Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Нето позиција државе код банкарског сектора последица је нето позиције код НБС и нето позиције код банака. У оба случаја држава истовремено потражује средства и дугује овим банкама.
Од почетка 2004. године држава је нето поверилац НБС-у, што значи да има веће депозите од дуговања у међусобним односима.
Од марта 2009. године до данас држава је нето дужник банкарском сектору, јер има већа дуговања од потраживања.
Нето позиција државе у финансијском сектору се може побољшавати буџетским суфицитом и спољним задуживањем, јер овај однос „нето позиција“ показује само стање у домаћем финансијском сектору, не и укупно стање заједно са обавезама према иностранству.
Негативна нето позиција значи да држава има већа потраживања од дуговања, док позитивна значи да су дугови већи од депозита.
Највећа негативна позиција у ранијој историји била је у септембру 2006. године у износу од -195,8 милијарди динара: држава је од НБС потраживала 185,1 милијарди и од банака 10,7 милијарди динара. Тада је спољни део јавног дуга износио 4,7 милијарди евра. Држава је могла да раздужи половину јавног спољног дуга вишком на домаћем финансијском тржишту и да остане дужна још око 2,35 милијарди евра.
Највећа негативна позиција у скорије време постигнута је у јулу 2024. у износу од -342,2 милијарди динара: нето потраживање од НБС износило је 1.003,8 милијарди динара, а нето дуговање банкама 661,5 милијарди динара. Спољни јавни дуг износио је 25.988 милиона евра, што је износило 3.042 милијарди динара. Држава је овим „плусом“ у домаћем банкарском сектору могла да смањи спољни дуг на 2.699 милијарди динара или око 23 милијарди евра.
Ова два пасуса показују да је у размаку од 20 година држава имала два пута сличну нето позицију према домаћем банкарском сектору. Међутим, када је ставимо у однос са спољним дугом она је од септембра 2006. до јула 2024. године десет пута погоршана – нето спољни јавни дуг повећан је са 2,35 на 23 милијарди евра!
До краја јануара 2025. овај „нето спољни дуг“ повећан је са 2.699 на 3.011 милијарди динара, што значи да се финансијска позиција државе погоршавала у просеку по 52 милијарде динара месечно! Највише у децембру, када је због исплата капиталних расхода погоршана за 159 милијарди динара.
Од краја октобра 2024. до краја фебруара 2025. нето позиција државе погоршала се за 123,7 милијарди динара, јер је смањено потраживање од банкарског сектора са -204,5 на -80,4 милијарди динара. Нето потраживања од НБС смањена су за 71,8 милијарди динара а нето дугови банкама повећани су за 52 милијарде динара. Немамо податке за фебруар, а од октобра до краја јануара спољни јавни дуг повећан је за 520 милиона евра.
Највећа позитивна вредност финансијске позиције државе постигнута је у септембру 2020. у износу од 383,1 милијарди динара. Тада су потраживања од НБС износила 274,9 милијарди динара а нето дуговања банкама 657,9 милијарди динара. Укупан дуг домаћем финансијском сектору и спољни дуг тада су износили 2.047 милијарди динара. За четири године и четири месеца држава је погоршала збир домаће и спољне позиције на 3.010,8 милијарди динара, што је раст за око 964 милијарди динара или у просеку по 18,5 милијарди динара месечно.
