Rasturanje države Srbije ubrzano: Javni dug raste 130 evra u sekundi!

U trajanju prošle vlade Republike Srbije javni dug je povećan za 6.846 miliona evra (sa 8.623,6 na 15.469,7 miliona evra), što je u 1.470 dana trajanja značilo dnevni porast javnog duga od 4,66 miliona evra ili 53,9 evra u sekundi. Unutrašnji dug je tada bio povećan za 2.343 miliona evra (sa 3.249 na 5.592), spoljni za 2.962 miliona (sa 4.516 na 7.478), a indirektne obaveze za 1.541 (sa 876 na 2.400).

 

U 100 dana nove vlade dug je povećan za 1.123 miliona evra, što je rast od 11,2 miliona dnevno ili 130 evra u sekundi. Unutrašnji dug je povećan za 568 miliona evra, spoljni za 562 a indirektne obaveze su smanjene za 7 miliona evra.

Na kraju oktobra dug je iznosio 16.592,6 miliona evra, što je po kursu od 113 dinara za evro iznosilo 1.875 milijardi dinara i bilo je 56,9% procenjenog BDP-a za ovu godinu.

Ukoliko pođemo od pretpostavke da je u novembru dodatno povećan dug za 500 miliona evra (dolarske obveznice po 30% manjoj kamantoj stopi od prošlogodišnjih), dolazimo do ubrzanja zaduživanja na 12,3 miliona evra ili po 143 evra u svakoj sekundi!

 

Međunarodno ponižavanje Srbije udruženo je sa njenim unutrašnjim rasturanjem. Oslobađajuće odluke za hrvatske generale u Hagu su u vezi sa politikom „EU nema alternativu“ (kao i MMF) i jurenjem datuma počinjanja pregovora (mazohistički kao kojotovo jurenje ptice trkačice), sumanutim idejama o poklanjanju plodne zemlje strancima, i rastom javnog duga uporedivim sa brzinom svetlosti, kako bi na kraju bilo nebitno da li je Vođa slep, ako svi oslepimo.

Dok sam pretraživao  da li postoji besplatan softver u kome bih samo ukucao vrednost javnog duga i zadao mu brzinu rasta, u čemu nisam uspeo, videh razna poređenja o vrednosti javnog duga i mogućnostima za alternativnu potrošnju. Interesantno je da je holandski dug upoređen sa brojem automobila prosečne cene od 50 hiljada evra, i jahte od 50 miliona evra. Ajd što mi sirotinja kupujemo krševe za  po 2,3,4 hiljade evra, ali ni naši Tajfuni ne mogu sebi da priušte ovako vredne jahte kao bogati Holanđani.

Koliko god da mrzim spinovanja (30% niža kamata, 7% deficit u prvoj polovini godine, na primer), ovde je tako nešto neophodno kako bi se prosečnom građaninu i seljaku u Srbiji opisalo kako se gazduje državom. Šta znači prosečnom građaninu javni dug od 16,6 milijardi evra, njegovo povećanje za 740 miliona evra u oktobru, kao i plaćena kamata od 72 miliona evra u istom mesecu? Malo, ili baš ništa.

Pođimo od stanja duga.

U septembru je bilo zaposleno 1.725 hiljada lica u Srbiji. Da je javni dug potrošen na subvencionisanje radnih mesta po 10.000 evra imali bi smo još 1.659 hiljada zaposlenih, ukupno 3,4 miliona. To bi značilo punu zaposlenost odraslog stanovništva, bez nezaposlenih.

Ili, da bi se otplatio javni dug, bez troškova kamate, potrebno je da se proizvede, bez računanja troškova proizvodnje, 67 miliona tona kukuruza, što znači da bi 11 godina trebalo da se sav kukuruz iz Srbije izvozi, po tekućoj ceni, kako bi se otplatio javni dug.

Mogli bi za te pare i da pojedemo 4 milijarde kilograma prasetine, ili 586 kilograma po stanovniku. Da krkamo 10 godina. Umesto krkanja, za iste pare mogli bi smo da kupimo 800 miliona prasića, ili 113 praseta po stanovniku, pa da krenemo u njihovo gojenje i izvoz, kao pre više od 200 godina. Pa da za prasiće kupujemo oružje kao u Karađorđevo vreme…

U oktobru je povećan dug za 740 miliona evra. Iste pare mogle su da se potroše za kupovinu 260 kilograma krompira, za svakog stanovnika, ili po 70 pljeskavica, 26 kilograma prasetine, 422 kilograma kukuruza, 377 kilograma pšenice, 0,15 kvadratnih metara stana, 91 litar suncokretovog ulja, sve po stanovniku. Moglo je da se subvencioniše 74.000 radnih mesta, ili da se kupi  49 hiljada novih Fiata iz Kragujevca. Moglo je za iste pare da se izgradi 370 kilometara autoputa, ili da se napravi desetak
mostova preko Save i Dunava.

U ovih 740 miliona evra ušla je i pomoć poljoprivredi. Međutim, za ovu svotu novca je moglo da se kupi 3 miliona tona kukuruza, dok je rod u ovoj godini 3,5 miliona, ili 2,7 miliona tona pšenice, a rod je 1,9 miliona tona.

Svašta se moglo sa ovolikom količinom novca.

U oktobru je plaćena kamata na javni dug u iznosu od 72,2 miliona evra, što je 2,4 miliona evra dnevno (koliko nas beše ono košta Kosovo i Metohija, dnevno?). Za ove pare moglo je da se podeli po džakče krompira od 25 kilograma svakom stanovniku
Srbije, da se časti sa po 7 pljeskavica ili 2,6 kilograma nacionalno omiljene životinje, da se kupi 291 hiljada tona kukuruza ili 261 hiljada tona pšenice, da se izgradi 103 hiljade kvadrata stambenog prostora, ili subvencioniše 7.223 radnih mesta. Moglo je i da se za ove pare napravi 36 kilometara autoputa.