0 Мирослав Здравковић

Регионални БДП у Европи у 2019. по НУТС 2 класификацији и продуктивност рада у 2018. по НУТС 3

Под насловом „Регионални БДП по становнику се кретао од 32% до 260% од просека ЕУ у 2019“ Евростат је објавио податке о регионалној развијености у тој години (линк). Северозападни регион Бугарске и Мајоте, француски, били су на 32% од просека док је Велико војводство Луксембурга било на 260%. Постојале су значајне варијације у нивоу развијености између и унутар чланица ЕУ. …

Pročitajte Još »

Словеначка кружна, одржива или ђубретарска економија – рециклажа

Словенци имају дугу историју чишћења бечких штала, те су кроз векове стекли адекватан однос према ђубрету, да је оно корисно и да има неку своју вредност. Ако бисмо судили о цивилизацијском нивоу на основу удела рециклираног комуналног отпада Словенија би се нашли веома високо у Европи: по уделу рециклираног материјала од 42,5% била је друга у Европи и само су …

Pročitajte Još »

Демографска катастрофа у С. Македонији и поређење са Београдом

Према подацима Државног завода за статистику (линк) у Т4 2020: Рођено је 4.935 беба што је повећање за 4,8% у односу на Т4 2019.Услед пандемије COVID-19 и каснијих достављања извештаја регионалних статистичких канцеларија за претходна тромесечја у Т4 2020. регистровано је 9.465 умрлих, што је за 89,1% више него у Т4 2019.Природни прираштај је био негативан за 4.530 лица.Регистровано је …

Pročitajte Još »

Зашто ће пропасти Запад? Моћ жена по Шпенглеру и Лујзи Хеј

Као геј, Хрват и добар католик, радујем се усвајању закона о истополним партнерствима. Само бих упозорио сестре лезбејке да буду опрезне приликом склапања брачне заједнице јер је у САД и Немачкој доказано да оне међу женама краће трају него међу мушкарцима. Као циганин, Ром, Влах и Румун осећам стид да о овој теми уопште и размишљам. Зато прилажем два цитата …

Pročitajte Još »

И Рада и Дара и Србија

Размишљао сам да напишем мишљење поводом текста господина Милана Ружића о филму „Дара из Јасеновца“ (линк), да је позитивно да је филм уопште и снимљен, и да ће Кустурица и Зафрановић снимити нове. Није неопходно у једном филму објаснити целокупно зло које је до појединачних злочина довело јер је то већ урадио Зафрановић у Тестаменту, Окупацији у 26 слика и …

Pročitajte Još »

Албанци 71 пута више рециклирају комунални отпад од Срба (а Турци 47)

Под насловом „Пола тоне комуналног отпада је створено по особи у ЕУ“ Евростат је (линк) објавио податке да је 225 милиона тона комуналног отпада створено у 2019. То одговара просеку од 502 килограма по особи, и представља мали раст у односу на 2018 (495 килограма), мада је испод највеће количине у 2008 (518кг). Данска је са 844кг била највећи произвођач …

Pročitajte Još »

Број живине у Србији најмањи од 1966. године (а људи од 1963.)

Гађати представницу ван парламентарне опозиције кокошком је чин примитивизма који заслужује осуду власти, НВО и свих учесника на јавној сцени Србије. Такве простачке чинове могу да одобравају само особе чија је величина мозга упоредива за кокошјим, или чак и мања, што је питање за неуропсихијатре, психологе и друга надлежна тела и професије. Пошто сам економски, а не политички, аналитичар овде …

Pročitajte Još »

Чудне статистике смртности у Србији у 48 недеља 2020, по областима, полу и старости

Евростат је усавршио аналитичко праћење вишка смртности по месецима, недељног броја умрлих па се човек може изненадити када види на колико различитих начина се може пратити овај тако значајан феномен, те се стиче утисак да се до сада и није умирало. Случајно уђох у недељне статистике умрлих на троцифреном регионалном нивоу и изненадих се (аналитички увек пријатно, када има и …

Pročitajte Još »

Жртве није имао ко, или није желео, да попише: пример Норвешке

На ИН4С сам прочитао: Торесен: Усташе слале Србе као ропску снагу у Норвешку Цитиране делове сам желео да проверим: „Он (Торенсен) је нагласио да су ови затвореници живјели су у веома нехуманим условима и да их је 2.398 је изгубило животе, а да је 82,5 одсто умрлих настрадало је у јесен и зиму 1942-43. године. Он је додао да је …

Pročitajte Još »

Производња прерађивачке индустрије у САД у 2020.

Економска криза изазвана пандемијом вируса COVID-19 условила је промене у индустријској производњи у складу са мерама за ширење заразе. Ограничена су кретања становништву и оно је, последично, упућено на дигитални живот, уместо руковања, грљења и блиских контаката (заједничких кафа, ручкова, шетњи…). Као последица забрана кретања промене у индустријској производњи су исте у САД, Кини, ЕУ и већини светских економија: смањена …

Pročitajte Još »

Србија и Енглеска биће земља профитерска, други део

5.2.2021. Не пратим вести преко ТВ-а, крајње селективно преко интернета и у насловима видех да смо у светском и европском врху према стопи вакцинације. Када сам ушао у текст Политике пренет на Стању ствари имао сем се и чему обрадовати: „Боља од Србије по броју вакцинација на милион становника је само Велика Британија, а после Србије су Малта, Данска, Исланд, …

Pročitajte Još »

Потрошња европских туриста по ноћењу у 2016.

Када је небо над Београдом облачно и разводњено за вишедневну кишу готово да нема срећних лица и погледа. Можда има младих, заљубљених или коцкара који излазе са добитком из кладионица, али они су занемариви у броју, а и ко би их од нас утучених приметио? Немци су паметан народ. Они су негде написали да рад ослобађа и те девизе се …

Pročitajte Još »

Еманципација жена, пушење и раст становништва

Да би се видела очигледна веза између женског пушења цигарета и раста становништва довољно је упоредити две слике: https://www.populationpyramid.net/ https://www.populationpyramid.net/ Очигледно је да подручја у Африци и Азији која имају најбржи раст становништва имају и најмањи удео жена које пуше. Ужасавам се и осећам се мучно када видим НВО плаћене на промовишу права жена, указујући на њихову угроженост у задртом, …

Pročitajte Još »

Поређење економске величине Кине у 2020. и ЕУ у 2019.

Кинески статистички завод је објавио прелиминарне резултате БДП-а у 2020, по којима је он износио 101.599 милијарди јуана и повећан је за 2,3% у односу на 2019 (линк). У бази Евростата су објављени подаци само за Немачку, која је имала смањење номиналне вредности БДП-а са 3.449 на 3.329 милијарди евра, али подаци на нивоу економских делатности не постоје. Стога су …

Pročitajte Još »

Поређење демографске пирамиде Нигерије и ЕУ

При крају прошле године заносио сам се идејом да напишем по неколико реченица за десет дечака из различитих средина у 2020. Након младих Црногораца који су изашли на литије и улице са родитељима и кућним иконама, други најјачи утисак прошле године био ми је отмица 800 дечака у Нигерији који ће након кратке обуке бити укључени у локалне оружане сукобе …

Pročitajte Još »

Утицај пандемије COVID-19 на понашање и потрошњу Американаца у 2020.

На заласку ове западне цивилизације слободно се може рећи да је „трошим, дакле живим“ животни мото савременог, западног човека, уколико није прикован уз телевизор или мобилни телефон. Забране кретања утицале су на промене у потрошњи, што значи да су свима промениле свакодневни живот. Неки су се тим променама обрадовали, али већина није, јер је дошло до огромног скока броја незапослених …

Pročitajte Još »

Аргентина и Србија, динамика БДП-а 1980-2020.

Читање „Пре краја“ и „Отпор“ Ернеста Сабата претходних месеци мотивисало ме је да проверим каква је била динамика БДП-а од 1980. до данас, на основу података из базе ММФ-а. Основне сличности Аргентине и Србије јесу то да су већи део времена у посматраном периоду обе провеле у аранжманима са ММФ-ом и обе имају вишак плодне земље и последични извоз житарица. …

Pročitajte Još »

Шарић, Костић и митови

Цитат Ернеста Сабата поводом: Отворено писмо предсједнику тзв. Српске академије наука, Владимиру Костићу Све то, рећи ће неко, нису ништа друго до митови, у које се некада веровало. Међутим, у време када су мисао и поезија били јединствени израз духа који је прожимао све, почев од чаролије обредних речи до представљања људских судбина, од призивања богова до обраћања боговима кроз …

Pročitajte Još »

Динамика смртности у Европи 2000-2018.

Затварање живота током 2020. да би се спречило ширење вируса COVID-19, као и смртност изазвана овим вирусом утицали су да ће у већини европских земаља бити регистрован рекордан број умрлих након Другог светског рата. Мере затварања су утицале на пад промета малопродаје у области одеће и обуће, бензина и других деривата нафте, малих породичних бизниса у готово свим областима пословања, …

Pročitajte Još »

COVID-19 и Велики брат у САД: више надзора а мање религије, забаве и слободе кретања

Према подацима САД (линк) номинална вредност завршених грађевинских радова у новембру била је 123,5 милијарди долара и била је за 4,3% већа него у новембру 2019, док је укупна вредност у 2020. износила 1.314,1 милијарди и повећана је за 4,4%. Вредност стамбених грађевина повећана је за 10,5% а нестамбених за 0,3%. У десезонираној серији података (линк), у новембру је повећана …

Pročitajte Još »

На Бадњи дан: НОВА КУЋА – НОВИ ЖИВОТ!

Под утиском читања књиге „Отпор“ Ернеста Сабата, објављене 2000. када је дошло до економског слома у Аргентини, а и у Србији су се свакакве ђаволске ствари догодиле, покушавам да напишем кратку причу о 10 судбина дечака (или девојчица) у 10 земаља у 2020. Један био био дечак у Црној Гори, који се са оцем, мајком, деком и баком изашао на …

Pročitajte Još »

Најбољи Макси у Србији налази се у средини Блока 70 на Новом Београду

На задњој корици Сабраних дела Јована Дучића у издању Лео комерца пише: „Наше мржње шкоде нама, више него нашем противнику. Говорите рђаво о неком човеку пола сата – и ви сте после тога несрећни и отровни; а говорите пола сата о њему добро, па чак и кад то не заслужује, и бићете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту …

Pročitajte Još »

Интензивност рада у пољопривреди по регионима, областима и општинама у 2018.

У публикацији Општине и градови у Србији 2020. (линк) постоје анкетни подаци о пољопривреди из 2018. где се на нивоу општина могу видети основне карактеристике коришћења земљишта, сточног фонда и уложеног времена у пољопривредне активности дефинисане „годишњом радном јединицом“ (ГРЈ). Ова мера настоји да време проведено у пољопривредним радовима изједначи са радним временом радника у другим привредним делатностима. У радовима …

Pročitajte Još »

Учесталост криминалних дела у Србији 2019.

Уколико се мисаоно иде са аналогијама, а без провере чињеница, живимо у заблудама. Моја заблуда је била да је највећа концентрација криминалних дела у Србији у Београду (линк). Када се ставе у однос подаци о правоснажно осуђеним лицима по месту извршења кривичног дела са бројем становника долазимо до податка да је у Београдском региону најмања учесталост кривичних дела, а да …

Pročitajte Još »

Амерички сан 2020: одабране карактеристике становања

Подаци из пописа становништва 2020. (линк) мотивисали су ме да проверим колико је раст становништва по америчким државама у вези са победом Бајдена над Трампом, али су ми се жеље за анализом изјаловиле. Интуитивно, Бајден је победио у брже растућим државама, у односу на оне у којима је становништво пореклом из Немачке, припада белој раси…, али ко сам ја да …

Pročitajte Još »

Смањен извоз божићних производа из Србије

Евростат има образовно саопштење (линк) о божићним производима, поводом католичког Божића са све сликом да њени нови (и стари) становници науче шта се купује за овај празник (Christmas trees, candles, turkey, chocolate, sparkling wine, teddy bear, train set, game consoles, gloves, ski suit, ski boots, ice skates, and socks.). Нема нигде крста (осим на данској застави на јелци) претпостављам да се …

Pročitajte Još »

Јединичне вредности робне размене у 2019: неки показатељи

Пре више деценија у политичкој економији постојала је теза како развијене земље експлоатишу неразвијене кроз односе размене: продају скупље финалне производе а из њих увозе јевтине сировине. Кроз ову експлоатацију негативним односима размене сиромашне земље остају сиромашне, а богате постају све богатије. И данас се израчунавају индикатори односа размене, који указују на то да ли се кроз спољну трговину побољшавају …

Pročitajte Još »

Шта су највеће промене у светској економији и понашању човечанства под утицајем COVID-19 у 2020?

Крај године је време да се сагледа шта се у њој догодило и да се размишља о томе шта се у наредној години може догодити. Након Другог светског рата 2020. је по много чему била најнеобичнија година. Овде ћу изнети неке од показатеља на основу прикупљања аналитичког материјала, и они не морају да буду и рангирани по тежини и значају. …

Pročitajte Još »

Строгоћа COVID-19 закључавања и прекомерна смртност у чланицама ЕУ

У песми „Papa Won’t Leave You, Henry“ Nick Cave има следеће стихове: And the tears that we will weep todayWill all be washed awayBy the tears that we will weepWill weep again tomorrow Они су мотив за истраживачко питање: да ли су мере закључавања становништва током пролећа изазвале прекомерну смртност на крају 2020. године зато што су хронични болесници током …

Pročitajte Još »

Малопродаја у САД-у и поређење са Кином

Укупан промет на мало, укључујући и аутомобиле, износио је 546,4 милијарди долара у новембру, у десезонираној серији података, и смањен је за 1,1% у односу на октобар 2020, док је повећан за 4,1% у односу на новембар 2019 (линк). Без аутомобила промет је износио 433,7 милијарди долара и смањен је за 0,9% и повећан за 3,6% респективно. Укупан промет, у …

Pročitajte Još »

Кинеска COVID-19 економија: инвестиције у лекове и здравство

Док се САД, ЕУ и највећи део света налазе у озбиљним економским минусима, кинеска економија од марта бележи опоравак, а већ од средине године убрзава раст са тенденцијом да у 2021. оствари изузетно високу стопу раста, као и у годинама пре 2020. Саопштење о инвестицијама указује на факторе раста у 2021. те треба очекивати наставак здравствених криза широм света и …

Pročitajte Još »

30 књига којима се враћам

Септембар 1993. године у мом животу има велики значај. У том месецу сам по први пут пао, не један, него три испита истовремено да бих сва три у октобарском (крајем септембра) року положио, и два пута сам озбиљно повредио мајку. Први пут, када сам пао сва три испита, питањем: „како мислиш да ћу да положим испите уколико само спавам јер …

Pročitajte Još »

САД, тромесечне вредности продаје и профита, Т4 2000- Т3 2020.

У оригиналној серији података (линк) профит након опорезивања компанија у области прерађивачке индустрије САД износио је 160,6 милијарди долара, у Т3 2020, и био је за 2,5% већи него у Т3 2019, док је повећан три пута у односу на Т2 2020. Укупне продаје индустријских компанија износиле су 1.578,3 милијарде долара у Т3 2020, и смањене су за 9,3% у …

Pročitajte Još »

Неке карактеристике становања у Европи 2019.

Евростат је објавио интерактивну публикацију: Становање у Европи – визуелизоване статистике (линк). Публикација се састоји из три дела и садржи мноштво упоредивих показатеља за чланице ЕУ, али и за друге европске земље са доступним подацима. Овде смо изнели податке о уделу становника који живе у својим становнима, и о промени удела након 2013. од када постоје подаци за Србију. Удео …

Pročitajte Još »

Турска у светској трговини малим борбеним летелицама

У Његошево време важило је да бој не бије свијетло оружје већ срце у јунака. И данас би за разне врсте бојева, симболичке и стварне, могли да кажемо да овај став још увек важи. Ипак, технолошки супериорна опрема може да надокнади недостатак јунака и војника на терену и то траје деценијама уназад. А и српска војска, уз јунаштво, дисциплину морала …

Pročitajte Još »

Америчка прерађивачка индустрија у 2020. под утицајем COVID-19

Пандемија вируса COVID-19 одузела је нормалност већини становника планете, коју су имали пре марта 2020. Константа је остала храна: потреба да се заситимо. Профитирала је фармацеутска индустрија широм света. Прехрамбена и медицинска безбедност постале су много значајније него у нормално време. Шта би било у земљама које увозе храну и лекове да је била обустављена међународна трговина због обуставе саобраћаја? …

Pročitajte Još »

Џини коефицијент расподеле дохотка у Европи у 2019.

Да је Србија постала Енглеска у малом, између осталог доказује готово идентична вредност Џини коефицијента расподеле у Србији у 2019. (33,3) са УК у 2018. (33,5). Већ пуних 20 година у Србији се, уз помоћ ММФ-а, Светске банке, развојних агенција САД и Немачке, страних пословних удружења, спроводе мере којима се економија претвара у онакву каква постоји у уџбеницима писаним у …

Pročitajte Još »

Колико се у Европи трошило на алкохол и цигарете у 2019?

Након „демократских“ промена у Украјини био је један виц о разговору на граници паса из ове земље и из Белорусије. Први пас се хвалио како је дошла демократија а са њом и слобода лајања, али да нема шта да се једе. Питао је како је у Белорусији? Пас из Белорусије је рекао да има хране у изобиљу али да је …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, октобар 2020.

У октобру је дошло до сезонски очекиваног смањења броја запослених за 2.817 лица. У октобру 2019. смањење је износило 2.863 лица, па је међугодишњи пад смањен са -36.872 лица у септембру на -36.826 лица у октобру ове године. Релативна стопа пада укупног броја запослених ипак је повећана са -17,9% у септембру на -18,2% у октобру. Број незапослених лица је међугодишње …

Pročitajte Još »

Ранг европских земаља према релативном паду броја ноћења у 2020.

Укупан број ноћења у ЕУ смањен је за 49,1% у периоду јануар-септембар 2020. у односу на исти период 2019. Пад броја ноћења за 1,2 милијарде значи да 300 до 400 милиона грађана Европе није путовало (а у 2019. јесте) или странаца није посетило европски континент. Више ових других него првих. Пошто се у Црној Гори бира нова влада коју ће …

Pročitajte Još »

Број уметника по глави становника у Европи у 2019.

Србија је земља у којој се изузетно поштује активност уметника. Култура у Србији је на највишем нивоу и мало је земаља у свету где људи прво када се пробуде погледају репертоар у позориштима, затим који се уметнички филмови приказују у тржишним центрима, па када се спокојно попије прва јутарња кафа читају се пробрана дела писаца добитника Нобелове награде. Пре него …

Pročitajte Još »

Будућност малопродаје је на интернету: пример Кине

Промет у малопродаји у Кини (линк) у октобру повећан је за 4,3% међугодишње, што је за 1% већа стопа него претходног месеца. Укупна вредност била је 3.857,6 милијарди јуана. Промет потрошње робе без аутомобила износио је 3.486,8 милијарди и повећан је за 3,6%. У периоду јануар-октобар промет робе широке потрошње износио је 31.190,1 милијарди јуана, што је за 5,9% мање …

Pročitajte Još »

Криминал је урбани феномен: број пљачки у 2010. по земљама и регионима

Арчибалд Рајс је написао познату књигу „Чујте Срби“, као упозорење на будућност која се након његове књиге заиста и догодила. Читајући његову књигу након проучавања порекла становништва сматрао сам да је Рајс описао негативне последице урбанизације: био је задивљен племенитошћу српског сељака а у Београду је (после Великог рата) могао да види и осети поквареност „интелигенције“ и грађанског друштва. Ако …

Pročitajte Još »

Бели лук: народни лек против заразних болести

Живимо у тешком времену, можда најтежем од Другог светског рада за човечанство, за Србе нема лаких времена. Како се ко брани од негативних информација и од мрачног окружења, не знам. Унутрашња одбрана је избор добрих књига од Сабата, Хандкеа, Андрића, Дучића… За спољну примењујем народну медицину. Једем бели лук са сиром преливен јогуртом. И уживам. Бели лук има двоструку одбрамбену …

Pročitajte Još »

Полна дискриминација у европским затворима

Монтескије је написао да у Француској постоји једна кућа (лудница) чија је сврха да увери све ван ње да су нормални. По аналогији, функцију затвора би могли да сматрамо доказом да смо ван њега сви поштени. Мотивација за проверу затворских статистика на Евростату (линк) била ми је жеља да видим црну страну миграција: колико досељеници уместо у „америчком сну“ уживају …

Pročitajte Još »

Поверење у полицију, правни и политички систем у Европи 2013.

Мотив за ову цртицу су ми текст професора др. Јована Душанића објављен на Стању ствари (линк) и вест (линк) о квалитету живота у Београду. Професора Душанића изузетно поштујем и имао сам пар пута прилику и да слушам, на економском факултету и промоцији књиге Небојше Катића (мислим). Од 2000. до 2004. године имао сам веру у промену економског система док подаци …

Pročitajte Još »

Лакоћа и учесталост преласка у туђе држављанство Срба и Албанаца, 2013-2018.

У приложеној табели укрштени су подаци о дозволама за боравак и о пријему у држављанство и израчунати су удели пријема у држављанство као однос пријема према дозволама, а како би добили индикатор „лакоће“ добијања држављанства по земљама. То није прави индикатор лакоће, јер би за то било потребно знати колико је захтева за пријем (промену? Да ли се задржава и …

Pročitajte Još »

Дозволе за боравак и пријем у држављанство у ЕУ и другим развијеним земљама Европе 2013-2019.

Терористички напади у Ници и Бечу мотивисали су ме да проверим колико је повећан број свих странаца у ЕУ и у Швајцарској, Норвешкој, УК и Исланду. Проблем представља чињеница да су младићи који су извршили нападе и учествовали у организацији истих већином рођени у ЕУ док су им родитељи дошли у ове земље. Дакле, податак промени броја дозвола за боравак …

Pročitajte Još »

У Немачкој чак 85.434 првих дозвола за боравак у 2019. са подручја Западног Балкана

Након терористичког напада у Бечу у целој западној Европи Албанци ће бити подвргнути пажљивијој контроли у понашању и у намерама. Колико их је, иду ли у џамије, посећују ли екстремистичке сајтове… У бази података Евростата о првим дозволама за боравак (линк) постоје подаци за већину чланица ЕУ до 2017, за Аустрију постоје подаци и за 2018, док је Немачка једина, …

Pročitajte Još »

Порез на ускршња јаја

Уколико претпоставимо да у Србији живи око 6 милиона хришћана, и уколико, скромно, претпоставимо и да се по хришћанину украси по 5 јаја, при порезу од 10 динара по јајету долазимо до пореског прихода од 300 милиона динара. Овај порез би могао да се наменски искористи за финансирање невладиних организација које у Србији промовишу родну, верску и друге равноправности. Хркљуш! …

Pročitajte Još »

Структурне промене у европским економијама 2008-2019.

У Србији се 20 година мантра о „структурним реформама“. То су чаробне речи, мистичног значења. А можда и нису? Структурна промена представља промену у структури неке појаве. То значи да ли је промењен удео неког састојка у укупној појави. Повољна структурна промена је уколико у килограму сарме уместо 300 грама купуса, 600 грама пиринча и 100 грама меса имамо 100 …

Pročitajte Još »

Релативан значај исламских земаља за робну размену Француске

Француска је Србији непријатељска држава. Србији су непријатељи све државе које су признале као независно Косово и Метохију. Државе које повуку признање КиМ могу опет бити пријатељи Србије. Постављање Тачија између Путина и Меркелове на обележавању 100 година од завршетка Великог рата доказ је тог непријатељства. Нема грешака у протоколу, постоје намере и њихово симболичко значење. У табели су подаци …

Pročitajte Još »

Однос коња и магараца спрам мула у 2018.

Мула је назив хибрида насталог укрштањем кобиле са магарцем. Услед разлике у броју хромозома код родитељских врста, мула има непаран диплоидан број хромозома те је у већини случајева стерилна. Нема података о плодним мужјацима муле, а пријављени су случајеви укрштања женки са магарцима и коњима. (линк). Једна од првих асоцијација на муле на Гуглу је филм Клинт Иствуда из 2018 (линк). Само што није реч о животињама, већ о људима који …

Pročitajte Još »

Први сусрет са Богом

Можда ово и није био први сусрет, али сазнање о томе имаћу непосредно пред смрт када нећу моћи никоме да га саопштим. Мотив за ово присећање су ми речи Ернеста Сабата у уводу књиге „Пре краја“: „Али и птицама које ми уливају снагу када чујем њихову песму, у свануће; или када моја стара маца дође да ми легне у крило; …

Pročitajte Još »

Утицај COVID-19 на ваздушни путнички саобраћај у Т2 2020.

Да би се спречило ширење пандемије COVID-19, државе су широм света предузеле разнолике ограничавајуће мере (линк). Док подаци из Т1 2020. већ показују значајан утицај на ваздушни саобраћај, утицај у Т2 је био још оштрији. У односу на Т2 2019, број путника који су превезени смањен је за више од 96% у свих 19 чланица ЕУ са доступним подацима за …

Pročitajte Još »

Војводина је и највеће европско сојиште!

Соја је биљка која нема дугу историју у гајењу у Србији. Било је наглих скокова у њеној производњи 1975 (са 4,4 хиљаде тона у 1974, на 20,9), у 1982. (са 84,6 на 179,6) и у години бомбардовања Србије (са 159,9 у 1998. на 294 хиљаде тона), да би тек у последње три године имали континуирани раст производње: са 461 хиљада …

Pročitajte Još »

Економија Србије до 2025. према прогнози ММФ-а

ММФ је објавио свој полугодишњи извештај о светској економији (линк). У овој години само ће 24 државе и територије остварити раст БДП-а, три ће задржати ниво из 2019, док ће 167 имати пад. Највећи релативни добитник пада светске економије биће Кина која ће повећати удео у светској економији за 1,175 процентних поена, са 17,385% на 18,56%. Овакав релативни раст имала …

Pročitajte Još »

Војводина је европско кукурузиште

У економији Србија нема много тога чиме би могла да се похвали осим Западном Србијом као европским воћарским центром и Војводином као европским шампионом у производњи кукуруза. Причало се давно, а и сада по мало, да је Војводина европска житница. Има много равница у Европи које производе више жита од Војводине. Али, оно што њу одваја од других житница је …

Pročitajte Još »

Што је Загребу Ватикан то је Београду Москва

Москва или Лондон, у зависности од афинитета јер је Москва на 2.184 километара а Лондон на 2.099, па ових 85 километара краћег пута до Лондона може да буде ограничено тешкоћом добијања британске визе. Мотив за ова географска мерења биле су ми просечне удаљености снабдевача тржишта Хрватске и Србије које су у 2019. биле на 68. и 69. месту по вредности …

Pročitajte Još »

Удео лица без средње школе у 2019, рођених од 1995. до 2001., по земљама и регионима НУТС2

Евростат је објавио саопштење о уделу лица који рано напуштају школовање, старости од 18 до 24 године у 2019 (линк). Овај удео је био 10,2% у ЕУ, оних који су имали највише основно образовање. Циљ Европе 2020, био је да се до ове године удео спусти испод 10%. Удео мањи од 10% је већ достигнут у већини региона источне Европе …

Pročitajte Još »

Предлог за компјутерску игру: преживети у Београду

Београд пружа много свакодневних изненађења и узбуђења и човек и не примети како му је живот прошао, или се променио. Супрузи и мени су деца порасла и налазимо се у новој животној стварности да са њима имамо ратну зону око купатила и повремене сусрете у кухињи, ако огладне и поднесу осећај презира због сусрета са створитељима. Нова стварност се може …

Pročitajte Još »

Трошкови (улагања) истраживања и развоја унутар школских система у одабраним земљама у 2018.

Према подацима Евростата (линк), Србија је имала, услед ниске основице, бржи релативан пораст улагања у истраживања и развој (ИР, на даље), од просечног у ЕУ: у Србији је било +55,5%, у периоду од 2009 до 2018, а у ЕУ 39,4%. Бржим растом улагања Србија је повећала однос са 7,6% од улагања у ЕУ у 2009, до 8,5% у 2018. Бржи …

Pročitajte Još »

Српски региони у очекиваном трајању живота у Европи 2018.

Евростат је објавио регионалне податке о очекиваном трајању живота новорођених и старих 65 година у 2018 (линк). У тој години очекивано трајање живота за новорођене било је 81 година. За жене је очекивано трајање 5,5 година дуже (83,7) него код мушкараца (78,2 године). Очекивано трајање живота је код жена дуже него код мушкараца у свим регионима двоцифрене НУТС класификације. У …

Pročitajte Još »

Предлог уједињења Републике Српске са Словенијом и Федерације БиХ са Србијом

Приликом преговора о „свеобухватној нормализацији односа Србије са Косовом (и Метохијом) никако ми није јасно како је могуће да се КиМ отцепи од Србије, а да није могуће да се Република Српска припоји Србији. Међу словенским државама, а можда и међу већином других, постоји правилност о нетрпељивости међу суседима и пријатељским односима са земљама са којима се не граничи. Словенија …

Pročitajte Još »

Албанија је пољопривредна сила у односу на Србију

„Копање“ по подацима је опасан посао јер постоји велика могућност да се „ископају“ и нежељене информације, попут ове која је у наслову текста. Дуго сам се мучио на порталу албанског института за статистику (линк) покушавајући да нађем додату вредност по делатностима, па сам одустао и покупио податке са Евростата (линк). Када се покупљеним подацима о додатој вредности по делатностима дода …

Pročitajte Još »

Концентрација фармацеута у Европи на 100.000 становника

Евростат је објавио пригодно саопштење (линк) о фармацеутима као есенцијално важним даваоцима услуга у време епидемије COVID-19. Г. Димитријевић је објавио текст о новом Ватикану (линк) где се бави медицином као новом религијом цитирајући мени најдражег страног писца Сабата. Апотеке су продужетак власти новог Ватикана. У Србији је пре 120 година било 406 лекара и 313 апотекара (линк), али је …

Pročitajte Još »

Србија има најзагушљивији БДП у Европи

Да би лакше разумели шта значи исказ у наслову, и они који нису одмакли даље од читања стрипова у основној школи, неопходно је да се послужим сликовитим изражавањем. Најчистији БДП ствара се у умном делу услужног сектора, у ИТ и консултантским услугама, где се при стварању додате вредности користи само рачунар, који се напаја, по могућству, електричном енергијом из обновљивих …

Pročitajte Još »

Колика је релативна концентрација Чворовића у Европи?

Србија је мирна, правдољубива земља са снажним институцијама и изненадило ме је саопштење Евростата (линк) како постоји циљ о одрживом развоју број 16 који се зове: „Мир, правда и јаке институције“. Е, где су ти Европљани заостали када такве циљеве себи постављају? У 2018, 12% становника ЕУ је позивало полицију због присуства криминала у комшилуку, што је за 2,6пп мање …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 6: корона ефекат крваве Мери

У шетњи центром Београда пријатељица ме је питала да ли сам приметио колико је девојака у кратким панталонама? Па, након корона затварања у пролеће, логично је да дође до веће обнажености у односу на уобичајену. А још и без скидања на плажи крај мора? Имам тинејџере у кући и патим као да сам у њиховој кожи. Замислите за 10 година …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 5: мала плодност жена и велика живост фирми у Србији

Да се мало деце у Србији рађа деценијама у назад, то је свакоме познато. У Србији, и у већини земаља „белог“ света (развијеном не припадамо) жене суверено одлучују о томе колико ће деце родити. Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације коју имамо, али бујање живота у Африци, Азији и Латинској Америци довешће до неких промена у будућности које нећемо …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 4: пољопривредна производња 1947-2019.

Поглед на пољопривредне статистике увек ми изазове жал за младошћу, сећање на: деду са чашицом ракије под јабуком, баку на њиви или док ми спрема уштипке и сир, седење на крушци Аранђеловци, прве девојке и пољупце код друга у Брзану, дедину причу о коњу Драгану који је убио партизана кад су га одводили, дивље јагоде и страх од змија, Мораву …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 3: индустријска производња

Прилажем три графикона како би се сагледала лепота посматрања. Први графикон представља индустријску производњу од 1939. до 2020, са нивоом производње у 1989. као мером (једнако 100). Индустријска производња у Србији била је за петину мања у 1946. у односу на 1939, али је већ у 1947. била већа за 54,7%. Онда је дуго стагнирала и тек је у 1955. …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 2: Динамика БДП-а од 1970. до 2019.

Под претпоставком да ме је мајка носила у стомаку тачно девет месеци испада да сам зачет за католички Божић 1970. Уколико је то тачно, онда је ово објашњење за последњу трећину мог тројства (геј, Хрват и добар католик), јер су симболи моћна ствар. У бази УНКТАД-а постоје подаци од 1970, али планета Земља пати од статистичких недостатака јер је уједињење …

Pročitajte Još »

Динамика малопродаје у Европи 2000-2020. или лепота је у оку посматрача

Када се отвори саопштење Евростата (линк) може се ући у базу података о малопродаји а затим одабрати жељени параметри о времену, врсти индекса (номинални, реални…), врсти промета (прехрамбени, непрехрамбени, гориво за аутомобиле, интернет продаје…) и други. Да би се разумело и значење конкретних показатеља неопходно је и неко предзнање о конкретним економијама. Шта се догађало у Луксембургу или Данској, на …

Pročitajte Još »

Пензионери и запослени, пензије и плате у Румунији и Србији

Румунски институт за статистику објавио је редовно саопштење о броју пензионера и пензијама у нама суседној, и још увек пријатељској, земљи. Она ће нам бити мало мање пријатељска уколико признамо право румунској православној цркви да до Велике Мораве и до Црног Тимока обавља, само она, верску делатност, а могла би и у целом Банату, а да при томе Румунија призна …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јул 2020.

Управа за статистику Црне Горе, са доцњом од 10 дана, одлучила је да објави Мјесечни статистички преглед (линк), из кога се види наставак свих негативних тенденција у јулу, испољених у претходном периоду. Због одлуке да забрани улазак становницима Србије и Русије у Црну Гору током лета, одлазећи режим је свесно изазвао економску катастрофу у Црној Гори и она има низ …

Pročitajte Još »

Забрана гласања старијима од 49 година као мера за демократизацију Србије

Наредних дана пуним 49 година, што значи да ћу 31 годину бити пунолетан. Са овом старошћу па до 65. рођендана сврставам се у „стару радну снагу“, узраста од 49 до 64 година. Стара радна снага почиње нагло да обољева, да физички и психички слаби, те се њен удео у укупној запослености смањује, што због потврђене немоћи, то и због стицања …

Pročitajte Još »

Историјска шанса за развој Србије: увоз покојника из суседних земаља ради њихове декомпозиције

Како све више размишљам о најважнијем тренутку у свом животу: отпреми душе Богу а тела земљи, тако ми и пажњу привлаче могућности које ми стоје на располагању. Најрадије бих да будем кремиран и да ми се пепео проспе на саставцима Морава код Ћићевачких бара, али то посипање још увек није законски регулисано. Можда ће и бити дозвољено, моје је само …

Pročitajte Još »

Маргинализација прехрамбене индустрије Србије у ери безбожништва

Да би се народ успешно обезбожио (дехристијанизовао) неопходно је наметнути му лажне богове. Србима је први пут наметнут Тито, пре 75 година, а други пут чланство у Европској унији (по могућству унијаћење, али није неопходно, већ су Грчка, Бугарска и Румунија чланице), пре 20 година. И пре ових лажних божанстава Србима је уздрмана вера у Бога пре 102 године, када …

Pročitajte Još »

Србија у прехрамбеној индустрији Европе: сила у смрзнутом воћу, цигаретама и сунцокретовом уљу

Основни интерес ЕУ да прими Србију у чланство требало би да буде њено територијално проширење како не бисмо повећали број њених становника колективним исељавањем за 1,4% (7 од 500 милиона). Наш интерес би требало да буде наставак ограничавања кретања становника Србије, због COVID-19, и због других разлога како би се Албанци у потпуности иселили са Косова и Метохије. Тако ћемо …

Pročitajte Još »

Када је настао Калемегдан и шта је претходило његовој градњи?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 88-89. Серхат је све време имао своје средиште у Београду. Средњевековни град с хисаром Болма, изграђеним у 16. веку, био је током наредног столећа мирног развитка прошаран цивилним муслиманским насељима и све до почетка рата војни значај Београда састојао у томе што је „био једно од највећих складишта оружја на европској страни царства, …

Pročitajte Još »

Однос фонда пензија и зарада и њихова вредност по становнику, јун 2020.

У јуну 2020. исплаћено је нето зарада у износу од 129,8 милијарди динара и пензија у износу 47,1 милијарди динара, те је удео пензија у зарадама износио у просеку 36,3%.Најнижи однос имали су Нови Сад (25%), Београд (27%) и Сремска област (31%), што значи да су јавне финансије у овим областима (заправо, само у Новом Саду) биле еманциповане: није био …

Pročitajte Još »

Пензионери у Србији, неки показатељи средином 2020.

Број пензионера у Србији у јуну износио је 1.696.630 и смањен је за 2.567 у односу на мај 2020, док је у односу на јун 2019. смањен за 10.962. Број пензионера најмањи је од октобра 2012. За 12 месеци повећан је број пензионера у категорији самосталних делатности за 3.839 а смањен број у категорији запослених за 7.079 и у категорији …

Pročitajte Još »

Како са 60 хиљада динара обићи пола Србије или Рођен да будем шоњо

Када бих којим несрећним случајем био изабран за министра финансија у пар дана бих изазвао јединство власти, опозиције, капитала и народа да будем смењен. У приватном животу већ 25 година имам уредно записан сваки динар одакле ми, и на шта је потрошен. То би ми био принцип и у јавним финансијама: мора се јасно знати ко и колико уплаћује у …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према кумулативној вредности одлива СДИ и према релативној промени 2008-2019.

Кумулативна вредност одлива СДИ повећана је са 15,6 на 34,6 хиљада милијарди долара од 2008. до 2019. То је повећање за 121,9% па је Србија била мало изнад просечне стопе са повећањем за 136,3%. Србија је према укупној вредности одлива СДИ од 4,1 милијарди долара била на 75. месту, упоредива са Словачком, Литванијом и Ираном. Од нама блиских земаља пад …

Pročitajte Još »

Бахати и тиха већина

У кратком временском периоду, две до три недеље, по други пут ми се догодило да, као пешаку, неко аутомобилом иде ка мени убрзавајући, ваљда очекујући да ћу да потрчим да се склоним, или да станем да би прошао. Први пут је то било у Јагодини, поред градског парка, и џип је стао на 20-30 сантиметра од мене. Управљала је девојка …

Pročitajte Još »

Када би свака општина у Србији имала Планинку, или молим за пет ари паркинга у Луковској бањи

Планинка из Куршумлије је домаћа компанија за пример другим фирмама како се чува свој крај у коме се послује. Луковска бања спречава исељавање становништва из више суседних села, исту функцију има и Пролом бања а и Спомених природе Ђавоља варош одржава ова компанија (линк). Имао сам срећу да проведем вече у Луковској бањи са Браниславом Гуланом и да од њега …

Pročitajte Još »

Звоначка бања – симбол вандалске приватизације

Господин Горан Митић је објавио књигу „Лепа, занимљива и мање позната места у Пиротском крају“ која се може бесплатно преузети (линк). До његовог портала дошао сам претражујући изворе о Звоначкој бањи (линк). Портал и књигу вреди прочитати. Цитираћу део текста: Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983, a sa radom je počeo tek 1987. Hotel je …

Pročitajte Još »

Мистика 11-12 километара удаљености од главног пута

Сваког Васкрса, осим овогодишњег, уживам у тренутку када уђем у насеље Ушће и застанем испред знака да се налазим на 11 километара од Студенице. Када сам у Јагодини и не знам шта ћу са сопственим, географским, лудилом упалим ауто и одем до манастира Јошаница, који је удаљен око 12 километара од моје куће. Кнез Милош је завршио Други српски устанак …

Pročitajte Još »

Тужна прича о пропуштеној шанси да извозимо свињетину у Кину

Мотив за ово лелекање је кинеско саопштење о расту цена у јулу 2020 (линк). У њему пише, и ја израчунах (86%): „У Кини је регистрован међугодишњи раст цена од 2,7%, у томе у 2,4% у урбаним и 3,7% у руралним подручјима. У односу на јун цене су повећане за 0,6%, у томе храна за 2,8%. Храна, пића и дуван су …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јун 2020.

Након међугодишњег смањивања броја запослених за 24.134 лица у мају, у јуну је ово смањење повећано на 35.310 лица. У јуну прошле године, у односу на мај, повећан је број запослених лица за 8.324, а сада је смањен за 2.852. Релативно смањење броја запослених било је за 11,8% у мају, а сада се повећало на -16,5%. Управа за статистику Црне …

Pročitajte Još »

Коронална албанизација Црне Горе: у јуну 3,8 пута више ноћења Албанаца од Срба и Руса заједно.

У јуну 2019. било је 112 хиљада ноћења Руса, у колективном смештају и број је смањен за 99,4%, на 0,7 хиљада. Из Србије је број смањен са 69,7 на 1,6 хиљада. Укупан број ноћења из Русије и Србије смањен је са 182 на 2,3 хиљаде, а њихов удео у укупном броју страних ноћења са 30,3% на 11,5%. Ноћења из Албаније …

Pročitajte Još »

Добродошли мигранти; Срби, срећан вам пут без повратка!

Др. Миша Ђурковић ми је скренуо пажњу на текст у Политици линк , где су подаци о броју рођених на КиМ нетачно представљени, јер су дати и бројеви о рођенима ван КиМ. Не сматрам да треба да на такве нетачности реагујем, јер, као да је то једина погрешно објављена (дез)информација. Међутим, последња реченица у тексту и те како заслужује коментар: …

Pročitajte Još »

Апсурд глобалног COVID-19 лудила: повећана потрошња цигарета!

О вирусу COVID-19 нисам много читао, али га осуђујем, и од њега се ограђујем. Прича се да је смртоносан, да напада плућа, и да је спас у респираторима, уколико се могућност дисања код зараженог смањи. Пушачи спадају у најризичнију групу, јер су већ оштетили плућа цигаретама. Да је повећан унутрашњи промет храном, у већини земаља где је становништво „закључано“ средином …

Pročitajte Još »

Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини. „ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema …

Pročitajte Još »

Економске реформе и „реформе“: Кина и Србија

Пре 42 године Кина је кренула путем економских реформи (линк). Одабране слике Кине некада и сада можете видети у тексту ББЦ-а (линк). Мени су те 1978. родитељи купили кућу и вратили стан код три солитера (поред Јагодинске пиваре), вођени поштењем и паролом „имаш кућу  – врати стан“. Већина становника садашње Србије и бивше Југославије била је тада омамљена општом похлепом …

Pročitajte Još »

Штa је дозвољено Јупитеру, није и волу: јавни дуг европских земаља 2000-2019.

Србија је имала под-просечан раст јавног дуга у претходних 19 година – повећан је за 69% док је у чланицама ЕУ повећан за 107,7%. Он је најближи релативном расту дуга Холандије (+67,7%) и Немачке (+64,8%). Ове две земље, заједно поред Србије, указују на чињеницу да смо усвојили протестантску радну етику, морал и кривицу за претходне ратове. Нисмо само достигли њихов …

Pročitajte Još »

Јавни дуг Србије, 2000-2020.

Нове власти у Србији, након Слободана Милошевића, наследиле су јавни дуг у износу од 14,2 милијарди евра, у чему је спољни био 10,1 а унутрашњи 4,1 милијарди. То је било 220% од тада процењене вредности БДП-а (845 на 384 милијарди динара). Отпис дела дуга париском и лондонском клубу поверилаца био је условљен „непопуларним мерама и реформама“ чији се повољни исходи …

Pročitajte Još »

Поређење запослености по делатностима у Србији и Бугарској, Т1 2020.

Србија, без података за Косово и Метохију, и Бугарска готово да имају идентичан процењени број становника. Стварна разлика у броју, у односу на процењени, сазнаће се приликом пописа становништва у 2021. Србија је у Т1 имала за 145,5 хиљада мање запослених у правним лицима и у предузетничком сектору, што је за мање за 6,4%. Пошто Бугарска има 2,3 пута више …

Pročitajte Još »