Укупна вредност јавног дуга Србије на крају новембра 2021. била је 29.898,9 милиона евра и он је био сачињен од унутрашњег дуга од 11.377,3 милиона евра, спољног у износу од 17.110,2 милиона и индиректних обавеза од 1.411,3 милиона евра.
У односу на октобар 2021. јавни дуг је повећан за 281,9 милиона евра, у томе је спољни повећан за 314,6 милиона док су смањени унутрашњи за 25,2 и индиректне обавезе за 7,7 милиона евра.
У односу на новембар 2020. укупан јавни дуг је повећан за 3.244,5 милиона евра или за 12,2%, при чему је спољни повећан за 3.067,6 милиона (+21,8%), унутрашњи за 171,8 милиона (+1,5%) и индиректне обавезе за 5,1 милиона (+0,4%).
Кретање јавног дуга од краја 2000. можемо поделити на три периода:
- Од краја 2000. до јуна 2008. када је јавни дуг смањен са 14.167 на 8.623,6 милиона евра;
- Од јула 2008. до јула 2012. када је јавни дуг повећан на 15.469,7 милиона евра, те постао већи него на крају 2000.
- Од јула 2012. до новембра 2021. када је дуг повећан на 29.898,9 милиона евра.
Подела на други и трећи период заправо није потребна када су у питању економске политике и задуживање већ само да би се оделиле власти у Србији.
Први период, раздуживања, трајао је 2.740 дана (рачунајући сваки месец по 30 дана), други 1.460 а трећи до краја новембра 3.360 дана.
У првом периоду јавни дуг је смањен за 5.543,4 милиона евра, што је по 2,02 милиона евра дневно или по 23,4 евра у свакој секунди.
У другом периоду дуг је повећан за 6.846 милиона евра, у просеку по 4,69 милиона евра дневно или 54,3 евра у свакој секунди.
У трећем периоду дуг је повећан за 14.429,2 милиона евра што даје 4,29 милиона евра дневно или 49,7 евра у свакој секунди.
У трећем периоду је дошло до благог успоравања раста дуга у односу на други, али и овај дуги период од сада већ преко 3.400 дана можемо поделити на два подпериода: дужи до марта 2020. и овај COVID-19 период. У првом, у трајању од 2.760 дана дуг је повећан за 8.838,7 милиона евра, што је по 3,2 милиона евра дневно или 37,1 евра у секунди, док је у другом, за 600 дана дуг повећан за 5.590,5 милиона евра што је у просеку 9,32 милиона евра дневно или 107,8 евра у секунди.
Ова експлозија задуживања у најновијем периоду призива ранија искуства у помоћ. Шта ће се догађати након избора? Хоће ли бити нове фискалне консолидације по угледу на 2014-2016?
Ко не памти изнова проживљава.