Немамо податке за магарце да би били 100% у праву али изгледа да у Црној Гори само коњи успевају, јер је једино њихов број у 2019 повећан, и то само за 3 грла или 0,1%. Управа за статистику је објавила саопштење о бројном стању стоке на крају 2019. (линк) па је то последње саопштење неопходно како би се упоредиле све …
Pročitajte Još »0 Мирослав Здравковић
Будућност Србије: однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.
Србија у којој су јавне личности криминалци и проститутке нема никакву будућност. Будућност Србије нису чланство у ЕУ и страни инвеститори. Пре 20 година спомињало се учлањење у ЕУ до 2005, а сада се спомиње 2026. Као на псећим тркама: јуре кучићи парче хране које никако да дохвате. Ако је становништво Србије медијски преплављено развратом и неморалом онда је логично …
Pročitajte Još »Економска катастрофа у Црној Гори: мај 2020.
Уместо сезонски уобичајених припрема за туристичку сезону, када се повећава број запослених лица, у мају је дошло до пара броја запослених лица за 3.577 (раст за 4.569 у мају 2019), те је укупно смањење броја запослених лица износило 11,8%, у односу на мај 2019. У периоду јануар-мај 2019, услед припрема за туристичку сезону, број запослених лица био је повећан за …
Pročitajte Još »Демографска кретања у Србији, мај 2020.
Према саопштењу РЗС-а (линк) у периоду јануар-мај рођено је 24.056 беба, што је мање за 3,2%, или за 793, у односу на исти период 2019. Број умрлих, у истом периоду, био је 43.244 и бележи се пад од 1.360 или за 3%. У мају је рођено 4.890 беба што је за 10,5% мање него истом месецу 2019, док је број …
Pročitajte Još »Демографска кретања у Словенији, 2019.
Под насловом „У 2019, поново мање од 20.000 живорођених у Словенији“ (линк) Статистични урад Републике Словеније је објавио демографска кретања за прошлу годину. Рођено је 19.328 беба. Медијана старости мајки код свих рођења била је 31,1 година, док је код прворођених била 29,6 година. Чак 57,7% беба је рођено ван брака, што су некада давно, у мрачна времена зла и …
Pročitajte Još »Degree of colonization in 2019.
Степен колонизације у 2019. мерен односом кумулативног одлива и прилива СДИ Приложену табелу односа укупног одлива и прилива СДИ треба посматрати са извесним опрезом, то јест, не треба је тумачити буквално. Нека развијена и уређена држава може да има низак однос одлива према приливу СДИ, а да ипак стране компаније поштују локалну традицију, менталитет, природно окружење и запослене. Нека држава …
Pročitajte Još »Zadatak iz Završnog ispita protiv zdravog razuma
На комбинованом тесту из физике било је питање (број 4) колико ће прећи метара за 10 секунди жена која убрзава по 20 метара у секунди (линк). Мени познат младић је тачно одговорио на питање, а то је 1.000 метара, а затим се замислио над одговором и посумњао (упозорен је од родитеља да не буде брзоплет, и да има времена да …
Pročitajte Još »Промет у малопродаји под утицајем мера против вируса COVID-19
Много држава у свету је донело низ рестриктивних мера у циљу спречавања пандемије вируса COVID-19 средином марта 2020. Последице донетих мера могу полако да крену да се анализирају, како нам пристижу подаци из различитих статистичких области, демографије и економије као најважнијих. Евростат је објавио податке о промету у малопродаји у априлу (линк) по земљама и по врстама трговине. Знатижељни злобници …
Pročitajte Još »Mesto Srbije u evropskoj klaničnoj industriji u 2019.
Као прави свињољубац када угледам слику прасета инстиктивно осетим глад. Крену да се луче хормони и да осећам срећу, уз глад, на помисао на добро парче свињетине. Године смањују задовољство које осетим када видим згодну жену, али никако не утичу на порив за прасетином. Тако видех саопштење Евростата (линк) о производњи кланичне индустрије у априлу ове године, по коме је …
Pročitajte Još »Ekonomsko korona ludilo
Као и најславнији живи Србин, даћу себи за право да мислим о темама за које нисам експерт, али које ме, као и већину становника планете Земље дотичу. У току је једна од највећих економских криза од индустријске револуције пре више векова и њен интензитет се још увек не може назрети. Могао би, да није дошло до немира у САД-у и …
Pročitajte Još »Plate u Kini u 2019. i poređenje sa Srbijom
Статистички завод Кине је објавио саопштење о просечној бруто заради у 2019 (линк). Пошто је мала разлика између бруто и нето зараде, њих (бруто) смо упоредили са кретањем зарада у Србији од 2008. У 2019 просечна зарада у Кини достигла је годишњи износ од 90.501 јуана, што је за 8.088 јуана више него у 2018, а представља номинални раст од …
Pročitajte Još »Površine pod bostanom u Srbiji
Србија је повећала вредност увоза диња и лубеница са милион евра у 2008. на 2,3 милиона у 2012. и на рекордних 4 милиона у 2019. Највећа вредност увоза била је из Грчке (2,2 милиона), Шпаније (663 хиљаде евра) и Албаније (568 хиљада евра). Извоз бостана смањен је са 1,9 милиона евра у 2008. на 1,1 у 2012. и на 935 …
Pročitajte Još »MSP: dodata vrednost i zaposleni po delatnostima u EU i u Srbiji, 2017.
Мала и средња предузећа (МСП), она која имају мање од 250 запослених, често на називају кичмом европске економије, јер повећавају запосленост и могућности за развој (линк). Због ограничења која су уведена због пандемије COVID-19, она су међу најтеже погођеним услед пада економске активности. У 2017, велика већина (98,9%) предузећа у ЕУ, у нефинансијском сектору, су била предузећа са мање од …
Pročitajte Još »„Božja kazna za Hrvate“ potkrepljena evropskom turističkom statistikom
Текст Анте Томића (линк) мотивисао ме је да проверим податке о ноћењима туриста од 2008. до 2019. Евростат још увек није објавио годишње податке за 2019, али се из месечних података лако може попунити и ова година. У ЕУ је за 11 година повећан број ноћења странаца за 42,3%. У Хрватској је он повећан за 148,1% и већи релативан пораст …
Pročitajte Još »Oporezivanje bruto zarada kao mera pronatalitetne politike u EU
У Србији избори одавно представљају политичке спотове и билборде свих учесника уз коришћење јавног и приватног сервиса власти како би то оне и наставиле да буду. Некада давно, пре више од 20 година, знали су политичари да завире и у штале, макар за секунд, да им се не смучи, да их ухвате камере како брижно загледају у унутрашњост а затим оптимистички …
Pročitajte Još »Regionalni BDP u 2018. na trocifrenom nivou NUTS-a
Евростат је објавио саопштење (линк) под насловом „Регионални БДП по становнику је био у распону од 30% до 263% просека ЕУ у 2018“. Саопштење коментарише податке на двоцифреном нивоу регионалне класификације НУТС. У бази података има и српских округа па ме је интересовало да проверим како стоје области у односу на троцифрене регионе у Европи. Недостају подаци за Швајцарску, Исланд, …
Pročitajte Još »Srbija i Engleska biće zemlja profiterska
Срби не треба да жале за Југославијом и комунистичким временом. Комунисти су стварали нове нације од Срба у Црној Гори, Македонији, од муслимана као верског опредељења нову нацију… Незгодно је то што у Србији и данас владају бесни и бахати који не маре много за српство, већ само за личну корист. Србија је у протеклих 20 година прошла кроз разградњу …
Pročitajte Još »Površine pod graškom u Srbiji
Србија има правна лица, индустријске произвођаче, која се баве грашком тако да ови подаци неће промовисати села у Србији под шљивама. Извоз замрзнутог грашка из Србије је готово утростручен, са 3,3 милиона евра у 2008 на 9,3 у 2018. Увоз је у истом периоду смањен са 0,9 на 0,6 милиона евра. Највећа вредност извоза грашка је у Мађарску (2 милиона …
Pročitajte Još »Svetska trgovina PPP, izvoz Srbije, uvoz Kine i uvoz Kine iz SAD, 2008-2019.
Пандемија вируса COVID-19 изазвала је слом светске трговине. Упркос слому, трговина храном и лековима је повећана. И док фармацеутика изазива светске контраверзе, храна несумњиво доказује свој стратешки значај. Опоравак природе услед одсуства загађења додатно упућује на здраву храну као основу здравог живота на Земљи. Овде ћемо изнети само пар чињеница, међу мноштвом, које се намећу из приложених података. Светски робни …
Pročitajte Još »Industrijska proizvodnja u EU i u Srbiji, 1990-2020.
У марту је индустријска производња у ЕУ, у десезонираној серији, смањена за 10,4%, док је у Србији она смањена за 4,3%. У ЕУ има земаља (Ирска, Грчка, Финска…) које су у марту имале и раст производње. Пад производње у марту, који ће бити продубљен додатним падом у априлу, буди приче о изгубљеним деценијама за економски развој. Србија је имала високо …
Pročitajte Još »Zaposlenost na određeno vreme i rad dva posla u Evropi, 2014-2019.
Србија је, од како Евростату доставља податке, остварила импресиван раст броја запослених за 11,9%, од 2014. до 2019. То је двоструко већа стопа од просечне у Европи. Већи релативан пораст броја запослених од Србије имали су само Малта (+33,5%), Луксембург (+18,3%), Ирска (+15,4%), С. Македонија (+15,3%), Исланд (+13,9), Шпанија (+13,3%) и Кипар (+13,3%). Изражено спортским речником: испали смо у четвртфиналу …
Pročitajte Još »Efekti SSP-a na poljoprivredni uvoz Srbije iz EU i saldo trgovine PPP
Прошло је тачно 12 година од када је Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Споразум је потписан са некаквим повољним политичким очекивањима (линк), а овде констатујемо његове негативне последице по увоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП), који је најосетљивији сектор привреде, мотив за удруживање европских економија у ЕЕЗ пре више од 60 година како би водиле заједничку пољопривредну политику. …
Pročitajte Još »BDP po kvadratnom kilometru u Evropi 2018, NUTS 3
„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противуречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен. Наставница је пратила моје излагање с подругљивошћу у …
Pročitajte Još »Odnos broja zaposlenih i penzionera u 2019. po oblastima i opštinama
Просечна број запослених лица повећан је за 42.056 у 2019. у односу на 2018, што је повећање за 2%. Број пензионера је на крају 2019. смањен за 6.859 (-0,4%) у односу на крај 2018. У 2018. број запослених био је за 24,3% већи од броја пензионера док је у 2019. био већи за 27,2%. Однос у корист запослених је побољшан, …
Pročitajte Još »Promena broja penzionera u 2019. po oblastima i opštinama
Број пензионера је смањен за 6.859 у 2019. Смањење броја пољопривредних за 7.818 је довољно да објасни укупан пад броја. Из категорије запослених број је смањен за 3.435 али је повећан број код самосталних делатности за 4.394. Пад броја пољопривредних пензионера интуитивно нас наводи на могућност да је пад броја био релативно највећи у мањим општинама које имају највећи удео …
Pročitajte Još »Budućnost poljoprivrede: udeo mlađih menadžera u ukupnom broju
Подаци које прилажемо могу садржати информацију која је последица локалног менталитета а не младости пољопривредника. Титуле „газде“ над имовином негде се држе до своје смрти, а опет у неким крајевима је могуће да очеви синовима препуштају имање чим осете да физички слабе, или да ће на тај начин задржати потомке код куће. Првобитни мотив за истраживање били су ми подаци …
Pročitajte Još »Crna Gora: smanjen broj zaposlenih lica i vrednost depozita u bankama
Бити мали, као што је мала Црна Гора, може да буде и предност, јер се појаве много лакше уочавају. Управа за статистику Црне Горе већ је објавила податке о броју запослених у марту по делатностима док РЗС још увек има тек податке из јануара. Црна Гора има и месечне податке о броју запослених по општинама, док се у Србији објављују …
Pročitajte Još »Gustina naseljenosti u Evropi i promena gustine nakon 2002.
Од великих шумских и планинских предела у Нордијским земљама до великих урбаних агломерација постоје велике разлике у густини насељености у ЕУ. Евростат је објавио саопштење са насловом „Колико блиско живе људи у твом региону?“ (линк). На нивоу троцифрене НУТС класификације, у 2018, најгушће насељена подручја били су урбани центри и њихова периферија. Париз је имао највећу густину насељености са 21.044 …
Pročitajte Još »Struktura porodica u Evropi i „baka servis“
Заштита најстаријих лица у Србији је најпроблематичнија у Европи из најмање два разлога: (1) имамо, након С.Македоније највећи удео „мешаних породица“ у којима је више генерација живело заједно – њих 41,3%, и (2) готово је идентичан број деце коју чувају баке и деке (уз бејби ситерке, рођаке и друге видове неге) – 42%. Повољан фактор за нижу стопу смртности у …
Pročitajte Još »Povrede na radu (povodom praznika rada)
Колика је учесталост фаталних повреда на раду перача прозора у САД није ми познато, али, Евростат је објавио податке за ЕУ у 2017 (линк). Свакога дана у свету људи умиру или бивају повређени услед професионалних несрећа или болести у вези са послом који обављају. У ЕУ је било преко 2 милиона повреда на раду које су довеле до одсуствовања са …
Pročitajte Još »Lukašenko, hvala ti!
Док случајно нисам, сасвим површно, упознао лик и дело Гурбангули Бердимехамедова Лукашенко ми је био симбол суверене политике једне земље: не да се ни Путину ни западу. Сада је поново у центру светске пажње због својих изјава о пандемији Covid-19. Од гимнастике, трактора до изјава о томе да ће пострадати силан народ дуго изолован по становима. Мишићи су атрофирали милијардама …
Pročitajte Još »Država Srbija voli svoje Albance bezgranično, ali joj ljubav nije uzvraćena
Била је вест пре неколико дана, коју је чак и Вашингтон Пост пренео, како је Београд дао Приштини 1.000 тестова на вирус короне без икаквих услова. И то можда пар дана пре, или након, припајања енергетског система Косова и Метохије Албанији. Ко тебе шамаром ти њему хлеба је доследна хришћанска политика власти у Србији, па је и храна из ње …
Pročitajte Još »Poređenje plata po delatnostima u Centralnoj Srbiji sa platama na Kosovu i Metohiji
О томе да Косово и Метохија великом брзином повећава зараде већ сам писао пре 5 и 6 година (линк) (линк). У Србији без КиМ просечна зарада без пореза и доприноса изнела је 508 евра у децембру 2019, и ово је први пут да је премашила 500 евра. То се представља као велики успех, али лепо је загледати се и мало …
Pročitajte Još »Površine pod paradajzom u Srbiji
Србија је од 2008. до 2018. повећала извоз парадајза са 1,6 на 5,4 милиона евра. Највећа вредност извоза парадајза била је у Грчку (2,4 милиона евра), Црну Гору (1,7) и у БиХ (0,5) у 2018. Увоз је повећан са 14,8 на 18,9 милиона евра у истом периоду. Увоз из Албаније повећан је са хиљаду евра у 2008 на 8,9 милиона …
Pročitajte Još »Površine pod šljivama u Srbiji
У Србији је у време пољопривредног пописа било 38.433 хектара под шљивама што је 0,5% од територије њеног неокупираног дела. То је више него 2 пута већа површина у односу на јабуке и преко три пута у односу на малине. Шумадија и Западна Србија учествовале су са 65,4% у укупним површинама, Јужна и Западна Србија са 27%, Војводина са 4% …
Pročitajte Još »Srbi, Albanci i Hrvati, 1950-2020
Спортски навијачи у Србији имају непристојно навијање „Убиј Хрвата да Шиптар нема брата“. То је за сваку осуду и за кажњавање јер спортска игралишта треба да служе за навијање спортским подвизима а не за говор мржње. За бављење Хрватима и Албанцима имам веома личан разлог: ћерка ми је рођена на дан НДХ а син на дан албанске заставе. То нисам …
Pročitajte Još »Demografska kretanja u Albaniji, KiM i Centralnoj Srbiji u 2019 i 1990-2019
Према подацима албанског института за статистику (линк) у 2019 је рођено 28.561 беба што је мање за 1,3% него у 2018. То је и 65,2% мање нeгу у 1990, када је рођено 82.125 беба. Умрло је 21.937 лица што је раст за 0,6% у односу на 2018. У односу на 1990 број умрлих повећан је за 20,6%. Позитиван природни прираштај …
Pročitajte Još »Prozvodnja kupusa u Srbiji: futoški i čačanski
Када се спомене купус прва асоцијација већини становника Србије је Футог, јер је медијски производња (и заштита порекла) веома добро испраћена. Да је општина Чачак највећи произвођач купуса сазнаје се уколико се излистају општине и насеља из базе података пољопривредног пописа. Од укупно 36,6 квадратних километара под купусом 44,5% се налазило у Шумадији и Западној Србији, 24,5% у Јужној и …
Pročitajte Još »Stanovnici Zapadnog Balkana sa dugoročnim dozvolama za boravak u EU u 2018.
Приложени подаци из базе Евростата приказују број становника одабраних држава и територија са дужим „привременим“ радом у ЕУ. Значи, не обухватају краткорочне дозволе за боравак, мање од 12 месеци. Подаци не укључују ни становнике који су стекли држављанство земаља у којима живе и раде. Чланице ЕУ су имале промене обухвата дугорочних дозвола за боравак па ове годишње податке, њихову динамику …
Pročitajte Još »Srpske domaće firme među digitalno najpreduzimljivijim u Evropi!
Предузећа у ЕУ све више користе електронску продају како би максимизовала профит (линк). Растућа употреба интернета и побољшање стандарда сигурности учинили су лакшим могућност да предузећа опслужују клијенте онлајн. У времену пандемије корона вируса са затвореним шопинг центрима интернет продаје могу само још више да расту. У 2018 је 17% предузећа у ЕУ имало бар 1% од својих продаја преко …
Pročitajte Još »Putovanje starom Srbijom u 2020.
У књизи „Зашто се нисте убили?“ Виктор Франкл је написао да су најтеже муке и искушења Аушвица преживели, попут њега, људи богати духом и фантазијом, а не они велике физичке снаге. Ове друге би сломила малодушност а први су и у највећим мукама маштали о љубави и сусретима са вољеним особама (већином убијеним) и налазили још који атом снаге да …
Pročitajte Još »Vaskrs u Studenici pa dogodine u Prizrenu
Провести Васкрс у манастиру Студеница мени представља највиши духовни чин у току године, те намеравам, ако Бог да здравља, да сваки наредни док сам жив проведем у њему. Први пут сам био у манастиру за Васкрс прошле, 2014 године. Након обиласка Жиче кренуо сам са породицом аутомобилом кроз клисуру Ибра и баш је тада кренула да пада изузетно јака киша. …
Pročitajte Još »Stočni fond u BJR u 2018: broj stoke, u odnosu na broj stanovnika i po kilometru kvadratnоm
Податке о сточном фонду нису објавили сви статистички заводи за 2019 па смо се овде бавили 2018. За Косово и Метохију смо унели податке из времена пољопривредног пописа из 2014. Сточни фонд је и на КиМ, као и у другим БЈР, од тада вероватно смањен, али овде нас много више интересују релативни показатељи од апсолутних бројева. Србија има све стоке …
Pročitajte Još »Japan sa Srbijom ima deficit, i Srbija sa Japanom ima deficit: ko ima suficit?
Према подацима Јапана ова економска суперсила имала је извоз у Србију, у 2019, вредан 20,7 милиона евра а увоз из наше земље вредан 311,5 милиона евра, те је остварила дефицит од 290,8 милиона евра. Јапан је, од 2010 до 2019, повећао извоз у Србију 2 пута а увоз је повећао 102 пута, те је од 3 пута већег извоза прешао …
Pročitajte Još »Ruska uvozna supstitucija u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima (PPP), 2008-2019
Русија је у претходних 12 година остварила укупан суфицит у робној размени вредан 1.682,5 милијарди евра, што је по 140 милијарди евра у просеку годишње. Суфицит Русије у трговини сировом нафтом износио је 1.222,6 милијарди евра, нафтним дериватима 720,3 милијарде и природним госом 419 милијарди што је у збиру 2.361 милијарди евра. По одбитку ова три производа дефицит у робној …
Pročitajte Još »Udeo stanovništva starijeg od 65 godina po regionima u Evropi 2019.
Евростат је издао саопштење (линк) о старом становништву по регионима у 2019. У прошлој године 20,3% становника ЕУ имало је више од 65 година, што је раст удела за 0,3% у односу на 2018, и раст за 2,9 процентна поена у односу на 2009. Србија је незнатно изнад овог просека са 20,4% старијих од 65 година, али то је великим …
Pročitajte Još »Pčele izumiru zajedno sa ostarelom Srbijom
Србија је имала раст вредности извоза природног меда са 1,4 милиона евра у 2008 на 11,2 милиона евра у 2013 и од тада осцилира око вредности од 9 милиона евра, колико је износио у 2019. Рекордан удео Србије у светском извозу меда био је у време пописа пољопривреде у 2012 од 0,726%. Мада извоз природног меда стагнира, број кошница у …
Pročitajte Još »Površine pod krompirom u Srbiji
Регион Шумадије и Западне Србије је, осим по малинама и другом воћу, познат је и као произвођач кромпира. Укупно 62% површина налази се у овом региону. Јужна и Источна Србија имају 22,1% од укупних површина, Војводина 15,8% А Београд само 0,8%. Моравичка област (61 квадратни километар), Златиборска област (54) и Јужнобачка област (18) имале су заједно више од половине свих …
Pročitajte Još »Površine pod šargarepom u Srbiji po naseljima
Почетком марта ове године док сам лутао по јагодинској пијаци налетео сам на друга из одељења из средње економске школе. Стајао је поред камиона и продавао је џакове шаргарепа: по 5 килограма за 150 динара. Питао сам га за стање на тржишту и жалио ми се на конкуренцију из Војводине која је технолошки напредовала, инвестирала у опрему и ценама им …
Pročitajte Još »Površine pod lekovitim biljem u Srbiji
У прадавна, мрачна, времена када сам студирао, а то је било у прошлом миленијуму и прошлом веку, пре више деценија, Србија је имала катастрофалну хиперинфлацију. Имао сам друга на Економском факултету из Лесковца и он је у Београду материјално опстајао захваљујући ујаку који се бавио откупом и извозом лековитог биља, а упркос санкцијама УН-а за нашу земљу. Када се спомене …
Pročitajte Još »Rasprostranjenost koza u Srbiji i mali oglas
Аутор фотографије: Михаило Здравковић Мислим да није нека утеха то што ће Новак Ђоковић постати највећа тениска коза свих времена (GOAT) уколико Србија остане без правих коза. Од пољопривредног пописа до краја 2019. број коза у Србији смањен је за 17,5% (са 232 на 191 хиљада), најмање у Шумадији и Западној Србији (-4,3%) а највише у Београду за 35,9%. Овде …
Pročitajte Još »Rasprostranjenog ovaca u Srbiji u vreme poljoprivrednog popisa
Аутор фотографије: Михаило Здравковић У време пољопривредног пописа у Србији је 1.736,4 хиљада оваца што је давало 24 овце на 100 становника. На крају 2019. број оваца је смањен за 5,4%, смањен је и број становника али није сигурно за колико због исељавања до ванредне ситуације када се знатан број становника у Србију вратио. Број оваца је од овде …
Pročitajte Još »Srbija je u 2019. postala najveći svetski izvoznik višanja!
Србија је у 2019 извезла 14.252 тоне вишања што је највећа количина у светској трговини. Мађарска је продала 10.322 тоне, Пољска 5.210 тона па следе САД са 3.176 тона. Србија је имала тек четврту вредност извоза, након САД, Канаде и Мађарске јер прве две продају вишње по 10 пута већој цени, Мађарска за око 50% већој, а просечна извозна цена …
Pročitajte Još »BDP po oblastima Srbije u 2018.
Укупна БДВ у 2018 у Србији износила је 4.199 милијарди динара у 2018. Београд је имао 1.736 милијарди динара а најмању апсолутну вредност имала је Зајечарска област 36,5 милијарди динара. БДВ по становнику у просеку је износио 601 хиљада динара. Највећи је имао Београд (1.027) а најмањи Пчињска област (278 хиљада) па су несразмере у развијености биле 3,7 према 1. …
Pročitajte Još »Gde žive najvredniji Srbi?
Однос према раду може бити последица мноштва фактора попут васпитања, историјског сећања, резултата који се радом постижу, лакоће са којом се ради… Нормално је да северњаци (у Европи) имају већу склоност ка раду од јужњака јер прве рад загрева а другима је врело и без физичког напора. Однос према имовини зависи од начина на који је стечена или се стиче. …
Pročitajte Još »Srbija je 8. u svetskom izvozu sadnica i kalemova!
Када СТО објави годишње детаљне податке за претходну годину волим да истражујем да ли постоје неки повољни подаци о извозу пољопривредно-прехрамбеног сектора (ППП) – царинских шифара од 00 до 24. Ако изузмемо извоз цигарета, који прати и увоз дувана, највећи број производа из ППП представљају новостворену вредност блиску 100% вредности извоза. Ради се о домаћем материјалу и раду који треба …
Pročitajte Još »Litije, uvoz farbe i zaposlenost u Crnoj Gori
До почетка марта масовна верска окупљања хришћана у Црној Гори будила су наду у обнову хришћанства, у човекољубље, у породицу, у духовне вредности испред материјалних… Корона вирус је осим забране јавних окупљања довео до офанзивног напада медија, НВО-а, режима, на СПЦ како у Црној Гори, тако и у Србији (медијски). Напад на СПЦ у обе државе доказ је да је …
Pročitajte Još »Površine pod trešnjama u Srbiji
У време пописа пољопривреде у 2012 утврђено је да се под трешњама налази 2.074,2 хектара што је непуних 21 квадратних километара Србије. При томе код више од четири петине насеља уписано је да немају површине под трешњама (или имају мање од 5 ара), што је готово немогуће. Али, нећемо сад у овакве детаље. За Трешњевицу код Параћина уписана је нула, …
Pročitajte Još »Rekordna vrednost izvoza vina u 2019. i površine pod vinogradima u Srbiji
Србија је у 2019. остварила рекордну вредност извоза вина од 18,7 милиона евра, након рекордних 17,1 милиона у 2018. У односу на 2008, вредност извоза је удвостручена. Већ у јануару 2020. вредност је готово удвостручена (1.559 према 862 хиљаде евра) у односу на јануар 2019, па у овој години можемо очекивати нови годишњи рекорд, уколико временски услови током лета буду …
Pročitajte Još »SAD i Kina: Drugi svetski rat i korona virus
Два највећа светска оружана сукоба догодила су се у прошлом веку: Велики рат и Други светски рат. САД су биле у привилегованој позицији да су се оба сукоба догодила ван њене територије те је развој ратне економије утицао да њена економија расте како апсолутно, у величини, тако и релативно, у односу на остатак света. Док су ратни сукоби разарали Европу, …
Pročitajte Još »Top 100 naselja prema površini pod jagodama
Пошто сам рођен у Јагодини а мајка ми је из Трешњевице могу слободно рећи да сам бобичастог порекла. Тако се и понашам: све што могу уситњавам на најмање делове. Када се спомену јагоде прва асоцијација су ми шабачка села. И ту нисам у праву. Тачно је да се највише узгајају јагоде у општини Шабац, али Шабачка (Мачванска) област није на …
Pročitajte Još »Izdaci za javnu bezbednost u Evropi u 2018.
Србија има релативно малу апсолутну вредност издатака за унутрашњу безбедност, али има највећи удео ових издатака у БДП-у и у јавној потрошњи у Европи (без података за БиХ, Албанију и Црну Гору). У ЕУ су издаци за јавну безбедност од 2008 повећани за 22,2%. Само су Грчка, Кипар и УК (у еврима) смањили вредност ових издатака изражено у еврима. Највећи …
Pročitajte Još »Koncentracija opreme za pečenje rakije u Srbiji
Мотив за проверу података из пољопривредног пописа из 2012. била ми је изјава Лукашенка како ће корону победити пољопривредни рад и трактори (линк). Како тракторе као податак не нађох, задржах се на опреми за производњу ракије. Једна чашица ракије дневно је стари српски лек за дезинфекцију и дуговечност. Тако памтим из детињства а како је сад не знам. Пре података …
Pročitajte Još »Koncentracija magaraca u Srbiji 2012.
Не тако давно писао сам о непознатом броју магараца у Србији (линк). Сада видим да сам погрешио и да је њихов број познат, али и даље неодређен. Са 1.618 магараца, мула и мазги упоредиви смо са Уругвајем (1.643) и мало је земаља на свету са оволико малим бројем. Познато је да су магарци у Србији готово равномерно распоређени на северу …
Pročitajte Još »Top 100 naselja prema površini pod belim lukom
РЗС има на свом порталу (линк) 23 табеле о попису пољопривреде из 2012. на нивоу насеља из којих, уколико се уједначе по броју редова, можемо добити личну карту сваког насеља са више десетина информација: колико је било домаћинстава, чиме су се бавила, колико су стоке имала и шта су гајила од биљака. Попис становништва 2021. ће нас суочити са застрашујућом …
Pročitajte Još »Bez oficirki nema nam članstva u NATO
Према подацима из базе Евростат-а у оружаним снагама у ЕУ било је запослено 1.123,6 хиљада особа у 2018. Овај број је повећан за 4,6% у односу на 2013. Број жена у оружаним снагама био је 126,8 хиљада и повећан је за 32,8%, док је мушкараца било 1.123,6 хиљада и њихов број је повећан само за 2,1%. Удео жена у укупној …
Pročitajte Još »Udeo žena na upravljačkim pozicijama u Evropi u 2018.
Више од 6,7 милиона лица имало је управљачке позиције у ЕУ, у чему 4,3 милиона мушкараца (63%) и 2,5 милиона жена (37%) link. Мало више од једне четвртине чланова управе јавно листираних компанија (28%) биле су жене, а мање од једне петине (18%) жена биле су виши руководиоци (senior executives). Другим речима, мада представљају половину запослених у ЕУ, жене настављају …
Pročitajte Još »Albanke sve manje rađaju, stopa fertiliteta u 2018.
Мотив за проверу података у бази Евростата био ми је текст у Гардијану о јачању деснице у Источној Европи и жељи да се већом стопом рађања, финансијски подстакнутом, а не приливом миграната, повећа број становника линк. Пројекције о становништву, из угла источне Европе су прилично језиве: очекује се да ће број становника овог дела Европе бити смањен са 292 милиона …
Pročitajte Još »Turkmenistan: naša zvezda vodilja
„Od Tuđmana do danas, trideset godina hadezeovci padaju ničice pred vođom kao Turkmeni pred Gurbangulijem Berdimuhamedovom.“ Ова реченица Анте Томића (линк) мотивисала ме је да на порталу ММФ-а потражим податке о економији Туркменистана. Гурбангули Бердимухамедов, како поетско име и презиме, је на последњим изборима у овој земљи добио 97% гласова. Опозиција се жалила да су услови били нерегуларни. О томе …
Pročitajte Još »Opština Kučevo: neki demografski i ekonomski pokazatelji
Давање изјаве за ТВ Прву мотивисало ме је да прикупим податке о овој општини. Обрадовала ме је чињеница да је велика награда на лотоу припала неком становнику ове општине. Нисам никад био у Кучеву, али ћу наредних месеци издвојити времена (и новца за гориво) како бих обишао ово насеље и читав крај. По егзотици локације упоредиво ми је са Жагубицом …
Pročitajte Još »Poređenje stočnog fonda Srbije i Slovenije 1992-2019.
Словенија је, након кратког непријатељства пред отцепљење од тадашње Југославије (напада на невине младиће ЈНА), постала земља за узор Србији. Мислим да су љубљанске таблице на аутомобилима постала трећа страна таблица по учесталости у Србији након бечких и циришких. Инвеститори из Словеније су свашта у Србији купили и изградили. Сада нешто од тога и продају па постаје власништво трећих земаља. …
Pročitajte Još »Propuštena izvozna šansa – nadgrobne ploče
Да након 6-7 година, попут четки и метли, рециклирам тему мотивисао ме је текст о стећцима (линк) као доказ нашег вишевековног трајања на просторима где данас више нема Срба. Подаци, на жалост, нису по нас повољни. Када сам претходно писао Србија је остварила рекордну вредност извоза од 6,4 милиона евра у 2013, и то је било упоредиво са извозом метли. …
Pročitajte Još »„Kosovski problem“ rešiti po ugledu na Novi Zeland
Када се спомену овце и козе мени је прва асоцијација Нови Зеланд, као светски лидер у њиховом извозу. Пошто је данашња Србија једна модерна и напредна држава ред би било да се угледа и на ову удаљену острвску земљу где има и мало српске дијаспоре. Према снајкиним подацима (ЦИА), који су напредни (forward looking), у јулу 2020 на Новом Зеланду …
Pročitajte Još »Beograđani nadbrojali ovce u 2019!
„Према подацима приказаним у овом саопштењу (линк), у Републици Србији, са стањем на дан 1. децембра 2019, у односу на стање на дан 1. децембра 2018, већи је укупан број говеда (за 2,3%) и свиња (за 4,3%), док је мањи укупан број оваца (за 4,1%), коза (за 2,4%) и живине (за 2,8%). Говеда се највише гаје у Региону Шумадије и …
Pročitajte Još »Belo Blato je među svetskim liderima u proizvodnji i izvozu četki i metli od prirodnih materijala
За Бело Блато ме везује одлазак у Царску бару пре седам година, а због кога ми се укућани, када се сете, смеју као тврдици (било би добро да је само због овог догађаја). У међувремену је ћерка, као обавезну лектиру, читала Молијеровог Тврдицу па је савршено разумела каквог оца има. Тада, пре седам година, није ни знала ни разумела моје …
Pročitajte Još »90 godina od rođenja Borislava Pekića
Разговор новинара Новости са супругом покојног Борислава Љиљаном (линк) мотивисао ме је на овај текстић. Прeтходне три године провео сам читајући Златно руно, Писма из туђине, Сентименталну повест британског царства, Стопе у песку, и Године које су појели скакавци, док ми Време и ново време стоји поред рачунара, да сваког дана прочитам по неколико страница. Из своје евиденције о прочитаним …
Pročitajte Još »Organsko zemljište u EU i u Srbiji u 2018.
Евростат је издао саопштење под насловом „Пољопривреда: површина под органском храном повећана је за 34% од 2012“. Укупна органска површина достигла је 13,4 милиона хектара у 2018, што је 7,5% од укупне искоришћене површине за пољопривредну производњу. Највећи удео органске у укупној пољопривредној површини имају у Аустрији, Естонији и Шведској а најмању на Малти (0,4%) и у Румунији (2,4), и …
Pročitajte Još »Crna Gora – srpski Hong Kong ili rang zemalja prema ishrani svinjetinom
Интересантно би било када би постојао неки индекс слободољубља а како би га довели у однос да исхраном свињским месом. У Хонг Конгу, Кина трајали су месецима неки протести (ваљда још трају, не знам) а у овој кинеској покрајини (специјалном административном подручју) уносе највећу количину свињетине у организам. Макао Кина је на другом месту и он је комшијски близак Хонг …
Pročitajte Još »Smanjen uvoz farbe iz Srbije u Crnu Goru u novembru 2019.
Мотив за проверу података био ми је текст г. Ивана Луковца (линк) о фарбањима и префарбавањима у Црној Гори. Црна Гора не доставља СТО-у детаљне податке о робној размени на месечном нивоу па их СТО „открива“ огледало статистикама других земаља, а и то на основу укупне вредности увоза, а не на нивоу производа. Г. Луковац на крају текста спомиње Б.Пекића …
Pročitajte Još »Otkako se raspala Jugoslavija nepoznat je broj magaraca među Srbima!
Да ли постоји особа на планети која би умела да да одговор на питање по чему су истовремено слични следећи парови земаља: САД и Албанија; Румунија и Француска; Бугарска и Швајцарска; Мађарска и Израел; или Хрватска и Аустралија? Сумњам. Приложена табела нам даје очигледан одговор: по броју магараца. Осетио сам се прилично увређеним што српских података у бази ФАО нема …
Pročitajte Još »Višedecenijski post u Srbiji
Када сам био у основној школи присуствовао сам родитељском састанку где је отац мог доброг друга молио родитеље да утичу на своју децу да не зезају његовог сина зато што је дебео. Разлог је прилично тужан, мајка није радила, он је имао малу плату, па су му деца до ситости долазила једући хлеб који је довео до гојазности. У приложеној …
Pročitajte Još »Uticaj Svetog Nikole na uvoz ribe u Srbiju
Осим загађења ваздуха као меру нашег економског развоја можемо користити и увоз рибе, јер је пораст вредности доказ вишег стандарда наших грађана. Ако постоји статистичка сарма, малобројни који једу месо и многобројни који једу купус, за рибу нема производа са којим би је помешали и добили некакву варљиву статистику. Као прави Србин Моравац од све рибе највише волим да једем …
Pročitajte Još »Natolitarizam u Srbiji
Читајући текст на црногорском порталу Аналитика Михаила Терзића (линк) препун језика мржње према Србији речником из деведесетих, који још увек живи у медијском простору Хрватске и Федерације БиХ, не пратим црногорски мејнстрим, а у Србији га користе другосрбијанци или случајни Срби (и ја живим у свету чуда да бих све тачно разумео и именовао), стварно се зачудим када видим да …
Pročitajte Još »Protesti u Crnoj Gori i naseljavanje Srbije
Мало који историчар у Србији је упознат са чињеницом да не постоји „Велика сеоба“, већ да се 1690. догодио један од највећих геноцида у историји човечанства који су починили Турци (и Албанци) над Србима на територији Србије и садашње С.Македоније линк. Територија Србије је готово у потпуности опустела, султан је свестан опасности да толика територија остане без становништва (и пореских …
Pročitajte Još »Posledice autokolonijalne propagande: uvoz hleba…
Дневни лист Политика „шокирао“ је српску јавност подацима да је удвостручен увоз хлеба и сличних производа у Србију (http://www.politika.rs/scc/clanak/445544/Ucili-su-nas-da-je-Vojvodina-zitnica-Evrope-a-Srbija-sada-uvozi-cak-i-hleb, (http://www.politika.rs/scc/clanak/445557/Zasto-hleb-mesimo-u-inostranstvu). Било би лепо да је удвостручен само увоз хлеба и сличних производа (које не могу да пронађем идентичне вредности по царинским шифрама), али када се погледа увоз свих пољопривредно –прехрамбених производа (ППП) има их где је увоз у прошлој години …
Pročitajte Još »Da li nešto znači prosečna plata od 500 evra?
Свакако да значи, то није спорно, боље да нам просечна плата буде 500 а не 470 евра, и то у целој 2020, а не само у једном месецу. Међутим, када се медијски спинује, излуђује народ попут мистерије убиства једне певачице, или „берберином“, или пак која је са киме урадила оно у ријалитијима, сам податак о 500 евра баш ништа …
Pročitajte Još »Dani slave Srba Crnogoraca protiv smrti ili slave
На концерту Бруса Спрингстина био сам у Бечу пре садам и по година, на дан када је формирана тадашња нова влада Србије. Ишао сам да по први пут видим свог рокенрол идола из дана славе у средњој школи, када сам са братом дошао у Београд да ујутру први купимо петоструки концертни албум 1987. године. Сада сам био са породицом …
Pročitajte Još »Albanska Crna Gora ili drumovi će poželeti Srba
Према подацима Управе за статистику у новембру је регистровано 80,5 хиљада ноћења странаца у колективном смештају што је за 35,9% више него у истом месецу 2018. Домаћих је било 23 хиљада и повећање је за 4,3%. Међу овим страним ноћењима из Србије је било 7.370 а из Албаније 7.318, из Русије је било 5.412 а са Косова и Метохије 1.923. …
Pročitajte Još »Moderno i unutrašnje gurbetstvo
Готово сви цигани (и Власи, Румуни и Роми) из родног села моје мајке Трешњевице код Параћина су пре пола века отишли на рад у Вијену, а има их и по Паризу, Швајцарској и ко зна где још. Много је и Срба, а не само Рома из мог села, отишло да „привремени“ рад далеко од Сунца властитог неба и већини је …
Pročitajte Još »Broj putničkih vozila na 100 stanovnika u 2018 po opštinama i oblastima Srbije
Католички (и протестантски…) Божић је за мене статистички празник јер тог дана РЗС објављује (https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdf/G201913046.pdf) статистички годишњак Општине и региони у Републици Србији. Из ових детаљних података свашта се може дознати о специфичностима одређених крајева Србије. Стога следи серија табела показатеља по општинама, попут концентрације свиња и оваца на 100 становника, нивоа инвестиција по становнику и запосленом, туристичком интензитету, и …
Pročitajte Još »1.300 kaplara i 9. mart 1991.
НЕ ГЛЕДАТИ УВЕК У ЧАСОВНИК „Ноћас је покушај комунистичке мањине довео до уништења почетка парламентарне демократије у овој земљи. Скупштине, која је ваша и наша заједничка кућа, боримо за минимум слободе, та слобода у овој земљи не постоји. Морамо издржати, јер ћемо бити дужи и јачи од њих. Ја вам морам рећи да то није увек лако, али на крају …
Pročitajte Još »Budžet Srbije i izgradnja zatvora u Kragujevcu
Буџет Републике Србије је најдрагоценији економски документ који скупштина усваја а директно и индиректно дотиче све наше животе целе године. Сад, страни инвеститори пажљиво анализирају тај буџет док се сиротињи раји пласирају афере о убиству певачице и свакодневно праћење квазипорнографских садржаја са могућношћу да са више камера прати исте глупости. Признајем да скоро две године нисам погледао ово најдрагоценије економско …
Pročitajte Još »Srbija u svetskom uvozu kafe
Мотив да проверим светско тржиште кафе дао ми је колега тврдњом да је кафа класификована по категоријама, да се у свету махом купују прва и друга а да ми можда пијемо пету. Кафа је једна од најосетљивијих људских потреба па је тако југословенска економска криза на почетку осамдесетих година прошлог века почела њеним поскупљењем како би сваки њен становник ујутру, …
Pročitajte Još »Zdrav razum i haos
У мало драгоценог времена проведеног у разговорима са Сашом Милојевићем сазнао сам за правило здравог разума у Енглеској (common sense): већина ствари се подразумева и вођена је здравим разумом, а закони и правила се успостављају где то није могуће на природан, подразумевајући начин решити. Сада, након Сентименталне повести британског царства и других дела Борислава Пекића ову енглеску изузетност почињем боље …
Pročitajte Još »Lična potrošnja u Srbiji i EU, 2008-2018.
Евростат је издао саопштење о личној потрошњи у ЕУ у 2018, о најзначајнијим ставкама и графичким поређењем земаља чланица (линк). У бази података налази се и Србија па сам овде извукао основне податке о потрошњи по становнику у одабраним годинама. Шта нам кажу подаци? Србија је у десетогодишњем периоду одржала идентичних 24,8% од нивоа просечне потрошње становника ове интеграције јер …
Pročitajte Još »Izdaci za socijalnu zaštitu u Evropi, 2008-2017.
Издаци за социјалну заштиту представљају једну од најважнијих функција државе уз спољну и унутрашњу безбедност и прикупљање пореза. На основу нивоа и структуре социјалне заштите требало би да се разликују партије „левице“ и „деснице“ које обављају власт, прве да инсистирају на већим, а друге на мањим, апсолутним и релативним издацима за социјалну заштиту. Евростат је издао саопштење о социјалној заштити …
Pročitajte Još »Treći put u Hilandaru: ljubav i stid
Текст пишем док је Миљан Вукомановић са пријатељем Банетом у посети монасима пустињацима на југу Свете Горе у Каруљама. Побегао сам са Свете горе због лошег времена са жељом да то, Миљаново, искуство доживим следећи пут када одем, при дужем дану и лепшем времену. Први пут сам био у Хиландару, са осмогодишњим сином, пред Светог Симеона Мироточивог крајем фебруара 2014. …
Pročitajte Još »Odnosi zavisnosti mladih i starih u evropskim gradovima
Евростат је објавио саопштење о односима зависности младих и старих према радно-активном становништву (линк). Однос младих према радно-активним био је 35% у 2017. Однос старе зависности био је мало нижи – 33%. Према саопштењу (подаци се односе на 2017. мада има и података за 2018, а за Португалију и за 2019) најмлађи главни град у ЕУ био је Брисел са …
Pročitajte Još »Noćenja turista iz Kine u odabranim državama i entitetima
Чињеница да су туристи из Кине у септембру имали највећи број ноћења у Федерацији БиХ, испред братских народа/држава Саудијске Арабије, Турске, Кувајта и УАЕ, мотивисала ме је да проверим како стоје и други у погледу ноћења Кинеза. За Хрватску сам овде изложио само податке о ноћењима туриста из Континенталне Кине[1], јер су и они довољно велики да нас укупни не …
Pročitajte Još »Pad relativnog značaja BJR za robnu razmenu Srbije
Пре 101 године формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, преименована касније у Југославију (распаднута 1941-1945, са НДХ, окупираном Србијом и проширеним суседним земљама) , па у ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и од средине 2006. Србија је ослобођена (туђом вољом) сопствених заблуда. Рођен сам у СФРЈ и живео сам и у наредне две скраћенице, а деца су ми рођена …
Pročitajte Još »