Према подацима Министарства финансија (линк) јавни дуг је на крају јуна износио 38.184,4 милиона евра и повећан је за 1.829,6 милиона евра у односу на мај 2024.
Већи раст спољног дуга од једне милијарде евра до сада је био у фебруару 2013 (+1.497,4), мају 2020 (рекорд +2.236,1), марту 2021 (+1.140,2), септембру 2021 (+1.117,2), децембру 2022 (+1.039,2) и јануару 2023 (+1.025,0 милиона евра).
У односу на јун 2023. укупан јавни дуг повећан је за 2.439,6 милиона евра или за 6,8%. Спољни дуг је повећан за 2.681,2 милиона (+11,5%), унутрашњи је смањен за 264,7 милиона (-2,5%) а индиректне обавезе повећане су за 23 милиона евра (+1,13%).
Од јула 2012. до јуна 2024. јавни дуг је повећан за 22.714,7 милиона евра. Спољни дуг је повећан за 18.527,2 милиона (са 7.477,7 на 26.004,9 што је раст за 3,5 пута), унутрашњи је повећан за 4.807,7 милиона (са 5.592,3 на 10.400 милиона), а индиректне обавезе су смањене за 620,2 милиона (са 2.399,7 на 1.779,5).
Дневни раст јавног дуга за ових око 4.350 дана износи 5,22 милиона евра, што је 60,4 евра по секунди.
Раст јавног дуга може се поделити на два периода: до короне (јул 2012-март 2020) и од короне до данас (април 2020-јун 2024). У првом периоду је јавни дуг повећан за 8.838,7 милиона евра, по 3,17 милиона дневно или „само“ по 36,73 евра по секунди, а у другом је повећан за 13.876,0 милиона евра или по 8,89 милиона дневно што је раст од 102,95 евра по секунди.
Раст дуга за 1.829,6 милиона евра само у јуну 2024, што је 61 милиона евра дневно или 705,86 евра по секунди, утицао је да се пређе граница од 100 евра у секунди од короне до данас. У наредним месецима ће се овај показатељ полако спуштати испод ове границе, уколико не буде нових великих повећања укупне вредности.