Republika Srbija proizvodi dovolјno pšenice za potrebe svog stanovništva, pa poslednjih godina za izvoz preostaje oko milion tona godišnje. U 2016. godini postoji višak pšenice u celom svetu, a u Srbiji je to oko 1,5 miliona tona. Proizvodnja pšenice je ekstenzivan posao. Setva se stabilizovala na preko 550.000 hektara, a ukupna proizvodnja se stabilizovala na oko 2,5 miliona tona godišnje. …
Pročitajte Još »0 Branislav Gulan
Branislavu Gulanu nagrada za životno delo
Ovo je Gulanu, članu Udruženja novinara Srbije, treće priznanje za životno delo. Dve međunarodne nagrade dodelјene su 2016. godine. Jedna je povelјa Saveza novinara Srbije i Crne Gore, a druga je dodelјena na Međunarodnom skupu novinara u Bogatiću takođe iste godine U Društvu novinara Vojvodine, tradicionalno su dodelјena godišnja priznanja. Čuvanje i negovanje novinarske profesije, iako ponekad teško, pravi je …
Pročitajte Još »REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 3: Genocid nad seljakom
Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“ od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, …
Pročitajte Još »OBAVEŠTENјE O KUPOVINI MERKANTILNE PŠENICE ROD 2019. GODINE
Na osnovu Zaklјučka Vlade 05 Broj: 339-6763/2019 od 04. jula 2019. godine, Republička direkcija za robne rezerve (u dalјem tekstu: Direkcija) vrši kupovinu do 25.500 tona merkantilne pšenice rod 2019. godine, domaćeg porekla. Kupovina merkantilne pšenice vršiće se posredstvom Produktne berze AD, Novi Sad, od: fizičkih lica – nosilaca registrovanih polјoprivrednih porodičnih gazdinstava, zemlјoradničkih zadruga i skladištara koji sa Direkcijom …
Pročitajte Još »REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 2:Hitno, agrarna i socijalna reforma!
U okviru tog koncepta agroindustrija treba da bude nosilac akcije i predstavlјa veliku šansu, jer kroz njegov razvoj i Srbija bi se razvijala.To znači nova strategija mora sadržati multifunkcionalni prilaz, koji uklјučuje i oporavak stočarstva, i organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su i odlike savremene polјoprivrede, kojoj i Srbija teži. Ali, pre svega, moramo obaviti i tranziciju, a najvažnija …
Pročitajte Još »Propada kapital od milijardu i po dolara
Treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje.Vraćen duh zadrugarstvu Piše: Branislav GULAN Srbija ima više od 32.000 neзaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera. To su podaci iz januara 2018. godine. Neshvatlјivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikovanije lјude koji …
Pročitajte Još »REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 1: Nada u oporavak
Republici Srbiji za njenih 570.000 polјoprivrednih gazdinstava potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno je kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate!Dakle, potreban je nova agrarna i socijalna reforma. Politika mora biti realna i ostvariva. Kada se donese, pored Vlade, očekuje se da će je usvojiti i Skupština Srbije. …
Pročitajte Još »Udruživanje rešava probleme
Za selјake u Srbiji ovo je značajan trenutak jer, ukoliko se neudruže u zadruge, kooperative ili neka ih zovu kako god hoće, da bi bili konkurentni, ne da će propasti, nego će nestati Branislav Gulan* Orijentacija Vlade Srbije da polјoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra. Međutim, treba naglasiti da njih u Srbiji ima suviše malo da …
Pročitajte Još »Spasavanje nestalog…
ALARMANTNI PODACI: U 1.000 sela u Srbiji manje od 100 stanovnika… Piše: Branislav GULAN U 1.034 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika, a u više od 200 niko nije mlađi od 20 godina, stoga je 13. juna 2019. godine, formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kako bi se ona održala, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za …
Pročitajte Još »Biće dovoljno pšenice
Rod pšenice na 570.000 hektara biće, na nivou petogodišneg proseka i veći od 2,5 miliona tona Branislav Gulan Srbija će ove godine imati dovoljno pšenice za sebe, a više od milion tona će moći da izveze, kaže direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković. To je, kako kaže, ustanovljeno tokom realizacije programa koji su sproveli Ujedinjene nacije, odnosno organizacija FAO i …
Pročitajte Još »Preporuke nacionalnog konventa o EU: Nespremni za EU
На седмој пленарној седници Националнoг конвента о ЕУ, одржаној 10. јуна 2019. године, Поднет је извештај и о остваривању усаглашАвања из области ,,ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА“, ,,БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ, ВЕТЕРИНАРСКОЈ И ФИТОСАНИОТАРНОЈЈ ПОЛИТИЦИ“ И ,,РИБАРСТВУ“ – поглавља 11,12 И 13) ЈА САМ АКТИВАН ЧЛАН МРЕЖЕ ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ ПА ВАМ ДОСТАВЉАМ НЕКЕ БИТНЕ ДЕЛОВЕ ИЗ КЊИГЕ ПРЕПОРУКА. I Буџет за реализацију …
Pročitajte Još »AGRARNE REFORME JUČE, DANAS I SUTRA
Restitucija zemljišta pre licitacije Agrarna reforma kao zakonska regulativa usmerena na redistribuciju agrarnih resursa jedne zemlje nije izmišljotina komunističkog režima iz polovine prošlog veka, već je ona sastavni deo svih velikih i suštinskih, društveno-ekonomskih promena, narodnih revolucija i kontrarevolucija, seoba i egzodusa naroda. Svaku agrarnu reformu treba vrednovati u kontekstu vremena, u kome je ona sprovedena, kao i sa merilom …
Pročitajte Još »Nova ekonomija: Rusija obustavila uvoz mesa od četiri srpske kompanije
Ruske vlasti donele su odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina prozvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds (Big Bull Foods), Zlatiborac i Karnerks (Carnex) zbog „ozbiljnih nepravilnosti“ uočenih tokom inspekcije, saznaje Nova ekonomija. 8Piše: Beta31. maja 2019. 09.41 Foto: Stefana Svić U odlukama ruske inspekcije od 21. i 22. maja, objavljenim na sajtu ove institucije, navodi …
Pročitajte Još »Srpsko selo umire!
Од последњег пописа пољопривреде у 2012. године угaшeнo је 62.000 пoљoприврeдних газдинстава у Србиjи. Број је смањен на 566.000! Бранислав Гулан Прeмa пoпису пoљoприврeдe из 2012, у Србиjи билo oкo 628.000 пoљoприврeдних гaздинстaвa и joш 2.000 прaвних лицa. Meђу кojимa су дoминирaлa мaлa и срeдњa. Зa СAMO ШEСT ГOДИНA БРOJ ГAЗДИНСTAВA JE СMАЊEН НA 566.000!!! Oвo су нajнoвиjи пoдaци Рeпубличкoг …
Pročitajte Još »MED: SRBIJA, SVET I EVROPA
SRBIJA U Srbiji je u 2018. godini u 1.011.479 košnica proizvedeno oko 9.000 tona meda. Od toga je izvezeno 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara.Proizvodnjom meda bavi se 15.000 pčelara. Država je ovu proizvodnju koja je i izvozna grana stimulislaa u 2018. godini sa 3,9 miliona evra, kaže dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog poljoprivrednog fakulteta. Lane je i uvezeno …
Pročitajte Još »TRŽIŠTE ŠEĆERA – BORBA ZA OPSTANAK?
U svetu se godišnje proizvede 186 miliona tona šećera. Od toga u EU oko 21 miliona tona. Prošle godine iz Srbije izvezeno samo 109.000 tona ,,slatkog kristala“, što je dvostruko manej nego pre nekoliko godina, kaže profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Branislav Vlahović. Karakteristično je u svetu da se zatvorio veliki broj šećerana zbog niskih cena. Subvencije po hektaru za …
Pročitajte Još »Polјoprivredni sajam posetilo 140.000 lјudi
Kroz kapije ovogodišnjeg 86. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu za sedam dana prošlo je oko 140.000 ljudi. Najbolji učinak ostvaren je u prodaji mehanizacije, u vrednosti od 20 miliona evra. Zemlja partner bila Italija, a prijatelj Tunis Piše: Branislav Gulan Na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, najznačajnijem agro-biznis događaju u ovom delu Evrope, predstavio se i Grad Beograd. Sumirajući rezultate …
Pročitajte Još »Izvoz pšenice i brašna
Od žetve u 2018 godini do počеtka maja 2018. godine u svet je izvezeno 878.308 tona pšenice i 132.037 tona brašna.n Ovogodišnaj žetva biće obavljena na 566.149 hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 81.934 ha ili 12,6 odsto Branislav GULAN Bilans pšenice za ekonomsku 2018/19 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o …
Pročitajte Još »Stanovništvo u naseljima – selima Srbije u 2019. godini
Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelja; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavljanje …
Pročitajte Još »Na sajmu u Novom Sadu više od 1.500 izlagača
Pred posetiocima poljoprivrednog sajma ponuda 27 italijanskih kompanija. Sedmo uzastopno učešće Italije na najznačajnijoj poljoprivrednoj manifestaciji u regionu, i drugo u svojstvu zemlje partnera, obeležiće dva rekorda 0Piše: M. S.23. aprila 2019. 15.37 Izmenjeno: 25. aprila 2019. 04.02 Jedan je učešće 27 italijanskih kompanija, a drugi se odnosi na naš izložbeni prostor koji će biti smešten na površini od 440 metara kvadratnih. …
Pročitajte Još »Sa selima, nestaje i Srbija!
Srbija je nekada po izvozu mesa i ugledu u svetu bila ugledna Evropi! Danas su prazna sela i staje, pa nema ni stoke. Broj stanovnika opada u 86 odsto naselјa pa će za deceniju i po nestaće njih 1.200! Branislav Gulan Polјoprivreda Srbije je u poslednje tri decenije prosečno rasla godišnje po stopi od samo 0,45 odsto. Pored mnogobrojnih obećanja, …
Pročitajte Još »POVRĆE, PROIZVODNјA, IZVOZ I UVOZ
Veći uvoz od izvoza povrća! Povrće u Srbiji se proizvodi na 75.000 hektara. Prosečno se godišnje izveze 87.400 tona svežeg povrća u vrednosti od 39,3 miliona dolara (uvremenu od 2014. do 2018. godine). U izvozu dominiraju, mrkva, crni luk, paprika i krastavac sa ukupno 70 odsto. Prosečan uvoz svežeg povrća u Srbiji je 103.900 tona. Taj uvoz ima godišnju stopu …
Pročitajte Još »POSLOVANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA U 2018. GODINI
Zadovoljstvo sa prinosima… Prinosom poljoprivrednih kultura u 2018. godini možemo biti zadovoljni. Pšenica je rodila 7.124 kilograma po hektaru što je izmnad desetogodišnjeg proseka (6.826 kilograma po hetkaru).Za kukuruz se može reći da je odlično rodio 11.643 kilograma po hektaru dok je desetogodišnji prosek 8.315 kilograma po hektaru Suncokret je takodje odlično rodio- 3.512 kilograma po hektaru dok je šećerna …
Pročitajte Još »Latifundije na poljima
Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi uskoro mogle da postanu neplodne! Turci uvozno goveđe meso u proseku lane plaćali po 3.959 evra tonu, a kupljenu u Srbiji 5.314 evra po toni Piše: Branislav Gulan 0Piše: Branislav Gulan01. marta 2018. 08.00 Izmenjeno: 00.12 Foto: ThinkstockStručnjaci upozoravaju da …
Pročitajte Još »Sputnjik: Veliki povratak zadruga u Srbiju — mogu li one oživeti selo
Za dve do tri nedelje biće raspisan konkurs na kome će bespovratno biti dodeljeno 700 miliona dinara za osnivanje ili obnavljanje 70 seoskih zadruga. Za godinu i po dana, koliko traje akcija, novac je dobilo 95 zadruga, čime je pomognut rad i život 4.600 porodica, pre svega na nerazvijenom jugu Srbije. Duh zadrugarstva, koji je odavno bio zamro, vraćen je …
Pročitajte Još »Proizvodnja, izvoz pšenice i brašna
Suša je ugrozila oko 200.000 hektara pšenicom roda koji se očekuje ove godine. Od žetve 2018. godine pa do poečtka aprila 2019. godine iz Srbije je izvezeno ukupno 843.543 tone pšenice. U istom perio izvezeno je i 120.726 tona brašna. Srbiji je godišnje za ishranu potrebno 1.200.000 tona pšenice, za ishranu stoke oko 200.000 tona i za semensku pšenicu oko …
Pročitajte Još »Selo vratiti u Ustav!
U Srbiji ima 4.700 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika Branislav Gulan* Put do uništenja jedne zemlјe je, izumiranjem sela i uništavanjem semenarstva i – agrara. Srbija se sad nalazi na tom putu. Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji nepostoji ni jedno selo! Dakle, prvi korak ka uništavanju učinili …
Pročitajte Još »Genocid nad selјakom
Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije. Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u Srbiji, jer je zapostavlјeno njeno …
Pročitajte Još »ZAŠTO SRBI JEDU UVOZNE SVINJE
Domaći kukuruz i strana šnicla Dok god ne budemo imali proizvod od njive do trpeze, tov svinja će nam biti skuplјi nego u EU, a uvoz neizbežan Branislav Gulan Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji — zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, možemo da imamo makar za sopstvene potrebe. Nekada smo imali i više od …
Pročitajte Još »Bitka za izgubljena sela, spasavati varošice!
Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela je uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manje od po 100 stanovnika. U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostajan život! Srbija se nalazi među demograski …
Pročitajte Još »Zapostavljeno ruralno područje!
U Srbiji ima 4.700 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu i po dana osnovano 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 350 novih zadruga Branislav Gulan …
Pročitajte Još »Sistemska rehabilitacija zadruga
Šansa polјoprivrednika, je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati. U suprotnom ne da će propasti, nego će nestati Branislav Gulan I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vraćeno. Pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, čiji …
Pročitajte Još »SAVREMENO ZADRUGARSTVO U SRBIJI
Zajednički do konkurentnosti Brdsko planinska područja karakterišu izraženi procesi iselјavanja stanovništva i ostavlјanje praznog prostora. Na tim područjima trenutno živi ispod 20 odsto ukupne populacije u Republici Srbiji. Prosečna gustina naselјenosti najniža je u odnosu na sva druga ruralna područja i iznosi ispod 45 stanovnika na kvadratnom kilometru Branislav Gulan Na prvoj Naučnoj konferenciji ,,Savremeno zadrugarstvo u Srbiji“, održanoj u …
Pročitajte Još »Nova zadrugarska mapa
Šansa polјoprivrednika, selјana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati Piše: Branislav Gulan I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vfraćeno. Pokretanjem akcije ,,500 zaruga u 500 sela’’, čiji cilј je regionalni razvoj u Srbiji, …
Pročitajte Još »Goveda na istorijskom minimumu!
На почетку 2019. године, према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је забележен следећи борј стоке (две и по деценије просечно годишње опадање је два до три одсто): ГОВЕДА 878.000 говеда. То је историјски минимум говеда у Србији. Та бројка је мања за 2,3 одсто у односу на 2017. годину. У 2016. години у Србији је било 892.000 говеда; …
Pročitajte Još »ZADRUGARSTVO U BRDSKO-PLANINSKIM PODRUČJIMA SRBIJE
Stižu i radničke zadruge Ova područja karakterišu izraženi procesi iselјavanja stanovništva i ostavlјanje praznog prostora. Na tim područjima trenutno živi ispod 20 odsto ukupne populacije u Republici Srbiji. Prosečna gustina naselјenosti najniža je u odnosu na sva druga ruralna područja i iznosi ispod 45 stanovnika na kvadrfatnom kilometru Globalno posmatrano brdsko-planinska područja se mogu determinisati kao područja iznad 500 metara …
Pročitajte Još »Za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi
Od 1991. do 2012. godine Vojvodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a južna i istočna Srbija više od 200.000 lјudi. Razvoj polјoprivrede Srbije u poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje!!! Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam …
Pročitajte Još »Zapostavljeno ruralno područje!
U Srbiji ima 4.700 naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 340 novih zadruga Branislav …
Pročitajte Još »Povratak poverenja u zadrugarstvo
U Srbiji se vraća se poverenje u zadrugarstvo. Za godinu i po dana blizu 100 zadruga bespovratno od države dobilo oko milijardu dinara. Osnovano 340 novih zadruga. Pre akcije ,,500 zadruga u 500 sela“ Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga Branislav GULAN Prema podacima Agencije za privredne registre u Republici Srbiji, na početku 2017. Godine, …
Pročitajte Još »PLAVI DIZEL U SRBIJI?
Jeftiniji dizel za novi podsticaj! Ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre uplate dugovi prema gazdinstvima za razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava. Naši ratari za različite …
Pročitajte Još »Klјuč je u zadrugama…
Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga Branislav GULAN Holandija ima 1,5 miliona hektara obradive zemlјe, iščupane iz mora, i godišnji izvoz polјoprivredno – prehrambenih proizvoda od 75 milijardi evra. Srbija ima PET miliona hektara visoko kvalitetne obradive …
Pročitajte Još »Izvoz pšenice roda 2018. godine
Od jula 2017. godine, posle žetve, do počеtka 2018. godine iz Srbije je u svet izvezeno 765.036 tona pšenice. U isto vreme izvezeno je i 99.084 tone brаšna Piše: Branislav GULAN Bilans pšenice za ekonomsku 2018/19 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2018. godine i podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i …
Pročitajte Još »SAVETOVANJE AGRONOMA I POLJOPRIVREDNIKA SRBIJE
Lider u oblasti vrhunske nauke Rekordan broj, od oko 1.500 učesnika na zlatiborskom savetovanju agronoma i polјoprivrednika. Savetovanje je organizovao novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo koji je, sa 610 zaposlenih, u devetoj deceniji života i rasta. U naučnoj ustanvoi stvoreno 1.250 sorti i hibrida Piše: Branislav GULAN Nakon uspeha 2018. godine i proglašenja za instituciju od nacionalnog značaja, Institut …
Pročitajte Još »Stanovništvo u naselјima – selima Srbije na početku 2019. godine
Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelјa; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavlјanje …
Pročitajte Još »Sumorna slika sela 2
U Srbiji ima 4,7 hiljada naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 330 novih zadruga …
Pročitajte Još »Zemlјa čeka vodu i stoku
Srbija navonjava samo 46.823 hektara oranica, što je manje od 1,5 odsto. U javnosti je stalno bilo da je to više od 100.000 hektara ili više od tri odsto. Dok su kupci tražili junetinu mi im nudili za izvoz svinjetinu… Piše: Branislav Gulan Tokom 2018. godine u Srbiji je navodnjavano samo 46.823 hektara polјoprivrednih površina, što je za …
Pročitajte Još »Sumorna slika Srbije
Rezultati popisa stanovništva u Srbiji: 2.487.886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika; Van gradskih naselјa živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi blizu 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000. Dakle, nestane po jedna varoš, veličine Negotina ili Bačke Palanke; Ako se nastavi ovim tempom, da više umire nego što se rađa, na području …
Pročitajte Još »Zašto su nam danas potrebne zadruge?
Tridesetih godina XX veka, sićevački zadrugari su na svim zadružnom domu ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi ,,UDUŽIVANјE JE ZAKON ŽIVOTA NA KOME SE TEMELJI SVEKOLIKO NAPREDAK“! Potreba za zadrugama danas Najbolјi dokaz da je poljoiprivreda devastirana u protekle tri decenije, je činjenica da imamo prosečan godišnji rast od samo 0,45 odsto! Zadruge su nam danas, pre …
Pročitajte Još »Klasifikacija zadruga
U zadružnoj istoriografiji preovlađuje podela zadruga prema tri kriterijuma: delatnostima, cilјevima i načinu odgovornosti: I Prema delatnosti: Potrošačke i nabavno prodajne – kada se osnivaju i ostvaruju svoju delatnost u oblasti prometa roba i usluga; Štedno – kreditne – u oblasti novčanog i platnog prometa; Proizvođačke zadruge – u zanatskoj privredi i polјoprivredi, uslužnim delatnostima društvenog standarda – stambene, …
Pročitajte Još »Proleterizacija sela
Na prelasku sa naturalnog na novi robno – novčani način privređivanja, zemlјoradnička gazdinstva su bila primorana da se zadužuju, jer država nije uspevala da obezbeedi povolјne kredite. Da bi vraćali dugove, selјaci su masovno prodavali svoja imanja. Kako u svojoj studiji Socijalne funkcije zadrugarstva navodi rodonačelnik srpskog zadruarstva Mihailo Avramović, u 1884. godini je prodato 3.395, a samo dve godine …
Pročitajte Još »Istorija zadrugarstva
Od polovine XIX veka u Evropi nastaju prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega, zanatlija, a zatim zemlјoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, može se izdvojiti više tipova zadružnog organizovanja. Međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na našim prostorima: Ročdelski model – Prvu (savremenu potrošačku) zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u …
Pročitajte Još »Savremeneno zadrugarstvo
Savremeno zadrugarstvo mora počivati na izvornim zadružnim načelima, potvrđenim i osavremenjenim na Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza u Mančesteru 1995. godine, jer je to jedini ispravan put i način organizovanja zemlјoradnika u organizacije bez kojih selo definitivno ne može postojati – zemlјoradničke zadruge. Da bi se zadrugarstvo sačuvalo od dalјeg urušavanja i da bi se unapredili njegov rad i poslovanje, odnosno …
Pročitajte Još »Sporovi o nevraćanju imovine i tri oblika svojine
Sporovi o nevraćanju imovine Iako je savezni Zakon o zadrugama iz 1990. godine, propisao da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima kojima je oduzeta bez nadoknade ili iz drugih razloga, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine, u sudovima širom Srbije vodi se na hilјade sudskih sporova, a samo je neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija uspeo da vrati …
Pročitajte Još »Rast standarda i kvaliteta života
U vremenu od 1957. godine, kada su na značaju dobile opšte zemlјoradničke zadruge koje su svojom raznovrsnom delatnošću obogaćivale i unapređivale celokupni život sela – uklјučujući ekonomske, kulturne, socijalne aspekte i koje su unosile mnoge inovacije u polјoprivrednu proizvodnju, jačajući zadružne fondove, značajno je povećan standard seoskog stanovništva i kvalitet života na selu. Povolјni vetrovi za zadrugarstvo duvali su povremeno …
Pročitajte Još »Ratno stradanje zadruga
Tokom ratova, zadrugarstvo je teško stradalo. Oporavak je bio dug i mukotrpan. Zemlјa, ratom opustošena, polјa zapuštena, stočni fond – zanemarlјiv… Tek tridesetih godina prošlog veka, zadrugarstvo je konsolidovano sa socijalnog i ekonomskog aspekta, tako da se 1937. godine ukazala potreba za donošenjem Zakona o privrednim zadrugama, kojim je, prvi put od osnivanja Kralјevine Srbije, ujednačeno zadružno zakonodavstvo. Srpsko zadrugarstvo …
Pročitajte Još »Misija za spas sela
Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas srpskog sela, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.709 sela u Srbiji …
Pročitajte Još »Stočarske zadruge za razvoj poljoprivrede
Danas je prevara prodavati meso u svetu koje nemamo. To se otkrije i kasnije kažnjava. Treba organizovati tov stoke u Srbiji pa kada je budemo imali za našu samodovoljnost i izvoz, komercijalistima neće biti problem da prodaju meso. Šansa zar azvoj stoačrstva je kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela“. Izazov je pred svi nosiocima agrarne politike, a što pre …
Pročitajte Još »AKTUELNA KRETANJA NA SVETSKOM TRŽIŠTU PŠENICE
(procena svetske proizvodnje, potrošnje i zaliha pšenice) Prema poslednjim podacima (procene iz decembra 2018.godinu) američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi u proizvodnji, potrošnji i zalihama na svetskom tržištu pšenice su sledeći: SVET (u mil.tona) ekonomska godina 2011/12 2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17 2017/18 2018/19 novembar 2018/19 decembar Proizvodnja pšenice 696,9 658,3 714,9 726,9 734,1 751,99 758,22 733,51 733,4 …
Pročitajte Još »ZADRUGARSTVO U VOĆARSTVU
Zadružne fabrike Kroz razvoj zadrugarstva u proteklih godinu i po dana u Srbiji je otvoreno 95 zadružnih mini fabrika. Odnosno toliko zadruga je dobilo podsticaje za razvoj u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“ Branislav GULAN *Poljoprivreda Srbije za poslednje tri decenije ima rast od 0,45 odsto!!! *Strategija o razvoju agrara od 2014. do 2024. godine predviđa rast od 9,1 …
Pročitajte Još »Pokret sitnog kapitala
Srbiji danas nedostaju štedno kreditne zadruge koje postoje u celom svetu i oko kojih se ,,vrti’’ kompletno njihovo poslovanje. Za to je potrebna hitna izmena postojećeg Zakona o zadrugama, donetog krajem 2015. godine. Takvu štedno kreditnu zadrugu Srbija je imala 1844. godine koja je bila osnovana u selu Vranovu 1844. godine, pored Smedereva. Podrška akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ …
Pročitajte Još »Vraćen duh zadrugarstva
U Srbiji je vraćen duh zadrugarstva. Sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela“ krenulo je i oživlјavanje zadrugarstva. Do 2017. godine Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga. Samo za godinu i po dana osnovano je 314 novih zadruga. Prvi put posle sedam decenija država bespovratno ulaže novac u zadrugarstvo, pa će za tri godine zadruge …
Pročitajte Još »BIOLOŠKI SLOM I NESTAJANJE SRBA U HRVATSKOJ (1880–2011)
Službeni glasnik – Prometej, Beograd – Novi Sad, 2018 Istaknuti sociolog sa prostora eks Jugoslavije dr Svetozar Livada (Hrvatska) krajem novembra 2018. godine, održao je u Novom Sadu, u prostororijama ,,PROMETEJA“, promociju svoje najnovije knjige ,,BIOLOŠKI SLOM I NESTAJANJE SRBA U HRVATSKOJ (1880 DO 2011. GODINE.). O knjizi su govorili izdavač Zoran Kolundžija, vlasnik ,,Prometeja“, geograf dr Branislav Đurđev i …
Pročitajte Još »Ministri i obećanja i očekivanja
Србија је некада по извозу меса и угледу у свету била у Европи! Данас се од дозвољеног контигента извоза црвеног меса у ЕУ испуњава тек пет одсто! Празна села и стаје, па нема ни стоке Бранислав Гулан Пољопривреда Србије је у последње три деценије просечно расла годишње по стопи од само 0,45 одсто, али и поред многобројних обећања, један од …
Pročitajte Još »NESTAJANJE SELA I SRBIJE
Loša politika jede državu Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d aima i dostajan život! Srbija …
Pročitajte Još »SAJAM U GORNJOJ RADGONI ,,AGRA2018“
Mladi i agro biznis Uz Makedoniju koja je bila zemlja partner, s nacionalnim i regionalnim izlaganjem na sajmu su se predstavili i Austrija, Hrvatska i Maddjrska, Indija i Poljska… Ukupno, na sajmu AGRA predstavilo se više od 1.840 izlagača iz 32 države na prostoru površine 71.300 kvadratnih metara Tradicionalni 56. Međunarodni poljoprivredno – prehrambeni sajam ,,AGRA 2018’’ održan je …
Pročitajte Još »POGLEDI NA ZADRUGARSTVO
Ono što je blisko pojmu složene zadruge, na našem području, to su bivše složene organizacije udruženog rada, koje su nekada veoma uspešno funkcionisale. To su bili PKB, PIK ,,Servo Mihalj“ u Zrenjaninu, PIK ,,Sirmijum“ u Sremskoj Mitrovici, PIK ,,Vrbas“ u Vrbasu i mnogi drugi. No to je bilo drugo vreme i u drugom ekonjomskom sistemu Piše: Branislav Gulan Zadružno zakonodavstvo …
Pročitajte Još »Srpske kuće da čuvaju ćirilicu!
Потребно је да се и свету отварају сабирни дистрибутивни центри са најбољом робом из Србије, који би се звали ,,Српска кућа“, обележени и ћирилицом. Десетак таквих објеката у градовима као што су Чикаго, Торонто, Беч, Франкфурт, Минхен, Стокхолм, Сиднеј, Цирих, Милано, Москва… снабдевених робом у вредности од по најмање милион евра, означених са ћирилицом, и да су из Србије, била …
Pročitajte Još »CRNA TRAVA Mlačište, plač bebe posle 38 godina
U polovini crnotravskih sela nema nijednog deteta. Zato se s radošću u tom kraju pronela vest da je u planinskom selu na Mlačištu, posle 38 godina, na kraju 2014. godine – rođena beba. Što je još zanimljivije, njeni roditelji su se tamo doselili pre godinu dana. Još se Mlačište navikava na zvuk bebinog plača. Nije ga bilo skoro četiri decenije. …
Pročitajte Još »Reforme u poljoprivredi Srbije
ПРЕДЛОГ МЕРЕ ЗА РЕФОРМЕ Неопходне мере које треба предузимати за остваривање циљева и приоритетних праваца развоја у регионалном и развоју аграра Србије: НА НАЦИОНАЛНОМ И ПОКРАЈИНСКОМ НИВОУ За промену стања на селу и пољопривреди неопходна је политичка воља, упорност и истрајност. То је први предуслов за заустављане негативних тенденција у овој области. – Јер, за последње три деценије …
Pročitajte Još »Srbi među narodima koji izumiru
Srbija se, uz Portugal, baltičke zemlje, Rumuniju, Ukrajinu i druge, nalazi u grupi od 11 država čija se populacija sve više smanjuje iz godine u godinu. Prema demografskim podacima, Srbija godišnje gubi između 35.000 i 40.000 stanovnika. Skoro tri miliona stanovnika starije je od 50 godina, a srpske porodice mahom imaju samo jedno dete. Odnos umiranja i rađanja u Srbiji …
Pročitajte Još »Promenjena zadrugarska mapa
Šansa poljoprivrednika, seljana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje ciljeve, postati konkurentni opstati i ostati I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenaj zadrugara je veoam brzo vfraćeno. Pokretanjem akciej ,,500 zaruga u 500’’, čiji cilj je regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo …
Pročitajte Još »Krov za zelenu fabriku
Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države. Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije Piše: Branislav Gulan Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u Srbiji, jer …
Pročitajte Još »DANSKA, EVROPSKI AGRARNI DŽIN
Između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama * Farmeri moraju da proizvode hranu bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline; Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, u SAD je to 100 odsto * EU …
Pročitajte Još »SELA, ŠKOLE I BROJKE
Zatvorene škole u čak 40 sela Učionice mnogih osmoletki u unutrašnjosti Srbije ostale prazne i zakatančene u septembru 2014. godine. Ništa bolje nije ni u srednjem obrazovanju – ugašeno 189 odeljenja. Ključni problemi mali priraštaj i migracije U Mršelju, Crkavcu, Ljubanju, Toplom Dolu, Tularu, Medevcu, Piskupovu i Crcavcu u septembru 2014. godine nije zazvonilo školsko zvono. Tako je u više …
Pročitajte Još »Srbija region bez GMO
Za uspešan razvoj Srbije u celini nužno je da agrar bude strateška delatnost i da se prostor Srbije proglasi za region bez proizvodnje genetski modifikovane hrane. To je do sada uradilo više od 130 opština u Srbiji! Kada bi poljoprivreda dobila takav tretman i ulaganjem od samo milijardu evra godišnje, već za dve – tri godine proizvodnja hrane vrednosno bi …
Pročitajte Još »MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!
Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova …
Pročitajte Još »U GORNOJ RADGONI U SLOVENIJI: Sajam nove generacije
Tradicionalni 56. Međunarodni poljoprivredno – prehrambeni sajam AGRA 2018 održaće se 25. do 30. avgusta. Država partner ove godine je Makedonija. Na na sajmu će se predstaviti više od 1.840 izlagača iz 32 države na prostoru površine 71.300 kvadratnih metara. Očekuje se više od 120.000 posetilaca Poljoprivredno prehrambeni sajam AGRA kao najvažniji međunarodni sajam u ovom dijelu Europe, na dodiru …
Pročitajte Još »Seljaci jači od Tenisa
Гoтoвo у истo врeмe кaдa je „Teнис“ дoбиo у зaкуп зeмљу кoд Зрeњaнинa, мeрa вaкцинaциja свињa je прoдужeнa. У нaрeднe мaкaр три гoдинe дoлaзaк „Teнисa“ ништa пoсeбнo нeće прoмeнити у свињaрству у Србиjи, смaтрa струкa. Сaдaшњe стaњe je пoслeдицa пoлитикe кojу вoдe влaдe oд дeвeдeстe, пa нa oвaмo. И свe oнe прaктичнo држe пoд сaнкциjaмa српскo свињaрствo, jeр нaстojaњeм дa свињe вaкцинишeмo прoтив …
Pročitajte Još »Država Božji dužnik
Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji iz 1945. godine crkvama je oduzeto oko 83.000 hektara zemlje i šuma kao i 1.181 zgrada Piše: Branislav Gulan Posle usvajanja Zakona o crkvama i verskim zajednicama u Skupštini Srbije sredinom 2006. godine, Parlament je usvojio i Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u Srbiji. Ovim zakonom, trebalo bi, kako se …
Pročitajte Još »Mudar i tih povratak
U svetu, dijaspori, živi više od četiri miliona ljudi iz ovih krajeva. Ako bi samo dva miliona njih potrošilo po 200 dolara za našu robu, što je trošak njihovog jednog odlaska u super market, za Srbiju bi značilo izvoz od 800 miliona evra godišnje. Cilj je da im se ponude proizvodi iz domovine, a kupujući i štiteći te artikle oni …
Pročitajte Još »Država staraca
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ona se nalazi među 10 država sveta sa najstarijim stanovništvom. Doduše u Vojvodini je bilo pokušaja da se preko opštinskih vlasti reši problem napuštenih domaćinstava. Opštinama je, naime, predloženo da otkupi napuštene kuće, a zatim da ih prodaju o povoljnim cenama ljudima koji bi se skućili i možda započeli privatni biznis. Da bi …
Pročitajte Još »Depopulacija sela i prenaseljenost gradova
Širom Srbije danas je prazno oko 50.000 kuća, a na 150.000 njih piše – trenutno niko ne stanuje ovde! Jedan od najvećih strukturno razvojnih problema srpskog društva danas jeste brzo smanjivanje seoskog stanovništva (depopulacija sela) koja prevazilazi tempo smanjivanja poljoprivrednog stanovništva (deagrarizaciju). U 60 odsto srpskih sela smanjuje se broj stanovnika odseljavanjem. To su sela sa starijim stanovništvom, u njima …
Pročitajte Još »Povratak nije poseljačenje
Sve što se dešavalo sa ideologijom na ovim prostorima ostavilo je duboke tragove i na srpskom selu. Primera radi, danas u Srbiji ima 4.709 naselja sela (selo ne postoji u Ustavu Srbije), a za deceniju i po sa mape će nestati svako četvrto, ili 1.200 njih! Kao dokaz skorašnjeg života u njima će ostati novi spomenici, ako bude imao ko …
Pročitajte Još »Tužna slika sela u Srbiji
Sa sve manjim brojem sela smanjuje se i broj žitelja u njima: ISTRAŽIVANјE:Branislav GULAN, član Akademijskog odbora za selo SANU Rezultati popisa stanovništva Srbije: 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš; …
Pročitajte Još »Marginalizovanje ruralnih područja
Republika Srbija je izrazito ruralna zemlja. Veliki deo njene teritorije čine ruralna prostranstva, na kojima živi približno polovina stanovništva. Polazeći od te činjenice postoje potencijali za razvoj agrarnog preduzetništva u Srbiji. Ne postoji, međutim, ruralna politika u Srbiji (tek sad se kreće pionirskim koracima ka njenom stvaranju), kojom bi se po ugledu na EU, realizovala ova ideja. Ona do sada …
Pročitajte Još »Osnovana prva složena zadruga
У Србији је враћен дух задругарства. Са акцијом ,,500 задруга у 500 села“ кренуло је и оживљавање задругарства. До 2017. године Србија је била земља у којој се годишње гасило 100 задруга. Само за годину дана основано је 266 нових задруга. Први пут после седам деценија држава бесповратно улаже новац у задругарство, па ће за три године задруге добити 25 …
Pročitajte Još »RURALNE SREDINE U SRBIJI
Nestajanje sela Branislav Gulan[1] Sažetak Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo predstavljaju novu razvojnu filozofiju agrobiznisa u Evropskoj uniji. Reč je o novom konceptu društveno – ekonomskog razvoja u teoriji i praksi razvijenih zemalja. U Srbiji na žalost do sada nije postojala konzistentna i dugoročna politika ruralnog, kao ni razvoja preduzetništva, a tek se sad stvara dugoročna strategija ruralnog razvoja. Sastavni …
Pročitajte Još »Voda dobar sluga, zao gospodar
Najveća neiskorišćena investicija u zemlјi je hidrosistem D-T-D. On obuhvata 960 kilometara kanale mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crnih stanica i 84 mosta! Kada je građen bilo je planirano da navodnjava 500.000 hektara njiva i da se odvode suvišne vode sa milion hektara, a sad od toga nema ništa Piše: Branislav Gulan U Srbiji se zvanično navodnjava …
Pročitajte Još »Najamni radnici u preduzećima koja su gradili!
Poništena svaka treća privatizacija i 100.000 ljudi bez posla rezultat je orivatiazcije u srpskom agraru koji je sada na 30 do 40 odsto proizvodnje iz 1989. godine! Piše: Branislav Gulan Preostala je još privatizacija jednog, ali vrednog poljoprivrednog preduzeća – Poljoprivredne korporacije ,,Beograd“ (PKB). Sa prethodnima se nismo usrećili. Uz to je likvidirano i 40 odsto zemljoradničkih zadruga. Najupečatljiviji rezultat …
Pročitajte Još »Stanje u agraru, posebno stočarstvu Srbije
Agrar Srbije za poslednje tri decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Katrastrofalno stanje je u stočarstvu jer u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto. Stočarstvo u Srbiji se nalazi na niovu 1910. godine. Poljoprivreda Srbije ima godišnji izuvoz od oko tri milijarde dolara, a to je 23 odsto ukupnog izvoza države. Srbiji je potrebna …
Pročitajte Još »ŽETVA 2018. GODINE: Rast ambicija sa pšenicom
Pšenica je u Srbiji lane zasejan na oko 630.000 hektrara, što je najviše proteklih godina. Od ukupnih povšrianpod hlebnim žkitom oko 330.000 hetkara se nalazi u Vojvodini. Očekuje se rod pšenice o oko tri milion tona zrna, što je znatno boilje nego 2017. godine. SRbiji za ishranu, rezervei semena za sledeću setvbu treb aoko 1,55 miliona tona pšenice. Kiša smanjuje …
Pročitajte Još »SRBIJA I ORGANSKA PROIZVODNJA 2018.
Neiskorišćene mogućnosti U Srbije je tek 0,4 odsto zemlјišta pod organskom proizvodnjom, za razliku od evropskog proseka od pet do šest odsto, a izvoz takvih proizvoda svega oko 20 miliona evra godišnje, što je vrednost izvoza konvencionalnog smrznutog voća jedne kompanije iz Srbije. Cilj svakog minsitra je da se organska proizvodnaj podigne na 600.000 hetkara u Srbiji. Organska poljoprivreda sprovodi …
Pročitajte Još »TREBAJU DECENIJE DA SRBIJA STIGNE EU
Preuveličane želje! Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statistikka beleži ukupan pad od samo 10 odsto u 2017. godini… Piše: Branislav GULAN Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je ”zapanjujuća brojka” kada se zna …
Pročitajte Još »ZAŠTO SRBI JEDU UVOZNE SVINJE?
Šnicla iz uvoza Dok god ne budemo imali proizvod od njive do trpeze tov svinja će nam biti skuplјi nego u EU, a uvoz neizbežan Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji — zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, imamo makar za sopstvene potrebe. Taj, naizgled, paradoks, podstiče i priča o dolasku velikog nemačkog proizvođača svinja i svinjskog mesa …
Pročitajte Još »SRBIJA NEMA MESA ZA IZVOZ
Raskorak obećanja i mogućnosti! Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, jer u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi obnovili stočni fond. DA bi ispounili kvotu izvoza od 5.000 tona junećegf mesa, potrebno je da se zakolje 12.000 junadi! A, samo toliko ih danas ima u Srbiji! …
Pročitajte Još »SRBIJA NEMA MESA ZA IZVOZ
Prazne staje, tanka šnicla Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi ih obnovili Dok je na pašnjacima i u štalama sve manje stoke, na papirima i u priči sve su veće mogućnosti za izvoz mesa iz Srbije. Država uklanja …
Pročitajte Još »SUDBINA ODUZETE IMOVINE
Umiru čekajući restituciju i EU… Do kraja 1945. godine na imanja vojvođanskih Nemaca doseljeno je iz raznih krajeva tadašnje Jugoslavije 45.000 porodica sa otprilike 250.000 članova uglavnom boraca i simpatizera pokreta otpora.. Nemcima, bivšim stanovnicima Jugoslavije oduzeto je 637.000 hektara, a od toga samo u Vojvodini oduzeto je 389.256 hektara zemlje Piše: Branislav Gulan Vratiti oduzetu imovinu… Ukloniti tuđe …
Pročitajte Još »Ubijanje polјoprivrede
Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što miože imati nesagledive poslede i na proizvodnju. Ako budemo navodnajvali njvie, a ne bude stajskog đubriva od Vojvodine ćemo za pola veka napraviti pustinju Branislav Gulan* Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi …
Pročitajte Još »POGLEDI NA AGRARNU POLITIKU 2018
Obećanja i očekivanja… Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlјa umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o divlјem Zapadu. Imamo štetnu Strategiju koja umesto rasta donosi pad proizvodnje. Da bi Srbija u 2018. godini imala rast BDP od 3,5 …
Pročitajte Još »BDP i učešće agrara u njemu
Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. Ako hoćemo da 2018. godine imamo rast BDP od 3,5 odsto, agrar mora da ima rast najmanje od …
Pročitajte Još »