Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према најновијој, априлској, прогнози ММФ-а, Србија би требало да, након пада БДП-а за 1,8% у 2014 и пада од 0,5% у 2015 години, оствари кумулативан пораст за 15,3% у другој петолетки друге деценије двадесет и првог века. Тај раст је „гурнут“ на крај хоризонта јер се у 2016 години очекује раст од 1,5%, у 2017г раст од 2%, у 2018 и 2019 по 3,5%, а у 2020 години огромних 4%!
Према октобарској процени, пад у 2014 години требало је да износи 0,5%, да би раст у 2015г био 1%, а у 2016г истих 1,5% са растућим стопама до 2019 године. Код ових прогноза је значи основни проблем у процени текуће године, која буде гора, и у вечитом оптимизму да ће „на крају тунела“ бити лепо, живо и динамично, па ко преживи до тада.
Суштинску и најважнију промену у овом шестомесечном процењивању представља значајно мањи дефицит буџета у односу на прошли извештај: за 2014 годину био је процењен дефицит од 325,8 милијарди динара (?), а износио је 243,5 милијарди, за 2015 био је процењен на 322,5 а сада се очекује 229,5 милијарди (мање за 93 милијарде динара), у 2016 пише дефицит од 291 милијарди у претходном, а сада 193 милијарде динара (мање за 98 милијарди); за 2017 годину било је 302 милијарде па је смањено на 163,3 (мање за 137,7 милијарди); за 2018 годину 326,8 и 153,7 (мање за 173,1), и за 2018 години 344 и 159 милијарди (мање за 185 милијарди динара), респективно. Кумулативни дефицит у претходној пројекцији био је 1.912 милијарди динара, а сада је 1.143 милијарде динара, за период од 2014 до 2019 године, што је смањење за 769 милијарди динара.
Бруто јавни дуг требало је да достигне 4.394 милијарди динара у 2019 години (88,9% БДП-а), а сада се очекује да ће у тој години достићи 3.849 милијарди динара (74,6% БДП-а). Промена вредности јавног дуга не одговара промени вредности дефицита јер су промењене процене за кретање валута. У октобру 2014 године рачунало се да ће долар вредети 91,4 динара у 2019 години, а сада се рачуна да ће вредети 97 динара.
И тако, овај (не)раст БДП-а и мањи раст јавног дуга основне су новине у табелама. Висока стопа незапослености у целом периоду и други параметри не заслужују више пажње…
