Puni ambari i prazni džepovi Od prošlogodišnje žetve do početka ubiranja pšenice u ovoj godini izvezeno je 789.328 toan zrna. Pored toga izvezeno je i 226.378 tona brašna. Za izvoz nam ostaje 1.435.000 tona pšenice. Kina zainteresovana za pšenicu iz Srbije Nakon završetka žetve u 2015. godini, u kojoj je sa 589.000 hektara dobijeno ukupno 2,4 miliona tona hlebnog zrna, …
Pročitajte Još »0 Branislav Gulan
ŽETVA U SRBIJI 2016.
Zalihe obaraju cenu pšenice Prvi otkosi pšenice ovogodišnjeg roda pali su na vojvođanskim polјima, a iko je požnjeveno par desetina hektara ranih sorti na lakšim zemlјištima, rezultati kažu da će rod biti dobar- izjavio direktor Udruženja žita Srbije Vukosav Saković. U Srbiji je žetva u toku na blčizu 600.000 hektara, očekuje se prosečan prinos od oko 4,3 tone po hektar …
Pročitajte Još »PROMOVISNA KNJIGA BRANISLAVA GULANA I MILORADA STAMENOVIĆA ,,OBEĆANJA I OČEKIVANJA’’
Sakriven konvertiblan dinar Autori su u knjizi obradili ekonomsko stan je u zemlji uz analizu FOREX tržišta. Zašto se nigde ne govori o konvertibilnom dinaru? Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Tako je do 2000. U zajedničkoj državi Jugoslaviji bil0 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi …
Pročitajte Još »ПРОМОЦИЈА 15. ЈУНА У 19 САТИ У ДРУШТВУ НОВИНАРА ВОЈВОДИНЕ, НОВИ САД, ВОЈВОЂАНСКИХ БРИГАДА 17
НОВА КЊИГА Бранислава ГУЛАНА, публицисте и Милорада СТАМЕНОВИЋА, економисте ОБЕЋАЊА И ОЧЕКИВАЊА Аутори су у књизи обрадили економско стање у земљи уз анализу ФОРЕX тржишта. Република Србија се и данас, као и протеклих пола века стално налази у незавршеним реформама. Због тешког економског стања Влада је морала да закључи стенд-бај споразум са ММФ. Аранжман је закључен из предострожности – …
Pročitajte Još »OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016., drugi deo
Budućnost i profesionalizacija ,,Budućnost srpske poljoprivrede posebno kod zemljoradničkih gazdinstava (ima ih više od 628.000 u Srbiji) kao njenog dominantnog oblika organizacije upravo zavisi od profesionalizacije poljoprivrednog zanimanja odnosno podizanja nivoa i unapređenja opšteg i stručnog obrazovanja poljoprivrednog proizvođača. Srednješkolsko poljoprivredno obrazovanje treba da obezbedi svakom pojednicu da stekne znanja, veštine i stavove – stručne kompetencije radi efikasnijeg uključenja u …
Pročitajte Još »OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016. prvi deo
Znanje iz klupe primeniti u praksi Naučni agrarni instituti u Srbiji dosad su postigli značajne rezultate. Detalјno su proučeni zemlјišni resursi i urađene pedološke karte zemlјišta. Za dalji razvoj Srbiji je neophodna alternativna razvojna, socijalna i prosvetna politika, a u njenom sklopu i reforma obrazovnog sistema na svim nivoima – od osnovnog, preko srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, koja bi …
Pročitajte Još »HLEB I POTROŠNJA U SRBIJI2016
Za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome približili evropskim standardima Piše: Branislav Gulan U Srbiji se već pola veka hleb proizvodi uglavnom od pšenice proizvedene na teritoriji Republike Srbije. Hleb je pravljen 12.000 godina pre Hrista, od vode i divljih žitarica zdrobljenih i pečenih na kamenim pločama …
Pročitajte Još »BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. II deo
Rezultati popisa stanovništva Srbije KRAĆI IZVOD 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš; Ako se tako nastavi Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelјa; Na njenom području živeće neki …
Pročitajte Još »BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. I deo
Hrana čeka reindustrijalizaciju Kreatori agrarne politike ističu, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Dosadašnja politika predviđala rast do 2024. godine, ali smo već u 2015. godini imali fizički pad proizvodnje od osam odsto! Piše: Branislav Gulan Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova i sprovodljiva agrarna politika. Treba …
Pročitajte Još »Budućnost, povratkom u prošlost!
Kreatori agrarne politike ističu, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Jer, dosadašnja politika je predviđala rast, ali smo u 2015. godini imali fizički pad proizvodnje od osam odsto! Piše: Branislav Gulan Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno …
Pročitajte Još »NOVA KNJIGA Branislava GULANA, PUBLICISTE I Milorada STAMENOVIĆA, EKONOMISTE: OBEĆANJA I OČEKIVANJA
Autori su u knjizi obradili ekonomsko stanje u zemlji uz analizu FOREX tržišta Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Zbog teškog ekonomskog stanja u kome se Srbija nalazila, Vlada je morala da zaključi stend-baj sporazum sa MMF. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, ako nam zatrebaju pare da se koriste. Međutim, nema …
Pročitajte Još »Izvezeno samo 315 tona bebi bifa!
U 2015. godini srpski agrar ima pad proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu za osam odsto! Srbija je pre dve i po decenije izvozila čak 30.000 tona bebi bifa. Danas su prazne kuće i staje u Srbiji, pa nema ni goveda ni mesa za izvoz! Umesto nerealne i netačne strategije potreban je akcioni plan za trenutno delovanje i spasavanje sela …
Pročitajte Još »Srpske kuće da čuvaju ćirilicu!
Потребно је да се и свету отварају сабирни дистрибутивни центри са најбољом робом из Србије, који би се звали ,,Српска кућа“, обележени и ћирилицом. Десетак таквих објеката у градовима као што су Чикаго, Торонто, Беч, Франкфурт, Минхен, Стокхолм, Сиднеј, Цирих, Милано, Москва… снабдевених робом у вредности од по најмање милион евра, означених са ћирилицом, и да су из Србије, била …
Pročitajte Još »Potrebna agrarna i socijalna reforma 3
Ретки, позитивни примери Ретки су позитивни примери, али се нађе, па неке и наводимо. Приемр је село Товрљане у општини Прокупље. У овом селу, подно Радана, и Сколовице, школа би после две децеценије од када је угашена, поново могла да почне да ради. Породица Славољуба Бојовића са троје деце, после губитка посла вратила се у родно село. Отац децу по …
Pročitajte Još »Potrebna agrarna i socijalna reforma 2
Подижу споменике селима! До Другог светског рата Југославија је била аграрно, традиционално друштво. Преко 80 одсто становништва је живело на селу аутархичним, оскудним и традиционалним начином живота. Цео сељаков свет је био сведен на његов посед, газдинство и породицу, село у коме живи и цркву која је оличавала Бога и усмеравала његов духовни живот. Ту је још за поштоање био …
Pročitajte Još »IPARD PROGRAM NA DELU
Daleko predizborno obećanje Obećanje o korišćenju novca iz IPARD programa u 2016. godini predstavlja još jedno prazno predizborno obećanje Još davnih dana ministar polkjoprivrede u Vladi Srbije dr Saša Dragin počeo je da najavljuje da će Srbija, samo što nije, početi da koristi IPARD sredstva. On je najavljivao da će to biti oko 50 miliona godišnje ili oko 350 …
Pročitajte Još »Potrebna agrarna i socijalna reforma 1
Рурални развој и рурално предузетништво представљају нову развојну филозофију агробизниса у Европској унији. Реч је о новом концепту друштвено економског развоја у теорији и пракси развијених земља. У Србији до сада није постојала конзистентна и дугорочна политика руралног развоја, као ни развоја предузетништва. Од 4.709 села у Србији нестаје свако четврто или њих 1.200! У 1.034 села Србије данас има …
Pročitajte Još »Poljoprivredni suficit za brigu?
Srbija je u 2015. izvezla poljoprivredne i prehrambene proizvode u vrednosti od 2,6 milijardi evra i ostvaren je suficit od 1,2 milijarde evra, izjavila je danas ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković. „Taj suficit je u odnosu na suficit u 2014. veći za 22 odsto ako se računa u evrima“, kazala je Bošković gostujući na Pinku. Ona je rekla da su …
Pročitajte Još »Promašaji agrarne strategije
Rezultati proizvodnje u poljoprivredi Srbije u prošloj godini daleko su ispod plana u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024. Autor: Branislav Gulan Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2015. godini bila je 4,63 milijarde dolara, što je za 7,3 odsto manje od one u 2014. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje u visini od 4,09 milijardi dolara manja …
Pročitajte Još »DRŽAVA I SELO 1
Spasavanje sela i poljoprivrede Piše: Branislav Gulan Rezime Privredni razvoj se danas nalazi ponovo na prekretnici koja pruža šansu da se na osnovu dosadašnjih iskustava kreira budući razvoj sa manje propusta i grešaka koje su činjene u prethodnom vremenu. Zadaci koji se postavljaju pred ekonomsku, agrarno – stručnu i naučnu javnost su utoliko veći, jer se od agrara očekuje da …
Pročitajte Još »Nova poslovna elita iz njiva
Ime Dušana Mojsilovića, Nebojše Petrića i Stanka Popovića srpskoj javnosti ne znači ništa. U biznisu, međutim, njihove kompanije „Agromarket” Kragujevac, „Promist” Novi Sad i „Eliksir grupa” iz Šapca, su u 2013. godini bile među prvih 50 po poslovnim prihodima! Piše: Branislav Gulan U publikaciji TOP 300 oni su bolje su rangirani od biznisa Predraga Rankovića Peconija, Toplice Spasojevića, Željka Mitrovića …
Pročitajte Još »POTENCIJAL GEOTERMALNIH IZVORA U SRBIJI
Minereali otiču u zemlju Procenjuje se da bi Srbija, koja ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39 i još pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom – Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Iskorišćenost termomineralnih izvora u Srbiji je tek deset …
Pročitajte Još »DRŽAVA I SELO2015.
Spašavanje sela i države Od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela Srbije danas ima manje od po 100 žitelja, dok više od 500 stanovnika ima u 2.832 sela… Potrebna nam je nova socijalna i agrarna reforma Piše: Branislav GULAN U Srbiji ima 4.709 sela, svako četvrto je na putu nestajanja. U 1.034 sela Srbije danas ima …
Pročitajte Još »Ruralne sredine u Srbiji 3
Okviri Više sela nego đaka U Zucu, kuršumlijskom selu uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom u XX veku bilo je 800 učenika, a na kraju 2014. – samo dva đaka! Dijana i Petar jedina su deca u četiri sela. „Ja sam odličan đak i mnogo volim učiteljicu“, kaže Dijana, „ali mi fale drugari da se igram s njima.“ Kad je 2012. godine počela da radi u …
Pročitajte Još »Ruralne sredine u Srbiji 2
Škole i djaci U 173 osnovne škole u Srbiji danas ide samo po jedan učenik! U selu Vlasina Stojkovićeva na Vlasinskom jezeru u školi izgrađenoj 1928. godine bilo je tada 100 đaka. Pre 45 godina izgrađena je i nova škola za još 200 đaka, a u njoj je tada bilo 160 učenika. Na početku XXI veka ta škola imala …
Pročitajte Još »RURALNE SREDINE U SRBIJI 1
Sažetak Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo predstavljaju novu razvojnu filozofiju agrobiznisa u Evropskoj uniji. Reč je o novom konceptu društveno – ekonomskog razvoja u teoriji i praksi razvijenih zemalja. U Srbiji na žalost do sada nije postojala konzistentna i dugoročna politika ruralnog, kao ni razvoja preduzetništva, a tek se sad stvara dugoročna strategija ruralnog razvoja. Sastavni deo će biti i …
Pročitajte Još »KRIZA I OKO NJE (2012)
Recesija i depresija Kada do krize dođe, nije lako sinhronizovati ekonomske politike, pomiriti različite interese i obezbediti jedinstven ekonomski i politički odgovor. Do 2000. godine bilo je 17 reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi u privredi. Država nije problem po sebi, ona postaje problem samo kada je loša! Piše: Branislav Gulan Prelivanje finansijske i ekonomske krize u …
Pročitajte Još »PRIVATIZACIJA U AGRARU
Čija je naša zemlja?! Piše: Branislav GULAN U Srbiji je poništena svaka treća privatizacija u poljoprivredi. Opljačkana je imovina pa je bez posla ostalo više od 100.000 radnika. Državnu zemlju treba prodati ili izdati našim seljacima, a novac utrošiti za razvoj agrara. Tajkuni i sumnjivi biznismeni su pokupovali državno i zadružno zemljište Najveći deo privatizacije poljoprivrednih preduzeća u Srbiji …
Pročitajte Još »DUNAVSKI BIZNIS FORUM O RAZVOJU REGIONA
Konkurentnost i održivi razvoj – bila je centralna tema ovogodišnjeg, četvrtog po redu „Dunavskog biznis foruma“ u Novom Sadu Piše: Branislav GULAN Ključne teme kojom su se učesnici bavili na ovogodišnjem Forumu bili su ideja i realizacija Dunavske strategije, diplomatija u službi privrednog povezivanja i razvoja regiona, konkurentnost i održivi razvoj, preduzetništvo, značaj i uticaj medija, agrarni sektor regiona i …
Pročitajte Još »PROIZVODNJA I POTROSNJA MEDA
Šansa da Srbija postane slatka Cilj: 10.000 tona i 20.000 proizvođača U organizaciji Akademijskog odbora za selo u Kruševcu je od 24.do 26. septembra 2015. godine održani interdesciplianrni naučno-stručni skup Pčelarstvo u Srbiji na kome su se kroz naučne i stručne referate iskristali zaključci i i predlozi koji se predočavaju široj društvenoj javnosti i upućuju nadležnim državnim organima Piše Branislav …
Pročitajte Još »PRIVREDNA SARADNJA SRBIJE I SLOVENIJE
Mladost, investicije i razvoj Na poljoprivrednom Sajmu u Gornjoj Radgoni na 70.000 kvadratnih metara sajamskog prostora predstavilo se 1.785 izlagača iz 30 zemalja. Slovenci inostrano hvale, ali uglavnom kupuju domaću robu. Vojvodina se predstavila kroz bogatstvo različitosti Privrednu saradnju Srbije i Slovenije karakteriše stalno unapredjenje medjusobnih odnosa. Ukupna robna razmena Srbije i Slovenije u 2014. godini iznosila je …
Pročitajte Još »Privatizacija i imovina 4
Donet 13. Nacrt! Posle dugog čekanja, a naročito poslednjih devet godina i 12. Nacrta zakona, Vlada Srbije odlučila je da telefonskim putem naloži Ministarstvu finansija da napravi konačan nacrt zakona o restituciji! Naime, po izjavama stručnjaka bliskim Vladi Srbije, na sednici od 24. decembra 2009. godine, donesen je zaključak kojim se nadležnom ministarstvu nalaže da konačno završi nacrt jednog od …
Pročitajte Još »Privatizacija i imovina 3
Zanemarena imovina Jevreja U nastojanju da otkloni istorijsku nepravdu, država će, prema svemu sudeći, napraviti drugu nepravdu. Prema tvrđenju upućenih, u budućem srpskom zakonu o restituciji neće biti odredaba koje regulišu vraćanje imovine Jevrejima, oduzete od 1941. do 1945. godine od strane nemačkog Rajha. Potez nemačkih okupacionih vlasti da Jevreje liše svih ljudskih prava bio je svojevrsna uvertira za događaje …
Pročitajte Još »Privatizacija i imovina 2
Sluga Jernej i njegovo pravo Kao sluga Jernej u potrazi za svojim pravom, Ivan Krašić iz Pančeva decenijama dokazuje da je imovina na Luštici, opština Herceg Novi (Crna Gora) – njegova. Gotovo tri decenije piše na sve adrese institucija pravde u Crnoj Gori, podatire dokaze, pokreće sudske sporove. I ne broji više koliko je puta presavio tabak i koliko je …
Pročitajte Još »PRIVATIZACIJA I IMOVINA 1
Bogatstvo na papiru Imovina, koja bi najpre mogla biti vraćena prirodnom restitucijom, podrazumeva restorane, manja preduzeća i radnje, koje su u vlasništvu opština, i date su u zakup. Prilikom vraćanja poseban problem su letnjikovci, kao i reprezentativne građevine u gradovima. Tako, na primer, rezidencijalne objekte u elitnom beogradskom kvartu Dedinje, koje su komunističke vlasti konfiskovale pre šest decenija i …
Pročitajte Još »ČEKAJUĆI RESTITUCIJU: STRANE INVESTICIJE
Branislav GULAN, izvod iz knjige ,,SUDBINA ODUZETE IMOVINE’’ Snovi o parama Od demokratskih promena 2000-te godine urađeno je više nacrta zakona o restituciji, ali poslednji je usvojen 2011. godine. U donošenju zakona, koji je obećavan i čekan šest decenija, konsultovane su i evropske institucije. Naime, povraćaj oduzete imovine bivšim vlasnicima je važan korak na putu evropskih integracija, jer povećava pravnu …
Pročitajte Još »Kako je rehabilitovana porodica Dunđerski kojoj je 1946. godine konfiskovana celokupna imovina
Đorđe predao i svoj zaboravljeni luksuzni automobil Piše: Branislav Gulan Novosađanin Nikola Tanurdžić verovatno je najbogatiji naslednik u Srbiji. Sa majčine strane naslednik je poznate vojvođanske porodice Dunđerskih jer je njegova majka Nadežda, rođena Dunđerski, kći je Đoke Dunđerskog, jednog od najvećih predratnih industrijalaca i privrednika. Đoka Dunđerski je upravljao velikim poljoprivrednim dobrima Kamendin u okolini Novog Sada i nekadašnjim …
Pročitajte Još »AGRA, 53. Međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam Gornja Radgona, Slovenija, 22. – 27. avgust 2015.
Svetska poljoprivreda u Sloveniji 5. maj 2015. AGRA, 53. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENI SAJAT AGRA U SVETLU RODNOSTI I RAZVOJA, GORNJA RADGONA, SLOVENIJA, 22. – 27. 8. 2015 AGRA se više od pola veka, svake godine krajem avgusta u Gornjoj Radgoni, potvrđuje kao najvažniji međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam u Sloveniji i u susednim regionima Austrije, Hrvatske i Mađarske. U 2015. godini će …
Pročitajte Još »NEGOTINSKA KRAJINA: VINSKI PUTEVI I STRANPUTICE
Sveti Stefan u brdima Iako imamo bolje uslove i od Francuza vinogradi s neprestano krče, a uvoz vina guši domaću proizvodnju. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom. Poznate Rajačke pivnice, prastaro naselje, nude odgovor kako se može oživeti u svetu priznata tradicija spravljanja poznatih vina Piše: Branislav …
Pročitajte Još »SEDAM DECENIJA KOLONIZACIJE: SUDBINA ODUZETE IMOVINE
I mi smo Sremci iako smo Nemci Piše :Branislav Gulan Do kraja 1945. godine na imanja vojvođanskih Nemaca doseljeno je iz raznih krajeva tadašnje Jugoslavije 45.000 porodica sa otprilike 250.000 članova uglavnom boraca i simpatizera pokreta otpora. Ukupna površina oduzetih nemačkih imanja u Jugoslaviji iznosila je 637.000 hektara. Računa se da je do kraja 1948. godine na imanja vojvođanskih …
Pročitajte Još »SUDBINA ODUZETE IMOVINE2015
Zemlju oduzimali i kraljevi i komunisti Kralj Aleksandar – Ujedinitelj 1919. godine planirao da ukine velike zemljišne posede, i zemlju podeli siromašnim seljacima uz pravičnu naknadu vlasnicima. Posle 1945. zemlja pripadala onima koji je obrađuju. Samo Nemcima je, naime, na teritoriji Jugoslavije posle Drugog svetskog rata oduzeto 97.720 zemljišnih poseda. Od toga je u Vojvodini bilo 68.035 imanja. Ukupna površina …
Pročitajte Još »ПЕРСПЕКТИВЕ РУРАЛНИХ СРЕДИНА У СРБИЈИ
БРАНИСЛАВ ГУЛАН Члан Одбора за село САНУ, Београд, Кнез Михаилова 35, e-mail:gulan@nscable.net Члан Научног друштва економиста Србије САЖЕТАК Рурални развој и рурално предузетништво представљају нову развојну филозофију агробизниса у Европској унији. Реч је о новом концепту друштвено – економског развоја у теорији и пракси развијених земаља. У Србији на жалост до сада није постојала конзистентна и дугорочна политика руралног, брдско-планинског, …
Pročitajte Još »Nova knjiga Branislava GULANA, novinara, publiciste i književnika: SUDBINA ODUZETE IMOVINE
Autor je u knjizi obradio tri oblasti: restituciju, crkvenu i zadružnu imovinu Uvod Naslednici imovine, oduzete i otete posle Drugog svetskog rata čekali su više od šest i po decenija da se donese Zakon o restituciji i vraćanju imovine. Republika Srbija je bila jedna od poslednjih bivših komunističkih zemalja koja je donela taj zakon. Kada je reč o njegovom sprovođenju, …
Pročitajte Još »NOVA AGRARNA POLITIKA
Izvoznici ili uvoznici Poljoprivredna politika usmerena ka razvoju poljoprivredne proizvodnje i očuvanju agrarnih resursa Srbije treba da predstavlja suštinski prioritet u sklopu sveukupnog razvoja države, kako u ekonomskom tako i u socijalnom i ekološkom smislu Piše: Branislav Gulan Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je do 2013. godine prosečno iznosila 1,3, a bruto …
Pročitajte Još »Stanje i potencijali u proizvodnji hrane u Srbiji 2013
Hrana u programima Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je tokom protekle decenije prosečno iznosila 1,3 odsto, a bruto vrednost 1,9 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. Optimalni model rasta računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5 do četiri odsto tokom narednih deset godina Piše: Branislav …
Pročitajte Još »STANJE I PERSPEKTIVE POLJOPRIVREDE I SELA U SRBIJI
U Srbiji danas ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od blizu 4.600 sela, svako četvrto, ili oko 1.200 njih, je na putu nestajanja. Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi u gradovima nemaju posla u selima nema ko da radi. Sela izumiru, a nekoristi se šansa da se ti negativni …
Pročitajte Još »Stočarstvo Srbije
Proizvodjači čekaju ambijent Proizvodnja mesa u Srbiji za dve decenije opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Nekada smo po stanovniku godišnje trošili 65, a danas svega 43 kilograma mesa Stočarstvo Srbije ima značajno mesto u privredi zemlje jer stvara veliku vrednost angažujući prirodne i ljudske resurse. Zastupljeno je u više od 600.000 domaćinstava i predstavlja granu koja učestvuje …
Pročitajte Još »VINOGRADARSTVO I PROIZVODNJA VINA
Uvozno vino u domaćoj potrošnji U Srbiji se pod vinogradima nalazi samo 30.000 hektara. Proizvodnjom i preradom grožđa bavi se oko 120.000 domaćinstava. Prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji je 1,7 miliona hektolitara, a potrošnja po stanovniku od 3,3 do četiri litra. Do kraja berbe 2013. godine ubrano je oko 350.000 tona grožđa, a očekuje se proizvodnja milion i po hektolitara …
Pročitajte Još »OBNOVA ZEMLJORADNIČKOG ZADRUGARSTVA
Zadrugarstvo čeka političku volju! Organizovanjem savremene poljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa u zadrugama i njihovim savezima značajno se doprinosi obezbeđenju prehrambene sigurnosti zemlje, jačanju robnih rezervi i većem izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Zemljoradničko zadrugarstvo kao sistem organizovanja poljoprivrednih proizvođača javlja se u Srbiji 1894. godine formiranjem prve zemljoradničke zadruge – štedno kreditne zadruge u selu Vranovu kod Smedereva, kada se po …
Pročitajte Još »ISTRAŽIVANJE: SUDBINA ODUZETE IMOVINE
Odlomak iz knjige u pripremi „Sudbina oduzete imovine“ Branislava Gulana Istorijske nepravde Samo u Vojvodini je nacionalizacijoim oduzeto 668.412 hektara oranica. Za ispravljanje nepravde prema vlasnicima ili naslednicima tih oranica potrebno je najmanje 800 miliona evra, a država nema tog novca Piše: Branislav Gulan Ukoliko bi se zakonom o denacionalizaciji, predvideo naturalni povratak zemljišta svugde gde je to moguće i …
Pročitajte Još »HLEB I TRADICIJA
Simbol života i smrti Francuzi danas ne jedu mnogo hleba, zahtevaju njegovu naročitu izradu i egzotičnost. Po tome su verovatno specifični u svetu. Naročiti su i po načinu kupovanja, jer svako ima ,,svog’’ pekara na uglu Piše: Branislav Gulan Baget pod miškom, beretka na glavi, flaša crnog vina u cegeru. Slika prosečnog Francuza se za jedan vek promenila, ali je …
Pročitajte Još »GMO HRANA: SVET I MI 2013
Terminator tehnologija protiv seljaka Još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama gajenja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanih biljnih i životinjskih organizama. U svetu je 2010. godine GM biljkama bilo zasejano 150 miliona hektara, a 2013. 20 miliona hektara više. Protivnici GMO hrane ističu da se njen uzgoj ne može pravdati …
Pročitajte Još »POVRATAK ZABORAVLJENE PRUGE
Čudo u Šarganu Nakon četvrt veka od ukidanja saobraćajnica na pruzi uzanog koloseka Užice – Mokra Gora ostvarilo se proročanstvo Mitra Tarabića iz Kremne, pa se ljudi opet sjate na gvozdeni put. Mokru Goru poseti 100.000 turista, a “ćirom“ se provoza njih više 80.000 njih Piše: Branislav Gulan “Proći će još dosta godina, pa će se ljudi j’opet sjetiti gvozdenog …
Pročitajte Još »SELA U SRBIJI IZMEDJU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI
Revitalizacija sela, ali kako? Revitalizacija sela i proizvodnje seoskih gazdinstava, između ostalog je i u neposrednoj vezi sa daljim rastom gradskih naselja i rehumanizacijom sadržaja života u gradovima. Kao primeri „revitalizacije sela“ često se pominju i u javnim glasilima predstavljaju postupci pojedinih entuzijasta, propagira ,,vraćanje korenima’’, pokazuje romantika obnovljenih dvorišta, ili salaša, ali nema celovitih projekata za zasnivanje i razvoj …
Pročitajte Još »PLANOVI U POLJOPRIVREDI SRBIJE
Agrar očekuje strateški prioritet Optimalni model rasta računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5 – 4 odsto tokom narednih deset godina. Cilj je da se izvoz poveća na pet – šest,a potom na 10 milijardi dolara godišnje Piše: Branislav Gulan Poljoprivredna politika usmerena ka razvoju poljoprivredne proizvodnje i očuvanju agrarnih resursa Srbije treba da predstavlja suštinski prioritet u sklopu …
Pročitajte Još »AKTUELNO STANJE I PERSPEKTIVE U PROIZVODNJI POLJOMEHANIZACIJE
Starci na njivama Do kraja devedesetih godina prošlog veka poljoprivreda Srbije je, u proizvodnim rezultatima, bila u vrhu evropske poljoprivrede. Pre dvodecenijskih promena u Srbiji je uspešno poslovalo više, za uslove bivše države, velikih proizvodnih sistema za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije koji su tom mehanizacijom dominantno snabdevali poljoprivrednike odnosno tržište SFRJ. Mehanizacija je sad stara oko četvrt veka pa se nameće …
Pročitajte Još »PROIZVODNJA I POTROŠNJA MALINA U SRBIJI
Voće koje jede rak! U Srbiji se godišnje prosečno na 15.000 hektara proizvede oko 80.000 tona maline. Samo u 2009. godini čak 63.200 tona je izvezeno što je donelo u zemlju prihod od 200 miliona dolara Piše: Branislav Gulan Srbija je drugi svetski proizvođač maline, odmah iza Rusije. Naša malina je najkvalitetnija, najukusnija, ali i – najlekovitija. U 2009. godini …
Pročitajte Još »NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE
Kako pobediti sušu Suša ili poplava se setimo tek kada one nastupe. Zbog nestajanja velikih sistema mi više ne možemo organizovati navodnjavanje na velikim površinama. Naučnici su zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovu stočarstva te ističu da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša predupredila. Gašenjem Instituta za istraživanja u poljoprivredi Srbija nestali i projekti o navodnjavanju Piše: …
Pročitajte Još »Evropska unija i agrar
Dobra perspektiva srpske poljoprivrede Stručnjaci Svetske banke i Evropske komisije kažu da Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal, što se ne odnosi samo na proizvodni potencijal Vojvodine već i na bogatstvo resursa i prirodne lepote južnog regiona Osnovni izazovi obuhvaćeni reformom zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za period 2013. – 2020. su: poboljšanje konkurentnosti i bolje upravljanje rizicima, održivost poljoprivredne proizvodnje …
Pročitajte Još »Evropska unija i Srbija – prednosti i teškoće evrointegracija 2011
Seljaci u brisanom prostoru Sa potpunom primenom liberalizacije carina sa EU srpskom agraru preti opasnost da potpuno nestane. Jer, loše su vođeni pregovori sa EU pa će uvozna roba potpuno ugušiti nekonkurentnu domaću proizvodnju. Najdublje će potonuti povrtari i uzgajivači svinja. Ostali će biti na mukama kako da od države iskamče investicije ne bi li parirali evropskom seljaku. Potrebno …
Pročitajte Još »Stanje i potencijali u proizvodnji hrane u Srbiji
Hrana u programima Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je tokom protekle decenije prosečno iznosila 1,3 odsto, a bruto vrednost 1,9 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. Optimalni model rasta računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5 do četiri odsto tokom narednih deset godina Piše: Branislav …
Pročitajte Još »ŠEĆERANE, SVET I SRBIJA (2012)
INDUSTRIJA ŠEĆERA-NAPRED ILI NAZAD? U EU je zatvoreno 78 šećerana što je proizvodnju smanjilo sa 18 na 12 miliona tona. U međuvremenu, cena šećera je znatno skočila u svetu što našoj industriji pruža izvanredne mogućnosti. U našem okruženju vodi se bitka za region od oko 100 miliona potrošača što je petina stanovnika EU Šećerna repa je decenijama u Evropi bila …
Pročitajte Još »Srbiju proglasiti za region bez GMO!
Genetski modifikovana hrane u svetu se gaji u 25 zemalja na 134 miliona hektara. Ovom proizvodnjom bavi se oko 15 miliona farmera. Proglašenjem i sprovodjenjem rezolucije o zabrani gajenja GMO Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju U vreme kada se u Srbiji vodi rasprava za i protiv genetski modifikovanih organizama, stav Privredne komore Srbije …
Pročitajte Još »VINSKI PUTEVI I STRANPUTICE
Sveti Stefan u brdima Iako imamo bolje uslove i od Francuza vinogradi s neprestano krče, a uvoz vina guši domaću proizvodnju. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom. Poznate Rajačke pimnice, prastaro naselje, traže odgovor kako se može oživeti u svetu priznata tradicija spravljanja poznatih vina Piše: Branislav Gulan Kad …
Pročitajte Još »AGRAR SRBIJE I EVROPSKE INTEGRACIJE 2011
Izvoznik hrane postaje zavistan od uvoza Treba potencirati domaću robnu marku i stvoriti brend, kao što su na primer, srpska malina, šljivovica, sir, pršut, kajmak, šunka, kulen, duvan čvarci… Veliku prepreku za naš izvoz predstavljaju veoma strogi propisi u zemljama EU, za uvoz hrane iz “trećih“ zemalja, odnosno zemalja van Unije, zatim konkurencija na međunarodnom tržištu u kojoj dominiraju kvalitet …
Pročitajte Još »ZABORAVLJENA PROIZVODNJA
Povratak svilene bube Jugoslavija je pred Drugi svetski rat bila peta sila u svetu po proizvodnji svile, a onda je prednost data nafti i sintetici koja se od nje pravi. Dudovi su posečeni, skupe mašine uništene i surovo ugašena industrijska grana od koje je bilo samo koristi Piše: Branislav Gulan Nekadašnja Jugosslavije je decenijama plaćala danak trčanju za raznim svetskim …
Pročitajte Još »Ko smo i koliko proizvodimo
U strukturi ostvarene bruto vrednosti poljoprivrede u 2012. godini 37,9 odsto potiče od stočarstva, a ukupna vrednost stočarske proizvodnje procenjena je na 1,83 milijarde dolara Piše: B. Gulan Situacija u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuća. Ekonomski problemi u oblasti stočarstva moraju se posmatrati kroz zdravstvenu zaštitu životinja, jer zdravlje i dobrobit životinja su uslovi koji mogu doprineti kvalitetu i bezbednosti hrane, …
Pročitajte Još »Informaciona bezbednost 2013
Stanje u informacionoj bezbednosti Srbije je loše, pa se što pre mora doneti strategija, rečeno je na konferenciji INFORMACIONA BEZBEDNOST 2013 koja je održana u Privrednoj komori Srbije Internet je svetski fenomen, jedinstven je i važi za sve, za male i za velike, za siromašne i bogate moćne i one koji to nisu. Na toj svetskoj jedinstvenoj mreži postoji bar …
Pročitajte Još »Kako bi se zaustavilo odumiranje sela Srpska akademija nauka i umetnosti je izdala vodič o zadrugarstvu u 50.000 primeraka
Tema broja MAT-a Instituta Ekonomskih Nauka U Srbiji ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi nemaju posla, a sela izumiru, nekoristi se …
Pročitajte Još »Promena vlasništva u agraru
Ishitrena privatizacija raskrčmila agrar Tokom privatizacije poljoprivrede bez posla ostalo 50.000 radnika. Zadatak države je sada da u procesu restrukturiranja oporavi poljoprivredna preduzeća i omogući im da opet „stanu na noge“. Reč je o firmama koje mogu dobro da rade i što je najvažnije, sposobna su da zapošljavaju radnu snagu, što je Srbiji sada najpotrebnije. Zadružni sektot oštećen za dve …
Pročitajte Još »Iskustva EU u prodaji njiva strancima
Prebrza prodaja zemlje Nove članice EU ne daju svoje oranice ni posle mnogo godina od trenutka punopravnog članstva, a mi od poslednje ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Trenutak otkada će stranci, a pod tim se podrazumevaju fizička lica, moći da kupuju zemlju u Srbiji iz dana u dan sve je bliži. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji tako …
Pročitajte Još »Sela, poslednje zelene oaze II
U Srbiji je zapostavljeno celo njeno ruralno područje. U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodimo hranu, on je čovek koji treba da ima i dostajan život U Srbiji danas ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu …
Pročitajte Još »HRVATSKA, SRBIJA I EU
Ulazak Hrvatske u EU, šansa za veći izvoz hrane iz Srbije Ekonomski efekti ulaska Hrvatske u EU, sa aspekta uticaja na privredu Srbije mogu se oceniti kao pozitivni i stimulativni. Trgovinu karakteriše pad zarada i prometa Sticanjem statusa punopravne članice Evropske unije 1. jula 2013. godine Hrvatska će prestati da bude članica CEFTA Sporazuma, kao i svih ostalih bilateralnih i …
Pročitajte Još »SRPSKI MUZEJ HLEBA U PEĆINCIMA
Hleb ujedinjuje dušu i telo Više od tri milijarde ljudi na zemlji svakodnevno jede neku od više stotina vrsta hleba. U jednom od više desetina muzeja HLEBA u Evropi, vlasništvo Slobodana Jeremića-Jeremije u Pećincima, prikazano je 96 obrađenih hlebova. U muzeju postoji i oko 2.000 seoskih predmeta sakupljenih od Dragaša do Tavankuta Piše: Branislav Gulan Priča o hlebu mogla …
Pročitajte Još »Najavljene izmene Zakona o bezbednosti hrane
U Srbiji se pripremaju izmene Zakona o bezbednosti hrane, kaže državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović. Uručena tradicionalna priznanja Kjluba privrednih novinara Srbijde Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović najavio je na Medjunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu izmene Zakona o bezbednosti hrane, sa ciljem da se poboljša zaštita potrošača. On je na konferenciji „Prehrambena bezbednost …
Pročitajte Još »Forum „Hrana – što nas spaja to nas i povezuje“
Udružiti Agrokor, MK, Podravku, Nektar… Vlasnici velikih proizvođača hrane u regionu smatraju da je njihovo udruživanje u regionu preka potreba. Procene su da bi zajednička kompanija ima prihod od oko sedam milijardi evra Piše: Branislav Gulan U okviru 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održan je poslovni forum pod naslovom „Hrana – što nas spaja to nas i povezuje“, …
Pročitajte Još »SELA, POSLEDNJE ZELENE OAZE
Kako bi se zaustavilo odumiranje sela Srpska akademija nauka i umetnosti je izdala vodič o zadrugarstvu u 50.000 primeraka U Srbiji ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici …
Pročitajte Još »Pakt stabilnosti kao mali Maršalov plan .
Posle bombardovanja SRJ 1999. godine ponovo je bilo reči o takozvanom Maršalovom planu (po ugledu na onaj američki, posle Drugog svetskog rata) kojim će se upravljati iz Soluna. I danas se sve češće i sa zvaničnih mesta pominje da je Srbiji za oiproavak potreban novi Maršalov plan. On se više priželjkuije nego što je to realno. Ipak, da se pšrietimo …
Pročitajte Još »Pekarski dan
Očekuje se odličan rod pšenice Pšenica u Srbiji, čak na 80 odsto provršina je zasejana u optimalnom roku, veoma dobro izgleda i obećava visok i kvalitetan rod, naglasio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović Pšenica koja je jesenas zasejana u Srbiji na oko 544.000 hektara, odlično izgleda i ukoliko ovako ostane može se očekivati kvalitetan i visok rod. …
Pročitajte Još »Proizvodnja i izvoz meda iz Srbije: Više košnica, manje meda
Prema podacima SPOS-a u 2012. godini u Srbiji je gajeno 418.919 pčelinjih zajednica koje su proizvele više od 5,7 hiljada tona meda. Popis u poljoprivredi pokazao da imamo oko 674.000 košnica Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), ova asocijacija ima 8.540 članova, pčelara. Oni trenutno gaje 418.919 pčelinjih zajednica. Oni su 2012. godine proizveli 5.724.119 kilograma meda. Od toga …
Pročitajte Još »Pad proizvodnje i potrošnje u agraru
Privredna komora Srbije: PRIVREDNE VESTI Bruto vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje u prošloj godini je 4,82 milijarde dolara, što je za 21,67 odsto manje nego prethodne godine. U 2012. godini je proizvedeno 450.392 tona mesa, a potrošnja po stanovniku je 41,9 kilograma Ukupna vrednost bruto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u prošloj godini procenjuje se na 4,82 milijarde dolara, što je za …
Pročitajte Još »AGRAR SRBIJE U SUSRET EVROPSKIM INTEGRACIJAMA I AGRARNOJ POLITICI
Branislav GULAN*, Privredna komora Srbije, Beograd, Resavska 15 Član Odbora za selo Srpske akademije nauka u metnosti Proizvodnja hrane, prehrambena sigurnost zemlje, proizvodnja sirovina (za druge grane), razmena sa svetom, socijalni, demografski i drugi aspekti determinišu, između ostalog, višestruki značaj koji ima poljoprivreda u društveno – ekonomskom razvoju Republike Srbije. Poljoprivredna delatnost, prema raspoloživim značajnim prirodnim i ljudskim resursima i …
Pročitajte Još »