0 Мирослав Здравковић

Uvoz svinja u Srbiju u 2019. prepolovljen, nemački prasići su potisnuli hrvatske svinje

Када је у 2014. покренут извоз свињског меса за Русију тренутну корист од тог посла осетили су свињари у Хрватској и Мађарској – увоз живих свиња повећан је са 13 хиљада тона у 2013. (5,9 из Хрватске и 7,1 из Мађарске) на 34,4 у 2014. (18,7 и 15,2, респективно), али је брзо оборен на 15,1 хиљада тона у 2015 и …

Pročitajte Još »

Evropska budućnost zatvorenika i zatvorskih kapaciteta Srbije

Од избијања светске економске кризе 2008. било је мало позитивних промена у Србији којима смо се истакли или били упоредиви са другим европским земљама. Раст броја затвореника за 11,4%, до 2017, и броја затвореника на 100.000 становника за 16,5% је можда један такав, позитиван, индикатор. Обнављање демократије у Србији одлагано је колико је то комунистима било могуће, и тек што …

Pročitajte Još »

Uvoz piva u BiH iz Srbije i Hrvatske

Вест коју сам прочитао на порталу Б92 (линк и изворна https://www.capital.ba/proizvodjacima-iz-bih-pozlilo-od-piva-iz-srbije/#.XbmZ-8ouo2I.twitter) мотивисала ме је да проверим њену тачност. Уколико пођемо од претпоставке да Бошњаци, као искрени муслимани, не пију пиво, ни друга алкохолна пића, потрошача српске националности је дупло више него хрватске. Однос је био 1.087 према 545 хиљада приликом пописа 2013. и не треба сумњати да су се од …

Pročitajte Još »

Prisustvovanje kulturnim i sportskim aktivnostima u Evropi u 2015.

Према подацима из базе Евростата у 2015. је 63,7% становника ЕУ присуствовало макар једном у претходних 12 месеци неком културном догађају и 30,5% неком спортском догађају. У Србији је упола мањи део становништва присуствовао културном догађају (29,8%) и мало мањи (22,1%) спортском догађају. Мањи удео становништва који је присуствовао културном догађају од Србије имале су Бугарска, Румунија и Северна Македонија. …

Pročitajte Još »

Nagli rast iseljavanja iz Srbije u zemlje EU u 2018.

Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из трећих земаља у ЕУ (линк) у 2018. Податке треба узети са резервом из више разлога, а навешћемо за пример два: (1) тромесечни сезонски одласци на рад не значе трајно исељавање (на пример у летњој  сезони у Хрватску; (2) земља која је издала дозволу не мора да буде …

Pročitajte Još »

Proizvodnja električne energije u Evropi 1990-2017.

Србија је преживела у историји један од најтежих ембарга захваљујући два фактора: вишковима хране и електричне енергије. И у бившој Југославији Србија је била нето-извозник ова два производа како у свет тако и у друге републике. Не знам како би исте санкције примењене над Србијом преживело становништво неке земље која је нето увозник хране. Електрична енергија нам је послужила да …

Pročitajte Još »

Novija srpsko-hrvatska istorija sagledana kroz uvoz energije, 1990-2017.

Много је фактора који су утицали на исход до сада вођених ратова, попут: (1) броја војника; (2) опремљености војника оружјем; (3) борбеног морала и мотива бораца; (4) снабдевеност оружаних снага свакодневним потребама, интендантске услуге; (5) страх од казни услед дезертерства/повлачења; (6) страх од победника и његовог понашања… Много је ту могућих фактора где неки сасвим банални може утицати на победу …

Pročitajte Još »

Kriza homoseksualnih brakova u Nemačkoj

Као геј, Хрват и добар католик природно је да највише волим Немачку. Два пута нам је донела слободу, први пут оружјем, 1941, а други пут признањем[1] 1992. Живот у Немачкој, не само за Хрвате, је појам за благостање и слободу. Од свих слобода једна од најлепших је могућност да се склапају истополни бракови. Ту слободу нису стекли хомосексуалци у још …

Pročitajte Još »

Veljača, Handke i propaganda

Када желим да се освежим од српске простачке медијске понуде (свака част изузецима) приступим хрватском порталу jutarnji.hr. Осим обожаваног Анте Томића пронађу се пристојни текстови на којима се може потрошити пар минута. Вељача ми је „запала за око“ због српских медија који су истицали њено задовољство животом у Београду, позитивним искуством. Ја га не делим. Мучим се сваки дан са …

Pročitajte Još »

Nastavno osoblje po polu u Evropi 2017.

Већина мушкараца, барем тако мислим, имала је прва еротска осећања пре пубертета приликом поласка у основну школу, уколико су имали учитељицу. Још није пробуђена пубертетска сексуалност ка набујалим вршњакињама, а дошао је женски лик, ауторитет, први након мајке у породици. Нисам био те среће јер сам имао бабу пред пензијом која ме је тукла и вероватно од ње потиче стечена …

Pročitajte Još »

Uvoz životinja, ribe i prerađevina, 2008-2018.

Овде је приложено 12 табела о увозу 6 група производа, по земљама и по производима, а таксативно ћемо изнети по реченицу две о свакој табели. Укупно је, на свих 6 група производа, плаћено 2,7 милијарди евра у претходних 11 година (2008-2018), а годишња вредност увоза је удвостручена: са 189 на 386 милиона евра. Увоз живих животиња повећан је 3,5 пута …

Pročitajte Još »

Regionalna struktura zaposlenih u 2016, EU i Srbija

Евростат је објавио саопштење о регионалној структури запослених у ЕУ у 2016 (линк). Приложена је и мапа која приказује највећа релативна одступања сваког региона у односу на просек ЕУ. Са приложене мапе је јасно уочљиво да у Шпанији, Италији и Источној Европи пољопривреда и индустрија имају натпросечне уделе, док на северу Немачке, Француској, УК, Бенелуксу, Данској и у Северној Европи …

Pročitajte Još »

I Evrostat zna da pogreši, na svetski dan poštara

Евростат је, поводом светског дана поштара (9. октобра), издао пригодно саопштење (линк) о томе да 1,8 милиона запослених имају поштанске и курирске компаније у ЕУ, што даје 42 запослена у овој делатности на 10.000 становника у 2018. Евростат, као и увек, дао је и пут ка изворним базама података за запосленост и становништво. Проблем, то јест грешка, је у томе …

Pročitajte Još »

Krivi smo mi: 45+29?

На Путиндан пре 74 година рођена ми је мајка Љиљана. Деда је ратовао под  „Јорган планином“ а „његови“ су га ранили у Словенији код Зиданог моста, и последица рањавања био је бол у леђима до смрти 1991. Живео је 46 година као најсиромашнији у селу, а био је најобразованији. Почео сам да читам трећу књигу „Година које су појели скакавци“, …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno-prehrambeni sektor u bruto dodatoj vrednosti Srbije

Према подацима из базе РЗС-а бруто додата вредност (БДВ) повећана је у Србији за 71,8% од 1996. до 2018. У истом периоду пољопривреда, шумарство и рибарство су смањили БДВ за 1,1%, па је удео ових делатности смањен са 13,7% у 1996. на 7,9% у 2018. Пољопривреда има мултипликативни ефекат на остатак економије па смо овде „формирали“ пољопривредно-прехрамбени сектор (ПП даљем …

Pročitajte Još »

Prosečne zarade u Srbiji, Crnoj Gori i BiH po delatnostima

Просечне зараде су предмет великих злоупотреба свих политичара свугде у  свету. Од самог износа просечне зараде важнија је расподела којом се долази до просека (нпр. да ли већина има сличну просечној или је структура зарада биполарна па имамо статистичку сарму), какви су радни услови и сигурност посла, да ли се ради са пеленама и у модерним радним логорима, или запослени …

Pročitajte Još »

Srbija u trgovini zdravstvenim uslugama

Све чешће приликом коришћења јавног превоза примећујем жене са силиконима убризганим у уста. Ово ми изгледа наказно, али уместо одвратности превлада туга: зашто су несрећнице учиниле ову глупост? Не излазим у ресторане и друга јавна места како бих сазнао колико је ова силиконска наказност постала честа. На ТВ-у сам гледао неки туристички канал, који би требао да ме испуни лепим …

Pročitajte Još »

Uvoz slušnih aparata u Srbiju

Да би се имао складан, толерантан, хармоничан брак, осим што је неопходно искључити мозак када се уђе у свој  дом, потребно је и да се извежба селективан слух: када су саопштене команде да се чује, а када се сервира грдња, да се оглуви. Срећом да је ових других много више, па је глувоћа са повременим повратком слуха (када се команда …

Pročitajte Još »

Otkud migranti u Gruži?

У суботу 21.9.2019. имао сам срећу да проведем лепо поподне у Краљеву код Миљана Вукомановића. Миљан је најбољи човек на свету кога сам упознао, а сада је имао и одличан разлог за славље: радост због деце која одрастају у добре људе, уписују и завршавају високе школе. Прошле недеље сам читао о инцидентима миграната са становништвом у Куршумлији: заустављању аутомобила, уласцима …

Pročitajte Još »

Spoljna trgovina Srbije u vreme vladavine Aleksandra Obrenovića

Александар Обреновић је владао Србијом десет година и у том периоду је десет пута мењао владу и три пута устав линк. Да ли је срамота тим временом утицала да се овај период „гура под тепих“, па се потенцирају славне победе српске војске 1914. и 1918, а оно шта је народ од својих власти подносио потискује? Можда је народ и добро …

Pročitajte Još »

Srpska trgovina kozmetikom i toaletnim proizvodima

Након серије суицидно-морбидних аналитичких текстова замољен сам од колегинице да пишем о некој лепој теми. Има ли ичег лепшег од наших жена? Жене улепшавају свој изглед козметичких производима, старају се да хигијена свих укућана буде на адекватном нивоу те се ово наметнуло као тема – како стојимо у трговини козметиком? Детаљне податке о извозу и увозу не могу да коментаришем …

Pročitajte Još »

Hoće li kolaps javnog prevoza dovesti do promene vlasti u Beogradu?

Сећам се изјаве/констатације некада колидера највеће опозиционе партије, а сада председника Србије како када падне киша, у Београду дође до саобраћајног колапса. Прошло је много година од ове мудре и тачне констатације, али и даље кишу прати колапс саобраћаја. Оно шта се од тада драматично погоршало је јавни превоз. Сада, и без кише, имамо колапс јавног превоза. Најважније градске линије …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinom

Време је бербе грожђа. Познајем доста људи који су уложили љубав у одржавање винограда и производњу вина. Имам две трауме у вези са виноградом, обе повезане са оцем, јер сам са њим ишао да одржавамо виноград у Ћићевцу, да се не запусти. Једном сам српом себи одсекао парче меса на прсту малићу, а други пут је умро Тито, па смо …

Pročitajte Još »

Đorđeviću ostavka! Ponižavanje i poštovanje

Александра Ђорђевића сам до појаве Николе Јокића на квалификацијама за претходну олимпијаду апсолутно обожавао (имам статистику свих његових поена датих у репрезентацијама распаднутих Југославија, писану у реалном времену). На тим припремама сам се, након 15 година, одушевио једним кошаркашем: Николом. Дебељко, маса која се вуче по терену, а центар је тима, мозак екипе. На олимпијади у Бразилу разочарао ме је …

Pročitajte Još »

Stopa samoubistava samopovređivanjem u Evropi u 2016.

Према подацима Евростата број смрти изазваних самоповређивањем у 2016 износио је 53,5 хиљада што је 1% од свих умрлих у тој години. Подаци не укључују самоубиства извршена скоком, испијањем отрова и намерним дављењем. Уколико би се ово самоповређивање узело као критеријум за чланство у ЕУ Србија би требала да буде примљена одмах јер су нам мушкарци са 1,39% одмах уз …

Pročitajte Još »

Uvoz čokolada u Srbiju iz Nemačke i Poljske preko Hrvatske

Скоро ће пуне три године од како се хрватска председница згрозила подметачином да је деци делила чоколаде произведене у Србији (линк). Реших да проверим како се од тада развијала трговина овим слатким производом, Србије и Хрватске. Србија је из суфицита од 3,4 милиона евра у 2016. прешла у дефицит од 5,5 милиона евра у 2018. Повећан је укупан извоз са …

Pročitajte Još »

Korišćenje energije Sunca

Ко год да је летовао у Грчкој могао је да уочи да готово свака кућа користи соларну енергију за загревање воде, зашта год. Често у медијима чујемо о џиновским пројектима изградње соларних панела у Сахари и да другим локацијама. У ЕУ је површина под соларним панелима повећана са 4,9 квадратних километара у 1990. на 50 квадратних километара у 2016, што …

Pročitajte Još »

Stradali u NOB-u prema nacionalnoj pripadnosti i po godinama

Prvi put postavljeno 26.10.2017.   У времену хрватског историјског ревизионизма можемо стећи утисак да је Јасеновац био дивно место за рад, одмор и рекреацију, али и да је заправо Други светски рат био грађански рат међу Хрватима, јер су они били у НОБ-у најбројнији (!?). Овде се бавимо другом темом: Хрватима у НОБ-у најбројнијима. Шта нам кажу подаци? У НОБ-у …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini biskvitima

Мотив за претрагу крофни у међународној трговинској класификацији представља цитат који следи. Наравно, није вредело да ме укућани убеђују како се не тргује крофнама, па сам без тих резултата морао да се задовољим слатким бисквитима. Борислава Пекића су као доброг, поштеног, а наивног, намагарчили цимери у соби истражног затвора да тражи крофне јер је нов, а када нови дође часте …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva bez kade, tuša i unutrašnjeg nužnika u Evropi, rang zemalja

Мотив за ово изношење (проналажење) података је читање „Тракта о нужди“ Борислава Пекића (Године које су појели скакавци, први том). Ради се двадесетак страница генијалних запажања о улози нужника у људској историји, о значају „пражњења“ народа у мање битним стварима како се не би испразниле на напредним владама, итд… Препоручујем свакоме да прочита Борислава Пекића, не само овај нужнички опус, …

Pročitajte Još »

Pusti Drobnjaci i Ćićevac

  Имам пријатеља који је пореклом, по мајци, из Дробњака па сам искористио прилику да два пута прођемо кроз Жабљак и Шавник како бих видео и овај део српске земље. Дробњаци су вероватно били највеће српско племе. Од њих у већини потиче становништво Пљеваља, српско становништво у околини Сарајева, већински у Ивањици и Сјеници, мањински у Новом Пазару, у долини …

Pročitajte Još »

Stope slučajnog davljenja i potonuća u 2016.

Ирационални страхови представљају већину страхова како у појединцу тако и у народу. Да би били рационални неопходно је и објективно сагледати могућности од нежељеног исхода, што у већини застрашујућих појава није могуће. Становници Поморавља Велике Мораве имају велики страх од дављења у тој реци. Као дете сам слушао приче ко се и када удавио у Морави, и страшније од тих …

Pročitajte Još »

Naglo povećanje vrednosti uvoza piva iz Slovenije i Nemačke

Други август Евростат обележава као међународни дан пива и у свом саопштењу (линк) наводи Србију као другу земљу ван ЕУ, након Мексика на сувереном првом месту према количини пива увезеног са простора ван ЕУ. Том другом месту можемо захвалити Мирославу Мишковићу и одлуци Делта холдинга да уђе на тржиште Бугарске, пре него што је Делта продата Делезу. Прошле године је …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, izvozu roba i usluga, po stanovniku u 2018.

Мотив за ову анализу била је чињеница да Чиле има извоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП) вредан 16 милијарди евра што је вредност укупног робног извоза Србије (16,3). Чиле има робни извоз који је 63,9 милијарди евра и извоз услуга од 8,6 милијарди, што при 17,9 милиона становника даје већи робни извоз по становнику, али мањи извоз услуга по становнику од Србије. …

Pročitajte Još »

Čile i maline

Чиле је у претходних 40 година повећао БДП 5,4 пута, број становника је повећао за тачно две трећине те је БДП по становнику повећан 3,2 пута.  То је просечна годишња геометријска стопа раста стандарда од 2,95%. Чиле је у само четири године имао пад БДП-а: 1982, 1983, 1999 и 2009. Србија је у 11 година имала пад БДП-а од тога …

Pročitajte Još »

Saudijska Arabija: neki ekonomski pokazatelji

Саудијска Арабија је држава која се граничи са УАЕ где старлете из Србије обожавају да троше време и новац. Сад, да ли троше или приходују није нам потпуно јасно. Извесно је да би у Саудијској Арабији при истом понашању, какво да је, завршиле на робији, уколико не би биле растављене на комаде. Саудијска Арабија се деценијама уназад граничи са ратовима. …

Pročitajte Još »

Svetski izvoz ličnog naoružanja i municije, 2008-2018.

Подаци који су овде приложени спадају у најмање поуздане од свих података које објављује СТО о светској трговини из простог разлога што ова организација искључиво преноси званичне статистичке податке земаља чланица. Огледало статистике могу да открију велике нерегуларности у токовима, али то ми овде није циљ: овде се бавим промоцијом балканског бурета барута. Био сам на Ал Џазири у једној …

Pročitajte Još »

Godine koje su pojeli skakavci: istorijsko poređenje dinamike BDP-a

Уколико пођемо од претпоставке да је социјалистички концепт друштвеног производа упоредив са бруто домаћим производом можемо да чинимо историјска поређења. БДП у 2018. био је на нивоу економске активности из 1979, што значи да ће у 2019, при расту од око 3% достићи ниво из 1980. и бити за 6% нижи него у 1989, или око 7% нижи него у …

Pročitajte Još »

Av… Afganistan

Текстић је мотивисан сјајном гео-локал-политичком анализом Анте Томића о Афганистану (линк) и значају Хрватске у НАТО савезу. Србија је једнако неважна као и Хрватска, Афганистану и свету. Још увек могу бесплатно да приступим базама података СТО-а на најдетаљнијем нивоу па да видим имали каквих мајмуна, бикова и сличних производа којима би били интересантни овој несрећној земљи. Заједничко Србији и Афганистану …

Pročitajte Još »

Manastir Ravanica

У суботу 27.7. био сам по ко зна који пут у манастиру Раваница. Тачније речено, други пут, а ко зна који пут сам чекао укућане испред манастирских зидина (увек неприкладно обучен због летње врућине, приликом одласка у Сисевац). Не морате да уђете у манастир, и пред његовим улазом осетићете се величанствено, због природе која га окружује и због импозантног изгледа …

Pročitajte Još »

Stopa zaposlenosti domaćeg stanovništva po regionima u Evropi u 2018.

Евростат је објавио саопштење (линк) о интеграцији миграната са подацима о регионалним стопама запослености становника рођених ван ЕУ, становника из других чланица ЕУ и домаћег становништва на нивоу НУТС 2 регионалне класификације. У бази су и подаци за Србију и још пар земаља које нису чланице ЕУ, и овде нас је интересовало како су рангирани српски региони према стопи запослености …

Pročitajte Još »

Rad subotom, nedeljom, večernji i noćni rad po zemljama u 2018.

Сан сваког нормалног човека је да се суботом и недељом од рада у претходних пет (радних) дана одмори. Постоје, међутим, дежурне службе које морају да раде и тог дана, попут хитне помоћи или новинара, како не бисмо остали ускраћени за важне информације. Сиромаштво и жеља за већим примањима нагоне људе да раде и викендом, па није чудо да су у …

Pročitajte Još »

Prijem u državljanstvo zemalja članica EU u 2017.

Према саопштењу Евростата (линк) у 2017 је 825 хиљада лица стекло држављанство чланица ЕУ. Највише држављанства издала је у 2017 Италија (18% од укупног броја), УК (15%), Немачка и Француска (по 14%), Шведска и Шпанија (по 8%). Главни корисници ЕУ држављанства били су из Марока (8%), Албаније (7%), Индије и Турске (по 4%). Француска, Шпанија и Италија (заједно 83%) су …

Pročitajte Još »

Srbija je evropski šampion u socijalnim razlikama!

Према подацима Евростата (линк) Србија има највеће разлике у примањима првог и последњег квантила становништва: првих 20% по приходима и последњих 20%. Подаци се односе на 2017, а за већину земаља постоје подаци и за 2018. Судећи по томе да је у Бугарској, на трећем месту ова разлика смањена Србија има велике шансе да је остала на шампионској позицији и …

Pročitajte Još »

Negativan uticaj Novaka Đokovića na proizvodnju u Srbiji

Давног 9. септембра 2007. (према подацима АТП-а линк) Новак Ђоковић је изгубио у финалу америчког отвореног првенства од Роџера Федерера. Сећам се Роџерове изјаве како није толико брутално победио колико резултат од 3:0 сугерише (два сета је освојио у тај бреку). Тадашњи председник владе Војислав Коштуница изјавио је да народ у Србији слободно и некажњено закасни на посао у понедељак …

Pročitajte Još »

Stopa zaposlenosti mladih koji su nedavno završili fakultet: Evropa i Srbija

Према подацима Евростата (линк) стопа запослености младих, у узрасту од 20 до 34 године, који су у претходне три године завршили факултет износила је 85,5%. То је за 0,6% више него у 2017, али још увек за 1,4% нише од рекордних 86,9% у 2008. Највишу стопу запослености у 2018 имали су Малта (96,7%), Холандија (94,8%), Немачка (94,3%) и Луксембург (94%) …

Pročitajte Još »

Koncentracija ludaka u Srbiji 1900.

Посматрано из угла савремене статистике квалитет података у Краљевини Србији пре више од 110 година био је незамисливо бољи. То је, претпостављам, зато што нису имали рачунаре, као оруђе да се убрза обрада информација. Овде прилажем податке о броју лудих по окрузима у 1900, а из Статистичког годишњака за 1902. Страна 91. Тада је у Србији пописано 2.345 слепих, 3.859 …

Pročitajte Još »

Pad turističkog prometa u Hrvatskoj u predsezoni

Према подацима Државног завода за статистику Хрватске у мају је смањен број ноћења страних туриста тачно за шестину, за 16,7%, у односу на мај 2018. То је апсолутно смањење броја туриста за 887,4 хиљада и готово је идентично паду броја ноћења из Немачке (за 889 хиљада). Пошто је и из Аустрије дошло до великог пада броја ноћења могуће је да …

Pročitajte Još »

Srbija 2100.

Зовем се Милорад Здравковић, имам 30 година и рођен сам 2070. Отац Милојко је рођен 2035, деда Михаило 2005, а његов отац, мој прадеда, Мирослав, давне 1971. Одрастао сам уз деда Михаила и он је био најбољи деда на свету. Причао ми је о времену када је он био мали, о свом тати који је изгледао као „мало ударен у …

Pročitajte Još »

Al mi pasulj ne da mira, sve me pravocira

Некада давно, током осамдесетих година прошлог века, уживао сам да летње распусте проведем у Трешњевици код Параћина. Тада су је напустили Цигани, Власи, Роми и Румуни, сви су отишли у Беч и кренули да зидају импозантне куће у трешњевачком пољу вредне у збиру више милиона евра. Са баком Љубинком ишао сам на највећу њиву, Стриковицу, величине 50 ари и окопавали …

Pročitajte Još »

Ekonomski razvoj u Evropi 2000-2018, šest priča sa grafikona

На почетку 21. века процес интеграције дела чланица ЕУ у монетарну унију се приводио крају, а светска криза из 2008. је деловала као земљотрес на процес европске интеграције и конвергенције у степену развијености сиромашнијих чланица и земаља на путу да у ову интеграцију уђу. Овде смо издвојили 6 прича о процесима конвергенције и дивергенције у нивоу развијености одабраних земаља. Први …

Pročitajte Još »

Potrošnja stanovništva u Evropi u 2018.

Евростат је издао саопштење о актуелној индивидуалној потрошњи становника у 2018, као мери благостања домаћинстава. Србија има БДП који је на нивоу од 40% од просека ЕУ а потрошњу на нивоу од 48% ЕУ просека. Разлика је последица дефицита текућег рачуна и веће личне, а мање инвестиционе потрошње у Србији у односу на ЕУ. Посматрано у текућим еврима, а не …

Pročitajte Još »

Jagodina je šampion u pravljenju beba: vitalne statistike u 2018.

Према подацима РЗС-а број становника Србије, без покрајине Косова и Метохије, смањен је у 2018 за 38.254 лица и био је први пут мањи од 7 милиона од 1965. или 1966. године. Ови подаци не садрже међународне миграционе токове, па ћемо тек приликом пописа 2021. сазнати колико је заправо становника остало у Србији: 6 или 6,5 милиона. Пошто ће се …

Pročitajte Još »

Broj ljudi koji ima dodatno zaposlenje u Evropi, 2010-2018.

У ЕУ је број људи који обавља додатан посао повећан за 13,8% од 2010 до 2018 (са 8,05 на 9,24 милиона). Значи, осим што се од 2010. просечан радни век продужио за 1,6 година, истовремено се и повећао број лица који ради два посла. Србија предњачи у овим показатељима: радни век је продужен за 3,4 године, али смо зато имали …

Pročitajte Još »

Vinjeta u Sloveniji traje 7 kalendarskih dana a ne 7*24

Двоумио сам се између ироничног наслова „Словенија у мом срцу“ или бесног „Словенија у мојој з……“ али је корисна информација за спречавање будућих несрећника на проласку кроз Словенију ипак пресудила. „Господине, ваша вињета важи седам календарских дана па и ако сте у Словенију ушли у 23.59 важи наредних 6 дана“ гласило је објашњење службеника министарства финансија дежеле пре него што …

Pročitajte Još »

Sa kamperima u svetlu budućnost!

За Ускрс сам се изненадио камперском колонијом немачких стараца испред манастира Студенице. Било је 12 кампера и два мини аутобуса и провели су три дана испред манастирског конака хранећи се у трпезарији конака. Прелепа природа уз импозантни манастир и пар евра за храну дневно, има ли шта боље од тога? У животу сам два пута камповао: у Макарској 1988. и …

Pročitajte Još »

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u 2017, u evrima po hektaru

Евростат има у својој бази податке о цени закупа пољопривредног земљишта. Подаци могу више да збуне него да убјасне уколико их користи незналица попут мене. На пример, закуп обрадивог земљишта у Бугарској повећан је са 153 евра у 2011 на 240 евра у 2017. Закуп земљишта у Бугарској био је скупљи у односу на високо развијене земље попут Финске, Француске, …

Pročitajte Još »

Podudarnost dinamike BDP-a, prerađivačke industrije i građevinarstva u Srbiji i u Nemačkoj

Немачка је највећа европска економија и она појединачно има највећи утицај на економска кретања у скоро свим европским земљама. Има земаља, попут УК или Ирске којима су економска кретања у САД релативно значајнија, али се сем њих за још ретко коју земљу може рећи тако нешто. Србија зависи од Немачке по много основа: (1) Немачка је највећи партнер у трговини …

Pročitajte Još »

Promene u tehnološkoj intenzivnosti izvoza odabranih zemalja: 2008-2017

Промене које се догађају у светској економију су веома велике, како у спољној трговини тако и у другим областима, а последица су економског успона Кине. Пре 30-так година САД су биле технолошки лидер а Кина земља обиља радне снаге. Данас је америчко лидерство озбиљно угрожено развојем Кине, и она (Кина) више није земља јевтиних ресурса, ни рада ни сировина. Сада …

Pročitajte Još »

Dinamika evropskog turizma u T1 2019.

Подаци Евростата о туризму доста касне у односу на друге упоредиве економске делатности, вероватно и зато што се запослени у овој институцији труде да се што више упишу у ове статистике. За прво тромесечје прикупљени су подаци за 19 земаља, међу њима и за Србију и Норвешку које нису чланице уније и 11 земаља је имало раст укупног броја ноћења …

Pročitajte Još »

Udeo robnog izvoza u % BDP-a u 2008. i u 2018.

Податке о вредности робног извоза узете су из базе СТО а о БДП-у у текућим курсевима из базе ММФ-а. На нивоу света удео робног извоза у БДП-у смањен је са 25,1% у 2008. на 22,7% у 2018. Процес глобализације, који се до 2008. одвијао изузетно брзо, мерено растом удела светске трговине у БДП-у, прекинут је и од тада је успорен. …

Pročitajte Još »

Većina svećica se brzo ugasi, a ima retkih koje večito gore!

Давне 1970, 25. јуна рођен је мој брат Братислав, Рак у хороскопу са подзнаком Овна, са невероватно сличном наталном картом као и Никола Тесла. У време студентског протеста јуна 1992. заинтересовао се за астрологију и тада ми је рекао: „Мишо, ти ћеш као економиста да пропутујеш свет, а ја ћу као електроинжењер да овде умрем у материјалној беди“. Прошла је …

Pročitajte Još »

Žuti, plavi, fašisti…, dođu i odu, a Srbije i Srba uskoro biti neće

Додуше, не морају да оду, само промене вођу. Свим бојама и вођама су неке константе зацртане: европски пут, аранжмани са ММФ-ом, стране инвестиције, „Косовски проблем“, који чим се реши стотине милијарди евра ће пасти са неба (али по принципу левка сјуриће се у малобројне џепове). Евростат је издао саопштење линк о издацима за заштиту породице и деце. Нас у саопштењу …

Pročitajte Još »

Dužina radnog veka u Evropi

Објављено на порталу BBC-a: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-48598041   Средином осамдесетих година прошлог века, када сам ја још био дечак и стицао прва интересовања за економију, покојни Бора Пекић је на радио Бибисију причао о Енглезима и о нама, о радним навикама и о другим темама. То је било време Тачеризма и Реганомике, када су ломљена права радника и увођен ултралиберални капитализам. Бора …

Pročitajte Još »

Strani radnici u Srbiji i u EU

Евростат је објавио саопштење о интеграцији миграната као самозапосленим лицима. Од 30,2 милиона самозапослених 26,7 милиона је било рођено у својој земљи, док је 3,5 милиона било рођено у страној земљи, у чему 2,2 милиона ван ЕУ а 1,3 милиона у другој чланици уније. Мене је заинтересовао податак да је у укупној запослености 124,9 хиљада људи у Србији запослено из …

Pročitajte Još »

Sa legalnim cigaretama u svetlu budućnost!

Јако је мало производа са којима се Србија може похвалити да је изнад 1,4% од производње у ЕУ, тј. изнад свог удела у становништву ове интеграције без које не можемо, ни другог пута немамо. Малине, дуње, вишње, шта још? Изашло је саопштење Евростата насловљено са „Пад производње цигарета“, о великом паду производње са 487 на 447 милијарди, из 2016. у …

Pročitajte Još »

Udeo povremeno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti, Srbija i Evropa

Избијање светске економске кризе 2008. (или 2007. у САД) било је последица прекомерног шпекулантског понашања банака које је било свемирски удаљено од реалне економије. Синхронизованом акцијом банке су спасаване пореским новцем и невиђеном брзином, без да је ико питао пореске обвезнике да ли се слажу са таквом употребом новца. Банке су спашене али су се државе презадужиле што ризик од …

Pročitajte Još »

Koliki je broj Albanaca na jugu Srbije?

Када сам уписивао први разред основне школе, пре 41 године, нисам знао да сам један од милион који се налази у систему основног образовања. У тадашњем Светозареву био сам један од 7.341 ученика основних школа. Тада је у Медвеђи било 2.680 основаца, у Бујановцу 7.998 а у Прешеву 6.409. Сада када дете уписује основну школу (2018/2019) оно је једно од …

Pročitajte Još »

Albanska bežanija u Evropu od nezavisnosti

Пре 206 година јуначко становништво Шумадије и Поморавља, као и Западне Србије пребегло је у Срем и Банат након слома Првог српског устанка. Више од 100 хиљада избеглица је тада било у контумацима (Турци су увек са војском у ратна подручја доносили и кугу) тик уз Саву и Дунав, а жељних да се врате у своје шумовите крајеве када турска одмазда …

Pročitajte Još »

Hrvat je pubertetlija od oca Srbina i majke katoličke crkve

Пре 29 година, 1990, присуствовао сам побуни Хрвата против властите државе. Данас имам тринаестогодишњег сина и преживљавам побуну пубертетлије. Та побуна, пре 29 година, прозвана је великосрпском или србо-четничком агресијом, упркос чињеници да су на челу државе, на функцијама председника, премијера, министра одбране, министра спољних послове, служби безбедности били Хрвати. Али, као деца у пубертету и Хрвати су волели да …

Pročitajte Još »

Plate i penzije po opštinama u Srbiji, 12. 2018.

Праћење динамике фонда исплаћених зарада по општинама требало би да буде основни индикатор регионалних економских кретања. Њиме би се мерила успешност локалних власти у економском развоју али и ефекти мера које спроводи влада, како кроз политику примања запослених у јавном сектору тако и кроз циљано привлачење инвестиција у одређене општине. Београд и Нови Сад, као урбани центри, разликују се у …

Pročitajte Još »

Srpsko-šiptarski odnosi i britanski javni dug

У Financial Times-u објављен је графикон о уделу јавног дуга у БДП-у УК-а пар година пре 1692. Мени је то време највећег геноцида над српским народом почињеним од Турака 1690, када је територија Србије остала без седам осмина становништва, а од када је кренула шиптарска најезда на Метохију, затим Косово и даље на север и исток. Прекинуо сам читање „Сентименталне повести …

Pročitajte Još »

Napuštanje roditeljskog doma u Evropi i u Srbiji

Поводом међународног дана породице (15. маја) Евростат је објавио саопштење о одраслима који живе са својим родитељима по земљама. Више од трећине мушкараца (35,3%) су у 2017 још увек живели са својим родитељима и само једна петина жена (21,7%), у узрасту од 25 до 34 година. У просеку су своје родитељске породице у ЕУ напуштали у 26 години, али узраст …

Pročitajte Još »

Parada ponosa u Prištini: treća sreća

Од како сам пре годину дана одлучио да постанем геј, Хрват и добар католик осећам се невероватно добро и поносно. Добро јер као усташа имам Београд на води који ноћу исијава џиновско U којим се смеје жртвама логора Сајмиште преко пута Саве. Све усташе из Аргентине, Аустралије, Канаде, САД и других земаља довео бих у Београд. Дођите усташе, Београд вас …

Pročitajte Još »

Zelena trava doma mog

Текст је објављен 31.3.2014. Налази се и у мојој књизи „Хајдучка економија и рајинска демографија“. Разлог за „освежавање“ текста су актуелни догађаји у Хрватској. https://novac.jutarnji.hr/makro-mikro/trava-izlazi-iz-ilegale-hoce-li-hrvatska-postati-najveci-europski-rasadnik-marihuane/8839043/   Годинама уназад, много година више у односу на време од када ми се објављују текстови и изјаве, депресивно сам оптерећен светлим погледом у будућност у коме ће Србија бити испражњена од становништва, зарасла у …

Pročitajte Još »

Nakon Grka Srbi su najpreduzetniji narod u Evropi

Да мука, а не задовољство, тера у предузетништво знају најбоље они који су започели приватан бизнис у Србији 1992-1993 године када су приходи од редовног запослења постали занемарљиви, а нечим је требало прехранити породице. Након хиперинфлаторног удара уследио је период када је готово две и по деценије смањиван број запослених у предузећима, што је додатно мотивисало људе да се ичим …

Pročitajte Još »

Ekonomski uspon Vijetnama 2001-2019

Вијетнам је 2018. завршио на 20. месту према вредности робног извоза у износу од 234,9 милијарди евра. Вијетнам је тако претекао Саудијску Арабију, Пољску, Аустралију и још десетине земаља, након 2001. године. У тој давној години имао је три пута мању вредност извоза од Индије, 5,5 пута мању од Швајцарске и 8,2 пута мању од Тајвана, кинеског, а већ у …

Pročitajte Još »

Svetski izvoz obuće

Саопштење Евростата о увозу одеће (линк) по коме ЕУ највише увози из Кине (27 милијарди евра), Бенгладеша (16) и Турске (10) мотивисало ме је да проверим промене у светској матрици производње радно-интензивних производа. Источна Европа и Кина су у почетној фази интеграције у међународну поделу рада ниским зарадама привлачиле производњу радно-интензивних процеса. Источна Европа је постепено прелазила са ниских технологија …

Pročitajte Još »

Poslovanje stranih filijala iz EU u Srbiji, 2010-2016

Евростат прикупља податке о пословању страних филијала у ЕУ, али и о пословању предузећа из ЕУ у трећим земљама. За сада, прикупља податке о само три индикатора: промету страних филијала, броју запослених и броју филијала. Овде смо приказали те податке и додали односе ове три величине. Подаци ЕУ могу да се драстично разликују од наших статистичких података, али то је …

Pročitajte Još »

Transferne cene i trojne fakture

Двојне фактуре се користе да би се из неке земље одлио профит из пословања ка жељеној локацији: матичној фирми или пореском рају. Логика је једноставна: извоз се књижи по нижој цени у односу на цену по којој се књижи увоз у другу земљу, а разлика између ове две пријављене фактурне цене завршава на неком трећем месту. Када се упореде подаци …

Pročitajte Još »

Srpska trgovina čokoladom 2007-2018

Евростат је издао саопштење о највећим произвођачима чоколаде у ЕУ (линк). Укупно се у 2017 произвело 4 милиона тона чоколаде вредне 18,3 милијарде евра (то је у просеку 4,6 евра по килограму). Највећи произвођачи били су Немачка (1,3 милиона тона, 32% од укупног), Италија (0,7 милиона тона, 18%), Француска и Холандија (0,4 милиона тона, 9%). Следе УК, Белгија, Пољска и …

Pročitajte Još »

Jagodina je raj za penzionere

Мотив за овај текстић ми је податак да је у Јагодини повећан број пензионера за 62 (већи део пензија исплаћује се у дирекцији фонда ПИО у Ћуприји), на крају 2018, у односу на крај 2017, и да су само Нови Пазар и Стара Пазова имали већи релативни пораст броја исплаћених пензија. Не бих да износим детаље о свим привилегијама за …

Pročitajte Još »

Ovce i Evropljani

Евростат је на симпатичан начин представио статистику оваца у ЕУ, са најавом, ако вам је тешко да заспите, бројите овце у Европи. У тој Европи највише овци има у УК, па када она напусти ЕУ, то ће битно да смањи могућност успављивања бројањем оваца. Оваца има више од људи једино на Исланду, где оваца има за 24% више, па следе …

Pročitajte Još »

Broj rođene dece u Centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji 1949-2017

Статистикама и фантастичним пројекцијама брзог економског развоја Србије почео сам да се бавим у 1986. Тада сам имао страх, визију, како када дођем у старе године нећу смети да долазим у Јагодину јер ће у њој живети 90% младих Албанаца и 10% мојих остарелих вршњака. Из перспективе приложеног графикона и тих година страх је био оправдан а визија тачна. И …

Pročitajte Još »

Da li strana goveda vaskrsavaju u Hrvatskoj?

Мотив за прикупљање приложених података био ми је повећање извоза живих говеда из Хрватске у 2018 за 6,4 пута, са 26 на 167 милиона евра. Пошто је повећан увоз говедине из Румуније и других чланица ЕУ пала ми је напамет морбидна идеја: да говеда уђу у комадима у Хрватску, затим васкрсну и жива и у једном комаду заврше на тржиштима …

Pročitajte Još »

Robna razmena Hrvatske, ukupno i PPP, 2001-2018

Основни мотив за прикупљање хрватских података био је да се провери да ли је Хрватска ступањем у ЕУ погоршала салдо у размени пољопривредно-прехрамбеним (ПП) производима? Подаци нас упућују на супротан закључак, али када сам већ прикупљао податке они заслужују и неколико пратећих реченица. Треба скренути пажњу на две важне чињенице: Хрватска највећи део својих ПП производа пласира ван ЕУ, у …

Pročitajte Još »

Supermoćni Šiptari razbili malenu Srbiju! Robna razmena u februaru

Да ли се преврћу у гробовима ослободиоци Косова и Метохије, страдали у борби 1912. и након те године, када чују лелек и јаук данашњих српских власти над тешком материјалном штетом коју нам спроводе 100% таксе терористичких власти у Приштини? Не знам, али се сигурно преврћу због формирања војске Косова и војних вежби Албаније на нашој територији. Само да уклоне ту …

Pročitajte Još »

Udeo žena u oružanim snagama evropskih zemalja u 2017

Према подацима Евростата у ЕУ је у 2017 у оружаним снагама било запослено 1.235 хиљада лица, у томе 1.121 хиљада мушкараца и 114 хиљада жена. Жене су учествовале са 9,2% у укупној оружаној запослености. Пошто жене могу да раде у интендантској служби (куварице) али и у модерним технолошким службама осматрања, не морају нужно и да буду наоружане. Највећи удео жена …

Pročitajte Još »

Upotreba mleka u Srbiji i u EU u 2017.

Према подацима Евростата (линк) у 2017. је у ЕУ прерађено 156,9 милиона тона млека. Највећи део млека, 37%, прерађен је у сир а 29,3% млека употребљено је за производњу маслаца, додатних 12,5% је потрошено на млечне кремове а 11,1% је употребљено као млеко за пиће. У Србији је произведено 867 хиљада тона сировог млека, што је 0,56% од европског просека …

Pročitajte Još »

Šta je meni patriotizam?

Патриотизам је моја бака Смиљана (и Иво Андрић је имао баку Смиљану која му је утиснила љубав, па је из Вишеграда кренуо ка Београду, а не Загребу). Брат и ја смо је ударали, шутирали, пљували, псовали, гађали ракетама док спрема ручак, а она је све то подносила, и трудила се да нам ручак не загори, да нам сваки хир испуни. …

Pročitajte Još »

Ko je u Evropskoj uniji? Hrvatska ili Srbija?

Евростат је објавио детаљне податке о робној размени ЕУ у 2018 (линк). Највећи део робног извоза (64,3%) пласира се унутар ЕУ а убедљиво највише у Немачку (13,2%) испред Француске (7,45%), САД (7,42%) и УК (5,82%). Немачка је економско језгро ЕУ па је логично и да повлачи највише робе из других чланица. Од укупног увоза 63,5% робе набавља се из других …

Pročitajte Još »

Udeo žena na menadžerskim pozicijama u 2017 godini

Прилично добро играм једну од најпопуларнијих светских бесплатних игрица Clash Royal. Рецепт за добро играње, побеђивање, је у коришћењу 5 женских карата, две гоблина и Теслиног торња. Женске карте су јефтине (стрелкиње, принцеза, бандит, Валкирија и слепе мишице), мање коштају од јаких мушких, и веома су опасне па са две три женске лако се униште и најјаче мушке карте. Ови …

Pročitajte Još »

Ovce i narod

Старење је процес повратка материји, земљи, када се из вертикале полако враћамо у хоризонталу. У том процесу све чешће одлазим код брата Дејана у Драгоцвет и имам наступе лудила. Одем до оваца и кренем да им мекећем Шилер-Бетовенову Оду радости. Све ме гледају и мекећу и оне, и хармонија између мене и њих је незамислива и тешко изрецива. Мислим се, …

Pročitajte Još »

Izvoz robe i BDP: procena štete od potpunog prekida plasmana robe na Kosovo i Metohiju

Први пут објављено 23.11.2018. Санкције, ратови и друге нестабилности су идеална стања за ловце у мутном: тада најбоље зарађују јер се зарада повећава неколико пута у односу на проценте у редовним условима. Али, нећу се бавити њиховом зарадом, јер нисам надарен за такве генијалне мисли, идеје и акције. Једноставно их не разумем. Овде ћу покушати да што прецизније израчунам директну …

Pročitajte Još »

Gde je siromaštvo veće nego u Centralnoj Srbiji?

Евростат је унапредио своје регионалне статистичке (link) интерактивном мапом на којој се по избору жељеног региона прикажу и упоредиви подаци о његовој развијености (мерено БДП-ом по куповној снази валуте по становнику у односу на просек ЕУ), стопи запослености и незапослености, уделу високошколованих у одраслом становништву. Када притиснете на Регион Јужне и Источне Србије, осим ових података (1.513.383 становника), 50,6% запослених …

Pročitajte Još »

Stanovništvo Engleske i Velsa prema nacionalnoj pripadnosti i veri, popis 2011

Живимо у свету пуном предрасуда, којих смо и сами препуни, а што је последица милијарди информација којима смо „бомбардовани“, па нам мождана селекција по принципу „што се баби снило“ сужава сазнања на она која су нам духу и души угодна и пријемчива. Одрастао сам у уверењу о бројној четничкој емиграцији у Енглеској, а то уверење ми је учвршћивала чињеница да …

Pročitajte Još »

Nakon preko 100 godina Srpkinje rađaju više dece od Albanki!

Изашло је демографско саопштење Евростата о виталним догађајима у 2017 (линк). Према овом саопштењу број рођене деце у ЕУ смањен је са 5.148 хиљада у 2016 на 5.075 хиљада у 2017, док је стопа фертилитета смањена са 1,6 на 1,59 детета по мајци. Просечна старост мајки приликом првог порођаја била је 29,1 година. Скоро 5% деце родиле су тинејџерке док …

Pročitajte Još »

Stradanje stanovnika Brača u Drugom svetskom ratu

Мотив за овај пост ми је вест из Слободне Далмације (линк) о страдању Брачана у Другом светском рату. Пошто имам драгог колегу са тог осунчаног отока, ред је да одвојим пар минута пажње и на страдање његових становника у Другом светском рату. Према подацима Музеја жртава геноцида у Београду, острво/општина Брач је имала 781 погинулих у рату. У НОБ-у је …

Pročitajte Još »

Opštine u Srbiji rangirane prema udelu zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u ukupnoj zaposlenosti u 2018

Београд и Нови Сад су административни, образовни и здравствени центри Србије. Ипак, они су истовремено и центри услужних делатности попут финансија, саобраћаја, некретнина, административних услуга, телекомуникација и рачунарске технике, културе, и низа других услуга, па се очекује да удео три набројане делатности смањује свој удео у укупној запослености у процесу економског развоја. Насупрот њима, имамо мноштво општина са малим бројем …

Pročitajte Još »

Poređenje ekonomske razvijenosti Srbije i Nemačke: 1850-2019

Одувек ме је чудило како су могли становници Србије 20 година након Другог светског рата да иду у Немачку на „привремени“ рад, а када се узме у обзир шта су им Немци у рату радили. Четврт милиона Срба заробљених у Априлском рату одведено је у Немачку у ратно заробљеништво, а и у току рата су одводили похватане радно способне сељаке, …

Pročitajte Još »