Javni dug Srbije

Javni dug Srbije na kraju septembra izneo je 14.745,5 miliona evra i povećan je za 947,6 miliona evra u odnosu na avgust ove godine. Vrednost duga veća je za 578,5 miliona evra u odnosu na 2000. godinu, uz veliku promenu u strukturi duga.

U odnosu na avgust ove godine dug je rasta 31,6 miliona evra dnevno, što daje 366 evra u svakoj sekundi. U odnosu na septembar prošle godine dug je povećan za 3.123 miliona evra, što daje rast od 8,6 miliona evra dnevno ili 99 evra u svakoj sekundi. U odnosu na jun 2008. godine, dug je povećan za 6.122 miliona evra, što daje dnevni rast od 5,2 miliona ili po 60 evra u svakoj sekundi.

Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu dostigao je 44,4%. Ovaj pokazatelj se zasniva na pretpostavci da će BDP u ovoj godini izneti 3.359 milijardi dinara, uz kurs od 101,2 dinara po kome je evro obračunat. Pri kursu evra od 102,2 dinara probija se granica zacrtana fiskalnim pravilima.

Rast kursa evra na vrednost od više od 102 dinara znači da je fiskalno pravilo prekršeno. Ove računice važe do kraja ove godine, jer je projektovano da će nominalni BDP u idućoj godini izneti 3.615 milijardi dinara, pa je moguće zadužiti se još 115 milijardi dinara (45% od razlike između 3.615 i 3.359 milijardi dinara) do redovnih izbora krajem aprila ili početkom maja.

Eksplozivan rast javnog duga u situaciji kada su usvojena neka fiskalna pravila implicira realno jačanje kursa dinara i gubitak spoljne konkurentnosti. A gubitak spoljne konkurentnosti znači da se iznova vraćamo na priču da ćemo i dalje živeti na račun doznaka i zaduživanja, a ne na osnovu svoga rada i izvoza. Dok doznaka ima, pošto će kredita biti sve manje.

Izbori će proći, a nova vlada Srbije će se naći u veoma velikom problemu kako da ograniči dalji rast javnog duga.

Moguće je više rešenja, ali ni jedno nije popularno, i sva su bolna. Moguće je (1) povećati poreske stope; (2) smanjiti javnu potrošnju; (3) privatizovati velika javna preduzeća; (4) mešani meni prve tri mogućnosti. Ovo je standardan „meni“ koji MMF nudi vladama koje su sa ovom institucijom u programu, a na vladama je da izaberu šta smatraju da je za njih najmanje pogubno.

I onda se vraćamo na priču o periodu od 2000. godine do danas i uludo potrošenim godinama u populizmu i nepodnošljivoj lakoći zaduživanja.

Od kraja 2000. godine do juna 2008. godine javni dug Srbije je smanjen za 5.543 miliona evra ili po 62 miliona evra mesečno. Dobar deo ovog smanjenja predstavljao je otpis dela duga Pariskog i Londonskog kluba poverilaca.

Period nakon formiranja nove vlade karakterisaće, u najboljem slučaju, stagnacija javnog duga, ili njegovo smanjivanje u slučaju da ne bude želje „investitora“ da ga dalje finansiraju.

Prelazak iz deficita u budžetsku ravnotežu ili suficit, na koji god od mogućih načina da se bude vršio potiskivaće potrošnju, pa time i proizvodnju, naniže.

Nivo proizvodnje prerađivačke industrije u Srbiji je danas na nivou iz 2001. godine, uz veliku verovatnoću da će na tom nivou ostati i u godinama pred nama.

Šta je rešenje iz ovog začaranog kruga stagnacije?

Saopštiti sve neprijatne istine narodu, preuzeti punu odgovornost za nepopularne mere koje će se preduzeti u naredne četiri godine, uz potpunu izvesnost da će narednu vladu formirati neko drugi.

Objavljeno u Blicu 22.10.2011.