У билансима хране по земљама, у статистичкој бази података FAOSTAT, последња доступна година је 2009, а „Ко шта воли да једе и пије“ сам писао још пре годину дана. Овде приказујемо податке о дневном уносу калорија (KCala/Day), али не и о количини хране и њеној структури по врстама прехрамбених производа. Значи, ја овде као бата Милашин само значајно константујем, без …
Pročitajte Još »0 Мирослав Здравковић
Ženska seoska olimpijada u Jagodini
Већ сам пред прошле изборе писао текстове „Гласам за Палму, зато што волим живот“, а и „Женим брата“. Сада размишљам и договарам се са колегом који има два неожењена брата да одемо заједно у Албанију и да доведемо три снајке, једну у Драгоцвет поред Јагодине, и две у Требиње. Палмина олимпијска бакља и кругови који симболизују фабрике су ме инспирисали …
Pročitajte Još »Oranične površine u Srbiji
У Србији је 2.513.154 хектара под ораницама и баштама, а што је тачно трећина грешног дела њене територије. Удео у укупном коришћеном пољопривредном земљишту је 73,1% на нивоу целе Србије без свете српске земље, али је у Војводини удео ораница 90,1%, у Београду је 78,2%, а у Србији-Југ 55,6%. Стога је у Војводини много више ораничних површина (1.466.176 хектара) него …
Pročitajte Još »Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012
Стручњаци, научници, иноватори и техничари су типично урбане персоне, воле грехове а не воле природу, па су логично сконцентрисани у Београду где је запослено 32.663 од 54.219 особа у овој делатности која запошљава 4,04% од укупног броја запослених у правним лицима, а са 22,5 милијарди динара учествује са 3,7% у укупним инвестицијама па је подпросечно инвестиционо-интензивна делатност, што је нелогично …
Pročitajte Još »Informisanje i komunikacije u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012 godini
Ovo je klasična urbana delatnost, skoncentrisana u Beogradu te je nećemo mnogo komentarisati. Od 39.936 zaposlenih (2,98% ukupnog broja u pravnim licima) 23.587 je bilo u Beogradu (5,03% запослених у Београду), 9.087 у Војводини (2,59%), а у Србији-Југ 7.263 лица (1,39%). Код инвестиција је још већи степен концентрације јер је од 34,2 милијарде динара (5,62 укупних инвестиција), у Београду било …
Pročitajte Još »Rang Republike Srpske i Srbije u svetskoj poljoprivredi, neki indikatori
Подаци у табелама ранга су преузети иза ФАО статистичке базе, са тиме да су додати подаци за Републику Српску из њеног статистичког годишњака Републичког завода за статистику Републике Српске. На првој слици се налази осам табела ранга биљне производње а на другој слици шест табела броја животиња. Таксативно ћемо набројати називе табела и рангове. У светској производњи пшенице Србија је …
Pročitajte Još »Voćarske površine u Srbiji
Мрзи ме да вадим податке колико се количински ког воћа производи годишње, колика је количина и вредност извоза и ранг Србије у свету по производима, али је чињеница да са само 2,2 ара под воћњацима по глави становника имамо извоз који је у 2013. години премашио пола милијардe евра или по 70 евра по глави становника. Сад, ако ми немамо …
Pročitajte Još »Krupna stoka u Srbiji
Србију из економске кризе може да извуче само крупна стока. У Србији имамо једно говедо тек на 8 становника, док је у Словенији већ на четири поносна грађана европске заједнице народа по једно говече, и то знатно бољег квалитета од српског, али не би смо да улазимо у те расне, генетске, и друге опасне теорије. Ако пођемо од претпоставке да је српска …
Pročitajte Još »Srpski svinjari
Пре тачно 210 година, мање две недеље, када је подигнут Први српски устанак (тада се тако није звао већ буна против дахија…), бити свињар је значајно утицало на место у друштвеној и војној хијерархији. Стога није згорег, коме је до устанка или до његовог потенцијалног избегавања, обратити пажњу на то где су данас сконцентрисани свињари. Има ту нечега, ваљда док се терају овце …
Pročitajte Još »Administrativne i sve ostale usluge u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012
У административне и помоћне услужне делатности спадају: изнајмљивање и лизинг, делатности запошљавања, делатност путничких агенција, тур-оператора, услуге резервације и пратеће активности, заштитне и истражне делатности, услуге одржавања објеката и околине, канцеларијско-административне и друге помоћне пословне делатности. У Остале услужне делатности спадају: делатности удружења, доправка рачунара и предмета за личну употребу и употребу у домаћинству, остале личне услужне делатности. Када се …
Pročitajte Još »Ovce među Srbima
Према подацима са пописа пољопривреде у Србији је утврђено да има 1.736.440 оваца и по једна долази тачно на по четири становника ове земље. Да ли је то мало или много зависи од угла гледања. На пример, било би одлично да се размноже овце по Србији-Југ и да се извозе у исламске земље и да се сељацима гарантује њихов откуп …
Pročitajte Još »Srpski pilićari (кокошари)
У Србији је пољопривредним пописом утврђено да има 26,7 милиона живине, што је 3,7 пута више него што има људи. Просечно газдинство има 42 грла живине, али ови просеци су чудо, јер укључују сељаке и паоре са по 15 грла и пољопривредне фирме са по пола милиона грла живине. То ће нам општински подаци показати. Хтео сам да се нашалим …
Pročitajte Još »Popis poljoprivrede (1): Srpski vinogradi
Попис пољопривреде је драгоцен аналитички материјал, а како би се економска политика у пољопривреди креирала смислено, и како би субвенције служиле логичким циљевима. Сада то није случај. На пример, у Црној Гори сам купио његушку пршуту по цени од 6,5 евра. У Србији по овој цени могу да купим саламу средњег квалитета, а за хипотетичку домаћу пршуту требало би ми …
Pročitajte Još »Republika Srpska u svetskom robnom izvozu
Република Српска је са пописаних 1.326.991 становника релативно мала у европским и међународним оквирима. У становништву Европе учествује са око 0,2%, а усветској популацији са 0,018%. Али је за српски народ њен значај у матици Србији потцењен, што је за њу можда и одлично јер се самостално развија без мудрих савета и мера које би је у томе спутали. Са …
Pročitajte Još »Rezultati petooktobarske partijske evolucije i privredne revolucije
Подаци о запосленима по делатностима у месечној временској серији коју имам захваљујући љубазности запослених у РЗС-у, и подаци о броју запослених из 2000. године се разликују по методолошком обухвату, шта обухвата сада државну управу и обавезно социјално осигурање, и шта је тада представљало друштвено политичке заједнице (на пример коморски систем је тада био у ДПО а сада је ван ДУ …
Pročitajte Još »Spoljni dug i zaduženost privrede XI 2013
У новембру 2013 године спољни дуг Србије износио је 25.525 милиона евра, у чему је јавни био 12.623 милиона, предузећа су дуговала 9.308 милиона, а банке 3.583 милиона евра. У односу на октобар дуг је повећан за 22 милиона евра јер су предузећа повећала дуг за 70 милиона, док су банке смањиле за 18, а јавни је смањен за 30 …
Pročitajte Još »Domaće direktne investicije (4): Andrićgrad, Drvengrad i Park prirode Mokra Gora
Objavljeno 14.10.2013 Zvanične prezentacije prvog i poslednjeg možete posetiti prateći linkove: http://www.andricgrad.com/ http://www.parkprirodemokragora.org/index.php?l=15 Uz Radoša Bajića i Dragana Bjelogrlića, Emir Kusturica je jedna od najzaslužnijih ličnosti za zaštitu kulture i duhovnog nasleđa srpskog naroda u ovom „tranzicionom“ veku, kada će se izgubiti svaka nacionalna individualnost, a kada će se Srbija, kao i zemlje u kojima Srbi žive, pretvoriti u globalizovani …
Pročitajte Još »Trgovina u Srbiji, zaposleni i investicije po opštinama u 2012
Пуни назив обједињених делатности је Трговина на велико и мало и поправка моторних возила. Ја не знам шта ће ту поправка моторних возила, али од када имам аутомобил плашим се од ових поправљача више него од трговаца. Интересантно би било испитати да ли је трговина старија као делатност од најстаријег заната, али ћемо ту тему препустити неком историчару економије. У …
Pročitajte Još »Jagodina i Paraćin: dinamika zaposlenosti i investicija u prerađivačkoj industriji 2007-2012
Текст је илустративан пример значаја инвестиција за запосленост и није уперен ни против кога, а нарочито не против Драгана Марковића Палме, кога волим више од рођеног брата, а то не значи много, јер читаво човечанство волим више од рођеног брата. Негде код Пекића сам нашао народну Цинцарску изреку: ако немаш злотвора, роди ти га мајка, те је неки колега мог старијег …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (14): Žitište
Житиште је општина у Средње-банатској области која је од пописа 1948 године (36.375 становника), смањила број становника за 53,7% (на 16.841 лице). Упркос послератном насељавању, општина је кренула да смањује број становника већ са подацима из пописа из 1953 године, када је број смањен на 35.649 лица. Број рођених и умрлих изједначио се почетком седамдесетих година прошлог века те је …
Pročitajte Još »Rang zemalja u 2014 u odnosu na 2011, prema indeksu BDP-a, a ima i tabela
Некада давно, јако давно, када сам ја био мали било је свакаквих вицева о статистици. Користили су се да би се, ничим изазвани, наругали суседним народима. Не бих да пишем вицеве. Према подацима из базе података ММФ-а, Србија је у 2013 години имала раст БДП-а од 2%, што је ниже од наших званичних података о 2,4%. Али база је из …
Pročitajte Još »Značaj Beograda za zaposlenost i investicije u Srbiji
Београд је једна од тридесетак европских метропола са више од милион становника (проверити на википедији тачан број) и његова економска активност би требало да се упоређује са другим метрополама, а не са јадним и бедним окружењем које га окружује. Значи, од њега се очекује да привредно да рипи, док се од остатка Србије очекује да пронађе своје ценовне конкурентске предности …
Pročitajte Još »Vodoprivreda u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012
У водопривреду спадају снабдевање водом и управљање отпадним водама. Рекло би се водовод и канализација. Ова делатност у Србији запошљава 32,8 хиљада лица, што је 2,45% од укупне запослености у правним лицима, а у 2012 години инвестирано је у нове основне фондове 12,4 милијарди динара, што је 2% од укупних инвестиција. Због ниске стопе запослености становништва водопривреда има већи релативан …
Pročitajte Još »Zaposleni i investicije u poljoprivredi po opštinama u 2012 godini
Осим пољопривреде има ту и запослених и инвестиција и у шумарству и рибарству, али нам је ради ефективности потребан скраћен и подразумевајући израз. Те рекламе су чудо, на пример „Уђеш, изађеш и готово“ је постигла свој циљ у погледу задуживања лакомислених и похлепних грађана, али је у наслову рекламе реч која се у стварности не догоди, или много кошта. Али, …
Pročitajte Još »Početak izvozne preorijentacije kroz promenu strukture investicija: ulaganja po opštinama u 2012 godini
Pošto je izašao godišnjak okruga i opština za 2013 godinu, u kome su podaci o novim investicionim ulaganjima u osnovna sredstva po opštinama za 2012 godinu, red je da pohvalimo lepe statističke podatke. Ovi podaci se odnose na pravna lica i ne uključuju male firme, u skladu sa nekim članom 7 o računovodstvu, a ne uključuju ni preduzetnike niti ulaganja …
Pročitajte Još »Srbija (Makedonija) i Bugarska: plate po stanovniku po regionima IX 2013
Mи са браћом Бугарима имамо много више сличности него са било којим другим народом у свету: исту веру, сличан језик, Ћирилицу, ратове, окупације и ослобађања, комунизам и краљеве… Још нисмо као Бугари достигли цивилизацијско достигнуће да магарце предлажемо за градоначелнике и скупштину, али ако би се мало више окренули погледом на Исток, можда би нам наша западна перспектива изгледала јасније. …
Pročitajte Još »Izvoz ili Smrt: Uni hop čarape i helanke za ceo svet
Шта је, највероватније, заједничко Рускињама, Немицама, Италијанкама и Словенкињама? Да носе уни хоп чарапе или хеланке од синтетичких материјала произведене у Србији. Текст има за циљ да докаже овај став, а он би се могао оповргавати другим елементима женске гардеробе и парфимерије. Извоз уни хоп чарапа и хеланки из Србије повећан је са 49 милиона евра у 2007 години на 114 …
Pročitajte Još »Srpske svinje: najveće žrtve evro integracija
Баш тако, у процесу либерализације и придруживања Европској Унији свиње ће у Србији бити све мање пожељна животиња, скупа за чување, заостатак из мрачних времена изолације и независности, пожељна само као кућни љубимац у дворовима транзиционих добитника и странаца на привременом раду. Звучи логично: имамо вишак обрадиве земље и мањак субвенција, док, рецимо, Немачка има вишак субвенција и технологија, а …
Pročitajte Još »Izvoz ili smrt: Trgovina nadgrobnim pločama
Каменоресци у Србији су можда један од светлих примера како се пословна смрт превазилази извозом производа ван Србије. Српско тржиште надгробним плочама је у великој мери освојено од произвођача из Италије, Кине и Чешке Републике. У 2012 години је увезена количина овог производа у тежини од 27.018 тона, па ако претпоставимо да је просечна тежина плоче 250 килограма долазимо до 108 …
Pročitajte Još »Srpsko-Bosansko-Hercegovačko-Crnogorska sirotinja: plate po stanovniku
Пописни резултати по општинама Босне и Херцеговине омогућили су нам да у поређења података општина у Србији, Црној Гори и у Републици Српској додамо и општине у Федерацији БиХ. Из поређења смо искључили жупаније у Хрватској, као и општине у Словенији како не бисмо додатно ружили ову сиротињску слику. Подаци за Федерацију БиХ су из септембра 2013 године, за Србију …
Pročitajte Još »Grobarska (siva) ekonomija
Umiranje je u Srbiji statistički najstabilnija pojava, pa bi se moglo reći da su u vezi sa njime i najsigurniji poslovi. Kako negde reče D. Kovačević, ima Topalovića u svakom mestu u Srbiji. Sa grafikona se može videti da se grobarima najviše posrećila 2005 godina, a da im je 2009 godina pružila novu nadu u prosperitet u poslovanju, ali su …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (13): Nova Crnja
Nova Crnja je imala 10.272 stanovnika, prema popisu iz 2011, i smanjila je broj za 55,7%, ili za 12.897 lica, u odnosu na popis iz 1948. godine (23.169 lica). Deset opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika od Nove Crnje. U odnosu na popis iz 2002 godine Nova Crnja je smanjila broj stanovnika za 19,1%, ili za 2.433 lica, …
Pročitajte Još »Procena vrednosti robnog izvoza u 2014. godini na nivou trgovinskih odseka
Србија ће завршити 2013. годину са вредношћу робног извоза од око 11 милијарди евра уз раст од импресивних 25% у односу на 2012 годину. Иако је пресудан утицај раста извоза друмских возила (55% раста, 1.230 од 2.230 милиона евра повећања укупне вредности извоза), у његовој сенци постоји много одсека који имају импресивне резултате у 2013. године. Чак и да није …
Pročitajte Još »Izvoz robe i usluga po stanovniku u 2012 godini
Србија ће 2013 годину завршити са стопом раста извоза робе од око 25% и то ће бити једна од највећих стопа раста у свету. Проблем представља ниска основица. Сећам се вицева из раних осамдесетих година прошлог века, када се народ храбрио (након демонстрација у Приштини) вицевима који дисквалификују Албанце. Типа, вест је да је пољопривредна производња удвостручена у Албанији јер …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (12): Dimitrovgrad
Dimitrovgrad je na popisu stanovništva iz 2011. godine imao 10.118 stanovnika. U odnosu na popis iz 1948. godine (23.063 stanovnika) broj je smanjen za 12.945 lica, što je relativno smanjenje za 56,1%. Veći relativan pad broja stanovnika imalo je 8 opština u Srbiji. U odnosu na popis iz 2002 godine broj stanovnika smanjen je za 1.630 lica. Relativan pad iznosio …
Pročitajte Još »Manastirski umesto paradajz turizma: kako sa 800 evra obići 90 manastira u Srbiji
Ближи се крај 2013. године и ја са члановима породице водим озбиљнију расправу о буџету од Народне Скупштине. Своде се рачуни колико је и на шта новца потрошено, и планира се потрошња за идућу годину. Ја бих лако био прегласан, а предлог буџета одбијен, да се не служим политичком манипулацијом. Уколико не могу да убедим најјачу опозицију да прихвати буџет, …
Pročitajte Još »Nakon 22 godine u Srbiji je opet veća vrednost investicija nego u Hrvatskoj
Економска криза прво доводи до пада инвестиционе активности. Њихов пад смањује број запослених, а мања тражња запослених доводи до мањег промета и до још мањих инвестиција. Привредни опоравак почиње када садашњи инвеститори увиде да је даљи пад активности мало вероватан, а да су пословне могућности у будућности боље од данашњих. Најдубљи пад у светској економији од избијања светске економске кризе …
Pročitajte Još »Kada će Drugi svetski rat u Srbiji da bude završen?
И по дедине и по бабине линије припадам „Моравским Србима“, онима који су грдно надрљали у Првом светском рату, и који су у Другом ратовали под „Јорган планином“. Таст ми је пореклом из Западне Славоније, али рођен у Источној Славонији где су му усташе убиле деду и протерале из малог села код Валпова оца и његово четворо браће и сестру. Деда …
Pročitajte Još »Srbija u 1905 i u 2013 godini: Kupovna moć radničke i činovničke zarade
Некада давно Србија је била сељачка земља. Од оних који раде чак је 66,2% било у земљорадњи и у осталим гранама првобитне производње и међу земљама за поређење, а било их је мало независних попут Србије, само је Угарска имала већи удео (68,6%) ове категорије становништва (вероватно због Хрватске, Војводине и БиХ) Али, Угарска није била независна, као ни њени делови. …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (11): Svrljig
Svrljig je opština koja je na popisu iz 2011. godine imala 14.249 stanovnika i smanjila je broj (18.033) za 55,9% u odnosu na popis iz 1948. godine. Veći relativan pad imalo je 9 opština, a veće smanjenje apsolutnog broja šest opština. U odnosu na popis iz 2002. godine (17.284 stanovnika) smanjen je broj za 17,6%, i veći pad broja imalo …
Pročitajte Još »Ekonomska integracija Srbije i Bosne i Hercegovine
Prema podacima iz Saopštenja Statistika robne razmene BiH s inozemstvom broj 10, Agencije za Statistiku Bosne i Hercegovine u oktobru je izvoz BiH vredeo 361,2 miliona evra i povećan je za 2,2%, a uvoz je vredeo 728,4 miliona evra i smanjen je za 3,8% u odnosu na oktobar 2012. godine. Ne računajući korekcije preliminarnih podataka (za oktobar 2012 godine), ukupna …
Pročitajte Još »Uslovi za poslovanje i Dobošarska ekonomija
Bolji uslovi za poslovanje se kao mantra ponavljaju kada se govori o potencijalima za razvoj srpske ekonomije. Nedostaje drugi izraz iz naslova kako bi se sagledale svetle perspektive koje nastaju sa njihovim poboljšavanjem. Ispričaću svoju priču, iz iskustva. Srbija je rangirana kao 93. zemlja po uslovima za poslovanje. Već sam pisao o dogmama liberalizma (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/dogme-liberalizma-lakoca-poslovanja-i-privredni-rast/) kako ovaj rang, ma koliko …
Pročitajte Još »Balkanska sirotinja, plate po stanovniku
Priloženi podaci odnose se na različite vremenske trenutke. – Podaci za Srbiju i Crnu Goru odnose se na septembar 2013; – Podaci za Federaciju BiH odnose se na avgust 2013; – Podaci za Bugarsku su iz drugog tromesečja 2013; – Podaci za Hrvatsku, Republiku Srpsku i Sloveniju su za 2012 godinu. Obuhvat podataka, takođe se razlikuje. Za Hrvatsku i Srbiju je pretpostavljeno da zaposleni …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (10): Žabari
Prema popisu stanovništva iz 2012 godine ova opština je imala 11.380 stanovnika, što je za 56,5% manje nego 1948 godine. Sedam opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika od ove opštine. Broj je smanjen za 14.798 stanovnika, i veće smanjenje broja imalo je 11 opština. U odnosu na popis iz 2002. godine broj stanovnika smanjen je za 1.654 lica, …
Pročitajte Još »Bosansko Hercegovačka sirotinja
– plate po stanovniku po opštinama (RS) i kantonima (Federacija BiH) Sledeći tekst, sa istim pokazateljima, će biti naslovljen kao “Balkanska sirotinja” jer će uključivati podatke o zaradama po stanovniku još iz Srbije i Crne Gore, i iz Hrvatske i Makedonije, ukoliko je moguće pronaći podatke u statističkim godišnjacima za poslednje dve. Za KiM i za Albaniju sumnjam da je moguće, a dodatno uključivanje …
Pročitajte Još »Dobošarska ekonomija (1): Privredna banka Priboj
Džoni je pre više od 30 godina otpevao „dva put se ne šalju tenkovi na radnike“. Danas se koriste mnogo suptilnija oružja od tenkova: medijska propagandna mašinerija u svim elektronskim i neelektronskim vidovima. Da je pljačkanje privrede i građana od banaka najviši državni interes, to nije sporno, niti se može dovesti u pitanje. Ali ja bih da postavim par pitanja …
Pročitajte Još »Evropski regioni: Turizam, neka poređenja
U priloženih 5 tabela su neka poređenja Srbije i drugih BJR sa podacima iz Eurostat regional yearbook za 2013 godinu. Dodao sam podatke za Federaciju BiH (2011), Republiku Srpsku (2012), ne i za Distrikt Brčko, i za Crnu Goru samo nedostajući broj ležajeva po kilometru kvadratnom (157,7 hiljada ležajeva na teritoriji od 13.820 kvadratnih kilometara). Srpski podaci su za 2012 …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (9): Bosilevgrad
Bosilevgrad je prema popisu stanovnika iz 2011. godine imao 8.129 stanovnika, što je za 56,8% manje nego na popisu iz 1948 godine. Broj je smanjen za 10.687 lica. Samo šest opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika. U odnosu na popis iz 2002 godine broj stanovnika smanjen je za 1.802 lica. Relativno smanjivanje broja iznosilo je 18,2%. Najveći broj …
Pročitajte Još »Srbija u svetskoj ekonomiji u 2018. godini prema procenama MMF-a
Sledi 11 tabela urađenih na osnovu IMF World Economic Outlook Database October 2013, uz par rečenica uz svaku. Treba obratiti pažnju na podatke za Libiju koja bi mogla da uđe u neki priručnik o ekonomskom ratovanju, nakon primene oružane sile. Svaka sličnost sa Srbijom je slučajna, a takav komentar je zlonameran. Prva tabela prikazuje rang zemalja na osnovu očekivanog indeksa …
Pročitajte Još »Koliko košta Srbija? Prezadužena i na dobošu
Motiv za ovu igru duha pružio mi je oglas http://www.dobos.rs/nekretnine/detalji/6530. Ukoliko bi smo pretpostavili da je cena iz ovog oglasa prosečna cena zemljišta Srbije, a to naravno nije, jer se radi o Krepoljinu a ne o vojvođanskoj ili moravskoj zemlji, došli bi smo do podatka da neokupirani deo teritorije Srbije, u površini od 77.474 kvadratnih kilometara vredi (6,2 evra po …
Pročitajte Još »Evropski regioni: Poljoprivreda
Podaci su iz Regional statistical yearbook za 2013 godinu, a koji se odnose na 2011 godinu, dok sam ja dodavao podatke za Srbiju za 2013. godinu i nedostajuće za Crnu Goru, BiH, Republiku Srpsku, UNMIK Kosovo za 2011. ili 2012. godinu. Prva tabela rangira regione prema udelu poljoprivrede u BDP-u. Sasvim je logičan rang da su regioni sa najvećim udelom …
Pročitajte Još »Domaće direktne investicije (6): Manastir Tomić u Bagrdanskoj klisuri
Od Beograda do manastira Tomić potrebno je preći 137 kilometara. Sa autoputa se skrene u Svilajnac i to je 111 kilometara kvalitetnog puta i vožnje. Zatim se ide lokalnim asfaltnim putem Svilajnac-Jagodina do sela Vojska 23 kilometra, i pri kraju sela, kod Velike Morave, skrene se na makadamski put u dužini od 3 kilomatra do ovog manastira. Na kraju puta, …
Pročitajte Još »Evropski regioni: Rang učešća u predškolskom obrazovanju
Podaci za evropske regije su iz Ragional Statistical Yearbook za 2013 godinu, dok sam naše „improvizovao“ deleći broj dece koja pohađaju predškolsko uzrasta od 3 do 4 godine podelio sa brojem rođene dece u 2009 godini. Prvi podaci su iz statističkog godišnjaka za 2012, a drugi iz vitalnih statistika za 2009 godinu. Znači, radi se o redovima veličina a ne …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (8): Bela Palanka
Bela Palanka je prema popisu stanovništva iz 2011 godine imala 12.126 stanovnika, što je za 59,1% manje, ili za 17.515 stanovnika, nego na prvom posleratnom popisu iz 1948 godine. Veći relativan pad broja stanovnika imalo je pet opština (Rekovac, Trgovište, Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava), a veći gubitak broja stanovnika imalo je 8 opština (Knjaževac, Negotin, Babušnica, Žitište, Petrovac, …
Pročitajte Još »Domaće direktne investicije (5) Hotel Plana i Radovanjski lug
Objavljeno 11.8.2013 Motiv da obiđem manastir Pokajnicu i Karađorđevu crkvu u Radovanjskom lugu bio je da mojim stazama detinjstva provedem svoju decu, u njihovom detinjstvu. Ova motivacija se pojača i željom da obiđem lepa mesta u kojima nikada nisam bio, pa smo uz pomenuta obišli i Moravske konake, etno selo pored Velike Plane. Manastir Pokajnica i hotel Plana nalaze se …
Pročitajte Još »Evropski regioni: Stope zaposlenosti i nezaposlenosti radno-aktivnog stanovništva i cena rada
Pošto nema podataka za Srbiju, u Regional Statistical Yearbook-u za 2013 godinu, a grdno sluteći dno liste, tendenciozno sam dodao i najnovije podatke o stopi zaposlenosti u Albaniji, Bosni i Hercegovini i u UNMIK Kosovu. Albanije mi baš i nije pomogla, što ove druge dve jesu. Stopa zaposlenosti u Srbiji, u uzrastu od 15 do 64 godine iznosila je 45,8%, …
Pročitajte Još »Umesto “mora da bude gore, da bi bilo bolje“ trebalo bi primeniti „mora da bude malo bolje, da bi bilo mnogo bolje“
Na primer, može da ispadne za 10% gore, a onda bude za 5% bolje. Nakon pogoršanja za 10% nastupi olakšanje jer nije više od toga, a čak se dobije i poboljšanje za 5%. A da se pri tome, u olakšanju što nije još gore, gubi iz vida da ako ništa nije bilo gore, da bi bilo bolje, i dalje bi …
Pročitajte Još »Investicije: u krizi i izlazak iz krize
Dinamika investicija je mnogo nestabilnija od dinamike lične i javne potrošnje: ima brži pad kada počne ekonomska kriza, i brži oporavak kada kriza prođe. Možda ekonomske krize upravo i izazivaju negativna očekivanja investitora, jer svojom smanjenom potrošnjom utiču na njen ukupan pad. Tu nastupa kejzijanizam da se javnim investicijama ublaži ukupan pad i smanji oscilatornost ekonomskih ciklusa. Priloženi podaci su …
Pročitajte Još »Rang Srbije prema stopi investicija, stopi rasta BDP-a i prema saldu tekućeg računa
Podaci su iz baza podataka UNCTADstatistics, i za investicije su za 2011, a za stopu rasta BDP-a i saldo tekućeg bilansa iz 2012 godine. Prosečan udeo investicija u BDP-u, medijana iz 205 podataka, bio je 21,8% u 2011 godini i Bosna i Hercegovina nalazila se rangirana tik uz sam prosek sa 21,6%. Natprosečan udeo investicija u BDP-u, među BJR, imala …
Pročitajte Još »Nekada, kada je Srbija imala najbrži rast broja stanovnika u Evropi (nakon Rumunije)
Podaci u tabeli sa puno uporedivih podataka preuzeti su iz Statističkog godišnjaka Kraljevine Srbije za 1907-1908 godinu, a iz njegovog međunarodnog pregleda. Najveći broj stanovnika tada, kao i danas, imala je Kina, 426 miliona, pa je uz Britansku Indiju (294 miliona) imala više od polovine od ukupnog broja stanovnika na planeti. Srbija je imala prosečan godišnji porast broja stanovnika od …
Pročitajte Još »Pet godina ekonomske krize i njeni rezultati u Srbiji po okruzima i opštinama
Analitička aktivnost portala markoekonomija.org, i ranije ekonomija.org, traje tačno pet godina koliko je prošlo od izbijanja svetske ekonomske krize, a koja se danas suzila na Evropu. Ekonomske frustracije velike i razvijene zemlje prazne bombardovanjem Arapskih zemalja, te se na našu sreću nisu dosetile da i mi postojimo kao dežurni krivci. Ali, i bez bombardovanja imamo naše političare, stručnjake i eksperte, …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (6): Babušnica
Babušnica je, prema podacima iz popisa stanovništva, u 2011 godini imala 12.307 stanovnika, što je bilo za više od petine (-21,8%) manje nego 2002. godine (15.734 stanovnika). Veći relativan pad imali su samo Meveđa i Crna Trava. Ukoliko u Medveđi dodamo nepopisane Albance, onda je od Babušnice veći pad imala samo Crna Trava. U odnosu na 1948. godinu, kada je …
Pročitajte Još »Javni prihodi i javni rashodi u % BDP-a, OECD i Srbija
Priloženi podaci su iz baze OECD-a o udelima javnih prihoda i izdataka u BDP-u. Prihodi su po vrstama poreza dok su rashodi po namenama, a ne po ekonomskoj klasifikaciji, kako se kod nas vode. Osnovni smisao ovih podataka i komentara je sticanje uvida u neke relativne veličine, a nikako tačnost. Za Srbiju smo uzeli podatke iz 2012 godine za poreske …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (5): Medveđa
U Medveđi je popisani broj stanovnika smanjen za 30,9%, između popisa iz 2002 i 2011 godine, sa 10.760 na 7.438 stanovnika. Ovaj pad nije bio posledica umiranja stanovništva i emigriranja, već bojkota Albanaca da se popišu, a kojih je 2002 godine bilo 2.816, a u 2011. godini 527. Ukoliko bi smo dodali još oko 2 hiljade Albanaca došli bi smo …
Pročitajte Još »Robna razmena Srbije od 1864.do 1911. godine i najvažniji proizvodi u robnoj razmeni u 1911. godini
Nekada davno, kada je Srbija plaćala danak Turskoj, kada je priznata kao nezavisna država, i kada se proglasila kraljevinom, kao i kada se spremala za novi oslobodilački rat protiv Turske, ona je bila siromašna seljačka zemlja. Ali i takva siromašna bila je zemlja slobodnih seljaka još od Prvog Srpskog ustanka 1804. godine, kada je relativno mali broj seljaka u Evropi …
Pročitajte Još »Trgovinski partneri Srbije, rang 50 zemalja u junu 2012. i 2013.
U priloženoj tabeli izlistano je po 50 zemalja rangiranih prema mesečnoj vrednosti izvoza i uvoza u junu 2013. godine. Učestvuju sa 99% u ukupnom izvozu i sa 98% u ukupnom uvozu Srbije. Italija i Nemačka su najznačajniji trgovinski partneri Srbije i kod izvoza i kod uvoza. Tako je oduvek bilo, a tako će najverovatnije biti i u budućnosti (osim što, …
Pročitajte Još »Za i protiv Evropske Unije (1): Primer demografije Bugarske
U Srbiji je između dva popisa smanjen broj stanovnika za 311.139 lica, sa 7.498.001 na 7.186.862 lica. U tome je broj Srba smanjen za 224.688 lica, sa 6.212.838 na 5.988.150 lica. Broj bi bio više smanjen da se deo Jugoslovena i Crnogoraca nije na zadnjem popisu izjasnio da su Srbi, a usled promena koje su se dogodile u okruženju. Udeo …
Pročitajte Još »Poređenje vrednosti robne razmene Srbije, Hrvatske i Slovenije, 1989-2013
Davne 1989. godine sadašnja statistička teritorija Srbije imala je za 43% veću vrednost izvoza od Slovenije i za 54% veću od Hrvatske. Uvoz Srbije bio je za 72,7% veći nego Slovenije, a za 20% veći od Hrvatske. Slovenačka privreda je oduvek bila u ravnoteži te je u toj godini imala suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom od 231 milion dolara, …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (3): Gadžin Han
Nakon Crne Trave, Gadžin Han je opština sa najvećim relativnim padom broja stanovnika nakon Drugog svetskog rata. U davnoj 1948. godini u ovoj opštini je živelo 26.380 lica, a prema popisu u 2011. godini 8.357 lica te je broj smanjen za 68,9%. Pre 65 godina je u ovoj opštini živelo tri puta više stanovnika nego sada. Opština se smanjuje za …
Pročitajte Još »Domaće direktne investicije (2): Moravski konaci kod Velike Plane
Srbija ima Svetlu Budućnost. U narednim godinama, kao i u prethodnim, usrećiće se privatizacijom medija, domova kulture, vodovoda, poljoprivrednog zemljišta, vojske, policije, zdravstva, sudstva, vrtića, škola i ostalih delatnosti kojih se još niko nije dosetio da privatizuje, to jest da proda strancima. Ovo nakon što se prodaju Telekom, EPS i još par preostalih kapitalaca. Možemo li zamisliti Srbiju za deset …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje 2: Ćićevac i Ražanj
Kao i kod Golupca i ovde ćemo navesti samo par demografskih podataka i konstatacija. Popisani broj stanovnika ove dve male opštine bio je 18.626 u 2011. godini i uporediv je sa brojem stanovnika u ove dve opštine u 1895. godini. Najveći zbirni broj stanovnika ove dve opštine imale su na popisu 1953 godine (31.989 lica) i od tada počinje njegov …
Pročitajte Još »Rang stranih filijala prema broju zaposlenih u Srbiji u 2010. godini
Podaci o stranim filijalama preuzeti su sa portala STO i UNCTAD-a investmap.org i nisu u potpunosti ažurni ni verodostojni. A to ni ne mogu da budu jer se očas posla domaća firma registruje kao strana, strana firma se spoji sa nekom drugom firmom ili se preregistruje na egzotičnim ostrvima, i slično. Trudio sam se da „očistim“ podatke od filijala stranih …
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (1): Golubac
O opštini Golubac se najvažnije informacije mogu prikupiti sa portala opštine (http://www.golubac.rs/index.php), njene turističke organizacije (http://www.togolubac.rs/), ili na Wikipediji . Moj mali doprinos je dodavanje popisnih podataka od pre Drugog svetskog rata, i još par podataka o strukturi zaposlenih. Prema podacima iz 1884, 1890. i 1895. godine Golubac je imao između 14 i 15 hiljada stanovnika, kao i u periodu …
Pročitajte Još »Raspoloživost pijaće vode u svetu, rang zemalja
Često se kaže da će se ratovi u budućnosti voditi zbog pijaće vode. To onda pretpostavlja da će zemlje siromašne pitkom vodom, a bogate naoružanjem, napadati zemlje bogate vodom, a nesposobne za samoodbranu. Mapirajući stanovništvo i pitku vodu po zemljama mogli bi smo da simuliramo buduće ratove. Ovde smo izveli kratak obračun raspoložive pitke vode po stanovniku, a na osnovu …
Pročitajte Još »Ekonomska politika moje prababe, ili Opelo za Srbiju
Proces urbanizacije je savremen trend koji se događa u svim zemljama i na celoj planeti, bez izuzetaka. Njegova direktna posledica je prostorna koncentracija stanovništva u velikim urbanim sredinama uz populaciono pražnjenje velikih površina zemljišta uz starenje poljoprivrednika. Savremene tehnologije će uskoro dodatno smanjiti potrebu za radnom snagom u poljoprivredi, te u visoko razvijenim zemljama neće biti ni potrebno seosko stanovništvo, …
Pročitajte Još »Potrošnja domaćinstva na Kosovu u 2012 i svetle perspektive u Srbiji
Objavljeno 26.6.2013. Obnovljeno usled (odbijenih) poziva da gostujem u Beogradskoj hronici na temu kako preživeti jesen. Raspad ekonomskog sistema u Srbiji, otimanje njenih prirodnih i drugih materijalnih resursa, zaduživanje države do mere kada će se privatizovati i policija (rentiraćemo hrvatsku vojsku da nas brani, ako zatreba, a plaćaćemo uredno svakog meseca), još uvek nisu došli do svog kraja, a …
Pročitajte Još »Blagodeti letnje rekonstrukcije vlade: ekonomski pokazatelji kao u Kini
Tokom leta su se političari bavili sami sobom, a što je imalo izuzetno povoljne posledice po privredu kojom se nisu bavili. Stoga će njihovo novo bavljenje privredom poništiti ove svetle signale iz jula 2013. godine. Biće ih, naravno i u avgustu, možda čak i u septembru. Industrijska proizvodnja: U odnosu na jul 2012 godine povećana je za 12,5%, u čemu …
Pročitajte Još »Svetski izvoz mesa, sa akcentom na svinje
Srpsko stočarstvo i mesna industrija su u krizi, a to se može potvrditi ne samo podacima o stočnom fondu, već i o izvozu mesa. Sve BJR se nalaze u ovom problemu i imaju deficit u trgovini sa mesom, a on proističe najviše iz potrebe za uvozom svinjskog mesa. Svetska trgovina mesom, ne prerađevinama već sirovim i smrznutim mesom, iznosila je …
Pročitajte Još »Srbija i druge BJR u svetskom izvozu vina
Naslednice bivše Jugoslavije se mogu pohvaliti činjenicom da, osim ratova, na ovom području se proizvode i dobra vina. Brdsko-planinski teren je dušu dao za bratoubilačke ratove, ali i za proizvodnju grožđa koje se većim delom preradi u vina, jer nema mnogo dece koja bi pila sokove (a i nema para da se deci kupe sokovi). Svetski izvoz vina vredeo je …
Pročitajte Još »FAO statistike: Rangovi zemalja prema (1) vrednosti mašina i opreme, (2) vrednosti poljoprivrednog zemljišta, (3) vrednosti stočnog fonda i (4) vrednosti useva
Podatke iz baze FAOstat treba uzeti sa rezervom iz više razloga: (1) odnose se na 2007. godinu i izrađeni su u tekućim dolarima iz 2005. godine, (2) nije naznačeno da li su prema kupovnoj vrednosti valuta ili prema tekućim kursevima, (3) sumnjive su mi male vrednosti kod Hrvatske, a velike kod Albanije, ali puno je još podataka koji se mogu …
Pročitajte Još »Kad je dosadno, tu je www.trademap.org
Trademap predstavlja jednu od najdragocenijih informativnih baza podataka na internetu. Zahvaljujući sponzorima, vladinim organizacijama za razvoj razvijenih zemalja, pristup iz trećeg sveta je besplatan, a ni se, u ovom slučaju srećom, još uvek vodimo u ovoj kategoriji zemalja. Priloženo je po 50 grupa proizvoda najvažnijih u izvozu i uvozu, a njihov udeo u ukupnom je 63,3% kod izvoza i 58,9% …
Pročitajte Još »Privatizacija Telekom-a Srbija i tržište telekomunikacija
Opečen lošim iskustvom od pre par godina, kada mi je račun za telefon bio skoro jednak iznosu koji je supruga potrošila na tri kožne jakne u Grčkoj (120 prema 160 evra), postao sam veoma oprezan i gotovo da se nikada ne javljam, kad sam u romingu, a internet je grešna misao od koje bežim kao vernici od đavola. Sada mi …
Pročitajte Još »Kuj živi od muziku: promena broja zaposlenih i samozaposlenih u evropskim zemljama
Uobičajeno je mišljenje da su Srbi nepreduzimljivi. Podaci Eurostat-a to demantuju. Nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi, mereno udelom samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. To je posledica prisilnog odlaska u privatnike, pod pritiskom ostanka bez posla u velikih socijalističkim preduzećima, a od uvođenja sankcija Srbiji 1992. godine, a zatim i usled “reformi” nakon 2000. godine kojima je krajnji …
Pročitajte Još »…Spremila je malog topa: Robni izvoz Srbije, Hrvatske i Slovenije u Nemačku, Italiju i Rusiju
Podaci su u hiljadama evra i predstavljaju zvanične statističke podatke ovih mladih novopečenih državica na Balkanu, od 2005. godine do perioda januar-maj 2013. Prvobitni podaci nisu korigovani tako da su moguće greške do 1-2 procentna poena. Pošto je robna razmena bila vrlo dinamična, moguće odstupanje ne kvari suštinu. Bilo bi lepo da nam je moguć pristup u bazu podataka APR-a, …
Pročitajte Još »DDI, Domaće direktne investicije: Sisevac
Investicije su ulaganja u buduću ekonomsku aktivnost. Ukoliko su veće od potrebnih ulaganja za amortizaciju dotrajalih osnovnih sredstava, onda će očekivana aktivnost biti veća, a ako nisu, smanjuje se potencijal za buduću proizvodnju. Ovde smo se već bavili odnosom relativnih veličina ukupnih domaćih investicija i stranih direktnih investicija. Prve su višestruko veće od ovih drugih. Tako je normalno, i tako …
Pročitajte Još »Moderni kolonijalizam: rang zemalja prema neto poziciji u tokovima stranih direktnih investicija
Najveći deo tokova SDI predstavljaju kupovine i pripajanja kompanija unutar razvijenih zemalja, kao i širenje poslovanja iz jedne u drugu razvijenu zemlju. U ukupnom odlivu razvijene zemlje učestvovale su u 2012. godini sa 79%, a u ukupnom prilivu sa 62%. Ipak, globalizacija je uticala da zemlje u razvoju povećaju svoj udeo u svetskom odlivu investicija sa 6,9% u 1990, na …
Pročitajte Još »Ukupne investicije i strane direktne investicije
Udeo priliva SDI u ukupnim kapitalnim ulaganjima U 2012. godini ukupna vrednost priliva stranih direktnih investicija iznosila je 1.350,9 milijardi dolara, i bila je za jednu petinu manja nego u 2011. godini. Rekordna godišnja vrednost SDI evidentirana je pred krizu u 2007. godini kada je iznosila 2.002,7 milijardi dolara. Osnovna zabluda koja nastaje u pogledu tokova stranih direktnih investicija i …
Pročitajte Još »BJR poređenja: Investicije po delatnostima, po stanovniku i po zaposlenom
Bez želje da delim BiH, izlazak saopštenja Federacija BiH o ostvarenim investicijama u 2012. godini motivisao me je da prikupim podatke i iz drugih država/teritorija. Za 2012. godinu su još dostupni podaci za Republiku Srpsku i Crnu Goru, dok su za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju dostupni za 2011. godinu. Podaci o investicijama u BiH za 2011 godinu nisu dati …
Pročitajte Još »Bilansi hrane u Srbiji: FAO statistike za 2009.
U tabeli su podaci FAO koje sam dopunio obračunom procentualnih udela u domaćim potrebama proizvodnje, izvoza, uvoza i promene zaliha. Dodao sam i sumarnu tabelu po grupama prehrambenih proizvoda na dnu kao dodatnu tabelu, a rangirano prema procentu zadovoljenja domaćih potreba. Podaci su u hiljadama metričkih tona. Nije nikakvo čudo da najviše zavisimo od proizvoda koji ne uspevaju na našem …
Pročitajte Još »Laička razmišljanja
Objavljeno 6.4.2013. Zadnjih dana većinu nas su zbivanja oko Kosova dovela u stanje kolektivne nacionalne euforije, u iščekivanju razrešenja koje će nas kad se dese, verovatno ostaviti da se osećamo kao probušeni balon. Koliko god pokušavali da dignemo ruke od tema Kosova i politika, vraćamo se sami sebi, svojim bićima a od sebe je nemoguće pobeći, ma kakav god bio …
Pročitajte Još »Svetski turizam: neki pokazatelji i rangiranja
Priloženi podaci u tabeli su sa portala STO i UNCTAD-a trademap. Crvenom bojom su označeni podaci koji nisu iz 2012 godine. Tako smo, na primer, ostavili podatke za Siriju iz 2010. godine, koliko da ukaže na veličinu štete od građanskih sukoba u toj zemlji. Podaci o broju stanovnika su iz baze podataka CIA-e World Factbook, a bili su nam potrebni …
Pročitajte Još »Kina: Broj zaposlenih i prosečne zarade u 2011. godini
Prema podacima iz statističkog godišnjaka Kine, prosečna zarada u urbanim jedinicama bila je 41.799 juana u 2011. godini. Kada se ovaj podatak podeli na 12 meseci i sa prosečnim godišnjim kursom juana prema evru (9 juana za evro) dolazimo do prosečne mesečne zarade od 387 evra. Ona je povećana za 14,4% u juanima, i za 14% u evrima u odnosu …
Pročitajte Još »Koliko bi bilo Srba u Hrvatskoj da nije bilo Jugoslavije?
Obračuni koji su priloženi polaze od pretpostavke da nikada nije formirana Jugoslavija a da su Hrvati i Srbi u Hrvatskoj ostali pod vlašću Austrije ili Mađarske nakon Prvog svetskog rata. Zamislimo, dakle, da je kralj Aleksandar Karađorđević bio manji megaloman i da je pobedu u Prvom svetskom ratu iskoristio za širenje Srbije pripajanjem Vojvodine i Bosne i Hercegovine. Previše su …
Pročitajte Još »Vitalni događaji u 2012. godini i osvrt na promenu broja stanovnika po opštinama 1948-2012
Prema podacima RZS-a u 2012. godini je na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova i Metohije, rođeno 67.257 beba dok je umrlo 102.400 lica, te je ostvaren negativan priraštaj stanovništva od 35.143 lica. Podaci ne uključuju i spoljne migracije. U odnosu na 2011. godinu broj rođenih je povećan za 1.659, broj umrlih je smanjen za 535, te je negativan prirodni priraštaj …
Pročitajte Još »Moja majka
Uvodni tekst za knjigu „Ekonomska politika moje majke“ Moja majka Ljiljana, rođena Ristić, rodila se u oktobru 1945. godine, devet meseci nakon teške rovovske borbe dede sa babom pod Jorgan planinom. Treća od petoro dece, veći deo života provela je kao najstarija, jer baka prvo nije mogla da prehrani, kada je Drugi svetski rat počeo, a drugo je poginulo na …
Pročitajte Još »Najava šestologije Ekonomska politika moje prababe, babe, majke, žene, ćerke i unuke
Ova poslednja spada u optimističko dugoročno planiranje, ali će se zapravo odnositi na pisanje futurističkih tekstova sada o ekonomiji za 20 ili 30 godina. Elem, „Ekonomska politika moje babe“ je spremna za objavljivanje, ostaje još da nađem izdavača i da vidim koliko će me koštati štampanje 300 do 500 primeraka. Sadrži tekstove koji su na sajtu makroekonomija.org, neke probrane, sa …
Pročitajte Još »„Reforme“ i Reforme
Ukoliko bi smo želeli da u Srbiji dođe do ekonomskog oporavka, u skladu sa komparativnim prednostima, ekonomske politike bi trebalo da budu koncipirane upravo suprotno od načina na koji se one donose i sprovode. Navešću dva primera kako se one predlažu, i alternativa kako bi one mogle da budu učinjene, a zatim ću nabrojati nekoliko reformi za koje smatram da …
Pročitajte Još »Struktura ishrane u izabranim zemljama, dnevni unos kalorija
Priloženi podaci se odnose na ishranu u 2009. godini. Srpski podaci uključuju i ishranu na KiM što može da utiče na ukupne rezultate, ali ne u značajnoj meri. Sa prosečnim unosom 2.823 kalorije dnevno prosečan stanovnik Srbije unosi baš prosečnu svetski obračunatu količinu hranljivih sastojaka. Tik uz njega je građanin Crne Gore (2.887 kalorija), pa Makedonije (2.957), BiH (3.070), Hrvatske …
Pročitajte Još »Ko šta i koliko jede i pije? Podaci za odabrane zemlje
Priloženi podaci su iz baza podataka FAOstat i odnose se na 2009. godinu. Radi se o konzumiranim količinama, a energetska vrednost konzumirane hrane i pića biće priložena u drugom postu. FAO, kao međunarodna organizacija, poštuje suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom, tako da su za Srbiju dati ukupni podaci. Kako piće koje se konzumira vuče za sobom i hranu koja …
Pročitajte Još »Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Istočnoj Evropi u 2011 godini
Priloženi podaci su iz baze podataka FAOstat i odnose se na 201.1 godinu, u stalnim cenama iz 2004-2006 godine. Radi se o bruto proizvodnji, bez odbitka materijalnih inputa u dobijenoj proizvodnji. Iz regiona Istočne Evrope sam isključio tri minijaturne baltičke zemlje (Estonija, Letonija i Litvanija), a uključio sam, uz Tursku, Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu. Prema ovim podacima veću vrednost poljoprivredne …
Pročitajte Još »