Bruto domaći proizvod BJR u 2011 – poređenje po delatnostima i po stanovniku

Zbirna vrednost BDP-a bivših jugoslovenskih republika, po tekućim kursevima valuta, bila je 140 milijardi evra u 2011 što pri stanovništvu, popisanom i procenjenom, od 20 miliona daje prosečan BDP po stanovniku od 7.000 evra. BDP po stanovniku kretao se u rasponu od 19.062 evra u Sloveniji do 3.392 evra u Bosni i Hercegovini.

Najveću vrednost BDP-a imala je Hrvatska (45,9 milijardi evra), praćena Slovenijom (39,2) i Srbijom (31,1), dok su BiH (13), Makedonija (7,5) i Crna Gora (3,2) imale ralativno manje vrednosti.

Zavodi za statistiku imaju različit obuhvat delatnosti pa je u tabelama izvršeno prilagođavanje agregiranju koje vrši Državni zavod za statistiku Hrvatske, kako bi podaci bili što više uporedivi. I pored ovog objedinjavanja delatnosti podaci za Makedoniju nisu uporedivi zbog još sažetijeg prikazivanja od Hrvatske.

Šta kažu podaci?

–          Srbija ima najveću dodatu vrednost u poljoprivredi i ostalim uslugama dok u svim ostalim delatnostima ima Hrvatska. Najmanju razliku u odnosu na Sloveniju, koja je u većini delatnosti druga po dodatoj vrednosti Hrvatska ima kod industrije (7.767 prema 7.717 miliona evra);

–          Posmatrano po stanovniku Hrvatska ima najveću dodatu vrednost u poljoprivredi i uslugama smeštaja i ishrane, a u svim ostalim oblastima ima Slovenija. Od Srbije veću dodatu vrednost u poljoprivredi imaju i Slovenija i Crna Gora;

–          Najmanju dodatu vrednost po stanovniku Srbija ima u trgovini, saobraćaju i smeštaju i ishrani, Makedonija u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, Crna Gora u industriji, a Bosna i Hercegovina u poljoprivredi, građevinarstvu, finansijama, nekretninama i drugim uslugama.

–          Zbirna vrednost dodate vrednosti u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju je veća nego u industriji u Crnoj Gori (za 42,8%) i Bosni i Hercegovini (+6,3%), dok je u Hrvatskoj neznatno manja (-5,4%). Makedonija (-24,1%), Slovenija (-28,1%) i Srbija (-35,3%) imaju manju vrednost ove tri delatnosti u odnosu na industriju, što može da bude posledica razvijene industrije (Slovenije) ili nerazvijene države i potcenjenog doprinosa obrazovanja i zdravstva formiranju BDP-a (Srbija i Makedonija).