др Јово Р. Дробњак Српска Краљевска Академија научника и уметника Сажетак Задругарство је форма интересног повезивања индивидуалних произвођача, који се путем задруга удружују ради остваривања својих интереса и потреба. Задругарство као социјална иновација, настало је у Европи у XIX веку, а потом се нагло ширило и у остале делове света. Може се рећи да је појава задругарства била …
Pročitajte Još »z Jovo Drobnjak
К Р И З А У М А: КОЛИКО СМО У ВЕРИ И У КОЛИКОМ ГРЕХУ ЖИВИМО
Од постања па до данашњих дана, дуго је трајање српског друштва, иако има доста спорења о његовом почетку. Углавном, наша историографија се ослања и темељи учења, о настанаку српског друштва, на записима Константина Порфирогенита, који је записао да су се Срби у седмом веку доселили са Истока на Балкан. Наиме, Константин VII Порфирогенит (913 – 959) био је винзантијски цар …
Pročitajte Još »Ekološka ekonomija
С а ж е т а к Здрава животна средина је услов опстанка биљног и животињског света на планети Земљи. Стога је – у периоду наглог техничко-технолошког развоја – неопходно стално пратити еколошко стање у окружењу и превентивно предузимати адекватне мере у циљу заштите животног станишта и одржања природне равнотеже. Реалан увид и детаљна спознаја еколошких прилика, главне су премисе …
Pročitajte Još »Srpski plovni put do Mora
СРПСКИ ПЛОВНИ ПУТ ДО МОРА – ДУНАВ–МОРАВА–ВАРДАР-ЕГЕЈСКО МОРЕ – С а ж е т а к. После Волге, Дунав је најдужа европска река, а по свом значају је на првом месту. Саобраћајно повезује луке Северног и Балтичког мора и средње Европе са Црним морем. Његов значај се увећао са изградњом канала Рајна–Мајна–Дунав. Сумарно посматрано, Дунав је један од највећих интегративних …
Pročitajte Još »Prodaja Telekoma je ekonomski zločin
Дnевни лист ,,Политика“ – у броју 36443 од 26. априла 2015 године – објавила је изјаву премијера Србије о намери Владе да прода ,,Телеком“ и о употреби добијених средстава од те продаје. Како се наводи, половица средстава би се употребила за враћање неких неповољних кредита, а друга половица би се утрошила у реконструкцију инфраструктуре. Из навода се може закључити, да …
Pročitajte Još »JAVNI SEKTOR JE TEMELJ DRUŠTVA I GENERATOR NJEGOVOG RAZVOJA
Osnovni pojmovi o javnom sektoru. Javni sektor (javno vlasništvo) nije ništa drugo do državni sektor koga čine materijalni i ljudski resursi putem kojih državni menadžment sprovodi politike i upravlja zaokruženom teritorijom, tj. državom. U javni sektor spadaju kako nacionalni, tako i regionalni i lokalni resursi. Obim javnog sektora u principu zavisi – pored vladajuće elite – od društveno-ekonomskog uređenja, odnosno …
Pročitajte Još »STRANE DIREKTNE INVESTICIJE -INSTRUMENTI EKSPLOATACIJE –
Svi planovi u oblasti ekonomije pa i društva u celini, od 2000. godine pa naovamo, u Srbiji su se zasnivali na politici inostranih ulaganja kao osnovne baze razvoja naše ekonomije. Posle društveno-ekonomskih promena 2000. godine, većina političkih stranaka, zatim vladajuće ,,elite’’ i pojedinci, isticali su da su strane direktne investicije jedini i pravi put koji vodi naše društvo u ,,obećano’’ …
Pročitajte Još »NOVA INDUSTRIJALIZACIJA
Uslov ne samo opstanka već i razvoja društva Uvod. Industrijalizacija je društveni koncet privrednog razvoja u kome dolazi do korenitog menjanja privredne strukture pod dejstvom ubrzanog razvoja industrije i primene savremenih tehnologija. To je najbrži i najefikasniji način za ubrzanu promenu usporenog i tradicionalnog u industrijski dinamično društvo. Industrijalizacija nije jednokratan posao, već kontinualan proces u kome se usavršava i …
Pročitajte Još »SAOBRAĆAJ SRBIJE
I UVOD Pod saobraćajem se podrazumevaju sveukupni odnosi međuljudskih komunikacija, zatim prenos informacija i podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara. Uz pomoć tehničko-tehnoloških sredstava vrši se prenos informacija i podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara od najkraćih do najudeljenijih mesta. Može se reći da je saobraćaj star koliko i ljudsko drustvo. Uporedo s razvojem društva, razvijala …
Pročitajte Još »REINDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE
Bez industrije nema razvoja, a niti stabilnosti nacionalne ekonomije I UVOD Naša industrija je posle devedesetih godina, zbog sankcija i ratova, velikim delom devastirana. U sankcijama nije bilo moguće pratiti tehnološki razvoj, kao što nije bilo moguće ni očuvati tržišta. Postojeća sredstva su tehnološki zastarevala, a i slabo su održavana. Bili smo odsečeni od stranih tržišta i upućeni …
Pročitajte Još »SRPSKA DIJASPORA – DEO SVEUKUPNOG SRPSKOG BIĆA
Srpska dijaspora je virtuelna Srbija, odnosno druga Srbija rasejana širom planete. Kako je nastajala, nestajala i opstajala srpska dijaspora, objasnićemo u nastavku teksta. Snagu srpske nacije čini, kako Matica sa ukupnim prirodnim i društvenim resursima i istorijskim nasleđima, tako i sveukupna biološko-umna energija i ekonomska moć srpskog naroda nezavisno na kome se delu planete nalazi. Upravo zbog toga, srpsku dijasporu …
Pročitajte Još »SRBIJA U KANDŽAMA GLOBALIZACIJE
Proces globalizacije koji se danas ostvaruje, nije proces zbližavanja delova sveta u cilju smanjenja ekonomskih, tehnoloških, kulturnih i ostalih razlika kako to predstavljaju zapadni teoretičari, već novi sistem ekonomskog i kulturnog porobljavanja manje razvijenih od strane nekolicine moćnih i visoko razvijenih zemalja. To nije proces stvaranja globalne civilzacije ili kako se često kaže stvaranje ,,globalnog sela’’ u cilju izgradnje pravednijeg, …
Pročitajte Još »BANKE I BANKARSKI SISTEM – GROBARI SRPSKE EKONOMIJE
,,Krvotok našeg razvoja i života’’, odnosno bankarski sektor, nalazi se u rukama stranog kapitala. Od 34 banke u Srbiji, 28 je u rukama stranih banaka. Sa malom sumom kapitala, strane banke su nametnule našoj ekonomiji neokolonijalni odnos. Politikom visokih kamatnih stopa i raznih dodatnih troškova, eksploatišu radnu snagu u realnom sektoru iz koga se kontinualno prelijeva kapital u banke. Njihova …
Pročitajte Još »