0 Мирослав Здравковић

Trgovina uslugama Srbije 2008-2013

Србија има релативно добре резултате у трговини услугама у последњим годинама, а што је последица више беспарице да се паре потроше него успешности да се паре зараде, уз часне изузетке попут извоза компјутерских и информационих услуга и комуникационих услуга. У односу на 2008 годину извоз услуга је повећан у еврима за 23,9%, а увоз за само 4%, те је Србија …

Pročitajte Još »

Lađa bez dna ili High Hopes

Disidenti, konfidenti, snaga ulice Mnogi bi se poveli za njom Moguće da samo svijetlost ima granice A onda lom Nakon rada, svakog dana Ja se pomolim da Ne potone moja nada Kao lađa bez dna Njen me pogled striktno prati ispod obrve Ja se trudim da mu umaknem Zadnji otpor mjesto gdje me čuva kamenje Ah, kakav san Nakon rada, …

Pročitajte Još »

Šteta od poplave, preliminarno i paušalno

А да би се сагледали редови величина. Мени се плаче од помисли да је у пар дана обрисана географија, историја, демографија и економија целокупног подручја пре два века званог „Београдски пашалук“. Плус-минус за коју општину. Навешћу само пар основних цифара које се тичу 46 општина које су најтеже погођене елементарним непогодама: поплавама и клизиштима. Извињавам се ако неке од теже …

Pročitajte Još »

Srbija je do poplava imala najbrži rast robnog izvoza u svetu

Када се буде процењивала укупна економска штета настала поплавама које су уништиле пољопривредне усеве и засаде, и потопиле и срушиле објекте за становање и за привређивање, треба имати у виду два аспекта: (1) уништена материјална добра и (2) промењене трендове. На пример, највећи део поплављених подручја карактерише изразит демографски пад, па се након поплаве може очекивати да ће се он …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika Zlot-a i Bor-a

Село Злот ми је привукло пажњу док сам са словеначког портала преузимао статистичке годишњаке Краљевине Југославије (http://www.sistory.si/publikacije/?menu=327). Међу 172 насеља са више од 5.000 становника приликом пописа из 1931 године био је Злот, али не и Бор. Интересантно је да је у Дравској бановини било само 5 насеља са више од 5.000 становника, док је у Дунавској бановини било чак …

Pročitajte Još »

Negotinske pimnice

У општини Неготин постоје три села са пимницама, посебним селима са кућама за вина, и то су Рајац, Смедовац и Рогљево. Стога је мало неправедно према Рогљеву и Смедовцу јер су Рајачке пимнице доста познатије, па би их именом требало објединити. Мислио сам на Крајишке (Крајинске) пимнице, али има много Крајина осим Неготинске, те је наслов овако ипак бољи. У …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije u 2013 prema četvorocifrenoj HS klasifikaciji

У бази података традемап.орг постоје детаљни подаци о размени Србије у 2013. години те је ред да им посветимо пар реченица. Извоз је повећан за 2.252 милиона евра у чему је раст извоза аутомобила износио 1.160 милиона евра и објашњава 51,5% укупно оствареног пораста извоза. Након аутомобила највећи раст вредности извоза имали су пшеница (за 127,7 милиона евра), полимери етилена …

Pročitajte Još »

BJR: Zaposleni u 2013 godini po delatnostima i na 1.000 stanovnika

Поређење је мајка сазнања и убица заблуда. Почећу да пишем књигу афоризама. Свашта се може ново сазнати и свакакве се заблуде могу отклонити само када адекватно гурнемо нос и очи у туђе двориште без да мислимо да је наше најбоље или најгоре на свету. На пример: –         Србија готово ни учему не стрчи када се запослени по делатностима ставе у однос …

Pročitajte Još »

Poređenje Srbije i Bugarske: Jagodina i Vidin

Овде се ради о основним, површним, утисцима са путовања у Видин у Бугарској, а у односу на Србију. У Видин сам отишао на ноћење не из знатижеље, како бих проверио здравствено стање комшијске краве, већ да бих смањио трошак смештаја приликом обиласка Источне Србије. Осећам се прилично љуто када претражујем и испитујем цене преноћишта по Србији и када долазим до …

Pročitajte Još »

Opština Knić i Tomina Bajčetina

Општина Кнић је у процесу демографске катастрофе још од завршетка Другог светског рата, јер је већ на попису становништва из 1953. године имала мање становника него на попису из 1948. године.  Без обзира на процес стварања „полутана“, радника који истовремено обрађују своју земљу, ипак је зачуђујуће да ова општина, између Крагујевца и Краљева преполови број становника. Да се ради о …

Pročitajte Još »

Uskrs nije isti za sve (2)

Пре четири године сам написао текст са овим насловом након вожње линијом 95 ГСП-а до тазбине у Борчи, растужен разговором две жене које су причале о раду на Ускрс. Сада ће мој рођени брат под претњом отказом радити у својој фирми, којој је донео неку европску награду за иновацију (очитавање броја станица и минута до следећег возила ГСП-а), али је застрашен …

Pročitajte Još »

Perspektive Srbije do 2019 godine očima MMF-a

Изашла је полугодишња база података ММФ-а која садржи чињенице, процене и пројекције за 189 земаља (подаци за Сирију и Украјину не садрже пројекције јер им је будућност у тренутку прављења извештаја била непозната), и за тридесетак параметара. Србија је 2013. годину завршила са БДП-ом који је био за 0,1% мањи од оствареног у 2008. години. Са очекиваним растом од 1% …

Pročitajte Još »

Strane direktne investicije i ekološka katastrofa: Holcim Srbija

Након 5. октобра 2000 године прво су у процесу приватизације продати локални монополи, у области цемента и дуванске индустрије, уз долазак страних банака, да би се много година касније испоставило да су данас цењени економисти тада очекивали много већи прилив страних инвестиција, али ето, није било више добрих фирми за продају. Индустрија цемента је просторно монополског карактера јер цемент има …

Pročitajte Još »

Platni bilans Srbije 2001-2013

Важна напомена: подаци нису стопроцентно тачни због низа методолошких промена у статистичком обухвату токова новца, робе и капитала са иностранством у периоду посматрања. Стога је најсигурније користити што заокруженије цифре, у милијардама, јер у милионима тешко да је и једна тачна. Србија је 2013. годину завршила са дефицитом текућег рачуна од 1,6 милијарди евра и то је најмањи износ дефицита …

Pročitajte Još »

Potrošnja domaćinstava prema anketi 2003-2013

У Србији је, према анкети о потрошњи домаћинстава коју спроводи Републички завод за статистику, у 2013 години просечно домаћинство располагало са 56.073 динара, а трошило је 52.819 динара. У односу на 2012 годину номинално је повећало расположива средства за 8,9%, а реално за 1%, док је потрошњу номинално повећало за 6,3%, а заправо реално смањило за 1,4%. У односу на …

Pročitajte Još »

Čas anatomije

Следи таксативно набрајање неких статистичких појава које објављују надлежне институције, а требало би да служе да се на основу њих конципирају разумне економске политике које би довеле до раста просечног материјалног стандарда грађана. А просечан стандард грађана не може да расте при паду укупног броја запослених. Без органа силе, као и индивидуалних пољопривредника и оних у сивој, црној и љубичастој …

Pročitajte Još »

Blažen među starima

U Srbiji u 575 naselja nije bilo deteta uzrasta do pet godina u vreme popisa stanovništva 2011. godine. To znači da u njima nije rođeno ni jedno dete od septembra 2006. godine, ili je, ako je rođeno, odseljeno је u neko drugo naselje. U ovih 575 naselja je u vreme popisa živelo 26.191 lice. Možda interesantniji podatak, iz ugla psihologije …

Pročitajte Još »

Novo Selo za novo vreme

У Србији, без светог дела њене територије, има 19 насеља која у свом имену имају „ново село“, а само три која се зову Старо Село. Са овим односом 19 према 3, као млад и перспективан народ можемо брзо и храбро да корачамо у светлу будућност јер су нам Ново и новотарије у природи, духу и рекао бих гену, кад бих …

Pročitajte Još »

Platni bilans Srbije u 2013 godini

У 2013. години дефицит текућег рачуна је преполовљен, са 3.177 на 1.586 милиона евра, што је највише утицало и да укупан биланс пређе из дефицита од 1.137 у суфицит од 697 милиона евра. Дефицит текућег рачуна је смањен за 1.591 милиона евра, а салдо биланса је побољшан за 1.834 милиона евра те су промене на осталим позицијама биле мање важне. …

Pročitajte Još »

Apsurdistan

Годинама ме ни један филм није одушевио (Патике, марокански пре овог) као француско-немачка копродукција са овим насловом. Молио бих филмофиле да ме упуте на могућност куповине овог филма и то легално. Прва сцена је размишљање младе абсурдистанке док са вољеним младићем одлази да оно учини први пут и слуша глас баке, да ако је он прави, и ако је воли, …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije sa Evropom i van nje 2006-2013

Према подацима СТО Србија је у 2013 години 63% робног извоза реализовала у земље ЕУ, 29,9% у остале земље Европе и 7,1% у земље ван Европе. У односу на 2012 годину повећан је удео ЕУ за 1,4 структурна поена, земаља ван Европе за 2,4 поена, док је смањен удео земаља у Европи ван ЕУ за 3,8 структурних поена. У односу …

Pročitajte Još »

Promene broja stanovnika između popisa po naseljima 1948-2011

Кретање становништва и насеља је динамичан процес свуда у свету. Људи се рађају и умиру, досељавају и одсељавају, множе и деле. Код Срба су ова дељења, одсељавања и умирања најинтензивније карактеристике. После Другог светског рата до првог пописа становништва у 1948. години протерано је преко 300 хиљада Немаца из Војводине, а земљу су напуштали и Мађари, као и четници који …

Pročitajte Još »

Preraspodela stanovništva u Srbiji po naseljima, 1948-2011

Након Другог светског рата цивилизацијски процес урбанизације су комунисти убрзали јер су освојили власт у име радника, а у земљи сељака. Волео бих да у тај комунизам веријем, али када видим да је победио у најурбанизованијим и индустријски најразвијенијим земљама, попут Америке, Енглеске, Белгије, Холандије… Дакле, након рата је наступио убрзан процес селидбе становништва из села у град. Али, овај …

Pročitajte Još »

Strane investitorke

Док сам недељама укуцавао податке о броју становника у око 4,8 хиљада насеља у Србији, како из књиге пописа за 2002 годину по насељима, тако и са википедије, где је стајала и национална припадност, приметио сам правилност у погледу динамике пропадања села и етничког састава: уколико је село етнички у потпуности насељено Србима брже ће нестати у односу на село …

Pročitajte Još »

Provalija u Ponoru

Село Понор се налази на око пет километара југозападно од Књажевца на регионалном путу за Сврљиг. Привукло ми је пажњу због назива а који је баш у складу са демографском провалијом у којој се Србија налази. Србија је препуна цинизама и иронија, попут Радовањског Луга покрај села Радовање где је Карађорђе убијен. Село се зове Радовање, а за плакање је …

Pročitajte Još »

Poređenje robne razmene Srbije i Hrvatske u 2012. godini

Србија је 2013 годину завршила са за 22,5% већом вредношћу робног извоза од Хрватске и са робним увозом мањим за 2,1%. У 2012 години извоз Србије био је мањи за 9,2%, а увоз за 9,3%. У 2013 години извоз робе из Србије је повећан за 25,8%, а увоз за 5,1%, док је Хрватска смањила извоз за 6,7%, а увоз за …

Pročitajte Još »

Iza brega Zabrega

У обиласцима манастира и села по Србији доживео сам велико одушевљење селом Забрегом у општини Параћин. У село сам дошао сасвим случајно. Након обиласка манастира Света Петка у Извору, Лешје у Лешју, излетишта и врела Грзе, са кумом сам имао вишак времена да одем и до овог села око кога се налазе 4 средњевековна налазишта: тврђава Петрус и три манастира: …

Pročitajte Još »

Otpusna lista

У Србији је, у време пописа становништва 2011 године, евидентирано 113.956 напуштених станова, док је настањених било 2.423.208 те је на 100 настањена било 4,7 напуштена. Куће и станови нису напуштени на исти начин као што се то догодило у Хрватској, Босни и Херцеговини или у Косову и Метохији. Овде је Свети Петар дошао по своје, а они нису оставили …

Pročitajte Još »

Priča o dva grada: Malo Crniće i Tutin

Мало Црниће и Тутин су (мале) општине у Србији које су у прoтеклих 21 година повећале број запослених лица за по 37%, што је највећи релативан пораст не рачунајући градске општине у Београду. Овде ћемо излистати неке од података који овај пораст објашњавају уз осврт на демографију и пољопривреду. Општина Мало Црниће је у 2013 години имала запослених 1.090 лица, …

Pročitajte Još »

Priča o dva grada: Mali Iđoš i Kosjerić

Као и до сада и овај избор општина је сасвим намеран: Мали Иђош је војвођанска општина са већинским мађарским становништвом (у Фекетићу и Малом Иђошу, док су у Ловћенцу већина Црногорци, припадници једног од најмлађих и најмањих, али најпоноснијих, народа у Европи), а Косјерић је типична сељачка општина у Србија-Југ где се још по нека шајкача носи на остарелим главама. У …

Pročitajte Još »

U Igrištu se 40 godina deca ne igraju: DEMOGRAFSKA KATASTROFA SRBIJE

У Србији без КиМ има 4.617 пописаних насеља (можда сам неко грешком прогутао, а насеља у општинама Бујановац и Прешево нису пописана). У том броју је и 11 насеља без и једне пописанe особе. У 8 насеља има по један становник чија се старост у време пописа кретала од 49,5 година у Скраднику код Сјенице до 89,5 година у Јаворју …

Pročitajte Još »

Priča o dva grada: Aranđelovac i Priboj

У тексту ће бити очитани неки подаци за ове две општине које су субјективно изабране: Аранђеловац представља општину у Шумадији географски блиску Београду и Крагујевцу док се Прибој налази на тромеђи Србије са Босном и Херцеговином и Црном Гором. Давне 1991. године Аранђеловац је имао 46.442 становника а Прибој 35.487. До пописа 2002. године Аранђеловац је повећао број становника на …

Pročitajte Još »

Priča o dva grada: Kraljevo i Novi Pazar

Хтео сам да напишем кратак текстић, тачније да очитам податке о запослености по делатностима у Краљеву, али ми Ђаво није дао мира да обавим овај једноставан послић. „Краљевска сиротиња“ је требао да буде наслов текстића јер сироти грађани и сељаци ове општине-града немају баш чиме да се поносе сем да су из краљевског града. И док Анђео у мени говори …

Pročitajte Još »

Potencijalni ekonomski efekti krize u Ukrajini na Srbiju

Бавити се потенцијалним економским ефектима кризе којој се врхунац не назире крајње је незахвалан посао. Тим пре јер политичка криза у Украјини може бити решена сутра (а неће бити вероватно у наредним недељама и месецима) али ће економски ефекти трајати много дуже и обухватиће не само Украјину, већ и Русију и целу Европу. Европа је баш баксузна у погледу економске …

Pročitajte Još »

Prihodi po stanovniku od poljoprivrede, plata i penzija u 2013 godini

Текст који следи се може пре сматрати неозбиљним, него озбиљним аналитичким радом. Овде смо пошли од веома грубих претпоставки у погледу пољопривреде како би смо некако упоредили општине према куповној снази становништва, а да то буде што ближе стварности. Уколико се служимо само подацима о платама и пензијама можемо анализирати податке по областима Србије. Не можемо по општинама зато што Фонд …

Pročitajte Još »

Muzej na vodi: Arheološko nalazište Vinča

Бог је прво створио Србе. Међутим, Срби су толико били склони поделама и цепању да су из човеколиког облика дошли до амеба. Зачуди се Бог, требаће милијарде година да оно што је Он створио опет добије првобитни облик. Али тако је било. Срби су прва божја створења која су упропастила Његово дело, и под његовим су проклетством док буде света …

Pročitajte Još »

Domaće investicije u inostranstvo: Srpska Carska Lavra Manastir Hilandar

За тачно седам дана биће пуних десет година од како је горео Манастир Хиландар. Изгорело је више од половине манастира. Након 10 година обновљен је један део, а на основу динамике радова може се проценити да ће бити потребно бар још 10 до 15 година да се обнова приведе крају. За викенд 22-23 фебруара имао сам привилегију да са одабраним …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih, penzionera i nezaposlenih u 2013. godini

У септембру 2013. године број запослених лица, не рачунајући запослене у војсци и полицији, у Србији смањен је на 1.705.256 лица, што је упоредиво са бројем запослених у 1976 години (са 1977. ако укључимо и органе силе). Просечан број пензионера у 2013. години био је 1.711.699, мада је на крају године достигао 1.722.649 лица. У односу на ту давну 1976. …

Pročitajte Još »

Stoka brže nestaje od naroda u Srbiji

Према саопштењу број 035 РЗС-а од 20.2.2014. године у Републици Србији са стањем на дан 1. Децембра 2013, у односу на претходно стање, укупан број говеда мањи је за 0,8%, оваца за 1,2%, коза за 2,9%, коња за 7,7% и живине за 3%, док је укупан број свиња већи за 0,2%. Пошто је просечно годишње смањење броја становника око 0,5% …

Pročitajte Još »

Spoljni dug u 2013 godini

Србија је 2013. годину завршила са спољним дугом у износу од 25.842 милиона евра. Он је повећан за 317 милиона евра у децембру, у односу на новембар, те је у односу на крај 2012. године укупан спољни дуг повећан за 121 милион евра (иначе би, без промене у децембру, био смањен за 196 милиона евра). Девизне резерве на крају 2013. …

Pročitajte Još »

Izvoz robe po stanovniku u 2013 godini

На основу података СТО о годишњим вредностима извоза одабраних земаља, а за које сам израчунао индексе вредности у 2013. у односу на 2012. и 2008. годину, може се видети да је само Парагвај имао већу стопу раста извоза (29,8%), од Србије (28,9%), у односу на 2012. годину, док је у односу на 2008 годину Србија такође у самом врху листе, …

Pročitajte Još »

Prosečan dnevni unos kalorija po zemljama u 2009 godini, prema FAO

У билансима хране по земљама, у статистичкој бази података FAOSTAT, последња доступна година је 2009, а „Ко шта воли да једе и пије“ сам писао још пре годину дана. Овде приказујемо податке о дневном уносу калорија (KCala/Day), али не и о количини хране и њеној структури по врстама прехрамбених производа. Значи, ја овде као бата Милашин само значајно константујем, без …

Pročitajte Još »

Ženska seoska olimpijada u Jagodini

Већ сам пред прошле изборе писао текстове „Гласам за Палму, зато што волим живот“, а и „Женим брата“. Сада размишљам и договарам се са колегом који има два неожењена брата да одемо заједно у Албанију и да доведемо три снајке, једну у Драгоцвет поред Јагодине, и две у Требиње. Палмина олимпијска бакља и кругови који симболизују фабрике су ме инспирисали …

Pročitajte Još »

Oranične površine u Srbiji

У Србији је 2.513.154 хектара под ораницама и баштама, а што је тачно трећина грешног дела њене територије. Удео у укупном коришћеном пољопривредном земљишту је 73,1% на нивоу целе Србије без свете српске земље, али је у Војводини удео ораница 90,1%, у Београду је 78,2%, а у Србији-Југ 55,6%. Стога је у Војводини много више ораничних површина (1.466.176 хектара) него …

Pročitajte Još »

Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

Стручњаци, научници, иноватори и техничари су типично урбане персоне, воле грехове а не воле природу, па су логично сконцентрисани у Београду где је запослено 32.663 од 54.219 особа у овој делатности која запошљава 4,04% од укупног броја запослених у правним лицима, а са 22,5 милијарди динара учествује са 3,7% у укупним инвестицијама па је подпросечно инвестиционо-интензивна делатност, што је нелогично …

Pročitajte Još »

Informisanje i komunikacije u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012 godini

Ovo je klasična urbana delatnost, skoncentrisana u Beogradu te je nećemo mnogo komentarisati. Od 39.936 zaposlenih (2,98% ukupnog broja u pravnim licima) 23.587 je bilo u Beogradu (5,03% запослених у Београду), 9.087 у Војводини (2,59%), а у Србији-Југ 7.263 лица (1,39%). Код инвестиција је још већи степен концентрације јер је од 34,2 милијарде динара (5,62 укупних инвестиција), у Београду било …

Pročitajte Još »

Rang Republike Srpske i Srbije u svetskoj poljoprivredi, neki indikatori

Подаци у табелама ранга су преузети иза ФАО статистичке базе, са тиме да су додати подаци за Републику Српску из њеног статистичког годишњака Републичког завода за статистику Републике Српске. На првој слици се налази осам табела ранга биљне производње а на другој слици шест табела броја животиња. Таксативно ћемо набројати називе табела и рангове. У светској производњи пшенице Србија је …

Pročitajte Još »

Voćarske površine u Srbiji

Мрзи ме да вадим податке колико се количински ког воћа производи годишње, колика је количина и вредност извоза и ранг Србије у свету по производима, али је чињеница да са само 2,2 ара под воћњацима по глави становника имамо извоз који је у 2013. години премашио пола милијардe евра или по 70 евра по глави становника. Сад, ако ми немамо …

Pročitajte Još »

Krupna stoka u Srbiji

Србију из економске кризе може да извуче само крупна стока. У Србији имамо једно говедо тек на 8 становника, док је у Словенији већ на четири поносна грађана европске заједнице народа по једно говече, и то знатно бољег квалитета од српског, али не би смо да улазимо у те расне, генетске, и друге опасне теорије. Ако пођемо од претпоставке да је српска …

Pročitajte Još »

Srpski svinjari

Пре тачно 210 година, мање две недеље, када је подигнут Први српски устанак (тада се тако није звао већ буна против дахија…), бити свињар је значајно утицало на место у друштвеној и војној хијерархији. Стога није згорег, коме је до устанка или до његовог потенцијалног избегавања, обратити пажњу на то где су данас сконцентрисани свињари. Има ту нечега, ваљда док се терају овце …

Pročitajte Još »

Administrativne i sve ostale usluge u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

У административне и помоћне услужне делатности спадају: изнајмљивање и лизинг, делатности запошљавања, делатност путничких агенција, тур-оператора, услуге резервације и пратеће активности, заштитне и истражне делатности, услуге одржавања објеката и околине, канцеларијско-административне и друге помоћне пословне делатности. У Остале услужне делатности спадају: делатности удружења, доправка рачунара и предмета за личну употребу и употребу у домаћинству, остале личне услужне делатности. Када се …

Pročitajte Još »

Ovce među Srbima

Према подацима са пописа пољопривреде у Србији је утврђено да има 1.736.440 оваца и по једна долази тачно на по четири становника ове земље. Да ли је то мало или много зависи од угла гледања. На пример, било би одлично да се размноже овце по Србији-Југ и да се извозе у исламске земље и да се сељацима гарантује њихов откуп …

Pročitajte Još »

Srpski pilićari (кокошари)

У Србији је пољопривредним пописом утврђено да има 26,7 милиона живине, што је 3,7 пута више него што има људи. Просечно газдинство има 42 грла живине, али ови просеци су чудо, јер укључују сељаке и паоре са по 15 грла и пољопривредне фирме са по пола милиона грла живине. То ће нам општински подаци показати. Хтео сам да се нашалим …

Pročitajte Još »

Popis poljoprivrede (1): Srpski vinogradi

Попис пољопривреде је драгоцен аналитички материјал, а како би се економска политика у пољопривреди креирала смислено, и како би субвенције служиле логичким циљевима. Сада то није случај. На пример, у Црној Гори сам купио његушку пршуту по цени од 6,5 евра. У Србији по овој цени могу да купим саламу средњег квалитета, а за хипотетичку домаћу пршуту требало би ми …

Pročitajte Još »

Republika Srpska u svetskom robnom izvozu

Република Српска је са пописаних 1.326.991 становника релативно мала у европским и међународним оквирима. У становништву Европе учествује са око 0,2%, а усветској популацији са 0,018%. Али је за српски народ њен значај у матици Србији потцењен, што је за њу можда и одлично јер се самостално развија без мудрих савета и мера које би је у томе спутали. Са …

Pročitajte Još »

Rezultati petooktobarske partijske evolucije i privredne revolucije

Подаци о запосленима по делатностима у месечној временској серији коју имам захваљујући љубазности запослених у РЗС-у, и подаци о броју запослених из 2000. године се разликују по методолошком обухвату, шта обухвата сада државну управу и обавезно социјално осигурање, и шта је тада представљало друштвено политичке заједнице (на пример коморски систем је тада био у ДПО а сада је ван ДУ …

Pročitajte Još »

Spoljni dug i zaduženost privrede XI 2013

У новембру 2013 године спољни дуг Србије износио је 25.525 милиона евра, у чему је јавни био 12.623 милиона, предузећа су дуговала 9.308 милиона, а банке 3.583 милиона евра. У односу на октобар дуг је повећан за 22 милиона евра јер су предузећа повећала дуг за 70 милиона, док су банке смањиле за 18, а јавни је смањен за 30 …

Pročitajte Još »

Domaće direktne investicije (4): Andrićgrad, Drvengrad i Park prirode Mokra Gora

Objavljeno 14.10.2013 Zvanične prezentacije prvog i poslednjeg možete posetiti prateći linkove: http://www.andricgrad.com/ http://www.parkprirodemokragora.org/index.php?l=15 Uz Radoša Bajića i Dragana Bjelogrlića, Emir Kusturica je jedna od najzaslužnijih ličnosti za zaštitu kulture i duhovnog nasleđa srpskog naroda u ovom „tranzicionom“ veku, kada će se izgubiti svaka nacionalna individualnost, a kada će se Srbija, kao i zemlje u kojima Srbi žive, pretvoriti u globalizovani …

Pročitajte Još »

Trgovina u Srbiji, zaposleni i investicije po opštinama u 2012

Пуни назив обједињених делатности је Трговина на велико и мало и поправка моторних возила. Ја не знам шта ће ту поправка моторних возила, али од када имам аутомобил плашим се од ових поправљача више него од трговаца. Интересантно би било испитати да ли је трговина старија као делатност од најстаријег заната, али ћемо ту тему препустити неком историчару економије. У …

Pročitajte Još »

Jagodina i Paraćin: dinamika zaposlenosti i investicija u prerađivačkoj industriji 2007-2012

Текст је илустративан пример значаја инвестиција за запосленост и није уперен ни против кога, а нарочито не против Драгана Марковића Палме, кога волим више од рођеног брата, а то не значи много, јер читаво човечанство волим више од рођеног брата. Негде код Пекића сам нашао народну Цинцарску изреку: ако немаш злотвора, роди ти га мајка, те је неки колега мог старијег …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (14): Žitište

Житиште је општина у Средње-банатској области која је од пописа 1948 године (36.375 становника), смањила број становника за 53,7% (на 16.841 лице). Упркос послератном насељавању, општина је кренула да смањује број становника већ са подацима из пописа из 1953 године, када је број смањен на 35.649 лица. Број рођених и умрлих изједначио се почетком седамдесетих година прошлог века те је …

Pročitajte Još »

Rang zemalja u 2014 u odnosu na 2011, prema indeksu BDP-a, a ima i tabela

Некада давно, јако давно, када сам ја био мали било је свакаквих вицева о статистици. Користили су се да би се, ничим изазвани, наругали суседним народима. Не бих да пишем вицеве. Према подацима из базе података ММФ-а, Србија је у 2013 години имала раст БДП-а од 2%, што је ниже од наших званичних података о 2,4%. Али база је из …

Pročitajte Još »

Značaj Beograda za zaposlenost i investicije u Srbiji

Београд је једна од тридесетак европских метропола са више од милион становника (проверити на википедији тачан број) и његова економска активност би требало да се упоређује са другим метрополама, а не са јадним и бедним окружењем које га окружује. Значи, од њега се очекује да привредно да рипи, док се од остатка Србије очекује да пронађе своје ценовне конкурентске предности …

Pročitajte Još »

Vodoprivreda u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

У водопривреду спадају снабдевање водом и управљање отпадним водама. Рекло би се водовод и канализација. Ова делатност у Србији запошљава 32,8 хиљада лица, што је 2,45% од укупне запослености у правним лицима, а у 2012 години инвестирано је у нове основне фондове 12,4 милијарди динара, што је 2% од укупних инвестиција. Због ниске стопе запослености становништва водопривреда има већи релативан …

Pročitajte Još »

Zaposleni i investicije u poljoprivredi po opštinama u 2012 godini

Осим пољопривреде има ту и запослених и инвестиција и у шумарству и рибарству, али нам је ради ефективности потребан скраћен и подразумевајући израз. Те рекламе су чудо, на пример „Уђеш, изађеш и готово“ је постигла свој циљ у погледу задуживања лакомислених и похлепних грађана, али је у наслову рекламе реч која се у стварности не догоди, или много кошта. Али, …

Pročitajte Još »

Srbija (Makedonija) i Bugarska: plate po stanovniku po regionima IX 2013

Mи са браћом Бугарима имамо много више сличности него са било којим другим народом у свету: исту веру, сличан језик, Ћирилицу, ратове, окупације и ослобађања, комунизам и краљеве… Још нисмо као Бугари достигли цивилизацијско достигнуће да магарце предлажемо за градоначелнике и скупштину, али ако би се мало више окренули погледом на Исток, можда би нам наша западна перспектива изгледала јасније. …

Pročitajte Još »

Izvoz ili Smrt: Uni hop čarape i helanke za ceo svet

Шта је, највероватније, заједничко Рускињама, Немицама, Италијанкама и Словенкињама? Да носе  уни хоп чарапе или хеланке од синтетичких материјала произведене у Србији. Текст има за циљ да докаже овај став, а он би се могао оповргавати другим елементима женске гардеробе и парфимерије. Извоз уни хоп чарапа и хеланки из Србије повећан је са 49 милиона евра у 2007 години на 114 …

Pročitajte Još »

Srpske svinje: najveće žrtve evro integracija

Баш тако, у процесу либерализације и придруживања Европској Унији свиње ће у Србији бити све мање пожељна животиња, скупа за чување, заостатак из мрачних времена изолације и независности, пожељна само као кућни љубимац у дворовима транзиционих добитника и странаца на привременом раду. Звучи логично: имамо вишак обрадиве земље и мањак субвенција, док, рецимо, Немачка има вишак субвенција и технологија, а …

Pročitajte Još »

Izvoz ili smrt: Trgovina nadgrobnim pločama

Каменоресци у Србији су можда један од светлих примера како се пословна смрт превазилази извозом производа ван Србије. Српско тржиште надгробним плочама је у великој мери освојено од произвођача из Италије, Кине и Чешке Републике. У 2012 години је увезена количина овог производа у тежини од 27.018 тона, па ако претпоставимо да је просечна тежина плоче 250 килограма долазимо до 108 …

Pročitajte Još »

Srpsko-Bosansko-Hercegovačko-Crnogorska sirotinja: plate po stanovniku

Пописни резултати по општинама Босне и Херцеговине омогућили су нам да у поређења података општина у Србији, Црној Гори и у Републици Српској додамо и општине у Федерацији БиХ. Из поређења смо искључили жупаније у Хрватској, као и општине у Словенији како не бисмо додатно ружили ову сиротињску слику. Подаци за Федерацију БиХ су из септембра 2013 године, за Србију …

Pročitajte Još »

Grobarska (siva) ekonomija

Umiranje je u Srbiji statistički najstabilnija pojava, pa bi se moglo reći da su u vezi sa njime i najsigurniji poslovi. Kako negde reče D. Kovačević, ima Topalovića u svakom mestu u Srbiji. Sa grafikona se može videti da se grobarima najviše posrećila 2005 godina, a da im je 2009 godina pružila novu nadu u prosperitet u poslovanju, ali su …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (13): Nova Crnja

Nova Crnja je imala 10.272 stanovnika, prema popisu iz 2011, i smanjila je broj za 55,7%, ili za 12.897 lica, u odnosu na popis iz 1948. godine (23.169 lica). Deset opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika od Nove Crnje. U odnosu na popis iz 2002 godine Nova Crnja je smanjila broj stanovnika za 19,1%, ili za 2.433 lica, …

Pročitajte Još »

Procena vrednosti robnog izvoza u 2014. godini na nivou trgovinskih odseka

Србија ће завршити 2013. годину са вредношћу робног извоза од око 11 милијарди евра уз раст од импресивних 25% у односу на 2012 годину. Иако је пресудан утицај раста извоза друмских возила (55% раста, 1.230 од 2.230 милиона евра повећања укупне вредности извоза), у његовој сенци постоји много одсека који имају импресивне резултате у 2013. године. Чак и да није …

Pročitajte Još »

Izvoz robe i usluga po stanovniku u 2012 godini

Србија ће 2013 годину завршити са стопом раста извоза робе од око 25% и то ће бити једна од највећих стопа раста у свету. Проблем представља ниска основица. Сећам се вицева из раних осамдесетих година прошлог века, када се народ храбрио (након демонстрација у Приштини) вицевима који дисквалификују Албанце. Типа, вест је да је пољопривредна производња удвостручена у Албанији јер …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (12): Dimitrovgrad

Dimitrovgrad je na popisu stanovništva iz 2011. godine imao 10.118 stanovnika.  U odnosu na popis iz 1948. godine (23.063 stanovnika) broj je smanjen za 12.945 lica, što je relativno smanjenje za 56,1%. Veći relativan pad broja stanovnika imalo je 8 opština u Srbiji. U odnosu na popis iz 2002 godine broj stanovnika smanjen je za 1.630 lica. Relativan pad iznosio …

Pročitajte Još »

Manastirski umesto paradajz turizma: kako sa 800 evra obići 90 manastira u Srbiji

Ближи се крај 2013. године и ја са члановима породице водим озбиљнију расправу о буџету од Народне Скупштине. Своде се рачуни колико је и на шта новца потрошено, и планира се потрошња за идућу годину. Ја бих лако био прегласан, а предлог буџета одбијен, да се не служим политичком манипулацијом. Уколико не могу да убедим најјачу опозицију да прихвати буџет, …

Pročitajte Još »

Nakon 22 godine u Srbiji je opet veća vrednost investicija nego u Hrvatskoj

Економска криза прво доводи до пада инвестиционе активности. Њихов пад смањује број запослених, а мања тражња запослених доводи до мањег промета и до још мањих инвестиција. Привредни опоравак почиње када садашњи инвеститори увиде да је даљи пад активности мало вероватан, а да су пословне могућности у будућности боље од данашњих. Најдубљи пад у светској економији од избијања светске економске кризе …

Pročitajte Još »

Kada će Drugi svetski rat u Srbiji da bude završen?

И по дедине и по бабине линије припадам „Моравским Србима“, онима који су грдно надрљали у Првом светском рату, и који су у Другом ратовали под „Јорган планином“. Таст ми је пореклом из Западне Славоније, али рођен у Источној Славонији где су му усташе убиле деду и протерале из малог села код Валпова оца и његово четворо браће и сестру. Деда …

Pročitajte Još »

Srbija u 1905 i u 2013 godini: Kupovna moć radničke i činovničke zarade

Некада давно Србија је била сељачка земља. Од оних који раде чак је 66,2% било у земљорадњи и у осталим гранама првобитне производње и међу земљама за поређење, а било их је мало независних попут Србије, само је Угарска имала већи удео (68,6%) ове категорије становништва (вероватно због Хрватске, Војводине и БиХ) Али, Угарска није била независна, као ни њени делови. …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (11): Svrljig

Svrljig je opština koja je na popisu iz 2011. godine imala 14.249 stanovnika i smanjila je broj (18.033) za 55,9% u odnosu na popis iz 1948. godine. Veći relativan pad imalo je 9 opština, a veće smanjenje apsolutnog broja šest opština. U odnosu na popis iz 2002. godine (17.284 stanovnika) smanjen je broj za 17,6%, i veći pad broja imalo …

Pročitajte Još »

Ekonomska integracija Srbije i Bosne i Hercegovine

Prema podacima iz Saopštenja Statistika robne razmene BiH s inozemstvom broj 10, Agencije za Statistiku Bosne i Hercegovine u oktobru je izvoz BiH vredeo 361,2 miliona evra i povećan je za 2,2%, a uvoz je vredeo 728,4 miliona evra i smanjen je za 3,8% u odnosu na oktobar 2012. godine. Ne računajući korekcije preliminarnih podataka (za oktobar 2012 godine), ukupna …

Pročitajte Još »

Uslovi za poslovanje i Dobošarska ekonomija

Bolji uslovi za poslovanje se kao mantra ponavljaju kada se govori o potencijalima za razvoj srpske ekonomije. Nedostaje drugi izraz iz naslova kako bi se sagledale svetle perspektive koje nastaju sa njihovim poboljšavanjem. Ispričaću svoju priču, iz iskustva. Srbija je rangirana kao 93. zemlja po uslovima za poslovanje. Već sam pisao o dogmama liberalizma (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/dogme-liberalizma-lakoca-poslovanja-i-privredni-rast/) kako ovaj rang, ma koliko …

Pročitajte Još »

Balkanska sirotinja, plate po stanovniku

Priloženi podaci odnose se na različite vremenske trenutke. –         Podaci za Srbiju i Crnu Goru odnose se na septembar 2013; –         Podaci za Federaciju BiH odnose se na avgust 2013; –         Podaci za Bugarsku su iz drugog tromesečja 2013; –         Podaci za Hrvatsku, Republiku Srpsku i Sloveniju su za 2012 godinu. Obuhvat podataka, takođe se razlikuje. Za Hrvatsku i Srbiju je pretpostavljeno da zaposleni …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (10): Žabari

Prema popisu stanovništva iz 2012 godine ova opština je imala 11.380 stanovnika, što je za 56,5% manje nego 1948 godine. Sedam opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika od ove opštine. Broj je smanjen za 14.798 stanovnika, i veće smanjenje broja imalo je 11 opština. U odnosu na popis iz 2002. godine broj stanovnika smanjen je za 1.654 lica, …

Pročitajte Još »

Bosansko Hercegovačka sirotinja

– plate po stanovniku po opštinama (RS) i kantonima (Federacija BiH) Sledeći tekst, sa istim pokazateljima, će biti naslovljen kao “Balkanska sirotinja” jer će uključivati podatke o zaradama po stanovniku još iz Srbije i Crne Gore, i iz Hrvatske i Makedonije, ukoliko je moguće pronaći podatke u statističkim godišnjacima za poslednje dve. Za KiM i za Albaniju sumnjam da je moguće, a dodatno uključivanje …

Pročitajte Još »

Dobošarska ekonomija (1): Privredna banka Priboj

Džoni je pre više od 30 godina otpevao „dva put se ne šalju tenkovi na radnike“. Danas se koriste mnogo suptilnija oružja od tenkova: medijska propagandna mašinerija u svim elektronskim i neelektronskim vidovima. Da je pljačkanje privrede i građana od banaka najviši državni interes, to nije sporno, niti se može dovesti u pitanje. Ali ja bih da postavim par pitanja …

Pročitajte Još »

Evropski regioni: Turizam, neka poređenja

U priloženih 5 tabela su neka poređenja Srbije i drugih BJR sa podacima iz Eurostat regional yearbook za 2013 godinu. Dodao sam podatke za Federaciju BiH (2011), Republiku Srpsku (2012), ne i za Distrikt Brčko, i za Crnu Goru samo nedostajući broj ležajeva po kilometru kvadratnom (157,7 hiljada ležajeva na teritoriji od 13.820 kvadratnih kilometara). Srpski podaci su za 2012 …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (9): Bosilevgrad

Bosilevgrad je prema popisu stanovnika iz 2011. godine imao 8.129 stanovnika, što je za 56,8% manje nego na popisu iz 1948 godine. Broj je smanjen za 10.687 lica. Samo šest opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika. U odnosu na popis iz 2002 godine broj stanovnika smanjen je za 1.802 lica. Relativno smanjivanje broja iznosilo je 18,2%. Najveći broj …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj ekonomiji u 2018. godini prema procenama MMF-a

Sledi 11 tabela urađenih na osnovu IMF World Economic Outlook Database October 2013, uz par rečenica uz svaku. Treba obratiti pažnju na podatke za Libiju koja bi mogla da uđe u neki priručnik o ekonomskom ratovanju, nakon primene oružane sile. Svaka sličnost sa Srbijom je slučajna, a takav komentar je zlonameran. Prva tabela prikazuje rang zemalja na osnovu očekivanog indeksa …

Pročitajte Još »

Koliko košta Srbija? Prezadužena i na dobošu

Motiv za ovu igru duha pružio mi je oglas http://www.dobos.rs/nekretnine/detalji/6530. Ukoliko bi smo pretpostavili da je cena iz ovog oglasa prosečna cena zemljišta Srbije, a to naravno nije, jer se radi o Krepoljinu a ne o vojvođanskoj ili moravskoj zemlji, došli bi smo do podatka da neokupirani deo teritorije Srbije, u površini od 77.474 kvadratnih kilometara vredi (6,2 evra po …

Pročitajte Još »

Evropski regioni: Poljoprivreda

Podaci su iz Regional statistical yearbook za 2013 godinu, a koji se odnose na 2011 godinu, dok sam ja dodavao podatke za Srbiju za 2013. godinu i nedostajuće za Crnu Goru, BiH,  Republiku Srpsku, UNMIK Kosovo za 2011. ili 2012. godinu. Prva tabela rangira regione prema udelu poljoprivrede u BDP-u. Sasvim je logičan rang da su regioni sa najvećim udelom …

Pročitajte Još »

Domaće direktne investicije (6): Manastir Tomić u Bagrdanskoj klisuri

Od Beograda do manastira Tomić potrebno je preći 137 kilometara. Sa autoputa se skrene u Svilajnac i to je 111 kilometara kvalitetnog puta i vožnje. Zatim se ide lokalnim asfaltnim putem Svilajnac-Jagodina do sela Vojska 23 kilometra, i pri kraju sela, kod Velike Morave, skrene se na makadamski put u dužini od 3 kilomatra do ovog manastira. Na kraju puta, …

Pročitajte Još »

Evropski regioni: Rang učešća u predškolskom obrazovanju

Podaci za evropske regije su iz Ragional Statistical Yearbook za 2013 godinu, dok sam naše „improvizovao“ deleći broj dece koja pohađaju predškolsko uzrasta od 3 do 4 godine podelio sa brojem rođene dece u 2009 godini. Prvi podaci su iz statističkog godišnjaka za 2012, a drugi iz vitalnih statistika za 2009 godinu. Znači, radi se o redovima veličina a ne …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (8): Bela Palanka

Bela Palanka je prema popisu stanovništva iz 2011 godine imala 12.126 stanovnika, što je za 59,1% manje, ili za 17.515 stanovnika, nego na prvom posleratnom popisu iz 1948 godine. Veći relativan pad broja stanovnika imalo je pet opština (Rekovac, Trgovište, Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava), a veći gubitak broja stanovnika imalo je 8 opština (Knjaževac, Negotin, Babušnica, Žitište, Petrovac, …

Pročitajte Još »

Domaće direktne investicije (5) Hotel Plana i Radovanjski lug

Objavljeno 11.8.2013 Motiv da obiđem manastir Pokajnicu i Karađorđevu crkvu u Radovanjskom lugu bio je da mojim stazama detinjstva provedem svoju decu, u njihovom detinjstvu. Ova motivacija se pojača i željom da obiđem lepa mesta u kojima nikada nisam bio, pa smo uz pomenuta obišli i Moravske konake, etno selo pored Velike Plane. Manastir Pokajnica i hotel Plana nalaze se …

Pročitajte Još »

Investicije: u krizi i izlazak iz krize

Dinamika investicija je mnogo nestabilnija od dinamike lične i javne potrošnje: ima brži pad kada počne ekonomska kriza, i brži oporavak kada kriza prođe. Možda ekonomske krize upravo i izazivaju negativna očekivanja investitora, jer svojom smanjenom potrošnjom utiču na njen ukupan pad. Tu nastupa kejzijanizam da se javnim investicijama ublaži ukupan pad i smanji oscilatornost ekonomskih ciklusa. Priloženi podaci su …

Pročitajte Još »