Poljoprivreda 1970-2010, svet, BJR i Srbija

Dodata vrednost u poljoprivrednoj proizvodnji u svetu je, u tekućim dolarima, povećana od 1970 do 2010 8,2 puta, sa 315 na 2.571 milijardi dolara.

Poljoprivredna proizvodnja je koncentrisana u najmnogoljudnijim zemljama. Prvih deset zemalja učestvuje sa 61% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, i to: Kina (23,3%), Indija (11,8%), USA (6%), Indonezija (4,2%), Brazil (4%), Japan (3%), Nigerija (2,66%), Turska (2,4%), Rusija (2%) i Francuska (1,8%). Među najvećim poljoprivrednim proizvođačima samo su tri visoko razvijene zemlje: SAD, Japan i Francuska.

Među ovih 10 zemalja najbrži rast dodate vrednosti u poljoprivredi imali su Brazil (28 puta), Kina (18 puta), Nigerija (13,7), i Indija (12 puta).

Područje sadašnje Ruske Federacije bilo je najveći svetski poljoprivredni proizvođač do 1978 godine. U 1979 godini Kina je postala najveća poljoprivredna zemlja, a u 1981 godini su i SAD premašile proizvodnju u Rusiji, koja je do danas pala na 9. mesto.

Među bivšim jugoslovenskim republikama nije bilo spektakularnih promena u rangu tokom prethodnih 40 godina izuzev što je Bosna i Hercegovina imala pad proizvodnje u vreme građanskog rata te je u 1995 godini bila ispod vrednosti proizvodnje u Sloveniji i Makedoniji, a uporediva sa Crnom Gorom. Do 2003 godine poljoprivredna proizvodnja u BiH se oporavila i Bosna i Hercegovina je opet treća po njenoj vrednosti nakon Srbije i Hrvatske.

Udeo bivše Jugoslavije u svetskoj dodatoj vrednosti u poljoprivredi bio je 0,75% u 1970, povećan je na rekordnih 1,03% u 1981 i 1982 godini, da bi se smanjio na 0,74% u 1990 godini. Zbirna vrednost poljoprivredne proizvodnje BJR bila je 0,44% u 2000 a 0,43% u 2010 godini.

Udeo Srbije u svetskoj dodatoj vrednosti u poljoprivredi bio je 0,332% u 1970, dostigao je rekordan udeo u 1977 od 0,461%, u 1980 bio je 0,447%, u 1990 bio je 0,328%, u 2000 je smanjen na 0,194%, a u 2010 je smanjen na 0,174%.

U odnosu na 1970 godinu Crna Gora je povećala dolarsku vrednost poljoprivredne dodate vrednosti 8,7 puta, Makedonija 5,5 puta, Slovenije 5,4 puta, Hrvatska 5,1 puta, Bosna i Hercegovina 4,4 puta, a Srbija 4,2 puta.

Davne 1970. godine SFRJ je bila rangirana kao 21. prema dodatoj vrednosti u poljoprivredi (bez podataka za Nemačku i Indoneziju). Na osnovu udela u društvenom proizvodu SFRJ, tada bi Srbija bila rangirana kao 41. poljoprivredna zemlja u svetu, Hrvatska 60, BiH 77, Slovenija 91, Makedonija 95. i Crna Gora na 128. mestu.

U 1980. je SFRJ napredovala na 18. mesto. Srbija bi tada bila rangirana kao 36. na svetu, Hrvatska kao 57, BiH 78, Slovenija 89, Makedonija 95 i Crna Gora kao 128.

U 1990. godini SFRJ je pala na 24 mesto. Rang Srbije bio bi 48, Hrvatske 65, BiH 82, Slovenije 97, Makedonije 108 i Crne Gore 134.

U 2000. godini bilo je mnogo više zemalja usled raspada SFRJ, SSSR-a i Čehoslovačke. U 2000 Srbija je bila rangirana kao 68, Hrvatska kao 90, Slovenija 118, BiH 123, Makedonija 133 i Crna Gora kao 147. Kod većine zemalja je rang bio bolji u odnosu na rang prema broju stanovnika ili prema BDP-u.

U 2010 godini Srbija je zadržala 68 poziciju, Hrvatska je napredovala za jedno mesto i bila 89, BiH je napredovala 6 mesta na 117, Slovenija je pala za 5 na 123, Makedonija je napredovala 8 mesta na 125, a Crna Gora je pala za 3 mesta na 150.