pdf/e1b423ef-a337-42ea-90cb-4a6775ba4c07). Из најновије базе ММФ-а додао сам податке за Србију, а како би сагледали где се налази Србија у овим основним макроекономским релацијама. Иза једног податка о јавним приходима или јавној потрошњи налази се низ детаљнијих података који омогућавају да се сагледају специфичности сваке од земаља, али …
Pročitajte Još »Dobre vesti iz Evrope: industrijska proizvodnja povećana u avgustu
Након пада десезонираног обима производње у јуну и јулу, у августу је дошло до раста производње од 1% у зони евра, док је раст у ЕУ28 износио 0,8%. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9298852/4-12102018-AP-EN.pdf/7a4a12eb-8d24-4e1e-96b4-e39a32d6784d) У односу на август 2017, индустријска производња је повећана за 0,9% у евро зони и за 1,2% у ЕУ28. Ниво производње укупне индустрије, и прерађивачке индустрије као њеног највећег дела, …
Pročitajte Još »Nova ekonomska kriza je počela?
Мада је светска економска криза званично започела у септембру 2008, када је банкрот Лиман брадерса изазвао општу финансијску панику, индиције да ће до кризе доћи постојале су месецима пре тог догађаја. Рецесија у САД из 2007 утицала је да производња прерађивачке индустрије у Европи крене да се смањује након јануара 2008, када је достигла максимум, и до септембра је смањена …
Pročitajte Još »Stopa smrtnosti u saobraćajnim nesrećama u 2015
Сећам се да сам још у раном детињству слушао приче о томе ко су опасни возачи: дал` Турци дал` Швабе. И та прича о „опасним“ возачима је део мачо „фазона“. Ја нисам никад био „алфа-мужјак“, био сам латентни геј и Хрват католик, а док нисам положио вожњу у 41 години, а како бих дао свом лудилу да се размаше: „Anywhere …
Pročitajte Još »Bez ženske zaposlenosti nema ni rađanja
У давно социјалистичко доба, у времену инвестиција и планирања, у сваком већем граду постојала је по једна фабрика тешке индустрије, која је претежно запошљавала мушкарце, и лаке индустрије, у којој је већина запослених била женског рода. Пошто је лака индустрија највећим делом била текстилна, и извозно оријентисана, санкције УН (уз пљачкашку приватизацију и друге факторе) су директно утицале да се …
Pročitajte Još »DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE I EVROPE
Zakonomernost savremenog razvoja svetske privrede, naročito visoko industrijalizovanih zemalja OECD je divergento kretanje privrednog rasta i broja stanovnika. Po pravilu zemlje sa visokim privrednim rastom i BDP per capita imaju negativan, nulti ili veoma mali prirodni priraštaj. Međutim prilikom ocene prirodnog priraštaja se mora biti jako oprezan jer u visoko razvijenim zemljama EU on je više posledica imigracionih trendova (useljavanja …
Pročitajte Još »DANSKA, EVROPSKI AGRARNI DŽIN
Između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama * Farmeri moraju da proizvode hranu bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline; Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, u SAD je to 100 odsto * EU …
Pročitajte Još »Intenzivnost stočnog fonda po regionima i po stanovniku u Evropi
Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а ЕУ-28-1 (УК) се може слободно …
Pročitajte Još »Kretanje broja samozaposlenih u EU, 2008-2018
Укупан број самозапослених у ЕУ смањен ја за 2,2%, од првог тромесечја 2008 до истог периода 2018. Посматрано по делатностима највећи допринос овом смањењу проистекао је услед пада броја пољопривредника за четвртину. Самозапосленост је пала још у шест делатности, док је повећана у 10 делатности. Највећи релативан раст самозапошљаваја имао је сектор образовања (за 47%), затим образовања (29%) и информација …
Pročitajte Još »Efekti Tramponomije stižu u Evropu: prerađivačka industrija u junu 2018
Евростат је објавио податке о производњи прерађивачке индустрије у јуну, по којима је она смањена у еврозони за 0,7% у јуну, услед пада производње капиталних добара за 2,9%. Међугодишње, пораст производње износио је 2,5%. У саопштењу из истог дана (14.8.2018) стоји да је БДП у ЕУ повећан за 0,4% десезонирано у другом тромесечју (2,2% међугодишње). Подаци су тромесечни, док су …
Pročitajte Još »EU i Srbija: broj poljoprivrednih poseda i površina upotrebljenog poljoprivrednog zemljišta
На Видовдан је изашло саопштење Евростата о структури фарми у ЕУ у 2016. Наслов саопштења гласи: Од 10,3 милиона фарми у ЕУ, две трећине су мање од 5 хектара. Поднаслов: само је 11% управљача фарми млађе од 40 година. Ово нас је мотивисало да упоредимо податке за Србију са чланицама ЕУ у погледу броја фарми и употребљеног пољопривредног земљишта. Узели …
Pročitajte Još »Nezaposlenost u EU, starenje stanovništva i migrantska kriza
У ЕУ је у мају 2018. било мало мање од 17 милиона незапослених лица (16.988 хиљада). Ово се први пут догодило од октобра 2008. Стопа незапослености од 6,9% била је најнижа од септембра 2008, док је рекордно ниска, након 2000, била у јулу 2008 (6,7%), па ће вероватно у наредним месецима превазићи овај минимум. Подударање података о броју незапослених и …
Pročitajte Još »Beograd u Evropi prema broju bioskopskih mesta na 1.000 stanovnika
Биоскопи, позоришта и музеји представљају некакве мере степена урбанизованости и нивоа културе у урбаним центрима. У модерно време, када се филмови могу гледати и преко мобилних телефона, њихова активност полако замире, али у људима и даље постоји потреба да изађу у провод, да се разоноде, да се искључе из свакодневних проблема добрим филмом у биоскопској сали. Србија је прошла кроз …
Pročitajte Još »Broj pozorišta u Evropi: rang Beograda
РЗС нема детаљније статистичке податке о позориштима у Србији, а нема ни Еуростат, о броју посетилаца, приходима позоришта, као и приходима глумаца и другог позоришног особља. Еуростат нема податке о позориштима у Лондону и у Риму, а и подаци су из различитих година, па нису упоредиви, те овде само сагледавамо редове величина: где је Београд на европској позоришној мапи. Србија …
Pročitajte Još »IPARD PROGRAM NA DELU
Daleko predizborno obećanje Obećanje o korišćenju novca iz IPARD programa u 2016. godini predstavlja još jedno prazno predizborno obećanje Još davnih dana ministar polkjoprivrede u Vladi Srbije dr Saša Dragin počeo je da najavljuje da će Srbija, samo što nije, početi da koristi IPARD sredstva. On je najavljivao da će to biti oko 50 miliona godišnje ili oko 350 …
Pročitajte Još »Share of renewables in energy consumption in the EU rose further to 16% in 2014
Nine Member States already achieved their 2020 targets In 2014, the share of energy from renewable sources in gross final consumption of energy reached 16.0% in the European Union (EU), almost double that of 2004 (8.5%), the first year for which the data is available. The share of renewables in gross final consumption of energy is one of the headline …
Pročitajte Još »EUROSTAT: Međunarodna investiciona pozicija: zemlje EU i Srbija
Author: Robert Obrzut The international investment position (IIP) is an economy’s financial statement, compiled at a specified date (such as by the end of year or end of quarter), showing the value and composition of its positions in external assets and liabilities with the rest of the world. When external assets exceed liabilities, the net IIP is positive and when liabilities exceed …
Pročitajte Još »GRČKI DUG – PARADIGMA NOVOG EKONOMSKOG PORETKA
Svakodnevno nas mediji obaveštavaju da Grčka ovih dana bije bitku za svoj ekonomski, politički pa se čak slobodno može reći i socijalni opstanak. Ova zemlja je u dužničkom ropstvu godinama (verovatno nema čoveka u Srbiji srednjih godina i stariji koji nije od svojih roditelja ili bilo kog drugog u detinjstvu još čuo čuvenu rečenicu ’’dužan ko Grčka’’),medjutim ovoga puta situacija …
Pročitajte Još »Prerađivačka industrija u Evropi, 2007-2014
Приложени су десезонирани подаци о индексу производње прерађивачке индустрије у изабраним месецима, а основни месец за поређење је децембар 2007. године. Економска криза је почела још у другој половини 2007. године да се прелива из САД у Европу, али су европске монетарне власти, погрешно, мислиле да је већа опасност раст цена (цене примарних производа су расле до средине 2008. године), …
Pročitajte Još »Evropska Unija i Srbija: Zaposleni u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu
У односу ЕУ према Србији има свачега, од двоструких стандарда за понашање Срба и Албанаца, као и њихових институција, до небројаног примењивања закона и стандарда који не приличе ни Централној Африци, а камоли будућој чланици ове Уније. Узмимо, на пример, закон о раду. Зашто једноставно није преписан немачки закон о раду, већ се на српском народу и вољеним националним мањинама …
Pročitajte Još »Tabela: Projekcija broja stanovnika po zemljama: EU, EFTA i Srbije
Evropa: radnici u proizvodnji (sekundarnom sektoru)
Рударство уз пољопривреду спада у примарне економске делатности, али, пошто учествује само са 0,38% у укупној запослености у Европској Унији, нећемо се на њега осврнути. У секундарне, производне, делатности спадају: Прерађивачка индустрија, електрична енергија, водопривреда и грађевинарство. Прво ћемо таксативно набројати неке апсолутне податке, а затим ћемо се осврнути на релативне показатеље. У Европској Унији је у другом тромесечју 2014 …
Pročitajte Još »Koliko ima seljaka u Evropi i gde su locirani?
Кога израз СЕЉАК вређа нека чита „запослени у пољопривреди“, „паори“, како год, само да се не вређа. Ја сам моравски сељак (али ми је то географско порекло и карактерна црта, а не занимање) и много волим ову популацију, чисту, и поштену, искварену само колико је за опстанак потребно. Следе подаци за земље ЕУ28, Норвешку, Исланд и Швајцарску, као богате земље …
Pročitajte Još »Berlinski intervju Aleksandra Zinovjeva. Zapad protiv Rusije
http://serbian.ruvr.ru/2014_10_27/Berlinski-intervju-Aleksandra-Zinovjeva-Zapad-protiv-Rusije-Deo-1-4207/ Подсетимо се дела интервјуа познатог руског дисидента и филозофа Александра Зиновјева који је дао пред свој повратак из Немачке у Русију. Разговор са новинаром француског листа „Фигаро“ одржан је 24. јула 1999. године у Берлину. После краха комунизма основни предмет вашег истраживања постао је западни систем. Зашто? Зато што се десило оно што сам предвидео: пад комунизма довео је до …
Pročitajte Još »Zaposlenost u razvijenim zemljama 2000-2015
Приликом посете председника владе Александра Вучића Лондону сазнали смо да је у овој земљи отпуштено 400 хиљада људи у јавном сектору, али је зато повећана запосленост у приватном за 2 милиона. То би даље требало да значи да уколико би се у Србији отпустило 200 хиљада људи у јавном сектору, имали би пуну запосленост и морали би да увозимо радну …
Pročitajte Još »Trgovina Srbije sa EU i Rusijom poljopr.-prehr. pr. u 2013 godini
Елем, у 2013 години извоз пољопривредно-прехрамбених производа, према подацима које је наша царина (тачније РЗС) доставила СТО-у износио је 2.081 милион евра, увоз је износио 1.168 милиона евра, те је остварен суфицит у износу од 912 милиона евра. Пошто је укупан дефицит у робној размени износио 4.464 милиона евра, то значи да је у осталим делатностима, без пољопривредно-прехрамбеног сектора, износио …
Pročitajte Još »Cene u primorskim zemljama
Отићи на летовање може да значи, или је могло да значи, уштеду у неким свакодневним трошковима. На пример, цена хране је у Бугарској за 9,1% мања него у Србији, па се тамо за 10 дана може уштедети пар хиљада динара на храни, или се може појести више него што нам то свакодневан живот у Србији омогућује. У Црној Гори је …
Pročitajte Još »Otkako je Hrvatska ušla u EU gubi po 10 hiljada radnih mesta mesečno dok broj nezaposlenih raste za po više od 8 hiljada
Ma koliko da je tačno, ovo je krajnje zlonamerno i tendenciozno. Jeste tačno da je od kraja juna 2013. godine do kraja februara 2014. godine ukupan broj zaposlenih smanjen za 77.534 lica (sa 1.388 na 1.310 hiljada), a pri tome je broj nezaposlenih povećan za 66.266 lica (sa 318.110 na 384.376), ali ekonomija Hrvatske, kao turističke destinacije, ima velike mesečne …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije sa Evropom i van nje 2006-2013
Према подацима СТО Србија је у 2013 години 63% робног извоза реализовала у земље ЕУ, 29,9% у остале земље Европе и 7,1% у земље ван Европе. У односу на 2012 годину повећан је удео ЕУ за 1,4 структурна поена, земаља ван Европе за 2,4 поена, док је смањен удео земаља у Европи ван ЕУ за 3,8 структурних поена. У односу …
Pročitajte Još »Bolji život čekajući Godoa
Česta kritika anglosaksonskom ekonomskom modelu je fokusiranost na kratki rok a najbolju odbranu ovom principu je dao sam Keynes, uzimajući ljudski život kao ultimativni najmerodavniji presudni faktor, primećujući “da u dugom roku svi smo mrtvi”. Zadnjih dana domaći mediji su se bavili analizom performance srpske ekonomije u 2013 primećujući da je rast GDP-a za 1.4% nadmašio rast GDP-a u Evrozoni …
Pročitajte Još »Srpske svinje: najveće žrtve evro integracija
Баш тако, у процесу либерализације и придруживања Европској Унији свиње ће у Србији бити све мање пожељна животиња, скупа за чување, заостатак из мрачних времена изолације и независности, пожељна само као кућни љубимац у дворовима транзиционих добитника и странаца на привременом раду. Звучи логично: имамо вишак обрадиве земље и мањак субвенција, док, рецимо, Немачка има вишак субвенција и технологија, а …
Pročitajte Još »Da li se dinamike i uslovi ulaska u EU menjaju?
Objavljeno u martu 2010 Zadnjih par dana, sedmica i meseci svedoci smo događaja koj potresaju EMU I EU. Teška ekonomska situacija ukazuju na to da je devaluacije u PIGS zemljama neminovna, tako da za medije jedina interesantna priča koja je preostala u kontekstu ovih problema je način na koji će davaluacija biti sprovedena. Zadnjih dana su također na površinu počeli da …
Pročitajte Još »Izvoz robe i usluga po stanovniku u 2012 godini
Србија ће 2013 годину завршити са стопом раста извоза робе од око 25% и то ће бити једна од највећих стопа раста у свету. Проблем представља ниска основица. Сећам се вицева из раних осамдесетих година прошлог века, када се народ храбрио (након демонстрација у Приштини) вицевима који дисквалификују Албанце. Типа, вест је да је пољопривредна производња удвостручена у Албанији јер …
Pročitajte Još »Evropski regioni: Turizam, neka poređenja
U priloženih 5 tabela su neka poređenja Srbije i drugih BJR sa podacima iz Eurostat regional yearbook za 2013 godinu. Dodao sam podatke za Federaciju BiH (2011), Republiku Srpsku (2012), ne i za Distrikt Brčko, i za Crnu Goru samo nedostajući broj ležajeva po kilometru kvadratnom (157,7 hiljada ležajeva na teritoriji od 13.820 kvadratnih kilometara). Srpski podaci su za 2012 …
Pročitajte Još »Evropske regije: tabele odnosa zavisnosti mladih i starih u odnosu na radno-aktivnu populaciju, u %
Evropski regioni: Poljoprivreda
Podaci su iz Regional statistical yearbook za 2013 godinu, a koji se odnose na 2011 godinu, dok sam ja dodavao podatke za Srbiju za 2013. godinu i nedostajuće za Crnu Goru, BiH, Republiku Srpsku, UNMIK Kosovo za 2011. ili 2012. godinu. Prva tabela rangira regione prema udelu poljoprivrede u BDP-u. Sasvim je logičan rang da su regioni sa najvećim udelom …
Pročitajte Još »Evropske regije: Stopa fertiliteta u 2011 godini
Podaci su iz Regional Statistical Yearbook za 2013. godinu. Mene su iznenadili jer sam očekivao da je Srbija na dnu liste zajedno sa Bugarskom. Međutim, imigracije u bogate evropske zemlje prikrivaju negativne demografske trendove, te je čak 75 regiona imalo manje rođene dece po ženi od Srbije. U Srbiji je u proseku po 1,36 deteta po ženi, a isti pokazatelj …
Pročitajte Još »Evropski regioni: Stope zaposlenosti i nezaposlenosti radno-aktivnog stanovništva i cena rada
Pošto nema podataka za Srbiju, u Regional Statistical Yearbook-u za 2013 godinu, a grdno sluteći dno liste, tendenciozno sam dodao i najnovije podatke o stopi zaposlenosti u Albaniji, Bosni i Hercegovini i u UNMIK Kosovu. Albanije mi baš i nije pomogla, što ove druge dve jesu. Stopa zaposlenosti u Srbiji, u uzrastu od 15 do 64 godine iznosila je 45,8%, …
Pročitajte Još »Evropske regije: promena broja stanovnika i prirodni priraštaj u 2011
Priloženi podaci su iz Regional Statistical Yearbook za 2013 godinu Eurostat-a, i odnose se na 2011 godinu, dok su za Srbiju priloženi podaci po oblastima o prirodnom priraštaju u 2012 godini. Prva tabela rangira evropske regione prema trocifrenoj NUTS klasifikaciji, prema ukupnoj promeni relativnog broja stanovnika, dok ih druga rangira prema prirodnom priraštaju. Neto migracije objašnjavaju razliku između ranga regiona …
Pročitajte Još »Evropske regije: Očekivano trajanje života u 2011. godini
Izvor podataka: Regional statistical yearbook 2013
Pročitajte Još »Za i protiv Evropske Unije (1): Primer demografije Bugarske
U Srbiji je između dva popisa smanjen broj stanovnika za 311.139 lica, sa 7.498.001 na 7.186.862 lica. U tome je broj Srba smanjen za 224.688 lica, sa 6.212.838 na 5.988.150 lica. Broj bi bio više smanjen da se deo Jugoslovena i Crnogoraca nije na zadnjem popisu izjasnio da su Srbi, a usled promena koje su se dogodile u okruženju. Udeo …
Pročitajte Još »Nivo proizvodnje prerađivačke industrije u odnosu na kraj 2007 godine
U tabeli su desezonirani indeksi proizvodnje prerađivačke industrije u junu i julu 2013. godine u odnos na bazni indeks nivoa iz decembra 2007 godine. Od 33 zemlje 10 je prevazišlo nivo proizvodnje iz odabranog meseca pred krizu, dok 23 još uvek imaju niži nivo nego tada. U proseku, u Evropskoj Uniji je nivo proizvodnje veći za 2,4% u odnosu na …
Pročitajte Još »Industrijska proizvodnja u Evropi, 1990-2012, poređenje zemalja
Sa Eurostat-a se mogu preuzeti podaci o industrijskoj proizvodnji po zemljama koji su, na žalost, ažurniji tek od 2000. godine, te ne možemo uporediti indekse svih zemalja sa Srbijom od prve godine u naslovu. Srbija sada ima dve petine obima proizvodnje iz 1990. godine, i po ovom pokazatelju uporediva je samo sa Bosnom i Hercegovinom. Manje je poznata činjenica da …
Pročitajte Još »Kuj živi od muziku: promena broja zaposlenih i samozaposlenih u evropskim zemljama
Uobičajeno je mišljenje da su Srbi nepreduzimljivi. Podaci Eurostat-a to demantuju. Nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi, mereno udelom samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. To je posledica prisilnog odlaska u privatnike, pod pritiskom ostanka bez posla u velikih socijalističkim preduzećima, a od uvođenja sankcija Srbiji 1992. godine, a zatim i usled “reformi” nakon 2000. godine kojima je krajnji …
Pročitajte Još »Evropska unija i agrar
Dobra perspektiva srpske poljoprivrede Stručnjaci Svetske banke i Evropske komisije kažu da Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal, što se ne odnosi samo na proizvodni potencijal Vojvodine već i na bogatstvo resursa i prirodne lepote južnog regiona Osnovni izazovi obuhvaćeni reformom zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za period 2013. – 2020. su: poboljšanje konkurentnosti i bolje upravljanje rizicima, održivost poljoprivredne proizvodnje …
Pročitajte Još »Tabela Eurostat: Površina pod organskim usevima u hektrima
EUROSTAT: Udeo površina pod organskim usevima u ukupnoj iskorišćenoj poljoprivrednoj površini
MAKROEKONOMSKE NERAVNOTEŽE ČLANICA EU – ODABRANI PRIMERI
Obzirom na aktuelna dešavanja sa dobijanjem datuma za pristupne pregovore Srbije i EU, dobro je u cilju sagledavanja svih relevatnih činjenica ukazati na kretanje osnovnih makroekonomskih veličina odredjenih zemalja koje su u prethodnih 10 godina postale članice EU. Ovaj analitički rad se bazira na analozi sledećih zemalja: Estonija, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Madjarska, Litvanija (sve članice od 2004 godine …
Pročitajte Još »AGRAR SRBIJE I EVROPSKE INTEGRACIJE 2011
Izvoznik hrane postaje zavistan od uvoza Treba potencirati domaću robnu marku i stvoriti brend, kao što su na primer, srpska malina, šljivovica, sir, pršut, kajmak, šunka, kulen, duvan čvarci… Veliku prepreku za naš izvoz predstavljaju veoma strogi propisi u zemljama EU, za uvoz hrane iz “trećih“ zemalja, odnosno zemalja van Unije, zatim konkurencija na međunarodnom tržištu u kojoj dominiraju kvalitet …
Pročitajte Još »Izvoz 19 zemalja Istočne Evrope u 2012. godini
U bazi podataka UNCTAD-a dodati su podaci o trgovini po odsecima standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK ili engleski SITC) za 2012 godinu. Podaci UNCTAD-a odstupaju od naših zvaničnih podataka RZS-a (koji su podložni reviziji), i to najviše kod izvoza gvožđa i čelika i drumskih vozila – kod prvih je vrednost izvoza precenjena, dok je kod drugih potcenjena. Bez želje da ulazim u …
Pročitajte Još »Izvoz evropskih zemalja van Evrope, 2008-2012
U oktobru 2008. godine sam na RTS-u, u emisiji OKO izjavio da Srbija treba da se preusmeri na zemlje Istoka jer će kriza u Evropi biti dugotrajna. Nakon pet godina (malo manje) mogu da konstantujem u kojoj meri su to sve ostale evropske zemlje, tačnije njihova preduzeća, uradile brže i bolje ovu preorijentaciju od Srbije. Stav da je potrebno da …
Pročitajte Još »Iskustva EU u prodaji njiva strancima
Prebrza prodaja zemlje Nove članice EU ne daju svoje oranice ni posle mnogo godina od trenutka punopravnog članstva, a mi od poslednje ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Trenutak otkada će stranci, a pod tim se podrazumevaju fizička lica, moći da kupuju zemlju u Srbiji iz dana u dan sve je bliži. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji tako …
Pročitajte Još »HRVATSKA, SRBIJA I EU
Ulazak Hrvatske u EU, šansa za veći izvoz hrane iz Srbije Ekonomski efekti ulaska Hrvatske u EU, sa aspekta uticaja na privredu Srbije mogu se oceniti kao pozitivni i stimulativni. Trgovinu karakteriše pad zarada i prometa Sticanjem statusa punopravne članice Evropske unije 1. jula 2013. godine Hrvatska će prestati da bude članica CEFTA Sporazuma, kao i svih ostalih bilateralnih i …
Pročitajte Još »EVROPSKA RECESIJA – KRIZA DUGOVA
Već je postalo tradicionalno da se na svakih tri meseca pojavljuju izveštaji da evropska privreda sve dublje ulazi u recesiju, da ponegde postoje blagi znaci oporavka ali da generelano još nema naznaka da se privreda evrozone izvlači iz duboke recesije. I poslednji izveštaji o tromesčnim pokazateljima privrede to pokazuju. Gotovo da nema ni jednog privrednog časopisa ili dnevnog lista u Evropi …
Pročitajte Još »IZVOZ SRBIJE NA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE
Da je tržište Evropske unije odnosno 27 zemalja članica dominanto sa privredu Srbije nije nikakva novost. Sve reletante analize to pokazuju. Medjutim u narednoj tabeli je učinjen pokošaj da se analitički proceni važnost tržišta za svaki tarifni stav. U analitici su prezentirani podaci o izvozu u zemlje EU, zatim ukupan uvoz zemalja Evropske unije iz sveta, kao i srpski izvoz …
Pročitajte Još »Asylum in the EU27
Saopštenje EUROSTAT-a The number of asylum applicants registered in the EU27 rose to more than 330 000 in 2012 In 2012, there were 332 000 asylum applicants1 registered in the EU27. It is estimated that around 90% of these were new applicants and around 10% were repeat applicants2. In 2011, there were 302 000 asylum applicants. While Afghanistan (8% of …
Pročitajte Još »Regional GDP per capita in the EU in 2010: eight capital regions in the ten first places
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/1-21032013-AP/EN/1-21032013-AP-EN.PDF In 2010, GDP per capita, expressed in terms of purchasing power standards, in the EU27‘s 270 NUTS-23 regions ranged from 26% of the EU27 average in the region of Severozapaden in Bulgaria, to 328% of the average in Inner London in the United Kingdom. This information is taken from data released by Eurostat, the statistical office of the European …
Pročitajte Još »Carinska zaštita Srbije: sistem opštih carinskih stopa i povlašćenih za uvoz iz EU i CEFTA-a u 2011
Srbija ima složen sistem carinske zaštite. On je posledica različitih sporazuma o slobodnoj ili povlašćenoj trgovini po zemljama i grupama zemalja. Postoji osnovna carinska zaštita po principu najpovlašćenije nacije (MFN most favored nation), i niz trgovinskih sporazuma sa nižim carinskim stopama. Ovde su agregirani podaci o carinskim stopama za 2011 godinu preuzeti sa portala Svetske trgovinske organizacije (trademap.org). Usled postojanja …
Pročitajte Još »Broj putničkih automobila na 1.000 stanovnika: poređenje evropskih regiona i BJR
U tabeli koja je priložena podaci su iz Eurostat regional yearbook 2012, a dodati su podaci za BiH i Srbiju iz 2011. i za Makedoniju i Crnu Goru iz 2010. godine. Sam podatak o broju putničkih vozila na 1.000 stanovnika ne govori ništa o kvalitetu automobila, prosečnoj starosti, vrednosti, klasi… Na primer u Bosni i Hercegovini je od 735 hiljada …
Pročitajte Još »Evropski turizam: Srpski regioni i bivše jugoslovenske republike u uporedivim podacima
Podacima iz Eurostat regional yearbook 2012 dodati su nedostajući za BiH i Crnu Goru, a izračunati su za srpske regione iz 2011. godine. Eurostat-u nedostaju podaci za Tursku i Švajcarsku, što znači da nisu potpuni u obuhvatu Evrope te ovde navodimo podatke koji su raspoloživi. Ukupan broj noćenja turista u Evropskoj Uniji i zemljama kandidatima iznosio je 2,5 milijardi u …
Pročitajte Još »Ima li razloga za optimizam?
Evropska unija već godinama ima tradiciju da sudbonosne odluke donosi uz pojačane tenzije između zemalja članica. Ova tradicija nije izneverena ni zadnjih meseci, kada su tenzije i teške reči uz koje se odluke prelamaju, umesto iza zatvorenih vrata, bile u javnm domenu globalne audijencije. No, ipak, Evropska tradicija je i to da rešenja konačno iznađena, zadiru dublje i dalje nego …
Pročitajte Još »GDP per capita in the Member States ranged from 45% to 274% of the EU27 average in 2011
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/2-20062012-AP/EN/2-20062012-AP-EN.PDF Based on first preliminary estimates for 20111, Gross Domestic Product (GDP) per capita expressed in Purchasing Power Standards2 (PPS) varied from 45% to 274% of the EU27 average across the Member States. The highest level of GDP per capita in the EU27 was recorded in Luxembourg3 with a level of more than two and a half times the EU27 …
Pročitajte Još »Grčki „bankrot“ i efekti po Srbiju
Objavljeno u Press-u 23.5.2012 Mogući razvoj događaja u vezi sa Grčkim izlaskom iz evrozone ili ostankom u ovoj valutnoj uniji ali uz proglašavanje bankrota je neizvestan. Izvesno je samo da će Grčka ekonomija nastaviti da propada i u najsvetlijem scenariju opstanka u evrozoni bez bankrota. Ne bih da ulazim u teorije zavera, ali od izbijanja svetske ekonomske krize BDP Grčke …
Pročitajte Još »Solarni Protekcionizam i Srbija
Prije par dana, u diskusiji na poslu argumentovao sam da sam poprilično impresioniran činjenicom, da su za sada Amerikanci odupreli iskušenju da fiskalnu poziciju i trgovinski deficit “popravljaju” uspostavljanjem carina ili tarifa na uvoznu robu. No, već sledećeg dana moja impresioniranost se raspršila viješću da je američka administracija preliminarno uspostavila tarife na uvoz kineskih solarnih ploča. Amerika i američka politika …
Pročitajte Još »Evropska perspektiva Srbije
Na diskusiji o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, 17.10.2011. u Klubu poslanika našao sam se zbunjen pred više TV kamera. Zbunjenost su mi pojačala pitanja o ekonomskim efektima dobijanja statusa kandidata na ekonomiju, pa sam se istrabunjao o politici i ekonomiji. Elem, u Srbiji se potpuno pogrešno i tendenciozno političkim događajima pridaje nepostojeći ekonomski značaj. Uzmimo, na primer, ekonomska …
Pročitajte Još »U EU kada se pomirimo sa susedima
“Treba igrati na privlačnosti pridruživanja Evropi da bi se pomoglo tim zemljama na putu demokratije i vladavine prava i pomoći im da smire svoje odnose sa susedima“, dodao je Leoneti. U utorak je u vestima bilo da iz EU preporučuju javnu debatu o tome da li je isplativije iću u EU ili sarađivati sa Rusijom i Kinom. Šta ova druga …
Pročitajte Još »Poljska u mome srcu
Podatak da je u BiH u julu registrovano 22.946 noćenja turista iz Poljske, što je najviše posmatrano po zemljama, podstakao me je da obratim pažnju prvo na dolaske Poljaka u sve BJR, zatim na robnu razmenu… Elem, za Poljsku, tačnije za Poljakinje, vezuju me prva emotivna sećanja sa tinejdžerskih letovanja u Hrvatskoj, prvi poljupci (i Slovenkinje, Srpkinja sam se načekao), …
Pročitajte Još »Nebo i Nemačka, čini mi se po treći put
Prvi put sam pisao na ovu temu u oktobru 2009. godine za novosadski Dnevnik. Tekst sledi ispod ovih 6 grafikona koje sam sada zalepio. Drugi put je Saša Milojević izvršio ekonometrijska testiranja uzročnosti i intenziteta veza u proleće 2010. godine. Sada mi se i Nebo i Nemačka vrte u mislima usled vesti o podbačaju roda kukuruza, kao i usled podataka …
Pročitajte Još »Izvoz evropskih zemalja van Evrope
Ovi obračunati podaci predstavljaju nastavak moje teze da Srbija treba da smanji rizik od prenošenja kriza preko trgovinskih tokova tako što će diversifikovati svoj izvoz. Uz zemlje EU, EFTA i CEFTA u „Evropu“ sam uključio i Belorusiju, Rusku Federaciju i Ukrajinu, ali ne i Tursku. Tursku možemo posmatrati kao velika vrata Azije i trgovine sa islamskim svetom. Ukoliko se ostvari …
Pročitajte Još »Efekti primene CEFTA i SSP sporazuma
Osnovni očekivani efekat primene o slobodnoj trgovini je sticanje cenovne konkurentnosti država kojima se omogućava bescarinski pristup na vlastito tržište. Indirektni, pozitivan, efekat carinske liberalizacije je ukrupnjavanje tržišta i lociranje proizvođača u zoni carinske unije kako bi jedinstveno tržište snabdevao sa najpovoljnije lokacije. Znači, očekivani porast priliva stranih direktnih investicija, kao i rast konkurencije koji bi doveli do snižavanja cena …
Pročitajte Još »Grčki Plan
Pošto je moj prethodni članak u suštini pisan kao uvod za grčki dogovor, osećam se, da kažem, “odgovornim” da prokomentarišem jučerašnji finansijski plan. Dogovoreni paket od od €30 milijardi je suštinski provizija kapaciteta zadnjeg resursa, koji u slučaju da dođe do njegovog aktiviranja bi bio delimično finansiran od strane MMF, a uglavnom od strane EMU zemalja. Dogovor je, očito, rezultat …
Pročitajte Još »Odgovori na par pitanja oko EU
– Da li postoji opasnost da na primer Grka (ili neka druga zemlja) napuste evro zonu? Verovatnoca da neka zemlja unilateralno napusti EMU, pogotovo neka od PIGS zemalja je minimalna, prakticno nikakva. U samom ustrojstvu EMU, koliko znam, ne postoje mehanizmi kojim bi se proces iskljucenja uopste mogao aktivirati. Cak i kada bi vecina u EMU bila rada da se otarasi …
Pročitajte Još »