Јавни дуг Србије у јануару опет повећан за милијарду евра

Након повећања јавног дуга за 1.039,2 милиона евра у децембру 2022. и у јануару је он повећан за импресивних 1.025 милиона евра.

У јануару 2023. јавни дуг је износио 34.350,6 милиона евра и састојао се од спољног дела у износу од 22.079,2 милиона, унутрашњег од 10.709,2 милиона и индиректних обавеза у износу од 1.562,2 милиона евра.

У односу на децембар 2022. јавни дуг је повећан за 1.025 милиона евра. Спољни део је повећан за 1.577,9 милиона, индиректне обавезе повећане су за 16,3 милиона док је унутрашњи јавни дуг смањен за 244 милиона евра.

У односу на јануар 2022. укупан јавни дуг повећан је за 3.772,8 милиона евра, у томе спољни за 3.849,4 милиона, индиректне обавезе повећане су за 167,4 милиона, а унутрашњи је смањен за 244 милиона евра.

Удео јавног дуга у БДП-у смањен је са 55,2% у децембру 2022. на 50,2% у јануару 2023. јер је процењени БДП за ову годину номинално већи за 13,2% у односу на 2022, са 7.090 на 8.025 милијарди динара.

Јавни дуг је од јуна 2012. повећан за 18.880,9 милиона евра, што је у око 3.860 дана просечан дневни раст од 4,89 милиона евра, а што даје раст од 56,61 евра у свакој секунди овог десет и по годишњег периода.

Ипак, просек је чудо, па укључује и период „фискалне консолидације“ када је јавни дуг стагнирао.

У последњих 12 месеци јавни дуг је у просеку растао по 10 милиона и 336 хиљада евра дневно, што је 119,63 евра у свакој секунди и то је више него двоструко бољи резултат у односу на претходно одабрани дужи период.

Из табеле 2 (линк) о месечном извршавању буџета, на њеном дну, може се видети да је у јануару позајмљено на домаћем тржишту 44,3 милијарде динара а на иностраном 193,5 милијарди те да су отплаћене главнице домаћим кредиторима за 112,7 милијарди динара и иностраним за 6,4 милијарди. Уз месечни суфицит буџета од 6,1 милијарди динара ово ново задуживање повећало је стање на рачуну државе за 125,3 милијарде динара.