ФИСКАЛНИ САВЕТ: Дефицит буџета у 2020. износио 8,3 одсто БДП-а

• Предлог Закона о завршном рачуну за 2020. показује да је у тој години остварен негативни фискални резултат од 458 милијарди динара, односно 8,3 одсто БДП-а, саопштио је Фискални савет. Завршни рачун потврдио је износ фискалног дефицита у 2020, што је информација којом смо и раније располагали, а донео је и нека нова сазнања, навео је Фискални савет у Оцени Предлога закона о Завршном рачуну буџета за 2020. годину. Тиме је потврђен износ фискалног дефицита који је исказан у табелама о редовном месечном извештавању о реализацији буџета које објављује Министарство финансија на свом сајту. „Нова информација коју нам у ужем буџетском смислу доноси Завршни рачун јесте то да су и у 2020. години укупни приходи и расходи Републике заправо били већи него што је било исказано у редовним извештајима Министарства финансија за по око 43 милијарде динара, а ова разлика у целости се објашњава делом ванбуџетских прихода индиректних корисника и њима финансираних расхода“, каже Фискални савет. Kада је реч о приходној страни буџета, Завршни рачун доноси детаљну поделу примљених донација, док је већи број нових сазнања везан за расходну страну буџета. Тако се, на пример, у Завршном рачуну може пронаћи подела расхода за робу и услуге на набавку енергетских, комуналних и других специфичних услуга попут заштите животне средине и слично, трансфери ЈЛС и ООСО на текуће и капиталне, док се у оквиру јавних инвестиција може наћи подела на куповину и изградњу зграда, капитално одржавање објеката и друго.

Приходи и расходи индиректних корисника који нису укључени у редовно извршење су и даље велики и премашују 43 милијарде динара (0,8 одсто БДП-а). Важна информација из Завршног рачуна за 2020. је да су индиректни корисници остварили приходе веће од 43 милијарде динара из ванбуџетских извора, тачније од продаје добара и услуга и трансфера других нивоа власти, наводе из Фискалног савета.

Највећи део ових прихода реализује се у сектору образовања (основне и средње школе, факултети, студентски и ученички стандард), а мали износ уочавамо на разделу неколико специфичних тела. Ти приходи, заједно са расходима финансираним из ових извора, нису обухваћени у месечним извештајима о реализацији буџета које током године објављује Министарство финансија, кажу у Фискалном савету. „Износе сазнајемо тек кад стигне завршни рачун, дакле најмање годину дана након што је конкретна фискална година окончана. Сматрамо да је њихово укључивање у анализу оправдано иако не утиче на фискални резултат, јер мења структуру расхода и прихода. Постоји потреба, наиме, да се макар и са одређеним кашњењем редовне евиденције о реализацији буџета употпуне за део поменутих ванбуџетских прихода (и њима финансираних расхода) – на пример, да се уведе квартално извештавање о вредности ових трансакција“.

Таква пракса би, како је наведено, натерала индиректне кориснике да рационалније располажу јавним (ужим буџетским) средствима, то јест да за финансирање текуће потрошње прво исцрпе сопствене изворе па тек онда буџетске. Завршни рачун нам је открио да је кроз текућу буџетску резерву током 2020. потрошено 14 милијарди динара више него што је објављено у Службеним гласницима. Kонкретно, чак 41 коришћење буџетске резерве укупне вредности 14 милијарди динара (више од 110 милиона евра) сврстано је у категорију поверљивих докумената, услед чега решење о употреби није приказивано у реалном времену, наводи Фискални савет. Такође, додаје, да постоје и неке важне области које Завршни рачун није довољно расветлио, што отвара простор за додатно суштинско унапређење овог документа.

Тако, на пример, тек из Завршног рачуна може да се види да је маса зарада на Републици у 2020. години била 19 милијарди већа него што се приказује у подацима министарства (327 уместо 308 милијарди), што даље имплицира да је план из новембарског ребаланса заправо пробијен за 1,3 одсто (више од четири милијарде), наводи Фискални савет. (Б.Г.)