0 Мирослав Здравковић

Turska: sila u usponu

Турска је земља која је традиционално економски нестабилна: земља са високим стопама раста БДП-а, високом инфлацијом и спољном неравнотежом. Ипак, ова нестабилност није разарајућа, већ стваратељска: БДП Турске повећан је од 1980 године 5,7 пута, док је удео у светској економији повећан са 1,18% на 1,72%. Србија није турске среће, јер јој је БДП у 2017 био за 15,8% мањи …

Pročitajte Još »

Srpkinje i Albanke, statistika rađanja u Evropi

Евростат је објавио саопштење о демографским кретањима (http://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/DDN-20180809-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) па је ред видети где је Србија у Европи. У Европи је: The proportion of live births which occurred outside marriage in the EU stood at 43 % in 2016. This is just over 15 percentage points above the value in 2000. From 2000 the share steadily increased by around 1 percentage point …

Pročitajte Još »

Broj goveda u Srbiji i njihov značaj

Посета председника Србије фабрици за прераду меса „Срем Шид“ мотивисала ме је да проверим историјске податке о броју говеда у Србији, да видим динамику робне размене, а онда и значај говедарства за пољопривредно-прехрамбени сектор. (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3224570/vucic-posetio-fabriku-za-preradu-mesa-srem-sid.html) Најмањи број говеда у последњих стотинак година забележен је у 2016, када их је било 892 хиљаде, да би у 2017. дошло до раста за …

Pročitajte Još »

Turističkа razmena Srbije i Hrvatske

Касарну војне полиције у Сплиту напустио сам на сопствену одговорност средином септембра 1991. Покупљен од зенги одведен сам у трећу полицијску постају. Шеф постаје ми је, са чашицом ракије, наздравио са: „да дођеш опет, али као турист а не као четник!“. Одговорио сам му да као туриста сигурно нећу моћи ни за десет година. Прошло је 27 година и у …

Pročitajte Još »

Američki izvoz: Tom Waits, Diamonds and Gold

Постоје чуда која се речима не могу описати. Слушајући албум Rain Dogs дека Томе отворио сам статистике америчког извоза. Унапред очекујући да ће на првим местима бити кукуруз, соја и ваздухоплови, изненадих се да се на четвртом месту (не рачунајући неразврстану робу) налазе дијаманти, а на петом злато. И баш кад се нађох у чуду слушао сам песму са овим …

Pročitajte Još »

Trgovinski rat SAD i Kine i izbegavanje plaćanja poreza na profit

Амерички статистички завод (census.org) објавио је податке о трговини у јуну и сада је време да почну да се прате резултати трговинског рата. Они не могу још увек да се виде услед превентивног увоза производа за које се знало да ће бити предмет увођења царина. Стога међугодишњи раст извоза у Кину, који је повећан са 7,6% у мају на 14,4% …

Pročitajte Još »

Preduzetnost u Srba najveća u Evropi!

Од 2000. налазимо се у процесу прања мозгова у коме се хиљадама и милионима пута понављају ружне квалификације о народу а да би то прешло у аутошовинизам код народа а у аутоколонизацију код политичара. Признање Косова и Метохије на крају овог процеса треба да потврди исправност НАТО агресије над Србијом (опростиће ти Ђура што те је тукао), а креирање аутошовинизма …

Pročitajte Još »

Plate po stanovniku po opštinama u 2017

Према подацима РЗС-а у 2017 је у Србији без КиМ живело у просеку 7.020.858 становника (што значи да смо почетком ове године пали испод седам милиона), имали смо 1.977 хиљада запослених са просечном зарадом од 47.893 динара. Када се помноже запослени и просечне зараде долазимо до просечног месечног фонда зарада од 94,7 милијарди динара, што је 13.489 динара по становнику. …

Pročitajte Još »

Istopolni brakovi u Nemačkoj

Ја као геј-Хрват католик са све већом страшћу почињем да се интересујем за легална права истополаца на планети Земљи. Читајући вест у Слободној Далмацији о броју странаца у Немачкој, (https://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/svijet/clanak/id/558988/svaki-cetvrti-stanovnik-njemacke-je-stranog-porijekla-najvise-ih-potjece-iz-turske-poljske-i-rusije) те да је међу њима 398.000 Хрвата ред је био и да сазнам колико има гејева. Збирну статистику о укупном броју не нађох (ваља погледати и у статистичком годишњаку) али …

Pročitajte Još »

Turistička aktivnost stanovnika EU u 2016

Према подацима Еуростата (http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9030500/4-29062018-BP-EN.pdf/e0f8618d-e979-4996-b5ba-462580d6f08d) у 2016. години више од трећине становника ЕУ (37,9%) није имало туристичких путовања ни унутар своје земље ни у иностранство. Међу њима 47,8% је навело да су спречени из финансијских разлога, 19,5% из здравствених разлога, 20,2% је било без мотивације за путовањима, 13,3% због породичних обавеза, 15,8% због радних или образовних обавеза и 10,8% из других …

Pročitajte Još »

Višnje, najveći svetski proizvođači, izvoznici i kupci iz Srbije

Шта је заједничко Русији, Пољској, Турској, Украјини, САД-у, Ирану и Србији? Одговор је у наслову текста. Ове земље су највећи светски произвођачи вишања.  Међу 20 највећих у свету налазе се од земаља са којима се граничимо и Мађарска, Албанија, БЈР Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина. Највећи произвођачи одређеног пољопривредног производа не морају нужно да буду и његови највећи извозници. …

Pročitajte Još »

Građevinarstvo Srbije u evropskim poređenjima

Према подацима РЗС-а грађевинарство је у првом тромесечју 2018 имало раст додате вредности за 26,4% и ово је највиша стопа раста међу агрегираним делатностима како се обрачунава тромесечна додата вредност. Овако висока стопа раста заслужује пар реченица пажње, а у погледу динамике грађевинарства у Србији и у земљама за које Еуростат објављује податке. Грађевинарство је највећи број запослених имало 1980 …

Pročitajte Još »

Odliv stranih direktnih investicija u 2017

Одлив страних директних инвестиција у 2017 износио је 1.430 милијарди долара и смањен је за 3% у односу на 2016. Развијене земље имале су одлив 1.009 милијарди долара и учествовале су са 70,6% у укупном одливу, а ЕУ је учествовала са 30,5% у укупном светском финансирању спољних инвестиција. Иако доминирају развијене земље постепено смањују релативан значај као извор инвестиција. У …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini uslugama Q1 2018

Слабљење вредности долара према евру за око 13,5%, у првом тромесечју 2018. према истом тромесечју 2017. имало је повољних последица по исказивање трговине услугама. Европска Унија је повећала доларску вредност извоза за 19,8% а увоза за 15,4%. СТО прикупља податке за педесетак земаља међу којима је и Србија и лепо је те прикупљене податке (умањено за земље које касне са …

Pročitajte Još »

Potencijal za rast izvoza u Kinu u svetlu trgovinskog rata Kine i SAD

Последице започетог трговинског рата између САД и Кине, али и низа билатералних одговора других земаља на америчке царине на гвожђе и челик, сада нису сагледиве. Извесно је да ће уздрмати постојећи економски систем и изазвати највећу неизвесност у светској економији од 1945. Када се повећа неизвесност смањују се инвестиције, а и оне мењају своје токове и мотивацију (tariff jumping FDI). …

Pročitajte Još »

Karakteristike istopolnih brakova u SAD

“-         Genije – objasnih joj poučitelnim i mirnim tonom – to je onaj ko otkrije identičnost među protivurečnostima. Vezu između stvari koje naizgled nemaju međusobnih veza. Onaj ko otkrije istovetnost u različnosti, stvarnost u prividu. Onaj ko otkrije da su kamen koji pada i Mesec koji ne pada zapravo jedan te isti fenomen. Nastavnica je pratila moje izlaganje s podrugljivošću …

Pročitajte Još »

Nezaposlenost u EU, starenje stanovništva i migrantska kriza

У ЕУ је у мају 2018. било мало мање од 17 милиона незапослених лица (16.988 хиљада). Ово се први пут догодило од октобра 2008. Стопа незапослености од 6,9% била је најнижа од септембра 2008, док је рекордно ниска, након 2000, била у јулу 2008 (6,7%), па ће вероватно у наредним месецима превазићи овај минимум. Подударање података о броју незапослених и …

Pročitajte Još »

Rado ide Srbin u Hrvate

Као моравски Србин, потомак малобројних преживелих Срба са Косова и Метохије геноцида из 1690. године (када су се преживели „померили“ по 80 до 100 километара у шуме, далеко од друмова) немам никакав осећај шта значи бити „Србин на граници“, крајишник. Ми смо Моравци радни и питоми, незаинтересовани за друге народе и народности и оперисани од мржње, сем према првом комшији, …

Pročitajte Još »

Saldo tokova direktnih investicija po zemljama u 2017

Србија је, са у њу инвестираних 37,7 милијарди долара била рангирана као 65. локација у свету за спољне инвеститоре. Као што Завод за статистику Црне Горе ставља вредност увоза пре вредности извоза, тако и ми волимо да причамо о томе колико је у Србију инвестирано, а ређе колико су фирме из Србије инвестирале у иностранство. То је и логично уколико …

Pročitajte Još »

Rang Srbije prema vrednosti priliva SDI u 2017.

Према подацима из базе података УНКТАД-а у 2017 је прилив СДИ у свету износио 1.429,8 милијарди долара и био је смањен за 23,5% у односу на 2016. Разлог за пад прилива био је смањење улагања у развијене земље (-37,1%) а посебно у ЕУ (-42,1%). ЕУ је маргинализована по значају за прилив СДИ јер је учествовала са 21,2% у 2017. док …

Pročitajte Još »

Srbija i Bugarska: industrijske bliznakinje

Када се анализирају подаци из Еуростатове базе података за производњу прерађивачке индустрије, у периоду од 2000 до 2018 највећи степен подударања динамике индекси прерађивачке индустрије у Србији имају са индексима Словеније (коефицијент корелације 0,778). То је лако и логично објашњиво сељењем делова процеса производње или потпуним измештањем производње из Словеније у Србију. Уколико посматрамо само период од 2008 до 2018 …

Pročitajte Još »

Albanska najezda i robna razmena (carinska unija)

До 1690. године Метохија и Косово су биле готово потпуно етнички чисте територије насељене искључиво српским становништвом. До тада се Срби и Албанци нису битно разликовали док аустријанци нису заиграли на разлику између католика (Албанци) и православаца (Срби, тада грко-источњака, како год). Клименти су кренули у сеобу са Србима и једва је једна четвртина њих преживела до Саве и они …

Pročitajte Još »

Bitka na Sutjesci i Jasenovac: delimičan i netačan popis poginulih

Поводом 75 година од битке на Сутјесци желео сам да приложим списак жртава ове битке и суочио сам се са истим проблемом као и са жртвама Јасеновца: место страдања је различито обележено па се не може доћи до цифре од 7.000 палих бораца. За 3.568 жртава наведена је Сутјеска. Њима можемо додати жртве за које стоји да су погинуле на …

Pročitajte Još »

Tramponomija 2: trgovina drumskim vozilima i delovima

Овде ћемо изнети неколико реченица о светској трговини друмским возилима и трговини САД и ЕУ у тој области трговине, на основу приложене табеле. Док гвожђе и челик имају релативно мали удео у светској трговини и у трговинским односима САД-ЕУ, друмска возила и делови (ХС 87) представљају најзначајнији део светске трговини и они најбрже реагују на назнаке економске кризе, што се …

Pročitajte Još »

Nigde Romima nije (bilo) lepše nego među Srbima

Хтедох да напишем Циганима, али сад се то сматра погрдним, увредљивим називом, а ја под Циганима подразумевам све најлепше. Боеми, заљубљеници у живот, без злих мисли и поступака који су постали нужни инструменти за свакодневно преживљавање. Мотив за ових пар реченица било ми је изненађење када сам на порталу општине Јагодина погледао податке о броју становника, домаћинстава и станова по …

Pročitajte Još »

Pekar, lekar, apotekar 1900, drugi put

Некада давно, када сам био мали, желео сам да постанем мечкар. Ваљда ми се свиђала та индустрија забаве (entertaiment industry) и маштао сам како ће и око мене и моје мечке деца да трче знатижељна, уплашена и радосна, а да ћу ја бити главни јер водим мечку. 1900. је у Србији било 24 мечкара који су издржавали 113 стомака, а …

Pročitajte Još »

Ukupne investicije u Srbiji i poređenje sa zemljama EU, EFTA i CEFTA

Према подацима са Еуростата бруто фиксне инвестиције у Србији износиле су 6.791 милиона евра и повећане су за 10,6% у односу на 2016. Већа вредност евидентирана је само у 2007. и у 2008. Већу вредност инвестиција Србија је имала од следећих чланица ЕУ: Естоније, Кипра, Латвине и Малте. У 2016. све чланице ЦЕФТА, без Србије, а укључујући Косово и Метохију …

Pročitajte Još »

Gde su srpske plate u svetskom poređenju?

Приложена табела из базе података МОР-а може бити унапред одбачена као злонамерна и тенденциозна. Србија се налази на ниском 90. месту међу 121 земљом за које подаци постоје. Примедбе на табелу могу бити да: (1) садржи различите године по земљама; (2) садржи различите изворе података; (3) не знамо да ли су помешани бруто и нето подаци, нпр. хрватских 1.454 долара …

Pročitajte Još »

Gde se najmanje radi, a gde se najviše crnči?

Међународна огранизација рада располаже подацима из анкете о радној снази из 130 земаља о времену проведеном на раду. У овој бази 59 од 130 земаља има недељни фонд рада мањи од 40 сати по запосленом. Најмањи имају у Руанди (?) пре Холандије и Етиопије, а највећи имају радници у Уједињеним Арапским Емиратима, Мијанмару и Катару. У тим Емиратима, према овим …

Pročitajte Još »

Srbi su bili najveći stočari na svetu!

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1870/pdf/G187011001.pdf У Државопису Србије, свеска 4, обрађен је попис кућевне стоке у Србији из 1866. Србија је тада била напреднија него данас, јер је спадала у групу од двадесетак земаља које су уопште имале државну статистику, а све да би се њено људство и стока и остала економија што више и брже развијале и множиле. У Србији је још увек …

Pročitajte Još »

Lament nad srpskim selom

Према подацима из базе података ИЛО-а, у Србији ће у 2018. бити за 8,7% мање запослених него у 2000. години. При томе ће број запослених у пољопривреди бити мањи за 41,8%, у индустрији за 22,2%, а у услужном сектору је број повећан за 23,4%. Пад броја запослених у пољопривреди са 1.065 хиљада у 2000. на 632 хиљаде у 2018. указује …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema produktivnosti rada u 2017

Вредност производње по запосленом је мера продуктивности рада. Међутим, ова мера пре указује на капиталну интензивност, колико је уложено капитала да би се нешто произвело, него што нам индицира да се негде два или три пута више ради. Тако би и требало тумачити податке. Лично, изненадио ме је релативно низак ранг Јапана тек на 34. месту. Ипак је ова земља …

Pročitajte Još »

Indeksi BDP-a, zaposlenosti i produktivnosti: 1955-2017

БДП Србије је, у односу на 1989, у 2017 био мањи за 20%, број запослених за 13%, а продуктивност рада за 8%. У међувремену је светски БДП повећан за 112%, а значајно су повећани и број запослених (укључивање Кине и Источне Европе у међународну поделу рада) и продуктивност рада. Период од 2000. до 2008. упоредив је са седамдесетим годинама прошлог …

Pročitajte Još »

Turistička intenzivnost evropskih regiona: broj noćenja stranaca na 1.000 stanovnika

Европска Унија имала је 511,5 милиона становника у 2017. У 2015 регистровано је 1,2 милијарди ноћења странаца па у просеку на 1.000 становника има око 2.400 ноћења странаца. Србија је у 2017 имала 3.175 хиљада ноћења странаца што је при 7 милиона становника давало око 450 ноћења, што је 5,3 пута мање од просека у ЕУ. Овде смо упоредили четири …

Pročitajte Još »

Punoletstvo ekonomske tranzicije u Srbiji

У уторак 17.4. изашла је нова шестомесечна база података ММФ-а „World Economic Outlook Database April 2018“. У њој је садржана већина основних макроекономских података за све земље чланице ове међународне организације и представља основ за макроекономска истраживања. На овом месту осврнућемо се на три податка за Србију и њено место у свету: очекивани раст у 2018, раст остварен од 2000. …

Pročitajte Još »

Koja su područja u Evropi najviše, a koja najmanje obrazovana?

Према подацима из пописа становништва 2011. у Србији је 34,4% лица старијих од 15 година имало само основну школу, и мање од ње, 48,9% је имало средњу школу, а 16,2% је имало вишу школу или факултет. Када се из укупних података издвоје Београд, Нови Сад и Ниш, и преостане остатак Србије, долази се до огромних разлика у образовној структури становништва. …

Pročitajte Još »

Dinamika rađanja u metropolskim područjima i van njih

У Београду је 2015. рођено 18.356 беба и он је био на високом 37. месту према овом показатељу. Овај податак ме је прилично изненадио, очекивао сам нижи ранг у односу на број становника (39) али подаци за остатак Србије су ми пружили и образложење. Још више ме је изненадио податак да је Београд на 21. месту мерено према повећању броја …

Pročitajte Još »

Strategija podsticanja rađanja – najvažniji dokument u savremenoj istoriji Srbije

16. марта ове године, пре непуних месец дана Влада Републике Србије је донела најважнији документ за будућност Србије: Стратегију подстицања рађања. Без улажења у детаље стратегије (http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678) овде ћемо само изложити податке о повећању броја рођене деце у Русији и Израелу и најавити почетак пажљивог праћења месечних података о броју рођене деце у Србији, а како бисмо у дужем временском …

Pročitajte Još »

Beograd, Novi Sad i Niš u Evropi: broj stanovnika i BDP per capita

Низак ранг Београда према БДП-у, на 180. месту метрополских подручја у Европи, који ме је изненадио (очекивао сам око стотог места) мотивисао ме је да додатно утврдим место Београда у Европи (без података за Швајцарску, Албанију, БиХ…) према броју становника и БДП-у по становнику. Београд је на 39. месту по броју становника, упоредив са метрополским подручјима Порта и Софије (додавањем …

Pročitajte Još »

Beograd, Novi Sad, Niš i ostatak Srbije u odnosu na druge evropske metropole prema vrednosti BDP-a u tekućim evrima

Вредност БДП-а наших метро подручја била би већа уколико би се кориговала са куповну снагу валута, али то би онда требало урадити и за све европске метрополе и неметрополска подручја. Овако само желимо да видимо где је Београд (за Нови Сад и Ниш и не треба излиставати податке, сигурно су на европском дну, без података за Албанију и БиХ). Подаци …

Pročitajte Još »

Metropolitska područja u Evropi: Beograd, Novi Sad i Niš u poređenju strukture zaposlenih

Метрополитска подручја Еуростат дефинише као урбана подручја са више од 250 хиљада становника. Осим градова са већим бројем становника то могу бити и скупови блиских мањих градова, као и шира подручја у односу на административну границу неког велеграда. Овде смо преузели податке Еуростата  о запосленима по делатностима за 2014, јер још увек нису прикупљени подаци за 2015. Њима смо додали …

Pročitajte Još »

Albanska ekspanzija: povrće

У ситуацији када високи државни чиновник Србије добије јавне батине у Косовској Митровици, спроводе се од дивљака и примитиваца улицама Приштине, није на одмет завирити у економске интересе те друге стране која национални идентитет заснива на мржњи према Србима и свему што има везе са српским. Подаци о трговини дрогом, оружјем, робљем и украденом децом по српским породилиштима нису ми …

Pročitajte Još »

Trgovina uslugama I 2018

Дефицит текућег рачуна Србије смањен је за 70 милиона евра, у јануару ове у односу на прошлу годину, и то је највећим делом било последица смањивања дефицита на позицији примарног дохотка (за 69 милиона евра). Дефицит у трговини робом и услугама повећан је за 13 милиона евра, а суфицит на позицији секундарног дохотка повећан је за 15 милиона евра. Раст …

Pročitajte Još »

Mesto srpskih regiona u (istočno)evropskom demografskom slomu

Европска унија, у садашњој „композицији“ повећала је број становника, од 2000. до 2017, за 5%, са 487,3 на 511,5 милиона. Демографски слом се догађа у већини европских држава, али прилив миграната, као и дужи животни век, утичу да укупан Србија је у истом периоду смањила број становника за 6,5%, са 7.528 на 7.114 хиљада. Просечне вредности „пеглају“ крајности, а нас …

Pročitajte Još »

Srbija i njeni regioni u zaposlenosti evropskih regiona u delatnostima TKI

У Европској унији у делатностима телекомуникације, компјутерске и информационе услуге  у 2016. било је запослено 6,7 милиона лица што је 3% од укупног броја запослених. У Србији је у 2017 било запослено 61,3 хиљаде лица, уз удео од 2,2% у укупној запослености. У ЕУ највећи удео КТИ услуга имала је Ирска (4,3%), а најмањи Румунија (2%). Уз апсолутни број запослених …

Pročitajte Još »

Promene geopolitičke strukture robnog izvoza, 2006-2017

Вредност робног извоза из Србије је у протеклих 11 година повећана непуна три пута: са 5,1 на 15 милијарди евра. Овде сам извршио субјективну класификацију извозних тржишта мало, не много, другачију у односу на званичне статистичке класификације РЗС-а и других организација. Грешке у сврставању минијатурних земаља у погледу географске и политичке припадности су могуће. Европску Унију сам умањио за УК, …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini uslugama u 2017.

СТО објављује месечне податке о трговини робом за 70-так земаља, не и за Србију, па ја сваког месеца додам и наше податке, а да бих утврдио релативну динамику нашег извоза у односу на друге земље. Пријатно изненади чињеница када је Србија међу најбрже растућим земљама у робном извозу. СТО прати и податке за 41 земљу у трговини услугама и међу …

Pročitajte Još »

Otkako nam je MMF „čuvarkuća“ Srbiju je preteklo 50 zemalja, a kuća je rasturena 3 puta

Текст је инспирисан колумном Анте Томића у Јутарњем: https://www.jutarnji.hr/komentari/pise-ante-tomic-gastarbajteri-su-se-nekoc-vracali-doma-danas-vise-ne/7139403/. Обожавам да читам његове колумне и прочитане их делим колегама, а и старој мајци намећем као обавезно штиво. Ова о гастарбајтерским „девицама“ подсетила ме је на мој датум рођења, јер под претпоставком да ме је мајка родила тачно након 9 месеци, зачет сам на католички Божић и два три дана сам …

Pročitajte Još »

Izvoz breskvi i nektarina iz Srbije

Србија има пар десетина производа са којима се налази међу двадесетак највећих светских извозника. Већина су пољопривредно-прехрамбени производи који се пласирају у БиХ, Црну Гору и у Русију. Један од њих су брескве и нектарине. Извоз брескви из Србије повећан је тачно десет пута од 2008. до 2017, и она се налазила на 11 месту у свету у 2016. години. …

Pročitajte Još »

Organska proizvodnja hrane u Srbiji: struktura obradivog zemljišta po biljkama

Србија је, према подацима Еуростата, у 2016. имала само 0,21% обрадивог земљишта под органском производњом хране и мањи удео од ње, међу земљама за које ова статистичка институција прикупља податке, имали су само БЈР Македонија и Малта. Највећи удео органске производње хране у коришћеном пољопривредном земљишту имали су Швeдска (15,63%), Естонија (14,99%) и Чешка (12,25%). Шведска је 74,4 пута релативно …

Pročitajte Još »

Tramponomija, trgovinski rat u najavi

Према америчком председнику гајим велике симпатије из два разлога: (1) можда ми је ујак по бабине линије, уколико је тачна тврдња бугарског дипломате да је пореклом из Трнске области, и (2) личи ми на мог Палму, у погледу природне интелигенције и склоности да ради за свој народ. И ову симпатију не може да уклони ни неразумљив економски потез увођења царине …

Pročitajte Još »

Noćenja stranih turista u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani

Прошла година је била изузетно повољна за убрани туризам, па су градови из наслова остварили двоцифрене стопе раста броја ноћења странаца: Београд 20,4%, Загреб 17,3% и Љубљана 13,8%. Београд је у 2017. години имао регистрованих 1.758 хиљада ноћења странаца. Овај број је дупло већи него пре само 6 година (871 хиљада у 2011 години). Ипак, ово није специфичност Београда, већ …

Pročitajte Još »

Indeksi izvozne koncentracije i diversifikacije u 2016. godini

Више од 20 година уназад Србију је карактерисао један од најнижих индекса концентрације извоза у свету, након Италије и Аустрије. У 2016 години ово треће место је преузела Хрватска, док је Србија пала на десето место. Хиршманов индекс мери концентрацију извоза где вредност 1 означава да нека земља извози само један производ, док вредност блиска нули значи да скоро једнако …

Pročitajte Još »

Trgovina Srbije i Hrvatske: grudnjaci i WC papir u razmenu za svinje i bikovu spermu

„Рат је пљачка“, најкраћа је дефиниција коју сам чуо први пут од др Душка Јакшића. Балкан је препун дивљих племена која свако мало покажу свој карактер. Насупрот њима налазе се трговци: они су изнад религија, националне припадности, сексуалне оријентације, изнад свега јер је њихова заједничка религија новац. Трговци највише воле мир, али најслађе зарађују у рату. Ипак, и за њих …

Pročitajte Još »

Статистика ликвидација у директном терору у Другом светском рату

Пре 28 година војску сам служио у Сплиту. Док се још могло, из касарне у Драчевцу ишли смо до града пешице кроз Билице па градским превозом. Једном нас је „упуцавао“ дечак узраста 5-6 година, који је затим отрчао и похвалио се оцу речима „тата убио сам четника“. Док је хрватска пропагандна машинерија сатанизовала Србе као „Србо-четнике“ ја сам, 1991-1995 године, …

Pročitajte Još »

Drugi svetski rat: stradali u ratnom zarobljeništvu

Подаци које овде износимо имају две фалинке: садрже умрле или убијене заробљенике војске краљевине Југославије и партизане, и могу се сабрати са подацима о страдалима у логорима и у затворима. На пример, у Јасеновцу су страдали и прикупљени цивили за ликвидацију, али и заробљени партизани. Мишљења смо да је боље овако одвојено приказати податке, а лако је објединити све страдале …

Pročitajte Još »

Drugi svetski rat: stradali prilikom borbi ili bombardovanja

У Другом светском рату на територији тадашње Југославије (укључујући италијанску Далмацију и Истру) пописано је 29.504 лица страдалих приликом борби или бомбардовања. Ова два описа могу да садрже прилично различите узроке страдања, али им је заједничко да су жртве биле невине. Да је више страдало приликом борби, можемо закључити на основу знатно већег броја страдалих мушкараца у односу на жене. …

Pročitajte Još »

Beograd u ukupnim investicijama u 2016. godini

Као и у другим државама, тако и у Србији Београд као главни и највећи град има специфичну, урбану структуру инвестиција у односу на остатак земље. Београд је једна од 150 највећих светских метропола и његова „арена за борбу“ су ове метрополе, оне ближе у суседству, као и даље. На пример, Београд је на око 60% од просека развијености ЕУ.  Изнад …

Pročitajte Još »

Aprilski rat 1941. godine

Док се победе славе са поразима је другачије, труди се да се што мање помињу као нешто срамотно. Ипак, и у поразима патриоте знају да дају свој живот храбро и јуначки . Априлски рат 1941. године је за Србију срамотан, јер је директно обесмислио велика војна и народна страдања у Великом рату (не рачунајући обесмишљавања у међуратном периоду). Комунистичка пропаганда, …

Pročitajte Još »

Jagodina: investicioni (vice)šampion

Драган Марковић Палма (и Олимпијац) је природни геније. Шта човек замисли, то и спроведе. Ако је стално на коктелима у Београду, он организује коктел за своје суграђане да и они виде на какве га муке у Београду стављају. Јагодинско излетиште Поток са свим садржајима око њега је за титулу доктора економске географије зарађену у пракси. Јагодина је у 2016. години …

Pročitajte Još »

Srbija u bilateralnim tokovima stranih direktnih investicija, 2016

Све државе, па и Србија, развијају своје односе са другим државама кроз више различитих двосмерних токова: дипломатских, економских, безбедносних, културних, спортских и других. Међу економским токовима најважнији су размена робом и услугама, директна улагања и кретања радне снаге. У овом последњем смо у огромном суфициту са најразвијенијим земљама света, али то нам овде није тема. Овде се бавимо релативно занемареном …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva po delatnostima u 2016. godini

Према подацима РЗС-а, инвестиције у основна средства у 2016 години износиле су 601,6 милијарди динара. У односу на 2015 годину, вредност инвестиција је номинално повећана за 6,5%, а реално за %. Номинална вредност инвестиција била је већа него у 2016. години два пута: у 2012 (670,8) и у 2008 години (625,9 милијарди динара). Удео инвестиција у додатој вредности у повећан …

Pročitajte Još »

Holocaust in Yugoslavia

Abstract The goal of this paper is to illustrate the suffering of Jews in the Yugoslav territory during World War Two, based on a few pieces of information about each person killed. Key words Holocaust, Yugoslavia Introduction Of the 75,000 Jews living in the country before the war, about 60,000 perished in the Holocaust.[1] Excluding Germany and Russia, the relatively …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u međunarodnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Par podataka o ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih (PP) proizvoda ništa nam ne govore o mnoštvu trgovinskih detalja koji su neophodni da bi se analizirala pozicija svake pojedinačne zemlje. Na primer, ukoliko je zemlja u deficitu, da li se on pokriva suficitom u trgovini industrijskim proizvodima, rudama i energentima, prilivima doznaka ili prihodima od turizma, zaduživanjem ili putem …

Pročitajte Još »

Izvoz Srbije u Nemačku

Немачка је у 2016. години имала вредност увоза од 958,4 милијарди евра. То је за 24% било више него у 2007. години, али се и даље сматра да је увоз Немачке недовољан и да је један од главних узрока дуготрајности економске кризе у Европи: када би Немачка увозила више, подстакла би својој тражњом опоравак већине европских земаља. Највише увози из …

Pročitajte Još »

Republika Srpska u svetskom robnom izvozu

У периоду од 2007. до 2016. године, изражено у еврима, светски извоз је повећан за 43,1%. У истом периоду Република Српска повећала је извоз за 71,6%, што је довело до повећања њеног удела у светском извозу са 0,0085% на 0,0102%. У односу на удео у светском становништву (0,007%) Српска има већи удео у светском извозу, то јест, има већи извоз …

Pročitajte Još »

Značaj Ruske Federacije za srpski robni izvoz

Извоз Србије у Руску Федерацију повећан је са 328,7 милиона евра у 2007. години на 717 милиона евра у 2016. години. Рекордна вредност извоза била је у 2013. години 800 милиона евра. Пад цене нафте утицао је и да падне платежна моћ становништва у Русији након 2013. године, па је и извоз Србије смањен. Удео Русије у укупном извозу Србије …

Pročitajte Još »

Izvoz breskvi iz Srbije

Уколико искључимо из посматрања производе „манчестерског капитализма“, дорадне послове у прерађивачкој индустрији, можемо посматрати наше природне и компаративне предности брдовите Србије са умереном климом. За пољопривредне производе најважнија су суседна тржишта: БиХ, Црна Гора и БЈР Македонија. Осим њих, у протеклих десетак година то је постала и Руска Федерација. О значају Руске Федерације за српски пољопривредни извоз писаћемо у следећој …

Pročitajte Još »

Izvoz životinjske hrane (bez hrane za pse i mačke)

Ова група производа, назвали би је сточна храна, али нису баш сви конзументи стока, (попут издвојених куца и маца), заузима високо 50. место у српском извозу, у периоду јануар-август, али је заслужила каснији коментар у односу на псећу и мачју храну на 99. месту из два разлога: има нижу стопу раста у 2017. години (само 4,5%), и не знамо којим …

Pročitajte Još »

Najslađe iz Srbije: izvoz slatkih biskvita

Да није све што је туђе истовремено и слађе, доказује српска трговина слатким бисквитима, јер у њој имамо четири пута већу вредност извоза од увоза. У периоду јануар-август 2017. године извоз слатких бисквита (65. извозни производ Србије) повећан је за 8,7%, са 28,9 на 31,4 милиона евра, што их је квалификовало за пар секунди аналитичке пажње. Сјајни резултати у трговини, …

Pročitajte Još »

Srbiju jednako vole nemačke i ruske kuce i mace

Тачније, једнако воле храну произведену у Србији. И још тачније, када би се у однос ставила конзумирана храна по псећем и мачећем примерку, ипак нешто више хране из Србије поједу у Немачкој (под претпоставком да Немачка нема већи број пса и мачака, што би требало истражити). Било би лепо и да нас једнако воле и Немци и Руси, али то …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu kobasica

Кобасице представљају 97. производ  према вредности извоза у периоду јануар-август 2017 године, са тачно 20 милиона евра. У односу на исти период 2016. године вредност извоза повећана је за 12,8%. Ови подаци су нас мотивисали да скренемо пажњу на домаће кобасичаре. Уобичајено се каже, деценијама уназад, да би уместо сировина требало да извозимо финалне производе, јер је разлика у цени, …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije sa Izraelom

Постоји много политичких и националних разлога због којих би економски односи Србије са Израелом требали да буду одлични, баш као што постоји много сличности у историји оба народа које треба да се увек потенцирају, али и додатно истражују. Овде желим само да додам пар реченица обиљу података испод текста. Робни увоз Израела вреди 59,5 милијарди евра. Србија се налази на …

Pročitajte Još »

Doprinos Hrvata Splićana antifašizmu

На данашњи дан, пре тачно 27 година, приликом јутарњих вежби у касарни војне полиције у Мравинцима, са разласа се чули Штулићеви стихови „Хладан као лед, убило ме безнађе“, а поводом мог рођендана. Јагодинац је радио на разгласу, те ми је учинуо услугу, а на себе сам овим гестом скренуо негативну пажњу десетара. То је био мој осми дан у Сплиту, …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu računarskih, telekomunikacionih i informacionih usluga

Међународна робна размена има стагнантну доларску вредност од 2008. године до данас, што је последица пада вредности трговине примарним производима. То није случај са трговином услугама, а највише услед раста трговине информационим, компјутерским и телекомуникационим услугама. Вредност извоза информационих услуга повећана је са 8 милијарди долара у 2008. години на 17,5 у 2014. години. Извоз телекомуникационих услуга повећан је са …

Pročitajte Još »

Kada bi se igrali sankcijama: robna razmena Srbije i Hrvatske poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Укупан обим робне размене Србије и Хрватске повећан је са 711,5 милиона евра у 2012. години на 900,5 милиона евра у 2016. години. Ово повећање је готово у целости последица раста српског извоза који је повећан за 55,4% (са 299 на 464,7 милиона евра), док је увоз из Хрватске повећан само за 5,6% (са 412,5 на 435,8 милиона евра). Тако …

Pročitajte Još »

Ustaški pir u Slunju

Према најављеном програму, војна операција Олуја, између осталог, биће прослављена и у Слуњу уз концерт Томпсона. Мислио сам да, поводом Олује, напишем текст „Страдање Хрвата у Другом светском рату“, а како бих скренуо пажњу на чињеницу да нису сви Хрвати (били) усташе, али ме је ова намера да се слави у Слуњу преусмерила на обраду српских жртава из ове општине …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u tokovima stranih direktnih investicija u 2016 godini

Према подацима UNCTAD-a, објављеним у World Investment Report 2017, у 2016. години укупна вредност прилива СДИ износила је 1.746 милијарди долара и смањена је за 1,6% у односу на 2015. годину. Упркос Брегзит-у, прилив СДИ у Уједињено Краљевство повећан је 7,7 пута, са 33 на 253,8 милијарди долара, а што оповргава довођење у везу политичких догађаја са токовима капитала. Капитал …

Pročitajte Još »

A sušene breskve bi sa Amerikom

Просечан род брескви у Србији је око 100 хиљада тона. У тој количини има домаће потрошње и пропалог (непоједеног) рода, али има и брескви за извоз, како свежих тако и сушених, а и прерађених у сокове, џемове, компоте. И док свеже брескве највећим делом, када напусте Србију, заврше у Русији, сушене брескве имају супротан смер – на далеки и некада …

Pročitajte Još »

Kad bi breskve birale… one bi sa Rusijom

На нашем европском путу уништено је десетине бивших индустријских гиганата, и свашта још, остало је још да постанемо странци на сопственој земљи и да се наше основно богатство, компаративна предност, а то је превише блата, тј. плодне земље по глави становника, прода странцима или упарложи. То је предвидљив пут на коме се налазимо и који нема алтернативу. Хтедох да напишем …

Pročitajte Još »

Borba protiv sive ekonomije institucionalnom promocijom i podrškom: primer Višegrada

Посета и ноћење у Вишеграду постали су ми пракса сваке године. За то има више разлога. Основни је зато што се налази на пола пута од Београда до Требиња и до црногорског приморја. Посета Андрићграду, вожња бродићем Дрином, шетња по малој вароши су додатни разлози. Ове године сам имао и посебан разлог јер сам по други пут прочитао сабрана дела …

Pročitajte Još »

Rekordan izvoz nadgrobnih ploča iz Srbije!

Уколико домаћа привреда има шта да понуди, добри политички односи Србије са, скоро, целим светом требало би да се материјализују кроз раст вредности извоза из Србије, а то значи и кроз бољи стандард њених грађана. Србија има одличне политичке односе са Казакстаном и домаћим гробарима се та чињеница посрећила јер је извоз великих количина надгробних плоча у ову пријатељску земљу …

Pročitajte Još »

Drugi svetski rat u Bosni i Hercegovini

1. Увод   Ово истраживање има за циљ да пружи квантитативну слику дешавања у Другом светском рату. Основна мањкавост изложених података је њихова непотпуност. Мишљења смо да је боље приказати и овакве, непотпуне податке, него их уопште не користити. Пажљивом анализом изнетих података могуће је створити слику о размерама злочина и борби, о релативним односима у погледу различитих видова страдања, …

Pročitajte Još »

Kinezi i Rusi integrišu Srbiju i Bugarsku

Пре пар месеци нашалио сам се како српско-бугарски економски односи цветају од како је Трамп амерички председник. У прва три месеца 2017 године извоз Србије у Бугарску износио је 136 милиона евра, и био је за 73,4% већи него у истом периоду 2016 године, док је увоз вредео 93,5 милиона евра и повећан је за 41,5%. Овим скоком вредности извоза …

Pročitajte Još »

Stradanje Hrvata iz BiH u Drugom svetskom ratu

Приложене су статистике страдања Хрвата у Другом светском рату у БиХ према начину страдања, месту рођења и месту смрти. Подаци не укључују погинуле усташе, те је овде израчунати број 6.853 лица за њихов број већи до 10, 15 или 20 хиљада. Број погинулих усташа би требало ставити у однос са 1.528 лица погинулих у НОБ-у (увећаним за број страдалих у …

Pročitajte Još »

Broj stradalih Srba po naseljima u BiH, 1941-1945

Приказани подаци су израчунати на основу података Музеја жртава геноцида у Београду. Бројеви су мањи за обрисане појединце где сам посумњао да се ради о дуплом уносу. Бројеви могу бити и знатно већи од изнетих, јер је попис жртава био далеко од свеобухватног. Списак обухвата 496 насеља у којима су Хрвато-усташе и Муслимани извшили најмасовније злочине. Подаци су о месту …

Pročitajte Još »

Top 10 turističkih destinacija u Srbiji i top 5 u Republici Srpskoj

Уместо пословице „куд сви Турци, ту и мали Мујо“ овде смо применили „куд један Србин, још неко би могао“, а да би смо скренули пажњу на неке мање познате и егзотичне локације у Србији и Српској. Места представљају лични избор, из знатно већег броја посећених места, а сам избор је, наравно, субјективан и није просторно свеобухватан. Србија Манастир Студеница. Ове …

Pročitajte Još »

5 jama i škola za likvidaciju srpske dece u opštini Livno

Када сам уочио јаму за српску децу у Боричевцу (општина Доњи Лапац, Хрватска), помислио сам да је то најмонструознији злочин који су починили усташе у Другом светском рату. Преварио сам се. Постојање дечјих логора, дечијих јама, школа у којима су извршени покољи, ипак не могу у пуној мери да укажу на болест мозга тадашњих усташа и садашњих Хрвата који се …

Pročitajte Još »

Genocid hrvatske države nad Srbima, 1941-1945: broj stradalih po prezimenima i rodovima

Objavljeno 4.8.2016 Приложени подаци о броју страдалих Срба по презименима резултат су вишемесечног бављења предметом из наслова. Мени су ови подаци имали другу намену, да сазнам порекло Срба (а онда и Бошњака, Хрвата…) по насељима и презименима, али се тема сама наметнула ужасом кроз који сам прошао у својој првобитној намери. Приложени број страдалих по презименима је најмањи могући. Он …

Pročitajte Još »

Kumulirani gubici velikih kompanija: tempirane i ispucane bombe

Objavljeno 3.10.2012.   Podaci iz saopštenja APR-a o 100 najvećih preduzeća rangiranih prema poslovnim prihodima, kapitalu, raspoloživim sredstvima, dobiti, gubicima, i gubicima iznad vrednosti kapitala su dragocen izvor za razumevanje ekonomske situacije u Srbiji. U ovom postu su tema gubici iznad vrednosti kapitala i moguće opasnosti od nelikvidnosti koju potencijalno zatvaranje poslovanja u Srbiji filijala stranih kompanija sa sobom donosi. …

Pročitajte Još »

Sreća i samoubistva, rang zemalja

Један од великих проблема материјалистичке цивилизације у којој живимо је потреба да се убеде грађани најразвијенијих земаља да су и најсрећнији, и да је срећа у вези са материјалним благостањем. Када се мери субјективни осећај среће Вијетнам буде земља много срећнијег народа од Јапана, и ту нешто није у реду. Е, онда се уведе као мера среће БДП-пер капита и …

Pročitajte Još »

SPC i porezi

Србијом влада или покушава да завлада усташка пропаганда, па не прође пуно дана а да се не обнове напади на Српску православну цркву и при томе обавезно спомене како би и црква требало да плаћа порезе. Сада се то чини у председничкој кампањи: http://www.informer.rs/vesti/izbori/125004/CANAK-crkva-plati-porez. Изучавање страдања Срба у Другом светском рату мени служи и за разумевање сопственог живота (ко су …

Pročitajte Još »

Restitucija i siva ekonomija

Путујући за Јагодину обилазним путевима уживам у застајкивању, у пределима, а понекад и у причи са случајним људима. На изласку из Младеновца, поред бензинске пумпе „Агора“, застао сам да упитам продавца кромпира да ли сам на добром путу према Смедеревској Паланци. Младић је био разговорљив, па ми је рекао и прецизну колометражу, и још пуно ствари које нисам питао. Пошто …

Pročitajte Još »

Glasam za Preletačevića

Давно пре расписивања председничких избора (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/jagodina-turisticki-centar-srbije/) писао сам о томе како ћу гласати за српског олимпијца Драгана Марковића Палму, уколико се не кандидује и досадашњи председник, Томислав Николић, јер бих онда морао да бојкотујем изборе. И када су ме уверили да се ни један неће кандидовати одустао сам од своје грађанске обавезе да одем до изборног места. Међутим, појава Белог …

Pročitajte Još »

Jama za srpsku decu Boričevac

Уколико би било могуће направити ранг листу зверских злочина у људској историји, зверства Хрвата над Србима почињена у Другом светском рату била би при врху такве листе. Не пишем усташа, већ Хрвата, јер су они у већини подржали распад краљевине и долазак усташа на власт, као што и данас у већини подржавају усташке испаде у Хрватској (и ван ње). Уколико …

Pročitajte Još »

Kako je lepo biti bogat

Чувену Борину песму „Како је лепо бити глуп“ требало би допунити новом „Ал` још лепше бити богат“. Слика приказује „објекат“ или „комплекс“ у власништву Родољуба Драшковића (претпостављам), тик уз манастир Тврдош. Налази се на окуки реке Требишњице, са три стране њоме опкољен, док је са четврте регионални пут из Требиња за Љубиње или Неум. Објекат изгледа нестварно у односу на …

Pročitajte Još »

Koliko je bilo logora za srpsku decu i bebe u NDH? Stradanje Srba Kozarske Dubice u Drugom svetskom ratu

Не рачунајући масовне усташке покоље учињене у Хрватској и у Цазинској крајини у лето 1941 године, страдање становништва Подкозарја представља најмасовнију трагедију српског народа током Другог светског рата. Општина Козарска Дубица изгубила је више од половине свог становништва. Међутим, она није и место највећег релативног страдања Срба, јер су они ликвидирани и преко 90%, од укупног броја, у општинама у …

Pročitajte Još »

Izvoz automobila iz Srbije – neke činjenice

Фијат је почео да монтира један свој модел у Крагујевцу у последњем тромесечју 2012. године, а у 2013 години то је утицало на огроман скок укупне вредности извоза Србије. Али, у претходне три године опада вредност извоза Фијата што делује успоравајуће на укупну динамику пораста. Уместо, како јавно предлажу неки мени драги економисти, да се преговара са Фијатом о новом …

Pročitajte Još »

EK 5: Srbi i ovce, istorija i svetla budućnost

Некада давно, 1740. године, у Београду је живело осморо Срба! Тада су, у потпуно запустелој земљи Турци пореским олакшицама стимулисали узгој оваца. У кратком року, за седам година, њихов број је повећан 6,7 пута и достигао је 1,2 милиона.  То је било у складу са компаративним предностима: мало људи а много необрађене земље. Историјски потсетник Пре Бечког рата у читавом …

Pročitajte Još »