0 Мирослав Здравковић

Nova vlada Republike Srbije

Kada je Tomislav Nikolić stupio u štrajk glađu pre godinu dana napisao sam kratak tekst „I Tadić i Toma“. Mislim da je Srbija ekonomski, politički, društveno, na svaki način, ostarela, iscrpljena i osiromašena da nam nove podele i konflikti u društvu nisu potrebni. Političari će narednih dana verifikovati svoje nove mandate. Da li ćemo ući u političku krizu ne znam. …

Pročitajte Još »

Indeksi koncentracije i diversifikacije robnog izvoza, rang Srbije i drugih BJR

UNCTAD i WTO pružaju analitičarima izuzetno dobre baze podataka, ali i mišljenja u svojim radnim papirima, godišnjacima, koja često zastupaju interese siromašnih država. Stoga su dragocen izvor analitika, ali i mišljenja i stavova.   Hiršmanov indeks koncentracije izvoza meri nivo koncentracije izvoza na proizvode sa najvećim vrednostima gde indeks jednak nuli označava potpuno jednake vrednosti izvoza svih proizvoda a jedinici …

Pročitajte Još »

Moja rođak sa sela ili Ženim brata

Za završnu predstavu u predškolskom programu moj sin je dobio zadatak da kući nauči tekst naše himne. To je i mene stavilo na muku da učim osam strofa napamet u ne baš prikladnim godinama (učenje napamet mrzim od Gorskog Venca kada sam sa 150 stihova više morao da nadoknađujem odsustvo inspiracije za Cvetni Maj). Ova teška aktivnost učenja pesme napamet …

Pročitajte Još »

Trgovinski potencijal Srbije koristeći Gravitacioni model

Priloženo na savetovanju Naučnog društva ekonomista Srbije 5.5.2012. na temu: SRBIJA NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI: TRANZICIJA, PRISTUPANJE I NEOPHODNE REFORME Napomena: Formule nedostaju usled tehničkih teškoća za unos. Zainteresovanim korisnicima prosledićemo rad u word-u, sa nedostajućim formulama/jednačinama. Abstrakt U prethodnim godinama negativni ekonomski šokovi se iz Zapadne Evrope prelivaju u Srbiju kroz smanjivanje vrednosti njenog izvoza. Srbija izvozi oko …

Pročitajte Još »

Ko to tamo peva

U subotu 28.4 krenuo sam za Jagodinu sa porodicom autobusom D.O.O „Ristić Commerce“ iz Novog Sada redovnom linijom sa polaskom u 14.15 iz Beograda. Osim što je autobus kasnio našao sam se u problemu da je u vozilo pušteno oko 10 osoba više nego što ima mesta. Za decu smo „osvojili“ dva a onda krenuli da se svađamo sa vozačem, …

Pročitajte Još »

Najneprijatnija istina o javnom dugu (i BDP-u) i konsolidacija javne potrošnje u mandatu nove vlade

Republički zavod za statistiku je saopštenjem broj 083 od 30.3.2012. godine procenio da je BDP u prošloj godini izneo 3.110,9 milijardi dinara. Obaveštenjem od 19.4 vrednost BDP-a u 2010. godini revidirana je i iznosi 2.881,9 milijardi dinara. Šta je tako neprijatno u ovim podacima? Prema podacima na portalu Ministarstva finansija BDP je u 2010. godini izneo 2.986,6 milijardi dinara, a …

Pročitajte Još »

Prosečna potrošnja domaćinstava

Prema podacima iz Ankete o potrošnji domaćinstava u 2011. godini u Srbiji je bilo 2,5 miliona porodica koje su u proseku raspolagale sa 51.641 dinar i trošile po 47.574 dinara mesečno. Pošto prosečno domaćinstvo ima 2,9 članova dolazimo do prosečne potrošnje po članu od 17.807 dinara mesečno. Ako nekome ovaj podatak izgleda prevelik treba videti strukturu stanovništva prema primanjima. U …

Pročitajte Još »

Fijat i ekonomska tranformacija Srbije

Srbija je u prošloj godini bila na 65. mestu u svetu po vrednosti izvoza automobila, u iznosu od 37 miliona evra. Ukoliko do 2014. godine Fijat dostigne željeni kapacitet proizvodnje i izvoza Srbija bi sa 2 milijarde evra pretekla Sloveniju, zauzevši 25. mestu na svetu prema vrednosti izvoza automobila. Koliko je važna automobilska industrija, uz elektronsku, za ekonomsku transformaciju bivših …

Pročitajte Još »

Srpska privreda u recesiji

Na osnovu podataka RZS-a, u trećem tromesečju prošle godine BDP je desezonirano smanjen za 0,7%, u četvrtom za 0,3%, što znači da je recesija počela u drugoj polovini prošle godine i da smo upravo ušli u četvrto tromesečje nove recesije. Moguće je da usled previše dubokog pada privredne aktivnosti u prvom tromesečju u drugom čak dođe i po blagog rasta, …

Pročitajte Još »

Aranžman Srbije sa MMF-om, Kopaj Lazare zakopaj se

Objavljeno u novembru 2008. godine na portalu ekonomija. Da li ste čitali priču o svetom Lazaru? Ja priznajem da nisam i da ću se potruditi da je pročitam. Nikola Tasić mi je preveo pesmu Nick Cave-a „Dig Lazarus Dig“ i ona mi je u glavi od njegovog koncerta u Beogradu (4. juna ove godine). Par nedelja nakon izbora i par …

Pročitajte Još »

Godina beba

Prema podacima iz Statističkog biltena RZS-a u prošloj godini je rođeno 66.310 beba, što je za 5% manje u odnosu na 2010. godinu. Ovaj trend smanjivanja broja rođene dece biće nastavljen i u 2012. godini, uprkos tome što je proglašena za godinu beba. Radi se o višedecenijskom procesu za čiji preokret je neophodna reakcija države mnogo veća i bolje ciljana …

Pročitajte Još »

SUSP

Objavljeno u Press blog-u juna 2009. Stranka ujedinjenih srpskih porodilja Pokušajmo da zamislimo da će se novi izbori za republički parlament održati do kraja godine. Pretpostavka je potrebna radi budžetskih aritmetika koje bi smo želeli da prikažemo. Pretpostavimo da se registruje nova stranka sa punim imenom kao u podnaslovu mišljenja i da se priključi nekoj od većih partija u predizbornoj …

Pročitajte Još »

Platni bilans 2001-2011

Pošto su izašli konačni platno-bilansni podaci za prošlu godinu, može da se sabere ukupan neto priliv i odliv para u prethodnih 11 godina. Kumulativan deficit tekućeg računa izneo je 27,7 milijardi evra, suficit kapitalnih i finansijskih transakcija 38,8 milijardi evra, te su devizne rezerve povećane za za 10,9 milijardi evra (uz deficit na računima „greške i propusti“ od 165 miliona …

Pročitajte Još »

Svinje među Srbima

Mišljenja sam da se u Srbiji potcenjuje značaj svinja. Kao što su krave svete životinje u Indiji, tako bi i u Srbiji trebalo da svinje proglasimo za svete životinje, uz adekvatno poštovanje koje zaslužuju. Svinja je simbol srpske slobode: da svinjski trgovci nisu sa Austrijancima početkom 19. veka razmenjivali svinje za oružje, srpski oslobodilački ustanci i borbe bili bi jalovi. Svinja …

Pročitajte Još »

Prosečne zarade i izvoz po zaposlenom, poređenje BJR

Када прикупљам месечне вредности извоза и месечни фонд зарада по становнику пала ми је напамет подударност редова величина, те приложена табела указује на очигледну правилност: колико се из неке земље извезе по раднику упола мање износи просечна нето зарада. Србија је прошлу годину завршила са просечном зарадом од 373 евра. Извоз робе и услуга изнео је 11,4 милијарди евра, па …

Pročitajte Još »

Srbija između domaćih parazita i međunarodnih štetočina

Stižu novi izbori. Sa njima stiže nova nada. Vrli politički anđeli Boris Tadić, Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Vojislav Koštunica, Velimir Ilić, Čedomir Jovanović, Mlađan Dinkić, i drugi, ponudiće nam veliku i svetlu budućnost. Bolji život. Koliko ovaca ko prikupi u stado, toliko će i gladnih vukova nakon izbora moći da pođe u operaciju šišanja i dranja. Šta će se događati …

Pročitajte Još »

Pad cena nafte ugrozio bi srpsku ekonomiju

Objavljeno na portalu B92 20.6.2008. godine Srbiji, ali ne samo njoj, već i svim drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), preti ozbiljna platno-bilansna kriza u slučaju da dođe do oštog pada cene nafte i smanjenog finansiranja „petrodolarima“. Ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda su u svom polugodišnjem izveštaju (World Economic Outlook) došli do saznanja da su ekonomska kretanja nakon 2000. godine …

Pročitajte Još »

Predizborni priručnik iz makroekonomije

Ulazimo u predizbornu kampanju. U njoj će se narod zaludeti silinom i količinom velikih cifara, nada, svašta će se govoriti. Avansno mogu da tvrdim da će se u 99% slučajeva raditi o fantazmagorijama koje ničim nisu utemeljene u realnosti. Da bi se smisleno govorilo i delovalo neophodna je informativno-činjenično-ekonomska pismenost, a ne stavovi bazirani na „pročitao sam u novinama…“. U …

Pročitajte Još »

Glasam za Palmu – zato što volim život!

Medijski se polako kreira slika o novoj „ekspertskoj“ vladi nakon izbora. Većinu eksperata znam lično, i od nekih od njih sam na svojoj koži osetio mržnju, zavist i potrebu da budem povređen. Čast izuzecima. Šta su tek od eksperata izabrani likovi da rukovode i sprovode ekonomske eksperimente, posebna je priča. Krajnje je predvidivo ponašanje eksperata nakon izbora. Ukratko oni će: …

Pročitajte Još »

Uticaj organizovanja evropskog prvenstva u rukometu na rast dolazaka i noćenja stranaca u Srbiju

Dok je trajalo evropsko prvenstvo u rukometu često je u medijima naglašavan porast posete Makedonaca Nišu, zbog mečeva njihove reprezentacije. Tada sam razmišljao kako ću tek 29.2.2012. godine saznati stvarni efekat ovog takmičenja na rast dolazaka i noćenja stranaca u Srbiju. Organizacije sportskih takmičenja imaju pozitivne efekte na rast broja registrovanih dolazaka i noćenja stranaca. Na primer, rekordan broj noćenja …

Pročitajte Još »

Podaci Agencije za privredne registre

    Kada se priča o (ne)opravdanosti postojanja desetina agencija APR bi, po ličnom mišljenju dobio jedno od najopravdanijih mišljenja: sakuplja i kreira mnoštvo dragocenih podataka o privredi i ima spoljnu upotrebnu vrednost mnogo veću od troškova svog postojanja i poslovanja.   Podaci u tabeli prikupljeni su iz mape o merama i podsticajima regionalnog razvoja, sumirani na nivou Srbije. Analizom …

Pročitajte Još »

„Nerazvrstana roba“ u svetskom uvozu, a i u srpskom

Pesma “Krivo srastanje” Azre mi je jedna od najboljih radi opisa Srbije (gospođice od tri pedlja). Najviše zato što “niko ne pokušava da bude više od hladne želatine, koja laprda među krajnostima kao rijetko…”. Ima još dosta upotrebljivih, ali… Pošto je Srbija uvek u krajnostima, pa ima najbolje svetske sportiste, a jednu od najgorih ekonomija ( ili ekonomiste?), najbolje matematičare i …

Pročitajte Još »

Poređenje strukture robnog izvoza Srbije i Hrvatske u 2011. godini

Kao pravi srpski seljak uvek volim da zavirim u komšijsko dvorište. Stoga poredim ekonomske pokazatelje Srbije sa bivšim jugoslovenskim republikama, u kategorijama koje su mi interesantne. Najinteresantnija kategorija mi je robni izvoz, a najinteresantniji komšija Hrvatska, a zbog podataka izlistanih u tabeli. Pre pet godina Srbija je imala upola manju vrednost robnog izvoza od Hrvatske, a prošlu godinu je završila …

Pročitajte Još »

Državni intervencionizam u vreme krize

Od početka osamdesetih godina prošlog veka do izbijanja svetske ekonomske krize u nauci, ali i u javnosti, vladao je neoliberalan ekonomski koncept. Najsnažnije poruke ovog ekonomskog koncepta su da je „država problem, a tržište rešenje“, da tržište najbolje reguliše svaki problem, da je neophodna deregulacija, jer se regulativnom guše individualne slobode i interesi. Ovaj koncept je u praksi doveo do …

Pročitajte Još »

Mapa vladi Srbije za potragu za novim vlasnikom smederevske železare

Ne znam detalje oko sporazuma vlade Srbije sa US Steel-om oko kupovine železare za jedan dolar, tu bi Draženko i Dragovan bili mnogo kompetentniji od mene kada bi bili dostupni bilansi za 2011. godinu, ili za presek bilansa stanja i uspeha na datum primopredaje. Izlistao sam zemlje koje su najveći izvoznici i uvoznici gvožđa i čelika (lako je naći i …

Pročitajte Još »

Procena ulaganja Srbije u Kosovo i Metohiju, 1950-1990

U periodu nakon Drugog svetskog rata do raspada SFRJ, Srbija je (kao i Slovenija i Hrvatska) ulagala u nerazvijena područja zajedničke zemlje preko zajedničkih fondova, direktnih ulaganja preduzeća i na druge načine. Najveći korisnik te bespovratne pomoći bilo je područje Kosova i Metohije, zatim BiH, Makedonija i Crna Gora. O koliko velikim ulaganjima se radilo izvršili smo procenu u sadašnjim …

Pročitajte Još »

Tehnokratska vlada Srbije: sanjanje lepše budućnosti

Smrt Ante Markovića, inženjera po struci, naterala me je da se zamislim o tehnokratskoj vladi Srbije – vladi čiji bi članovi bili isključivo inženjeri mašinstva, elektrotehnike, tehnološki, poljoprivredni, programeri… U takvoj vladi bi bio zabranjen pristup ekonomistima (posebno ekspertima) i bankarima. Političari bi se preusmerili na humanitarni rad, kako bi uvek nešto delili i poklanjali. Za razliku od ekonomista koji …

Pročitajte Još »

Ponašati se kao Nemačka

  Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj novac ima različite boje, poželjne i nepoželjne. Kod poželjnih postoje novci koji nama vrede tri puta više od istih novčanica, u zavisnosti od toga iz čijeg novčanika se vade i daju. Kada pišem, govorim, ponavljam, da Srbija treba što više da se preorijentiše na Istok, valjda to činim logičnim …

Pročitajte Još »

Svetska trgovina poljoprivrednim proizvodima i značaj izvoza SAD u Kinu za ukupne tokove

Osnovna motivacija za prikupljanje priloženih podataka o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima bila mi je da utvrdim relativan značaj izvoza SAD u Kinu sa ukupne svetske trgovinske tokove ovim proizvodima. Kada rastu cene hrane kaže se da je to usled velikog rasta tražnje Kine, i da će taj rast biti trajan. Bez obzira na činjenicu da se krajem 2008. godine dogodio slom …

Pročitajte Još »

Reforme koje malo koštaju, a mnogo znače

U srednjoj školi sam kao zamenu na par časova imao izuzetno interesantnog predavača na Marksizmu. Imao je prilično nadahnute govore o svim životnim temama, nezavisno od predmeta, a mi smo (ili makar ja) ih upijali. Tako je jednom govorio o rečima. Obično počinju Velikim slovom, pa pređu na malo, a završe pod navodnicama. Tako je Revolucija značila velika očekivanja, kad …

Pročitajte Još »

Udeli Kine i Turske u svetskom izvozu tekstilnih i srodnih proizvoda

Podatak koji sam čuo od Milana Kneževića da Turska ima izvoz od 27 milijardi dolara tekstila i tekstilnih proizvoda zainteresovao me je da podatak i proverim. Tačan je, i u tabeli su prikazane ukupne svetske vrednosti, Kine i Turske u trgovini tekstilom, odećom i obućom i sličnim proizvodima. Interesantnija bi bila detaljnija analiza koja bi obuhvatila i dinamiku kroz godine, …

Pročitajte Još »

Potencijali za ekonomski oporavak kroz intenziviranje saradnje bivših jugoslovenskih republika

Svetska ekonomska kriza je pokazala da je većina zemalja u sistemu spojenih sudova i da se negativni ekonomski talasi prenose gotovo u nekoliko dana i nedelja. Kriza će trajati dok se ne ograniči poslovanje banaka na poslovanje u skladu sa depozitima i kreditima, i dok se ne reguliše uloga banaka i drugih finansijskih institucija na berzama (novca, kapitala, akcija, obveznica, …

Pročitajte Još »

KOMUNIZAM DANAS, KAJANJE SUTRA

Osnovna načela:   Svako ko ima para je lopov. Ko je još od rada stekao bogatstvo. U našoj Srbiji biće izvršena konfiskacija svake imovine (mimo egzistencijalne) bez ispitivanja porekla. Ko se pobuni, na prinudni rad (oni će biti jezgro radne snage u Srbiji).   Komunizam nema veze sa nacionalnom pripadnošću. Albanci su izuzetak, kao provereno agresivan narod. Rešenje nacionalno-državnog pitanja …

Pročitajte Još »

Evropska perspektiva Srbije

Na diskusiji o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, 17.10.2011. u Klubu poslanika našao sam se zbunjen pred više TV kamera. Zbunjenost su mi pojačala pitanja o ekonomskim efektima dobijanja statusa kandidata na ekonomiju, pa sam se istrabunjao o politici i ekonomiji. Elem, u Srbiji se potpuno pogrešno i tendenciozno političkim događajima pridaje nepostojeći ekonomski značaj. Uzmimo, na primer, ekonomska …

Pročitajte Još »

Slovenačka spoljna ravnoteža

Slovenija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja je u prethodnih 20 godina vodila politiku spoljne i unutrašnje ravnoteže. To znači da je izvoz jednak uvozu i da je potrošnja države jednaka poreskim prihodima. Postizanje spoljne ravnoteže bilo je moguće ekspanzijom slovenačkih preduzeća na tržišta BJR i bivše SSSR. Podaci centralne banke Slovenije za 2010. godinu pokazuju kako Slovenija postiže …

Pročitajte Još »

Strane direktne investicije iz Ruske Federacije

  U tekstu „U EU kad se pomirimo sa susedima“ postavljenom 6.10.2011. izneo sam previše oštar stav da je iz Ruske Federacije i Kine u Srbiju investirano prošle godine najmanje među evropskim zemljama. Naša statistika stranih direktnih investicija ne registruje, ili ne obuhvata potpuno, reinvestiranu dobit i intrakompanijske zajmove. Profit koji su ostvarile firme u punom ili delimičnom ruskom vlasništvu, …

Pročitajte Još »

Trademap i izvoz malina, još jednom

Sasvim slučajno, pošto već baratam sa previše mnogo detaljnih baza podataka da bi mi trebale nove, otvorio sam kvartalne, a onda i mesečne, baze podataka na trademap.org. Iznenadih se da ima i jednih i drugih podataka za Srbiju, i da postoji docnja od dva i po meseca u odnosu na zvanično objavljene podatke RZS-a.   Još uvek nisu prikupljeni i …

Pročitajte Još »

Mogućnosti za izvoz Srbije u Irak

Uvoz Iraka je na nivou uvoza Srbije ili Hrvatske, oko 15 milijardi evra. Za razliku od ove dve zemlje Irak ima dvostruko veću vrednost izvoza, a ne upola manju, što omogućava veliki rast potrošnje u budućnosti.   Turska i Kina učestvuju sa nepunih 50% u ukupnom uvozu Iraka, tako da naša preduzeća treba da se suoče sa jakom cenovnom konkurencijom …

Pročitajte Još »

U EU kada se pomirimo sa susedima

“Treba igrati na privlačnosti pridruživanja Evropi da bi se pomoglo tim zemljama na putu demokratije i vladavine prava i pomoći im da smire svoje odnose sa susedima“, dodao je Leoneti. U utorak je u vestima bilo da iz EU preporučuju javnu debatu o tome da li je isplativije iću u EU ili sarađivati sa Rusijom i Kinom. Šta ova druga …

Pročitajte Još »

Koliko je para ušlo u Srbiju i na šta su potrošene?

Za podatke priložene u tabeli bilo bi neophodno da se napiše obimniji metodološki materijal kao uvod u to šta predstavljaju. Moj cilj je da pružim grubu, nikako tačnu, računicu o redovima veličina. Pri tome, valja imati u vidu razlike između bruto i neto veličina, mnogo toga treba imati u vidu i uzeti u obzir. Žutom bojom sam označio pozicije priliva, …

Pročitajte Još »

Poljska u mome srcu

Podatak da je u BiH u julu registrovano 22.946 noćenja turista iz Poljske, što je najviše posmatrano po zemljama, podstakao me je da obratim pažnju prvo na dolaske Poljaka u sve BJR, zatim na robnu razmenu… Elem, za Poljsku, tačnije za Poljakinje, vezuju me prva emotivna sećanja sa tinejdžerskih letovanja u Hrvatskoj, prvi poljupci (i Slovenkinje, Srpkinja sam se načekao), …

Pročitajte Još »

Nebo i Nemačka, čini mi se po treći put

Prvi put sam pisao na ovu temu u oktobru 2009. godine za novosadski Dnevnik. Tekst sledi ispod ovih 6 grafikona koje sam sada zalepio. Drugi put je Saša Milojević izvršio ekonometrijska testiranja uzročnosti i intenziteta veza u proleće 2010. godine. Sada mi se i Nebo i Nemačka vrte u mislima usled vesti o podbačaju roda kukuruza, kao i usled podataka …

Pročitajte Još »

Pred sobom vidim perspektivu

U zavisnosti od doba godine i ličnog raspoloženja menjam muziku koju kao mantru vrtim: od Džonija preko Rundeka do Bore, Kejva, Vejtsa, Pouksa, Pistolsa…   Ovih dana mi je Bora u glavi. Rani radovi kad sam kao klinac išao na prve koncerte početkom osamdesetih.   Sad, pošto sam u jubilarnoj godini života, uz budućnost svetlu i lepu, red je da …

Pročitajte Još »

Izvoz malina i jabuka

U Blicu od 19.9.2011. gosp. Dragan Vujadinović je, između ostalog, napisao: “Da li su u pravu, niko ne zna. Mada svi znaju da je malo. Ko je u pravu, jedino može znati (i obelodaniti) država. Koja raspolaže podacima i brojevima (naša i svetska proizvodnja, ko su izvoznici i kolike se cene, da li neko „dampinguje“ cene itd.). Država je obećala …

Pročitajte Još »

Србија у цивилизацијској олупини

Тренутно се може говорити о 13 економских и политичких криза које су актуелне или ће то тек постати. Оне су међусобно повезане и интензивирају једна другу.   Све је почело са кризом на тржишту некретнина у САД. Ова криза на светском тржишту некретнина ће потрајати јер је само у САД грађанство задужено око 14 хиљада милијарди долара. Пад запослености погоршава …

Pročitajte Još »

Srbija 1955-2011: Odnos broja zaposlenih, penzionera i nezaposlenih lica

Priča o poremećenim odnosima među socijalnim strukturama stanovništva nadovezuje se na podatke o BDP-u, zaposlenosti i produktivnosti. Priloženi grafikoni prikazuju kretanje broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera od 1955. godine, kao i „odnos zavisnosti“ ili odnos broja zaposlenih prema zbirnom broju penzionera i nezaposlenih lica. U vremenskim serijama postoje „lomovi“ koji su posledica promene u obuhvatu podataka: Broj penzionera sam povećao …

Pročitajte Još »

Srbija 1955-2011: BDP, zaposlenost i produktivnost

Srbija ima veliki broj nezaposlenih lica. Ovo je akutni problem koji traje decenijama i nije posledica najnovije ekonomske krize, koja ga je svakako produbila. Prvi put je nezaposlenost izbila kao otvoreni društveni problem kada su započete ekonomske reforme 1965. godine. Problem je delimično rešen masovnim odlaskom na “privremeni” rad u inostranstvo. Pokušaji da se ublaži problem velike nezaposlenosti činjeni su …

Pročitajte Još »

Palmine krave

U Jagodini je, na lutriji, dodeljeno 210 krava jagodinskim seljacima (poljoprivrednicima, za zamerljive). Lutrija je bila potrebna jer je popisano 1.210 domaćinstava koja imaju jednu ili više krava. Telad će dobiti izvučena nakon srećnih dobitnika, a Dragan Marković je objasnio i izvore finansiranja. Zbog Dragana Markovića sam ponosan što sam Jagodinac. I bilo bi lepo kada bi svaka opština u …

Pročitajte Još »

Nije problem veliki broj zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, već mali broj u prerađivačkoj industriji

  Priložena tabela sadrži puno metodoloških ograničenja: podaci za Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Srbiju odnose se na zaposlene u pravnim licima, za Makedoniju, a pretpostavljam i za Crnu Goru odnose se na anketnu zaposlenost. Dodatan problem predstavlja različit nivo detaljnosti sektorske klasifikacije. Uprkos ovim, i drugim, problemima poenta mi je na požutelim podacima o broju zaposlenih na 1.000 stanovnika u …

Pročitajte Još »

Izvoz robe, ljudi i usluga

Ovim redosledom Srbija ostvaruje svoje devizne prilive. U 2009. godini od izvoza robe priliv je izneo 6 milijardi evra (7,4 u 2010.), od doznaka 3,5 milijardi (3,6), a od usluga 2,1 (2,6 u 2010. godini). Podatke iz 2009. godine sam naveo jer ukazuju na posledice krize i uticaj ovih vrsta prihoda na stabilizaciju ekonomije: u odnosu na 2008. godinu robni …

Pročitajte Još »

Saobraćaj: Bezbednost i zaposlenost

Pre petnaestak godina sadašnji kumovi su mi ispričali priču po dolasku sa letovanja u Crnoj Gori. Imali su duhovitog šofera koji je uključio mikrofon i zabavljao je putnike kroz crnogorske planine. U jednom trenutku je počeo da poziva putnike da podignu po jednu ruku, dajući prvi primer. Kada je rekao da svi podignu obe ruke putnici su uplašeno krenuli da …

Pročitajte Još »

Promene u stepenu razvijenosti u Srbiji po okruzima i gradovima – istorijski osvrt

O razlikama u stepenu razvijenosti unutar Srbije se mnogo govori, ali postoji relativno malo analitičkih materijala koji se ovom problematikom bave. Tekst i priložena tabela imaju za cilj da obogate analitički materijal u vezi sa kretanjem regionalne razvijenosti u Srbiji. Na osnovu podataka o broju stanovnika i narodnom dohotku izvršen je obračun narodnog dohotka po stanovniku i odstupanje ovog podatka …

Pročitajte Još »

Pred sobom vidim perspektivu

У зависности од доба године и личног расположења мењам музику коју као мантру вртим: од Џонија преко Рундека до Боре, Кејва Вејтса, Поукса, Пистолса… Сад, пошто сам у јубиларној години живота, уз будућност светлу и лепу, ред је да поновим основне макроекономске индексе од те 1971. године.  Упоредио сам податке о бруто домаћем производу (БДП-а), индустријској производњи и реалним зарадама. …

Pročitajte Još »

Када је погрешна дијагноза, сваки лек убија

Пред спавање, скоро сваке ноћи уживам гледајући серију о докtору Хаусу на ТВ Авали. Иза једне потпуно непријатне спољне појаве крије се човек који се бави дијагностицирањем болести, и спреман је свашта да учини, само да би дошао до праве дијагнозе. Јер, добро дијагностицирање болести је већи део посла око излечења.   Нико не воли доносиоце или објављиваче лоших вести. …

Pročitajte Još »

Penzije i socijalna pravda

Srbi su jedan od najstarijih naroda na svetu. Ekonomska bezperspektivnost smanjuje broj rođene dece van Beograda i Novog Sada, a sela su najviše pogođena padom broja rođene dece. Pri tome imamo i emigriranje iz Srbije usled velike nezaposlenosti i malih mogućnosti za ličnu profesionalnu i materijalnu afirmaciju. Kratkoročni vremenski rok političarima koji gledaju kako da opstanu na vlasti, ili da …

Pročitajte Još »

Nestašica suncokretovog ulja…

Ovih dana je aktuelna priča o poskupljivanju hleba, mleka, šećera, suncokretovog ulja…   I dok je poskupljenje hleba, na primer, logična posledica smanjenog roda pšenice za petinu, rast cena šećera i suncokretovog ulja može se opravdati do procenta rasta evra prema dinara. Iznad tog iznosa poskupljenje je posledica dominantnog položaja prerađivača i trgovaca u odnosu na proizvođače i potrošače.   …

Pročitajte Još »

Poslovanje Telekom grupe u 2009. godini i njegova privatizacija

Pošto sam na kućnu adresu dobio godišnji izveštaj Telekoma nije mi teško da potrošim sat vremna da napišem šta mislim, a na osnovu finansijskih pokazatelja.   Koliko ima ekonomista toliko je i različitih mišljenja, pa pretpostavljam da Dragovan ima bitno drugačije mišljenje od mene, te se nadam da će se i on oglasiti tekstom.   Mene su prijatno iznenadila tri …

Pročitajte Još »

Ekonomski slom i moralni sunovrat

Подаци кажу да је бруто домаћи производ Србије на нивоу из 1972. године, индустријска производња из 1972. године, број запослених из 1977. године, а продуктивност рада из 1967. године. Број запослених особа у Србији се смањује у последњих 22 године, и смањен је за 550 хиљада од 1988. године. Да ли ови подаци забрињавају? Мене да. Али ме много више …

Pročitajte Još »

Invest in Serbia, China is far away

Prosečne plate u Srbiji i Kini     Prenoseći za sajt novosti iz sveta iz China Daily-ja, zainteresovalo me je kolike su prosečne zarade u Kini, zbog ekonomskog rasta i aprecijacije yuana. Dođoh do podatka da je prosečna zarada u prvih devet meseci prošle godine iznela oko 260 evra, na osnovu isplaćenih 21.984 yuana u periodu januar-septembar i kursa od …

Pročitajte Još »

Međunarodna ekonomija i bankarski kasino

„Bankarski kasino“ funkcioniše na jednostavan način: u ogromnom broju mogućih „proizvoda“ kupuju se oni za koje se smatra da su potcenjeni i da će imati rast cena, dok se izlazi iz „proizvoda“ za koje se pretpostavlja da dalji rast nije verovatan. Kao talasi, silazi se se onog gde se bliži vrh, kako bi se sa dna novog penjali opet.   …

Pročitajte Još »

Grčka kriza i Srbija

Pozvan sam da gostujem u večerašnjem Oku RTS-a. Prihvatanje poziva nosi sa sobom odgovornost šta se može reći, sažeti u dodeljenih 5-7 minuta, a da to istovremeno bude smisleno, razumljivo i sa jasnom porukom.   Poslednji put sam bio 21.10. prošle godine nakon posete ruskog predsednika Medvedeva i poslednje rečenice su mi se odnosile na izlazak SAD i Azije iz …

Pročitajte Još »

Regionalni razvoj i kurs dinara

Da bi mišljenje od puke intuicije i nagađanja postalo empirijski potvrđeno biće mi potrebna Sašina pomoć u ekonometriji. Na žalost, kvalitet dostupnih podataka je osnovni problem za ozbiljnije istraživanje.   Pošto nemamo metodološki koherentnu dužu vremensku seriju o društvenom proizvodu, narodnom dohotku ili bruto domaćem proizvodu poslužio sam se podacima o udelima izabranih oblasti u ukupnom fondu isplaćenih zarada.   …

Pročitajte Još »

1981-2009 broj stanovnika i radnika

Interesovao me je odnos broja stanovnika i broja radnika u industriji i rudarstvu po opštinama kako bih potvrdio intuitivnu hipotezu da broj stanovnika raste ili se smanjuje u skladu sa brojem proizvodnih radnih mesta.   Prilažem podatke po okruzima i opštinama. Hipotezu nisam potvrdio jer postoji pozitivna, ali veoma slaba veza između poređenih podataka (0,15-0,2). To znači da su kretanja …

Pročitajte Još »

Ekonomski problemi Srbije i Hrvatske

„Kad u februaru bude ustoličen za trećeg hrvatskog predsednika, jedan od 12 kandidata zemlju će preuzeti s dijagnozom duboke ekonomske krize. Svi relevantni ekonomski indikatori: BDP, izvoz, nezaposlenost, visina zaduženosti – su u padu ili u najboljem slučaju u stagnaciji. No, dok je kriza samo delimično uvezena iz inostranstva, duboki strukturni problemi godinama se guraju pod tepih.” Pročitah tekst na …

Pročitajte Još »

Regionalna odstupanja u razvijenosti

Merena mesečnim primanjima penzija i zarada po stanovniku Prema podacima RZS na osnovu ankete o potrošnji stanovništva četiri petine ukupnih primanja stanovništva čine zarade i penzije. Na osnovu ovog podatka pokušaću da ilustrujem regionalnu distribuciju primanja stanovništva. Ukupna primanja su veća za 25% od izračunatih i verovatno postoje velike razlike u odstupanju ukupnih primanja od fonda isplaćenih zarada i penzija. …

Pročitajte Još »

Poigravanje 10 banaka iz Zapadne Evrope sa 20 zemalja Istočne Evrope

Nema istinskog oporavka bez promene monetarne politike     Zemlje Istočne Evrope imaju niz zajedničkih ekonomskih karakteristika koje su posledica prodaje svojih bankarskih sektora istim bankama iz zemalja Zapadne Evrope (http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2009/wp0906.pdf).   U prethodnih 8-9 godina su imale snažan ekonomski rast koji je bio praćen ogromnim rastom spoljnog duga (mahom maticama filijala banaka koje su ušle u ovaj region), i …

Pročitajte Još »