POLJOPRIVREDNI BUDŽET SRBIJE ZA 2023. GODINU

Agraru i selu zakinuta petina budzeta!

• Miladin Ševarlić: Ako bi se Agrarni budžet za 2023 godinui računao po zakonu, a to je da iznosi pet odsto od ukupnog budžeta Srbije, on bi  trebao da iznosi  (1.964.662.982.000 * pet odsto) 98.233.149.100 dinara, umesto obećanih 79,7 milijardi dinara. To znači da je u startu  polјoprivrednicima i žitelјima sela u Srbiji zakinuto čak 29.510.056.100 dinara ili 30,04 odsto na ovaj način obračuna!?
• U agraru neće biti boljitka sve dok on ne postane strateška grana u zemlji. Za to je potreban novi koncept rada i proizvodnje u ovoj delatnosti!
• Novi koncept poljoprivrede značio bi i spasavanje naroda, sela i države!

Dobronamerna poruka ministarki polјoprivrede Jeleni Tanasković – menjajte savetnike (ako su vam oni sročili izjavu o isplati premija za mleko za drugi i treći kvartal 2022. godine) i ne hvalite se propustima Ministarstva polјoprivrede sa katastrofalnim posledicama, ističe prof dr Miladn Ševarlić, predsednik Saveza inženjera i tehničara Srbije, u devet poruka.

,,Prvo, ukupan Budžet Srbije za 2023-ću, kao i za sve godine ranije vladavine SNS+SPS i onih pre njih karakteriše da je nedomaćinski – jer su planirani prihodi manji od rashoda, a planirani budžetski deficit je 121.298.733.000 dinara, što je oko 1,8 puta više od planiranog agrarnog budžeta za 2023. odinu’’!?, navodi  Ševarlić.

,,Drugo, tačno je da Budžet za Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivredu (MPŠV, Razdeo 24) iznosi 79.704.221.000 RSD, ali to nije tzv. Agrarni budžet – koji umesto da bude minimalno pet odsto od Ukupnih poreskih prihoda (1.592.800.000.000 RSD * pet odsto =) 79.640.000.000 dinara iznosi samo 4,31 odsto odnosno 68.723.093.000 dinara i umanjen je za 10.916.907.000 RSD ili za 13,71 odsto – za koliko su polјoprivrednici i žitelјi sela oplјačkani u odnosu na minimalno pripadajuća sredstva po Zakonu o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju!? Zašto se svake godine, pored penzionera, plјačkju i poprivrednici i žitelјi sela – kao jedna od dve socio-ekonomski najgroženije kategorije stanovništva u Srbiji, analizira Ševarlić.

Treće, neprimereno je hvaliti se neodgovornošću MPŠV jer ste subvencije za mleko za drugi kvartal (april – juni) isplatili tek 21. novembra odnosno sa kašnjenjem od četiri meseca i 21 dan! Da li znate koliko iznosi zatezna kamata na 24,5 milijardi dinara za barem tri meseca i 21 dan – koju budžetski neodgovorna država ne isplaćuje na vreme, ali, sa druge strane uvek naplaćuje od poreskih obveznika zateznu kamatu makar i za jednu paru i za jedan dan docnje u odnosu na rok plaćanja, ukazuje Miladin Ševarlić. On dodaje, da je kao četvrto,  lepo što ste Premije za mleko za treći kvartal (juli – septembar) isplatili sedam dana kasnije ali ipak posle mesec i 28 dana – pa da vam za tih 28 dana docnje progledamo kroz prste! Pitam se da li bi ste smeli da tri meseca i 21 dan ne isplaćujete plate zaposlenima i sebi u MPŠV? A, polјoprivrednici i njihove krave muzare su, znači, deveta rupa na budžetskoj sviralјki!

Kao ČETVRTO, kaže Đevarlić, lep je što ste Premjije za mleko za treći kvartal ispaltili sedam dana kasnije ali ipak posle mesec I 28 danja – pa da vam za tih 28 dana docnjer progledam krozu prste! Pitam se da li bist esmeli da tri meseca I 21 dan ne ispalćujete plate zaposlenima i sebi u MPŠV. Po tome izgleda das u poljoprvirednici I njihjvoe krasve, kojih je sve manje, znači deveta rupa na budzetskoj svirali!

Kao Peto, Ševarlić pita vlast, zašto ste smanjili budžetsku poziciju subvencija za Bezbednost hrane životinjskog porekla i hrane za životinje čak za 72.000.000 dinara u odnosu na Budžet 2022. odnosno za 27.000.000 dinara u odnosu na Rebalans budžeta u 2022?

Ševarlić u Šestoj stavki pita vlast i traži odgovor: zašto ste smanjili budžetsku poziciju Podrška uređenju polјoprivrednog zemlјišta u 2023. godini čak za 30.187.000 RSD u odnosu na Budžet 2022. odnosno za 24.187.000 RSD u odnosu na Rebalans budžeta i 2022. i time podršku za uređenje oko 3,5 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta smanjili na skromnih 48,57 dinara po hetkaru?

U jednoj od stavki predsednik Društva inženjera i tehničara Srbije, kao Sedmoj pita kreatore agrarne politike, da li se „ponosite“ što će budžetska sredstva za podršku merama zaštite i korišćenja polјoprivrednog zemlјišta u 2023. godini biti svega omalovažavajućih 1,14 dinara po hektaru!?

Minisrtarski finansijski duet

U stavici Osam, eks repoblički poslanik Ševarlić, između osalog ističe: ministar Mali i Vi (ministarka) ste finansijski genijalni duet – jer ne priznajete da je u Srbiji postojala inflacija na godišnjem nivou realno preko 15 odsto budući da ste veći broj budžetskih pozicija (Održivi razvoj i unapređenje šumarstva, Kreditna podrška polјoprivredi i Posebni podsticaji) bukvalno prepisali u istim iznosima koji su bili i u budžetu za 2022!?

I najzad Devetoj, primedbi na Agrarni budžet Srbije, odnosno na njegovo umanjenje Ševarluić ima primedbu, uz ukazivanje da trebga uvećati stavku budžeta za polјoprivrednike i žitelјe sela još i za 75 odsto od 6.294.000.000 dinara planiranih za realizaciju IPARD programa u 2023. godini – s obzirom da su od tog iznosa 75 odsto ili 4.720.500.000 dinar donacije EU, a iz Ukupnih budžetskih poreskih prihoda je samo 25 odsto!

Ševarlić u izjavi za javnost konstatuje da su polјoprivrednici i žitelјi sela u Budžetu za 2023. godinu realno oplјačkani za 10.916.907.000 + 4.720.500.000 = 15.637.407.000 dinara ili za 19,64 odsto od pripadajućih, a neodobrenih 79,64 milijardi dinara. Ili hoćete da uklјučujići i sredstva donacija EU, pripadajućih pet odsto za mere podrške polјoprivredi i ruralnom razvoju računima od Ukupno planiranih prihoda – na osnovu čega bi agrarni budžet za 2023. godinu trebao da iznosi (1.843.364.24900 * pet odsto) 92.168.212.450 dinara, što bi značilo da je polјoprivrednicima i žitelјima sela u Srbiji zakinuto čak 23,445.119.450 dinara ili 22,44 odsto na ovaj način obračuna!?

Ili, što bi objektivno bilo realnije – jer će i polјoprivrednici vraćati kredite uvećane za pripadajuće kamate kojima će se pokriti prikazani budžetski deficit za 2023. godinu i sve prethodne godine, da se pridajućih pet odsto za mere podrške polјoprivredi i rualnom razvoju obračunavaju kao pet odsto od Ukupnih rashoda – na osnovu čega bi Agrarni budžet za 2023. godinu trebao da iznosi  (1.964.662.982.000 * ili pet odsto) 98.233.149.100 dinara, što bi značilo da je polјoprivrednicima i žitelјima sela u Srbiji zakinuto čak 29.510.056.100 dinara ili 30.04 odsto na ovaj način obračuna!? Ili, kao što reče predsednik Aleksandrar Vučić u svojoj vapijućoj poruci upućenoj predstavnicima EU i drugih pritiskajućih predstavnika međunarodne zajednice koji posreduju u pregovorima sa separatističkim liderom tzv. Kosova – molim vas opredelite se već jednom šta je osnovica za obračun pet odsto  za mere podrške polјoprivredi i ruralnom razvoju Srbije?

Eutanazija agrara

Malo li je zakidanja na sveukupnu višedecenijsku budžetsku eutanaziju srpske polјoprivrede i sela (po minimalističkoj osnovici obračuna na Ukupne poreske prihode) – koja samo u periodu ovog režima iznosi peko 1,1 milijardu ili tri godišnja prosečna Agrarna budžeta u periodu 2013-2023, i to bez uvećanja još za 75 odsto sredstva po osnovu donacija EU – koja nisu iz Ukupnih poreskih prihoda nacionalnog budžeta?

I na kraju treba ukazati da je Agrarmnji budžet u Srbiji uveo pok ministar poljorpvirede Ivko Đonović, 1996. godine. Tada i nikad više u kasu Agrarnog bužeta Srbije slilo se šest odsto novca od ukupnog budžeta Srbije. Donet je i Zakon obavaveznom izdvajanju novca iz budžeta Srbije u Agrarni budžet od pet odsto godišnje. Iako je doneto da se  godišnje u Agrarni budže izdvaja pet odsto novca iz budzeta Srbije, to je ostalo smao mrtvo slovo na papiru, od 1996. godine do danas! Jer, vlasti koje su ga donele i sprovodile, to nisu poštovale za ovih 26 godina. Izuzetak (slučajno?) bila je samo 2022. godina kada je posle rebalansa budžeta, po rečima Aleksandra Bogićevića, pomoćnika ministra poljoprivrede, po prvi put agrarau pripalo 5,3 odsto novca iz ukupnog državnog budžeta.

Slučajno zbog toga, što je već u budžetu za 2023. godinu, vlast opet prekršila sopstveni zakon. Dokaz tome je da če se opet u Agrarni budžet uplatiti manje od obaveynih pet odsto  budžetskog novca. Ovo je još jedan primer pljačkanja agrara koji je državi uvek pomagao kada joj je bilo teško. A, poljoprivredi je uvek teško, svake godine već decenijama, on čeka obećani bolji život u ovoj grani. Mnogi su posle više decenija čekanja napustili ovaj svet, nedočekavši taj obećani boljitak. Na osnovu ovakvog rada, teško je poverovati i dočekati da se poštuje doneti zakon u Srbiji. Čak ni zakonska obećanja nepoštuje ni vlast koja donosi te  zakone. Odnosno, podršku daje samo verbalno u predizbornim promotivnhim govorima.  Izuzetqak je mMinistarstvo za broigbu o slue, koje je uradilo više nego što je obećano kad je osnovano!

Potvrda toga su paori u Srbiji koji proizvode sirovinu za hranu na 3.476.000 hektara od obradivih 4,1 miliona hektara. Vrednost te proizvodnje već decenijama se meri sa brojkom od oko pet milijardi dolara godišnje. Ili ratom od 0,45 odsto u protekle tri i po decenije. Ako se merfi o0d demorqkatskih proehna 2000. Godine odna je to 0,61 odsto rasta. Znači da je vrednost proizvodnje po hektaru oko 1.000 dolara godišnje. po hektaru. Sa takvom proizvodnjom agrar Srbije nije konkurentan u svetu. U isto vreme kod razvijenih zemalja sa kojima se Srbija poredi, to je po hektaru više od 15.000 evra ili dolara. U Holandiji oko 24.000, a u Danskoj  blizu 20.000 dolara. Uz novi koncept agrarne politiek i Srbija bi mogla ogal da bude na tom nivou.

Spasavanje sela i države!

Agrarni stručnjaci u senci u Srbiji ističu da bi vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji uz novi, nordijski koncept poljoprivrede, mpoglada se poveća prvo na 60, a posle i na 100 milijardi dolara godišnje. Više nego što bi dobiki eventaulnoim eksploatacijom litijuma kod Loznice. To podrazumeva zatvoreni sistem proizvodnje od njive do trpeze. Odnosno da se sve radi, od proizvodnje do prerade i prodaje, odnosno obrta kapitala, preko zadruga, koje  bi bile u vlasništvu zadrugara. Tu prerađivačku industriju, koja je uništena, u pljačkaškoj privatizaciji uz pomoić države u Srbiji i opljačkana, treba vratiti onima koji su je gradili i decenijama stvarali.  

Novi koncpet se zasniva na tome da se sva hrana u budućnosti u Srbiji  proizvodi u okviru zadruga. U okvirfu njih da budu i firme, čiji su vlasnici primarni proizvođači. Dakle kroz novi koncept poljoprivrede  u Srbiji bi se dobila i nova zelena tranzicija. To nije samo potreba, već i mogućnost da razvoj agrara u Srbiji bude na održivim osnovama.  Sastavni deo toga bila bi nauka u praksi. Kroz zadruge bi se obrtao i kaptial najmanje 50 puta godišnje, a ne kao sad u Srbiji dva do tri puta. To su nove zadruge, potpuno različite od onih posle Drugog svetskog rata. U ove zadruge zadrugari bi unosili samo svoju robu da bi je prodali i naplatili. To je i razlika u  odnosu na zadruge posle Drugog svetskog rata u koje su oni unosili svoju kompletnu imovinu, kuću zemlju, mehanizaciju i sve što su imali.  To je sada novi koncept u kome zadruga svom zadrugaru i kooperantu treba da omogući da on sa što manje troškova proizvede hranu, da je zatim proda po tržižnoj ceni i – naplati! To do sada nije bio slučaj.

Da bi se do toga došlo, potrebno je prvo da se agrar u Srbiji proglasi strateškom privrednom granom. Jer, dok je god on u začelju prioriteta kod vlasti koje vode  državnu pa i agrarnu  politiku, po sadašnjem konceptu pljačkanja poljoprivrednika,  boljitka narodu i državi  koja se bavi proizvodnjom hrane u Srbiji neće biti bolje.  Znači stvaranje novog koncepta poljoprivrede po ovom receptu predstavlja i spasavanje sela i države!

(B. GULAN)