Међународна инвестициона позиција (МИП) европских земаља у 2022, у % БДП-а

МИП представља нето вредност потраживања од иностранства и обавеза према иностранству. Са прве стране имамо девизне резерве, кредите дате другим земљама, директне инвестиције и друга потраживања од иностранства. Са друге стране имамо кредите одобрене држави, предузећима и становништву у нашој земљи од страних банака, стране директне и портфолио инвестиције и друга потраживања странаца од субјеката у нашој земљи.

Уколико је МИП позитивна, то значи да је та земља нето кредитор, док негативна значи да је нето дужник.

МИП Србије је у 2022. погоршана за 4.735 милиона евра, са 44,3 на 49 милијарди евра. БДП је повећан за 7.039 милиона евра, са 53,3 на 60,4 милиона евра. Удео МИП-а у БДП-у је побољшан са -83,1% на -81,2%. Најнеповољнију вредност МИП-а Србија је имала у 2015. када је износила -96,9%.

У табели је приказано 38 земаља и КиМ према вредности МИП-а у 2022. Њих 12 је имало позитивну а преосталих 26 негативну вредност.

Неповољнију релативну вредност МИП-а од Србије имало је пет земаља: Црна Гора, Грчка, Ирска, Кипар и Португалија. Црна Гора и Грчка су имале готово идентичну негативну вредност односа својих потраживања и дуговања иностранству: -141,3% и -141,5%.

Од 34 земаља и КиМ њих 29 је побољшало а само 5 погоршало удео МИП-а у БДП-у у 2022. у односу на 2014, прву годину за коју су приказани наши подаци. Србија је била у другој половини табеле као једна од земаља које су најмање побољшале овај релативни показатељ.