Стих „Точак мерцедеса није точак историје“ први пут сам користио као наслов за текст о етничком чишћењу Срба у Хрватској (линк). Пропаганда о „четничкој агресији“ са протоком времена бледи, али остаје историјска чињеница да су Срби у Хрватској 1991-1995. етнички очишћени, што није успело геноцидом 1941-1945. Након десет година, опет ми је овај стих асоцијација на смањивање зарада универзитетских професорима …
Pročitajte Još »0 Мирослав Здравковић
Брус Спрингстин у Москви и Кијеву? Bruce Springsteen, Trump and Putin
Након спомињања Boss-a у претходном тексту (линк) на јутјубу сам слушао Reason to Believe и опазио да је турнеја из 2024. године настављена и у 2025! На званичном сајту (линк) Спрингстина турнеја почиње 14. маја са првим од три концерта у Манчестеру (МЗ: асоцијација на Peaky Blinders). Мада је мало вероватно, спекулише се о могућности да Трамп присуствује паради победе …
Pročitajte Još »Река као метафора живота, а камење као животни проблеми
Често се у уметности користи река да симболизује живот и поређење је веома добро: од брзе планинске реке, која симболизује младост, до велике равничарске реке која подсећа на зрелост и старост. Све тече и ништа се не може вратити уназад. Мени је оставила снажан утисак слика Моравице код Сокобање, у излетишту Лептерија, где се у речном току налази много великог …
Pročitajte Još »СФРЈ: Основна средства по становнику и по запосленом у 1980. години
Према подацима из Статистичког годишњака СФРЈ за 1982. годину у 1980. години је вредност активни основних средстава (ОС) по набавној вредности износила 3.219 милијарди динара. То је по становнику износило 143.292 динара а по запосленом 543.949 динара. Када се посматра однос ОС по становнику и по запосленом потребно је знати да ли је нека општина имала неки специфичан велики инфраструктурни …
Pročitajte Još »Увоз Србије из Израела у 2022. години
Мотиви за објављивање приложених података су ми следећа два текста: Саша Лазаревић: Коришћен велики дрон са монтираним LRAD или сличним уређајем „И Вучић и Туђман ударили на Србе Петрачиним оружјем! Он му је увезао звучни топ“ Подаци су са заједничког портала СТО и УНКТАД-а trademap.org, и коришћење ове најмоћније базе података је бесплатно, довољно је само да се региструјете и …
Pročitajte Još »Ефикасност основних средстава по општинама СФРЈ у односу на народни доходак
На нивоу СФРЈ удео индивидуалне пољопривреде у народном дохотку у 1980. години износио је 9,2%. Народни доходак је са 43,3% учествовао у основним средствима по набавној вредности. Ефикасност ОС је негативно корелисана са ОС по становнику: што је већи однос ОС по становнику, то је мањи однос народног дохотка по коришћеним ОС. Разлог је једноставан: периферне, пољопривредне општине немају велику …
Pročitajte Još »Буџет Србије у јануару 2025: однос издатака за камате и инвестиције
Према подацима Министарства финансија (линк), у јануару 2025. приходи буџета износили су 179,7 милијарди динара, расходи су били 174,1 уз суфицит од 5,5 милијарди динара. У односу на јануар 2024, приходи су повећани за 3,8%, расходи су повећани за 21,9% па је суфицит буџета смањен за 81,6%. Код прихода, смањење су имали порез на добит правних лица (-8,0%) и непорески …
Pročitajte Još »СФРЈ у 1980: Ранг општина по стопи запослености и личним дохоцима по запосленом
Просечан износ личних доходака (ЛД) по становнику у СФРЈ у 1980. износио је 24.135 динара, а по запосленом је износио 91.619 динара. Посматрано по становнику, од 471 општина само њих 128 је било изнад просечне вредности, а то је и логично јер су највећи градови са највећим бројем запослених и просечним зарадама били у врху листе. У тих 128 општина …
Pročitajte Još »Индекси БДП-а Русије и Украјине: и након КоРоНе уКРаиНа
Објављено 12.4.2022. Процена Светске банке да ће БДП Украјине у овој години да се преполови мотивисала ме је да проверим колико ће рат уназадити Украјину. ММФ ће изаћи са новим проценама БДП-а за 2022. 19. априла те ћемо сазнати какве су процене за Русију и Белорусију, у погледу економског пада. Овде је основица у 1992. мада треба имати у виду …
Pročitajte Još »Прилив СДИ у Србију 2008-2024, неки показатељи
Претходно смо анализирали податке о кретању директних инвестиција до новембра 2024. године (линк). Од тада су објављени децембарски подаци за 2024 (линк). Овде ћемо констатовати неколико чињеница: У 2024. години коначно је премашена рекордна доларска вредност прилива из 2011. године. У 2023 (4.930 милиона долара) она је била незнатно нижа него у 2011 (4.934).Доходак од постојећих директних улагања достигао је …
Pročitajte Još »Бахати и тиха већина
Објављено у августу 2020. У кратком временском периоду, две до три недеље, по други пут ми се догодило да, као пешаку, неко аутомобилом иде ка мени убрзавајући, ваљда очекујући да ћу да потрчим да се склоним, или да станем да би прошао. Први пут је то било у Јагодини, поред градског парка, и џип је стао на 20-30 сантиметра од …
Pročitajte Još »Развијеност осталих делатности у СФРЈ у 1980. по општинама
Остале делатности, не рачунајући индустрију, пољопривреду, трговину и угоститељство укључују већином услуге које су просторно сконцентрисане попут финансија, универзитетских и здравствених центара, саобраћајних центара, државне администрације, пројектних бироа, уметности и слично. Првих 50 општина према вредности дохотка од осталих делатности учествовало је са 38,4% у укупном становништву, са 54,7% у укупном народном дохотку и чак са 75,9% у укупном дохотку …
Pročitajte Još »Добродошли мигранти; Срби, срећан вам пут без повратка!
Објављено 24.7.2020. Др. Миша Ђурковић ми је скренуо пажњу на текст у Политици линк , где су подаци о броју рођених на КиМ нетачно представљени, јер су дати и бројеви о рођенима ван КиМ. Не сматрам да треба да на такве нетачности реагујем, јер, као да је то једина погрешно објављена (дез)информација. Међутим, последња реченица у тексту и те како …
Pročitajte Još »Будућност Србије: однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.
Објављено 2.7.2020. Србија у којој су јавне личности криминалци и проститутке нема никакву будућност. Будућност Србије нису чланство у ЕУ и страни инвеститори. Пре 20 година спомињало се учлањење у ЕУ до 2005, а сада се спомиње 2026. Као на псећим тркама: јуре кучићи парче хране које никако да дохвате. Ако је становништво Србије медијски преплављено развратом и неморалом онда …
Pročitajte Još »Аргентина и Србија, динамика БДП-а 1980-2020.
Објављено 13.1.2021. Читање „Пре краја“ и „Отпор“ Ернеста Сабата претходних месеци мотивисало ме је да проверим каква је била динамика БДП-а од 1980. до данас, на основу података из базе ММФ-а. Основне сличности Аргентине и Србије јесу то да су већи део времена у посматраном периоду обе провеле у аранжманима са ММФ-ом и обе имају вишак плодне земље и последични …
Pročitajte Još »Старосна структура медицинских сестара у Европи у 2022. години
На опоравак пацијената у болничким условима, осим примењене терапије, воље за животом, подршке породице, утиче и непосредно окружење у коме нега медицинских сестара (и техничара) има важну улогу. У складу са демографским старењем Европе мења се просечна старост већине професија, па и медицинских сестара. Претпоставићемо, или се присетити, да је она пре 50 и више година износила око 30 година, …
Pročitajte Još »Srbija i Engleska biće zemlja profiterska
Објављено 18.5.2020. Срби не треба да жале за Југославијом и комунистичким временом. Комунисти су стварали нове нације од Срба у Црној Гори, Македонији, од муслимана као верског опредељења нову нацију… Незгодно је то што у Србији и данас владају бесни и бахати који не маре много за српство, већ само за личну корист. Србија је у протеклих 20 година прошла …
Pročitajte Još »Динамика јавног дуга у Европи 2000-2023.
Евростат финансијске податке објављује само за своје чланице, те смо овде упоредили динамику јавног дуга Србије, на основу података Министарства финансија са овим доступним. Могуће је упоређивати динамику јавног дуга на основу података ММФ-а, индиректно израчунавајући вредност јавног дуга на основу вредности доларског БДП-а и удела јавног дуга у БДП-у. Ови подаци су нам послужили да констатујемо да су након …
Pročitajte Još »Робна размена Кине у 2024. години
Робни извоз Кине у 2024. години износио је 3.575,5 милијарди долара и повећан је за 5,8% или за 196,4 милијарди долара, у односу на 2023. годину. Увоз Кине повећан је за 1,2%, или за 30,4 милијарди долара, са 2.556,9 на 2.587,3 милијарди долара. Суфицит у робној размени повећан је за 20,2% или за 166,1 милијарди долара, са 822,1 на 988,2 …
Pročitajte Još »Промена продуктивности рада, броја радних сати и јединичних трошкова рада по делатностима 2000-2023.
Ове године истиче четвртина XXI века па се већ сада може кренути са неким сумирањима резултата, појединачно, по делатностима и земљама и укупно, на нивоу човечанства, или Европе у конкретном случају. Основне идеје које сам желео да потврдим биле су (1) да је у пољопривреди дошло до удвостручавања продуктивности зато што је број људи на селу преполовљен, а пољопривредна производња …
Pročitajte Još »У којим општинама у СФРЈ је било највише ТВ претплатника на 1.000 становника?
У 1980. години у СФРЈ је било 4.432 хиљада ТВ претплатника што је 197,3 на 1.000 становника. Већина домаћинстава је имала ТВ, што је била једна од мера развијености у свету у то време (уз веш машине, фрижидере и осталу опрему за домаћинство). Приложене податке треба користити са опрезом јер су ТВ претплатници заокружени на хиљаде. При истом броју становника …
Pročitajte Još »Значај страних филијала за економију САД у 2022. години
Подаци о пословању страних филијала у САД могу се наћи пратећи линк: https://www.bea.gov/data/intl-trade-investment/activities-us-affiliates-foreign-mnes Подаци за укупну економију САД могу се наћи на: https://www.bea.gov/sites/default/files/2025-01/gdp4q24-adv.pdf Удео страних филијала у укупним одабраним подацима износио је: 5,2% додате вредности5,5% компензација запосленима5,5% у броју запослених22,7% робног извоза27,2% робног увоза35,1% дефицита у робној размени. Подаци у званичном саопштењу (линк) су мало већи: удео у запослености био …
Pročitajte Još »Будућа елита Србије: модерних 1.300 каплара
Садашњу елиту Србије представљају криминалци, проститутке, полусвет изникао ко зна из којих мрачних јама. Функционално неписмени. Марш студената из Београда у Нови Сад родио нам је будућу елиту Србије која ће њом управљати наредних 50 година. Ако нам је садашњост мрачна, за будућност више не морамо да бринемо. Према проценама изнетим у медијима, у маршу је учествовало око 900 студената …
Pročitajte Još »Анкета о потрошњи домаћинстава као права мера стандарда и економског напретка
Не поседујем комплексност ума какву има мој драги колега др Драгован Милићевић, а да бих се, осим просека, бавио децилима у структури прихода и потрошње становништва, па ове податке треба узети са опрезом: док, на пример, медијална породица (средња која дели скуп на по 50% изнад и испод) може да живи лошије у односу на 2003. или 2012. годину, првих …
Pročitajte Još »У којим општинама се одлазило највише у биоскопе у СФРЈ у 1980?
У 1980. години у СФРЈ је регистровано 78,3 милиона продатих улазница у биоскопима што даје 3,5 у просеку по становнику. Биоскопи нису постојали у 22 општине и то у четири у БиХ, седам у Хрватској, пет у Србији изван покрајина, пет на Косову и Метохији и у једној у Војводини. Словенија, Македонија и Црна Гора имали су биоскопе у свим …
Pročitajte Još »Инвестиције по општинама СФРЈ, неки показатељи (5): инвестиције у проценту личних доходака
У 1980. години укупни издаци за запослене износили су 543,2 милијарде динара док су инвестиције износиле 435,8 милијарди па је стопа инвестиција у односу на личне дохотке износила 80,2%. Удео издатака за зараде у новоствореној вредности у савременом свету креће се у распону од 35% у земљама са екстремно лошим условима за раднике па до 60% у високо развијеним земљама …
Pročitajte Još »Место Србије међу рударским колонијама у свету у 2023. години
Светски извоз руда износио је 313 милијарди евра у 2023. години (у 2021. био је рекордних 321) и састојао се највећим делом од руде гвожђа (151 милијарди евра) и руде бакра (86,8), по 10 милијарди евра вредео је извоз племенитих метала и цинка, а извоз осталих руда је вредео мање од 10 милијари евра (алуминијума, молибдена, мангана, олова, хрома, никла …
Pročitajte Još »Чије је царство земаљско – америчко или кинеско?
ММФ је објавио податке о СДИ по земљама за 2023. годину (линк). На основу тих података интересовало нас је да проверимо у колико земаља су већи директни инвеститори из САД а у колико из Кине. Осим директних инвеститора постоје и индиректни, преко рајских острва, затим кредитори и трговци који откупљују важне производе из појединачних земаља. На пример, могуће је да …
Pročitajte Još »Инвестиције по општинама СФРЈ, неки показатељи (4): инвестиције у проценту ОС
Укупна вредност инвестиција у основна средства у 1980. години износила је 435,8 милијарди динара док је укупна вредност основних средстава по набавној цени износила 3.219,1 милијарди динара те је стопа инвестиција у односу на основна средства износила 13,5%. То значи да је потребно 7,4 година за обнову постојећих инвестиционих средстава, да то условно назовемо стопом амортизације. У књиговодству предузећа стопа …
Pročitajte Još »Свињска елегија о Србији у XXI веку
Тужна је судбина свиња у Србији. Од краја прошлог века, њихов број је преполовљен и већи релативан пад од Србије, у Европи, имале су само Чешка, Словачка и Малта. Раст броја свиња имале су само Шпанија, Италија и Португалија, док је већина осталих европских земаља имала мањи пад од Србије. Да смо 2000. ушли у Европску унију повећали би јој …
Pročitajte Još »Инвестиције у општинама СФРЈ, неки показатељи (3): инвестиције по запосленом
Инвестиције по запосленом су релативан показатељ који не мора да буде у непосредној вези са постојећим предузећима и запосленима. На пример, може да се гради велики капитални објект у општини са малим бројем запослених, или да се завршавају велике инвестиције у предузећа које ће тек у наредним годинама довести до раста броја запослених. Просечан износ инвестиција по запосленом био је …
Pročitajte Još »Одступања у стопама смртности у Србији у односу на ЕУ у 2021.
У односу на овде приказане податке, много бољи поступак, који изискује и много више времена од потрошеног, био би да се упореде подаци за 2021. са подацима за 2020. годину (https://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/odstupanja-u-stopama-smrtnosti-u-srbiji-u-odnosu-na-eu-u-2020/ ). У 2021. години дошло је до великог пораста смртности у односу на 2020. годину, у свим земљама, а највећем у Бугарској и у Србији, које иначе предњаче по …
Pročitajte Još »Ранг области и општина према стопи незапослености у 2023. години
У приказаној табели је израчуната стопа незапослености на основу података о запосленима у правним лицима и регистрованим индивидуалним пољопривредницима и у себи не укључује не регистроване пољопривреднике. Права стопа незапослености износила је у 2023. години 9,5% што је битно ниже од овде приказане од 14,1%. Индивидуална пољопривреда утиче да што је општина мања и пољопривредно интензивнија, то је стварна стопа …
Pročitajte Još »Инвестиције у општинама СФРЈ: неки показатељи (2) инвестиције по становнику
Када се посматрају инвестиције по становнику ефекат помоћи обнови Црне Горе након катастрофалног земљотреса из 1979. постаје очигледан: чак осам општина из Црне Горе је међу 50 са највећим инвестицијама по становнику а Будва је при томе на првом месту. Посматрано по републикама и покрајинама, њих 18 је било из Словеније, 10 из Хрватске, 8 из Црне Горе, 7 из …
Pročitajte Još »Промена броја ноћења у Србији по општинама од 2019. до 2023. године
Услед још увек ниске основице у 2019. Србија је имала релативно брз опоравак од застоја изазваног пандемијом вируса COVID-19, јер је у 2023. години имала за 23,5% већи број укупних ноћења у односу на ту годину. Број домаћих ноћења повећан је за 13,1% а страних за 39,2%. Укупан број ноћења повећан је за 2,4 милиона и тачно једна трећина је …
Pročitajte Još »Ранг општина према стопи фертилитета у 2023. години
Републички завод за статистику објавио је годишњак „Општине и региони у Србији у 2023“ (линк) и из њега се може извући много интересантних аналитика, а овде смо изабрали фертилитет. У 2023. години, Србија је имала негативан природни прираштај за 36.029 лица, јер је рођено 61.052 а преминуло 9.081 лица. Позитиван природни прираштај имало је седам општина: Нови Пазар (+746), Тутин …
Pročitajte Još »Инвестиције у општинама СФРЈ: неки показатељи (1) апсолутна вредност
Овде ћемо излистати општине према следећим показатељима: Апсолутна вредност инвестиција у ОС друштвеног сектораИнвестиције по становникуИнвестиције по запосленомИнвестиције у % ОСИнвестиције у % личног дохотка (ЛД)Инвестиције у % НД Општине према апсолутној вредности остварених инвестиција у 1980. години Листа општина са највећим инвестицијама прати њихову величину мерену бројем становника: у првих 50 живело је 38,0% свих становника СФРЈ а оне …
Pročitajte Još »Попис становништва на Косову и Метохији 2024: нека запажања
Попис становништва на Косову и Метохији незахвалан је за тумачење јер садржи низ непознаница за чије разумевање је потребно одлично познавање унутрашњих промена и динамика. На пример, промена броја Срба на Косову и Метохији, по општинама, последица је природног прираштаја, мањег бојкота пописа, унутрашњих миграција, повратка са подручја централне Србије, промене граница административних јединица и деловања непоменутих фактора. Пописани број …
Pročitajte Još »Ранг општина и народа према густини насељености у 1981. години
У 1981. години просечна густина насељености у СФРЈ износила је 87,6 становника по квадратном километру. Код густине насељености већа су одступања у односу на економску развијеност, јер се овде ради о географији и њеним екстремима, од повољних природних услова до неприступачних подручја неповољних за живот људи. Густину насељености већу од 100 становника по км2 имало је 138 општина, док је …
Pročitajte Još »Поређење вредности робног извоза српских региона и америчких метрополитских подручја у првој половини 2024.
Цензус САД-а је објавио податке о робном извозу америчких метрополитских подручја у првој половини 2024. године (линк). Укупан извоз САД повећан је за 2,3% док је извоз Србије повећан за 0,2%, па је удео Србије у америчком извозу смањен са 1,57% у ПП 2023. на 1,54% у ПП 2024. Број становника САД-а се повећава, док се Србије смањује, па изведени …
Pročitajte Još »Успон и пад броја Југословена од 1971. до 1991. године
Пописи становништва из 1948, 1953. и 1961. године потцењивали су прави број Муслимана, јер им је нуђено да се изјашњавају на различите начине, као Срби, Хрвати, Црногорци, муслимани у смислу вероисповести и Југословени. Приликом пописа 1961. године било је 972.960 Муслимана и 317.124 Југословена. Приликом пописа 1971. године било је 1.729.932 Муслимана и 273.077 Југословена. Дакле, од 1971. године број …
Pročitajte Još »Поређење куповне моћи наднице (1874) и зараде (2024)
У приложеној табели упоредили смо куповну моћ наднице из 1874. и зараде из 2024. године код 25 производа. Куповну моћ наднице из септембра 1874. израчунали смо на основу зараде зидара и косача од по 12 гроша уз претпоставку о 25 радних дана. Куповна моћ зараде из септембра 2024. представља количник нето зараде од 96.115 динара и цена у том месецу. …
Pročitajte Još »Стопе природног прираштаја у 1980. години по општинама
У 1980. години у СФРЈ рођено је 382 хиљаде, преминуло је 197 хиљада лица уз позитиван природни прираштај од 185 хиљада лица. Стопа наталитета износила је 17,0 промила, морталитета 8,8 а позитиван природни прираштај износио је 8,2 промила. Посматрано по општинама, њих 372 је имало позитивну стопу природног прираштаја, 97 је имало негативну док су три имале једнак број рођених …
Pročitajte Još »Зараде по становнику по општинама у Црној Гори у октобру 2024, и поређење са општинама у Србији
Када помножимо податке о броју запослених по општинама са просечним нето зарадама за октобар 2024. из Мјесечног статистичког прегледа (линк) и поделимо их са пописаним бројем становника (линк), долазимо до информације о просечној заради по становнику, по општинама Црне Горе. Фонд исплаћених зарада у Црној Гори у октобру 2024. износио је 242,6 милиона евра, што је производ 257.007 запослених и …
Pročitajte Još »Увоз електричне енергије у Украјину
Руски напади на електро-енергетску инфраструктуру имали су за последицу нагли раст увоза електричне енергије. Према подацима за осам месеци у августу је увоз електричне енергије у Украјину достигао рекордну вредност од 136,3 милиона долара. Trademap.org У периоду јануар-август 2024. увоз Украјине износио је 45,0 милијарди долара и повећан је за 9,3% у односу на исти период 2023. године. Апсолутно повећање …
Pročitajte Još »Крај СФРЈ и промене броја Срба између 1981. и 1991. године по општинама
Један од главних индикатора краја СФРЈ био је пад броја Југословена са 1,3 милиона у 1981. години на мало изнад 0,7 милиона у 1991. години. Резултати пописа из 1991. године нису верификовани јер су већ почели етнички сукоби у Хрватској и јер су Албанци на Косову и Метохији бојкотовали попис становништва. Код Албанаца пописна комисија је изнела процену њиховог броја, …
Pročitajte Još »Промене броја Срба унутар СФРЈ у периоду 1971-1981. на нивоу општина
У приложеним табелама искључени су подаци за општине Неум у БиХ и Преграда у Хрватској, због недостатка податка из једног од два пописа, па су приложени подаци за 469 општина. Укупан број становника СФРЈ повећан је за 9,3% између 1971. и 1981. године, док је број Срба повећан за 0,1%, па је удео Срба у укупном становништву СФРЈ смањен са …
Pročitajte Još »Апокалипса градског саобраћаја у Београду
Од трећег новембра 2024, када сам добио опиљак у потиљак (лепо се римује, али је било страховито болно и НАТО калибра 5*5*5,5 мм) па до 14. нисам користио градски превоз у Београду из оправданих разлога. У том периоду је дошло до битних промена у градском превозу: Прекинут је трамвајски саобраћај преко старог трамвајског моста, те су трамвајске линије измештене на …
Pročitajte Još »MAGA + MAHA = MHGA : Make Humanity Great Again
Могућност избора Роберта Кенедија за државног секретара за здравство (линк) подсетила ме је на пад Трампа са власти крајем 2020. године, а услед иницирања више милионске незапослености под ковид ограничењима за кретања људи. Након пада Трампа, уместо незапослености, која се природно вратила на нормалан ниво, имали смо претећу, мање више обавезну, вакцинацију свуда у свету, кренуо је рат у Украјини …
Pročitajte Još »Економска развијеност република, покрајина и народа и народности у СФРЈ 1980.
Одступања у укупној и пољопривредној развијености општина у СФРЈ (линк), где су се на дну листе, као општине са највећим одступањем укупне у односу на пољопривредну, налазило 28 општина са српском националном већином међу 30 општина, мотивисала су ме да проширим истраживање на раније пописе становништва, а како бих констатовао економске миграције као последицу укупне неразвијености, услед претежне пољопривредне делатности. …
Pročitajte Još »Потенцијали за развој задруга у Србији кроз раст извоза и супституцију увоза
Апстракт: Рад се бави илустровањем могућности да земљорадничке задруге повећају приходе извозом и супституцијом увоза. Кључне речи: воће, поврће, трговина Abstract: The paper deals with illustrating the possibility for agricultural cooperatives to increase income through export and import substitution. Key words: fruits, vegetables, trade Увод Србија је највећи светски извозник малина, а у светском врху се налази код још неколико …
Pročitajte Još »Трговинска развијеност СФРЈ по општинама у 1980. години
Ранг општина према вредности дохотка од трговине показује нам њену велику просторну концентрацију: првих десет општина учествовало је са 20,88% у укупном становништву СФРЈ, са 33,14% у укупном дохотку и са 41,51% у дохотку од трговине. Овде је било највише општина из Хрватске (16) испред Србије изван покрајина (12) и заступљени су сви главни градови република СФРЈ. Светозарево је било …
Pročitajte Još »Пољопривредна развијеност у СФРЈ по општинама у 1980. години
За разлику од индустрије, где су словеначке општине доминанте по релативној развијености, у пољопривреди су општине у Војводини биле у врху листе према апсолутној вредности дохотка – њих 22 међу првих педесет. Још 11 је било са подручја Србије изван покрајина па је Србија учествовала са две трећине у овој табели. Београд на првом месту, Загреб на 7, Скопље на …
Pročitajte Još »Н Ћ Ш К П Т: фотографија за историју
Када би неко имао стрпљења да уредно архивира свакодневне вести којима смо дуги низ година бомбардовани, оставио би сведочанство будућим нараштајима у каквим смо условима живели. Ипак, има и знакова крај пута, који доказују да разум није сасвим протеран из мајчице Србије. На један налетех случајно у ноћној шетњи. Багер иза билборда појачао је натпис на њему. У „Ко то …
Pročitajte Još »О цивилизацијској окрутности: Dr. Mark Perlmutter said, “Gaza was the first time I held a baby’s brains in my hand, the first of many.”
Као што избегавам вести са Косова и Метохије, јер ме остављају у осећају беспомоћног понижења, исто тако не приступам вестима из Палестине, јер би требало саучествовати са ужасом у коме се Палестинци налазе. Искљученост је метода психичке самозаштите. Како прочитати приложена два текста, а при томе остати равнодушан? https://ronpaulinstitute.org/american-healthcare-workers-plead-for-end-to-gaza-bombing/ https://www.politico.com/news/magazine/2024/07/19/gaza-hospitals-surgeons-00167697
Pročitajte Još »Индустријска развијеност у СФРЈ по општинама у 1980. години
У односу на многе делатности које су локационо високо сконцентрисане, индустрија и пољопривреда својом просторном расутошћу смањују разлике у развијености између урбаних центара и периферије. Мудра економска политика, која жели да спречи потпуну концентрацију становништва у метрополи, се труди да кроз индустријску и пољопривредну политику утиче на смањивање регионалних разлика, а на штету периферије. У 1980. години најразвијенији индустријски центри …
Pročitajte Još »Решење проблема миграција у САД и Европи: уместо финансирања ратова у Украјини и на Блиском Истоку помоћ развоју Латинске Америке, Африке и Азије
Претходних дана појавили су се подаци о укупном износу помоћи САД-а Украјини од око 170 милијарди долара. Претпоставимо да је помоћ „Колективног Запада“ у Европи још око 150 до 200 милијарди долара, а додајмо овим цифрама и помоћ Израелу, савезницима у Африци и Азији, помоћ Јапана, Тајвана кинеског, Аустралије и Новог Зеланда, и коришћење новца од заплењених девизних резерви Русије, …
Pročitajte Još »Место Србије у светској економији према октобарској бази података ММФ-а
Према подацима из октобарске базе података ММФ-а World Economic Outolook, Србија је 78. економија у свету мерено БДП-ом по куповној снази валуте, док ће у 2025. години пасти на 79. место, јер ће Демократска Република Конго имати већи БДП од ње. Од суседних земаља и територије КиМ, Румунија ће се у 2025. налазити на 34. месту, Мађарска на 55., …
Pročitajte Još »Камо даље, рођаче? Ниво развијености по општинама у СФРЈ у 1980. години
До смрти баке Смиљане 1979. године проживео сам савршено детињство. Отац и мајка су радили даноноћно обрачуне зарада и тромесечних вишкова, а бака је била за мене и покојног брата Братислава апсолут љубави. Често би родитељи дошли рано ујутру кући, уморни од целоноћног рада, и оставили би нам поред телефона табелу са шифрама организација удруженог рада (ОУР) и износом коефицијента …
Pročitajte Još »Етничке промене у Црној Гори између два пописа – нека запажања
Годишњи одмор провео сам у Црној Гори, од поновног ноћења у Мојковцу (линк) до боравка у Будви, од 3.10. до 13.10.2024. Основни утисак – изненађење – представљала нам је неколико пута поновљена реченица „ви сте наши“. Ваљда им је „преко главе“ Руса, Украјинаца и припадника осталих нација, па је и етничким Црногорцима и Србима представљало малу радост да чују српски …
Pročitajte Još »Просечне нето зараде у Србији и Црној Гори у јулу 2024.
Некада давно, седамдесетих година прошлог века, било је неко чудно време, да се код запослења много више ценила послушност од стручности. У бившој Југославији, међу народима и народностима, изгледа да су тој послушности били највичнији Црногорци. Сећам се своје младости, 1971-1990, и у њој су у Јагодини (тада Светозареву) на највишим положајима од власти били Црногорци: судије, тужиоци, полицајци, итд… …
Pročitajte Još »Робни увоз САД: супституција кинеске робе мексичком?
Увоз САД из Кине, у 2023. години, смањен је за 128 милијарди долара, у односу на вредност у 2022, те је по први пут од 1990-тих Мексико имао већу вредност извоза у САД од Кине, и постао његов најважнији снабдевач. Удео Кине у укупном увозу САД у 2023. износио је 14,1% и то је најмањи удео од 2004. године. Удео …
Pročitajte Još »Кратка економска историја СССР-а и ко је како након распада прошао?
Распад СФРЈ имао је различите динамичке последице по бивше републике: најбоље је прошла Словенија, следи Хрватска, Црна Гора и С. Македонија стоје слабије, а најлошије су прошле Србија и Босна и Херцеговина. Србија ће у 2024. години бити за неких 10% изнад нивоа БДП-а из 1989 (након 35 година!), док је он у Словенији удвостручена, а остале БЈР су између …
Pročitajte Još »Време велике срамоте – Санкције Косова Србији
Нема човека на планети Земљи који бар некада није доживео неко понижење, а милијарде људи се труди да преживи од данас до сутра понижени у апсолутном сиромаштву и без достојанства. Србија је, Богу хвала, земља поносних људи, те нисмо у понижавајућим крајностима, као народ, не и као појединци. Човек у понижењима огугла, па се труди да их што мање примећује, …
Pročitajte Još »We Are the World (1985) и Madness (2024)
На крају ове, 2024, године биће тачно 40 година од снимања песме „Do They Know Its Christmas?“ Band Aid-a, посвећене гладнима у Етиопији (која је тада имала комунистичку владу, а и православни народ је славио Божић 7. јануара (линк)). Убрзо након енглеских и ирских музичара одговорили су амерички (као што америчка политика увек следи, не предводи, енглеску политику – пример, …
Pročitajte Još »Степен експлоатације запослених у Србији и Хрватској по делатностима у 2022. години
О уделима зарада у додатој вредности у Србији писао сам пре месец дана (линк). Обрађујући зараде и број запослених у Хрватској, а саопштења су изашла данас (19.9.2024) видех са стране саопштење о пословању предузећа под страном контролом (линк), и у њему пише: Poduzeća pod inozemnom kontrolom (iFATS) u 2022. ostvarila su promet od 413,7 milijardi kuna, što je 38,2% od …
Pročitajte Još »Пензионери, купите клима уређаје за следеће лето! – вишак умрлих у Европи у јулу 2024.
У августу ове године, након повратка са посла кренуо сам у оближњи Макси и срео комшију како седи испред зграде. Пошто је било око 37-38 степени, око 4 поподне, питао сам га шта ту ради. Кратко ми је одговорио „изашао сам на ваздух“. Комшија је тада напунио 86 година и ушао је у 87. (Познат је по томе што ујутру …
Pročitajte Još »Геоекономија ваздушног саобраћаја: број превезених путника у првој половини 2024.
Приликом доласка Пола Кругмана у Београд 2012. године имао сам привилегију да му први поставим питање, али сам то, од силног узбуђења, претворио у монолог где је Зоран Станојевић морао да ме упозори да скратим. На теми економске географије сам докторирао, а Пол Кругман је имао један од највећих доприноса њеном развоју. Његов коментар на српску економију био је једноставан: …
Pročitajte Još »Хранимо псе и мачке, а не хаубице и топове!
Има томе већ 36 година (како језиво звучи!) када сам присуствовао, можда најмасовнијем, митингу у Јагодини (тада Светозареву) на коме се вршила национална мобилизација, па су пролазили кроз главну улицу Срби из Книна, са Косова и Метохије, а кад је река запослених из Фабрике каблова кренула да се приближава, решио сам да напустим овај „спонтани“ скуп и догађање народа. Заувек …
Pročitajte Još »Стопе абортуса у Европи
У кампањи за председничке изборе у САД питање абортуса се налази међу најважнијим питањима. Имамо, демократе, либерале, који су за слободу избора, абортирања, и имамо републиканце који су за њихову забрану или ограничење временског рока, одлучивање на нивоу држава… На Евростат-у (линк) имамо неажурну базу података о стопи абортуса, шта год да она значила (број абортуса на хиљаду становника, или …
Pročitajte Još »Успавани руски медвед
О извозу оружја у Украјину писао сам 21.7.2024, значи две недеље пре почетка напада на Курску област. https://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/izvoz-oruzja-u-ukrajinu/ Сада, 40 дана након текста, прикупио сам опет податке да бих видeо каква је динамика снабдевања Украјине оружјем и војним потребама и могу да констатујем да је у мају 2024. достигнута вредност од 830,5 милиона долара царини пријављеног оружја и одабраних производа. …
Pročitajte Još »Марина Младеновић Коматина (1956-2024)
Твој изненадни одлазак све нас је оставио у шоку. Иза себе си оставила Мају на коју си била поносна колико ретко која мајка може да буде. Са поносом и срећом, а опет скромно, споменула би нови позоришни комад, награду, далеко путовање, све што је твоја ћерка урадила. Оставила си и Владу са ким си гајила љубав која је била за …
Pročitajte Još »Удео зарада у додатој вредности по делатностима у Србији у 2022. години
„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен… Мадам Кири, госпођице, није пронашла закон о пореклу …
Pročitajte Još »Рађевина и Јадар: порекло становништва и списак жртава у Другом светском рату
Након текста о пореклу становника Рађевине и Јадра додао сам списак жртава из ове две општине у Другом светском рату. Од пописаних 3.389 лица њих 2.169 је страдало када су Немци гонили партизане од Богатића и Шапца преко Лознице и Крупња ка Ужицу, и имали су слободу да убијају сваког мушкарца старијег од 14 година, уколико им се учинио сумњивим, …
Pročitajte Još »Европска дијаспора у САД, апсолутна и релативна бројност у 2020.
Приказани подаци у две табеле ранга имају за циљ да пруже општу слику о америчкој измешаности европских народа и релативну величину дијаспоре у односу на матично становништво. Ови подаци пате од озбиљних недостатака и треба их узети са опрезом из следећих разлога: Подаци по појединачним народима су преувеличани јер садрже изјашњавање појединаца о само једном или о више различитих порекла.Народи …
Pročitajte Još »Срби у САД по државама 1980-2020.
Наш народ је пун заблуда, а једна од највећих је како имамо велику дијаспору. Тврдио бих супротно, а када бих имао и времена да тврдњу доказујем, да Срби имају једну од релативно најмањих дијаспора међу свим европским народима. Док су се други народи исељавали у далеке крајеве током XVIII и XIX века, Срби су се опорављали од турског геноцида из …
Pročitajte Još »Доналд Че Трамп
Читајући „Дневник мотоциклисте“ Ернеста Че Геваре сазнао сам да је рођен 14. јуна 1928. Узех одмах да проверим податке за Трампа и видех да је и он рођен 14. јуна, само 18 година касније и на северу у Латино Американцима омраженој земљи у коју се масовно усељавају. Пре 11 дана (13. јула 2024) извршен је неуспешан атентат на Трампа и …
Pročitajte Još »Извоз оружја у Украјину
Понашање чланица НАТО пакта у односу на Русију подсећа ме на један догађај из средње школе, о коме сам слушао, нисам присуствовао. Један „белац“ је пребио неког цигу из једне од две (бивше) циган-мале у Јагодини и цела циган-мала (мушки део) је дошла на одмор у школски центар ради одмазде. „Белац“, веома крупан момак, стојички је поднео да га ошамаре, …
Pročitajte Još »Србија по четврти пут, у мају 2024, имала је највећи мањак умрлих у Европи
У мају 2024. у Србији је „вишак умрлих“ износио -13,9% и није било земље, територије ни ентитета са мањим податком од нашег. Попут Србије, највећи мањак умрлих, у мају 2024, имале су земље источне Европе: Бугарска, Летонија, Литванија, Румунија, Хрватска, Словачка, Чешка, Мађарска и Естонија (линк). Претходно је Србија била „првак“ Европе по мањку умрлих у октобру 2020, јулу 2022. …
Pročitajte Još »Украјинци под привременом заштитом ЕУ на крају маја 2024.
Дана 31. маја 2024. приближно 4,3 милиона држављана изван ЕУ-а, који су побегли из Украјине, имало је статус привремене заштите у ЕУ. Највећи број корисника привремене заштите из Украјине био је у Немачкој (1.332.515 лица, 31,3% од укупног броја у ЕУ), Пољска (953.255; 22,4%) и Чешка (356.405; 8,4%). У поређењу са крајем априла 2024, највећи апсолутни пораст броја корисника забележен …
Pročitajte Još »Потрошња становништва у Европи у 2023. по намени
Потрошња становништва у еврима по становнику резултат је нивоа цена по земљама и куповне моћи становништва. Посматрано по текућим курсевима валута БДП по становнику у Србији (10.497 евра) био је на 27,9% просечног у ЕУ, док је по куповној снази премашио 40%. Код личне потрошње становништва били смо на 32,6% од просека у ЕУ са 8.025 евра по становнику у …
Pročitajte Još »Утицај доласка Рајмштајна на ноћења странаца у Србији у мају 2024.
У мају 2024. у Србији (линк) је регистровано 1.208,4 хиљада ноћења, у томе 638,6 хиљада домаћих и 569,8 хиљада страних. У односу на мај 2023, укупан број ноћења повећан је за 14,0%, у томе домаћих за 7,0% и страних за 23,1%. У периоду јануар-мај 2024. у Србији је регистровано 4,8 милиона ноћења, у томе 2,6 милиона домаћих и 2,2 милиона …
Pročitajte Još »Први пут на Кајмакчалану
И друга ситна запажања Мотив за обилазак Кајмакчалана добио сам читајући текст Александра Лазића (линк), у личној преписци са аутором. За обилазак Зебрњака и Кајмакчалана одабрао сам пут на коме ћу обићи још нека места, попут манастира Светог Прохора Пчињског, манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану и Прилеп, уместо припремног ноћења у Битољу и накнадног ноћења у грчком селу испод …
Pročitajte Još »Место Србије у европској дуванској индустрији у 2021.
Индустрија дувана у Србији спада у малобројне делатности где смо по индикаторима развијености на нивоу ЕУ – имамо 26,3 евра по становнику додате вредности од ње, док је просек у ЕУ 26,7 евра. Већу додату вредност по становнику од Србије имају Немачка (83,7 евра), Шведска (62,1), Португалија (47,8) и Грчка (36,9). Са 1.330 запослених у дуванској индустрији Србија је била …
Pročitajte Još »Место Србије у европским стоматолошким услугама у 2021.
Када се погледа колико српски подаци одступају од просечних у Европи, и од најлошијих након наших, требало би пажљиво потражити да ли негде у земљама глобалног југа постоје овако сироти стоматолози. Зубари су, као и адвокати, у повлашћеној позицији у погледу пријављивања и плаћања пореза у односу на регистровани промет. То чини стоматолошке услуге више сивом или црном него белом …
Pročitajte Još »Место Србије у европским услугама смештаја у 2021.
Рангирано према додатој вредности по становнику, Србија је била најнеразвијенија земља у Европи, након Босне и Херцеговине, у услугама смештаја у 2021. години. Од 32 земље са подацима, њих 10 је имало мањи број запослених у услугама смештаја, и то: Малта, Луксембург, Словенија, Естонија, Финска, Литванија, Летонија, Албанија, Словачка и БиХ. Мању додату вредност по запосленом од Србије (11,4 хиљада …
Pročitajte Još »Место Србије у европској индустрији боја и лакова
За ову индустријску делатност Евростат располаже са 25 земаља и нема податке за Грчку, Ирску, Луксембург и Словачку, од чланица уније. Србија је у 2021. имала 93 предузећа регистрована у овој делатности са 2.157 запослених, што даје 23 запослена по фирми. Код ова три податка Србија се налази у просеку за ових 25 земаља. Додата вредност по запосленом била је …
Pročitajte Još »Место Србије у европском такси превозу
Овде приложене податке Евростата треба узети са великим опрезом јер је пословање таксиста упоредиво са слободним професијама – радно време није фиксирано, издавање фискалних рачуна није обавезно, итд. Србија је у 2021. званично имала 5.522 регистрованих таксиста у 2.197 фирми, што даје 2,5 запослених по предузећу. Већи број запослених по предузећу имала је само Немачка (6,4) а исти као и …
Pročitajte Još »Место Србије у европској индустрији прераде воћа и поврћа у 2021.
Ова делатност је једна од осам у којима је Србија развијенија од просека ЕУ, мерено додатом вредношћу од делатности по становнику: у ЕУ она износи 35,6 евра а у Србији 38,8 евра. По броју предузећа и преради воћа и поврћа Србија је са њих 1.113 на петом месту у Европи, док је по броју запослених (13.743) на седмом месту. Додата …
Pročitajte Još »У којим делатностима је Србија развијенија од просека ЕУ?
Евростат има податке о пословању по делатностима за 2021. годину који се односе на пословну економију која не укључује државну управу, социјално осигурање и организације са чланством. У овој економији није и пољопривреда, шумарство и рибарство. Додата вредност пословне економије у ЕУ износила је 9.393 милијарде евра а у Србији 29,3 милијарде. Додата вредност по становнику износила је 21.010,1 евра …
Pročitajte Još »Место Србије у светском увозу живих свиња и свињетине, 2012-2023.
Према подацима ММФ-а (линк) свињско месо је у априлу 2024. поскупело за 8,3%, у односу на март 2024, док је у односу на април 2023. поскупело за 25,3%. Ови подаци би требало да нас интересују као произвођаче свиња и свињетине, да су подстицаји на светском тржишту за извоз повољни. На жалост, ови подаци упућују да ће (или је већ) нам …
Pročitajte Još »Увоз живих свиња и свињског меса у Србију 2014-2023.
У Србији је број свиња од 2014. до 2023. смањен за једну трећину (-33,9%) или за 1.096.000 грла, са 3.236 на 2.140 хиљада. Оволико велики пад броја свиња последица је незаинтересованости произвођача и трговаца да раде „на мало“ са домаћим сточарима. Србија је у претходних десет година увезла 1.707.658 свиња и највећи увоз је био у 2014. години: непуних 300 …
Pročitajte Još »Поређење разлике у извозу по земљама Србије и Хрватске у 2023. години
У периоду од 2012. до 2023. Србија је повећала извоз, изражено у доларима, за 174,1% а Хрватска за 101,6%, те је у 2023. Србија имала за 23,4% већу вредност извоза, а у 2012. је имала за 9,2% мању вредност у односу на Хрватску. Нагли раст извоза Србије у 2013. захваљујући тадашњем пласману Фијат-а, утицао је да у тој години Србија …
Pročitajte Još »Робна размена Пољске по земљама, 2008-2023.
Пољска је, након Ирске, најдинамичнија чланица ЕУ, захваљујући производној и укупној економској интеграцији са Немачком, као привредним центром Европе. Пољска једина у Европи није имала пад БДП-а 2008, и наставила је и након те године да се брзо развија. У 2023. години робни извоз Пољске износио је 352,8 милијарди евра, што је 24. место у свету по вредности, након Вијетнама, …
Pročitajte Još »Маргинализација Србије у светском извозу шећера
Од 2006. до 2022. светски извоз шећера је удвостручен: са 29,5 на 58,3 милијарди долара. Србија је у истом периоду смањила вредност извоза за 38,9%, са 167,5 на 102,3 милиона долара, те је смањила удео у светском извозу шећера са 0,57% у 2006, на 0,18% у 2022. Извоз шећера из Србије додатно је смањен на 76,5 милиона долара у 2023. …
Pročitajte Još »Потрошња пистаћа по становнику по земљама у 2021-2022. години
Мотив за проверу и обрачун података био ми је текст објављен на порталу дневног листа Данас (линк), а пренет са портала Јутарњег у Хрватској. У тексту, између осталог, пише: „Amerikanci svake godine konzumiraju oko 45.000 tona pistaća, od kojih većina dolazi iz Irana“. Да здрави производи не знају за границу, то је опште познато, али да Американци једу толико пистаћа …
Pročitajte Još »Зараде на територији бивше Југославије, март 2024.
У марту 2024. просечна нето зарада у Словенији износила је 1.481 евра, у Хрватској 1.326, у Србији 827, Црној Гори 825, у Републици Српској 713, у Федерацији БиХ 683 и у С. Македонији 658 евра. У односу на март 2013. просечна зарада је номинално највише повећана у Хрватској (+17,3%), па у Србији (+13,4%), С. Македонији (+12%), Републици Српској (+10,8%), Федерацији …
Pročitajte Još »Сумрак у Турској
Када бих кренуо пред мајком да критикујем ситуацију у Србији, у последње 33 године, она би одмах заузела заштитничку позицију, те би увек наступила свађа. Било је периода, током деведесетих година прошлог века, када смо јој покојни брат и ја забрањивали да у нашем присуству укључује телевизор. Када сам погледао последњи податак о стопи фертилитета у Турској у 2022. години, …
Pročitajte Još »Бугарски геноцид у Топлици 1917.
При крају основне школе, 1985. или 1986. године, добили смо задатке од наставника историје да напишемо радове по свом избору, а који би утицали на коначну оцену из овог предмета. Сакупио сам неколико другара са најлошијим оценама и провели смо неколико дана у градској библиотеци у Јагодини преписујући текстове о Србији у Првом светском рату из тада доступних извора. Прикупили …
Pročitajte Još »Утицај брзе линије Београд – Нови Сад на обнављање путничког железничког саобраћаја у Србији
У бази Евростат-а немамо упоредиве податке за путнички железнички саобраћај за европске земље јер су подаци у различитим јединицама мере (јединицама, хиљадама и милионима) чак и унутар података за појединачне земље. У односу на развијен железнички саобраћај у западној и северној Европи, можемо претпоставити да је изузетно мали број земаља који има мањи интензитет путничког саобраћаја железницом од Србије. Железнички …
Pročitajte Još »